Natrag

Incidenti

Specijalne snage NATO sletele su na ruski teretni brod

Neželjena poseta

Agencije su javile da su specijalne snage NATO sa fregate F-459 Adrias grčke mornarice sletele na ruski teretni brod Adler, klasa Ro-Ro, koji je plovio pod zastavom Rusije u Sredozemnom moru. Vojnici su pregledali plovilo, pravdajući to sprovođenjem EU operacije Irini, a koja je usmerena na kontrolu poštovanja embarga UN na isporuke oružja Libiji. Navodno, posada Adlera je dozvolila proveru. Rezultat: na ruskom brodu nije pronađen sumnjiv ili zabranjem teret. Ipak...

Piše: Vladimir Mališev

Grčki vojnici koji ulaze u sastav pomorskih snaga NATO sleteli su na ruski teretni brod Adler u Sredozemnom moru, rekao je za medije predstavnik kompanije NB Šiping kompani koja je vlasnik broda. Prema njegovim rečima, brod grčke mornarice 3. januara je putem radio-veze kontaktirao sa Adlerom. Vojnici su tražili informaciju o teretu i luci ka kojoj plovi brod, i rekli da će izvršiti inspekciju u okviru međunarodne operacije za suzbijanje ilegalne isporuke oružja Libiji.

„S vojnog helikoptera na palubu broda sletelo je četvoro vojnika grčke mornarice. Nakon razgovora sa kapetanom i vizelnog pregleda plovila, nije ustanovljeno prisustvo zabranjenog tereta", piše u izjavi NB Šiping kompani RBK. Precizira se da su nakon toga predstavnici NATO napustili brod.

„Prijateljska" pljačka?

Na zvaničnom tviter nalogu operacije Irini, o ovom incidentu piše sledeće: „Brod grčke mornarice Adrias, pod zastavom operacije Irini, obavio je 63. prijateljsku posetu, u okviru ove operacije, trgovačkom brodu Adler. Operacija Irini se sprovodi zajedno sa brodskim kompanijama u cilju oslobađanja centralnog Sredozemlja od nelegalne trgovine."

Na sajtu ove operacije zemalja EU - EUNAVFOR Med IRINI, zajedno sa ovim saopštenjem postavljeno je i nekoliko fotografija koje prikazuju ovaj događaj. Na jednoj se vide grčki specijalci sa zastavama Grčke i EU i dva ruska mornara sa zastavom Rusije.

Sudeći po fotografiji, procedura inspekcije ruskog broda zaista se odvijala potpuno mirno. Navodno, mornari su se složili sa inspekcijskim nadzorom. Ipak, sama činjenica NATO desanta na ruski trgovački brod je bez presedana.

„Ako se ovo desilo u neutralnim vodama, onda je to grubo kršenje", rekao je prvi zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose Vladimir Džabarov na kanalu NSN. „Za Grčku, kao NATO zemlju, to može veoma tužno da se završi. Da se to desilo u njenm vodama, onda bi se ovo pitanje rešavalo dogovorom strana. Da biste izvršili ovakve racije, morate da imate mandat Saveta bezbednosti. Ja shvatam da ga Grčka nema, kao ni bilo koja druga zemlja članica NATO. Tako da tu imaju o čemu da razmišljaju zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova i predstavnici drugih struktura", ocenio je on.

Prema informacijama o resursima pomorske plovidbe i praćenja, 7. januara brod Adler se nalazio blizu egipatske luke Aleksandrija. Matična luka Adlera je Sankt-Peterburg. Precizira se da je ovo grčkoj fregati F-459 Adrias bio 63. zadatak u okviru misije Irini, u kojem učestvuje 27 zemalja. Ipak, do ovog događaja, nijedan ruski brod nije na ovaj način pregledan od strane vojnika NATO u međunarodnim vodama. Kako prenose mediji, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije priprema saopštenje povom incidenta.

Incident sa „mirnom" misijom

EU je objavio o pokretanju operacije EUNAVFOR Med - IRINI (u prevodu sa grčkog - mir) u centralnom Sredozemlju, 1. aprila 2020; završetak operacije planiran je za 31. mart 2021. Cilj operacije je realizacija embarga na isporuke oružja u zonu konflikta na teritoriji Libije, gde besni građanski rat, uz primenu vazdušnih, morskih, satelitskih snaga i sredstava.

Mandat misije dozvoljava da se sprovodi inspekcija brodova na otvorenom moru u blizini libijskih obala, za koje se sumnja da prevoze oružje ili njegove komponente. Za komandanta operacije postavljen je kontraadmiral italijanske mornarice F. Agostini, operativni štab operacije nalazi se u Rimu. Lansiranje misije omogućili su zaključci Berlinske konferencije o Libiji, održane 19. januara 2020. godine. Učesnici konferencije su se, između ostalog, obavezali da poštuju i sprovode embargo na isporuke oružja Libiji, utvrđen rezolucijama SB UN.

Operacija Irini smenila je misiju Sofija, koju su zemlje EU sprovodile od 2015. godine. Ali, dok je osnovni cilj misije Sofija bio uništavanje ilegalnih pomorskih mreža za prebacivanje begunaca na teritoriju EU, misija Irini akcenat stavlja na sprovođenje embarga na isporuku oružja u zonu konflikta u Libiji i praćenje ilegalnog izvoza nafte i naftnih proizvoda.

Istovremeno, u centru pažnje nove evropske vojno-pomorske misije je obuka Obalske straže Libije i pružanje potrebne pomoći.

Ipak, sprovođenje ove operacije komplikuju ozbiljna neslaganja između njenih učesnica, pre svega između Francuske i Italije, koje imaju različite ciljeve u odnosu prema konfliktu u Libiji.

Takođe, i prisustvo turskih vojnih brodova u regionu, pošto je Truska već formirala svoju bazu u Libiji, i pretenduje na svoj udeo u istraživanju ogromnih rezervi ugljovodonika u tom delu Sredozemnog mora.

U vezi s tim, tokom misije Irini već je došlo do niza incidenata. Tako su u maju prošle godine, grčki mediji izveštavali o presretanju teretnog broda Cirkin, koji je plovio pod tanzanijskom zastavom, ali u pratnji turskih vojnih brodova. Turska pratnja tražila je pravo „suverenog imuniteta" za brod koji se nalazi pod njenom zaštitom, ne dozvolivši pretragu.

Malo kasnije, francuska fregta Courbet F-712 pokušala je da izvrši inspekciju turskog konvoja. Prema francuskoj verziji, kao odgovor na zahtev Courbet-a da se identifikuje i da podatke o karakteru tereta, na brodu Cirkin onemogućili su sistem praćenja, zamaskirali svoj identifikacioni broj i odbili da kažu gde plove.

Na taj način, inspekcija broda ponovo nije uspela. Štaviše, turska pratnja tri puta je, tokom 30-40 sekundi, ozračila francusku fregatu pomoću RLS radara za kontrolu vatre, što je izazvalo burnu reakciju francuske strane.

Sumnjiva efikasnost

U vezi sa tim, kako je primetio Ruski savet za međunarodna pitanja (RSMD) „efikasnost i uspešnost dejstava kontigenta EU, posvećenih operaciji Irini, sa stanovništa rešavanja libijske krize, stalno povlači nova pitanja.

Bez obzira na određene uspehe koji su ostvareni, incidenti sa učešćem turske mornarice i brodova EU koji učestvuju u misiji, pokazuje određeni „deficit volje" od strane komande operacije Irini, što u perspektivi može da dovede u pitanje pozitivnu ulogu koju bi mogle da imaju snage EUNAVFOR MED za smanjenje intenziteta borbenih dejstava u Libiji. Sa NATO strane, privlačna je mogućnost za obezbeđivanje embarga na oružje, ali u uslovima u kojima su određene članice alijanse duboko uvučene u libijski konflikt, kao i postojanje njihovih, ponekad suprotstavljenih interesa kada je o rešavanju krize reč, očigledno dovodi u pitanje efikasnost ove vrste akcija."

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je svojevremeno prokomentarisalo početak misije Irini na sledeći način: „Operativne aktivnosti moraju u potpunosti biti u skladu sa međunarodnim pravom, kao i okvirima ustanovljenim Rezolucijom 2292. Ostali koraci zahtevaju saglasnost SB UN."

Posebno je istaknuto da je „SB UN 2016. godine u Rezoluciji 2292 utvrdio poseban postupak za inspekcijske radnje na otvorenom moru u blizini libijske obale. Za to vreme, u okviru stvorenog režima vršene su samo pojedinačne pretrage sumnjivih brodova, što su radile snage vojne operacije EU Sofija - što je bila prethodnica misije Irini. Generalno, efikasnost operacije Sofija bila je mala, a tokom poslednje godine, rad njene morske komponente potpuno je bio obustavljen".

„EU je odlučio da pomogne u praćenju sprovođenja embarga na isporuke oružja Libiji, što je plemenita stvar. Ali... čini mi se da je EU obavezan da dođe u Savet bezbednosti i da kaže: proglašen je embargo na oružje, on se mora sprovesti, mi - EU - želimo da sprovedemo još jednu specijalnu operaciju za nadgledanje poštovanja embarga, ona sadrži te i te komponente, molimo SB UN da nas podrže", primetio je ranije ministar spoljnih poslova RF S. Lavrov, tokom okruglog stola u Fondaciji Gorčakov.

I ruski brodovi mogu da se bave „proverom"

S druge strane, stručnjaci smatraju da operacija EUNAVFOR MED zapravo ne samo da ne može doprineti rešavanju libijske krize, već može i da pojača protivrečnosti unutar EU. Zajedno s tim, komentarišući akcije NATO brodova u Sredozemlju, ruski mediji podsećaju da je krajem decembra 2020. načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov, na brifingu za strane atašee rekao da su se pojačale antiruska usmerenost mera obuke NATO vojske i provokacije alijanse u blizini ruskih granica

A zamenik ministra odbrane RF, general-pukovnik Aleksandar Fomin je primetio da povećana aktivnost avijacije i pomorskih snaga alijanse u blizini ruskih granica mogu da dovedu do ozbiljnog incidenta.

U decembru je, takođe, Severnoatlantska alijansa objavila strateški izveštaj NATO 2030: jedinstvo u novoj eri, u kojem je ponovo okrivila Rusiju za „agresivnu politiku".

„NATO vodi otvorenu antirusku politiku, koja ugrožava naš suverenitet i nezavisnost", smatra vojni analitičar Viktor Litovkin. Puno je pitanja o zadržavanju i pretresanju broda sa početka teksta. Prvo, nikome nije smetalo što je naš teretni brod plovio za Egipat a ne za Libiju. Drugo, prema mišljenju pravnika za pomorsko pravo, čak i da je do incidenta došlo u grčkim vodama, za šta postoje velike sumnje, to se ipak može smatrati grubim kršenjem pomorskih konvencija.

U vezi sa tim, komentarišući incident sa teretnim brodom Adler, analitičari smatraju da posle dolaska NATO specijalnih snaga na ruski teretni brod, brodovi ruske mornarice mogu na isti način da proveravaju brodove država članica NATO koji plove u Libiju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane