Natrag

(P)likovi

Svaka Vučićeva odluka nanela je trajnu štetu Srbiji i njenim građanima

Dogorelo je

Srbija je na izdisaju. Opljačkani su javni resursi i privatna imovina, a građani pretvoreni u roblje domaćih okupatora i tzv. stranih investitora. Vlast Srpske napredne stranke je uništila državne institucije, izazvala kolaps privrede i zdravstvenog sistema, a pandemiju korona virusa iskoristila za koruptivne kombinacije i političku propagandu. Dok kartel na vlasti sprovodi genocidne akcije, građani ne pružaju otpor, ne bore se za oslobođenje. O posledicama tiranije nad narodom i razlozima zbog kojih opozicija ne preduzima ništa korisno u odbrani od naprednjačkog nasilja piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada bliski saradnik i prijatelj Aleksandra Vučića.

Predrag Popović

U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj konačno rešenje srpskog pitanja je izvršeno po pravilu - trećinu Srba pokrstiti, trećinu proterati, a trećinu ubiti. Postupajući po toj ideji, Aleksandar Vučić je trećinu radno sposobnog i politički aktivnog stanovništva Srbije preveo u Srpsku naprednu stranku, trećinu je najurio u inostranstvo, a više od trećine je prinuđeno da balansira na ivici egzistencije, kao zombiji, ni živi, ni mrtvi.

Svaki politički potez, svaka odluka Aleksandra Vučića nanela je trajnu štetu državi i narodu.

Posle niza kriminalnih i korupcionaških mahinacija, diktator je svoje pravo lice pokazao zloupotrebama u pandemiji korona virusa. Diletantskim greškama i svesno kreiranim prevarama, motivisanih lukrativnim interesima, ugrozio je javno zdravlje, doprineo širenju bolesti i neutvrđenog broja žrtava. A, ta avantura s genocidnim tendencijama tek je počela, ni ne nazire joj se kraj. Zločin traje, ljudi stradaju, a tek poneki glas ukazuje na katstrofu koja se nadvila nad Srbijom.

- Od početka pandemije, ovo nije "rat protiv nevidljivog neprijatelja", nego genocid nad našim narodom, koji se svesno uništava. Od starta, korona je ovde bila samo pitanje biznisa i politike. Bilo je važno samo da li mogu da budu povređeni njihovi rejtinzi i da li može da se zaradi neki dinar. Van toga ništa ne postoji.

Da li sam ja živ, da li je živ neki drugi lekar ili pacijent, kako su naše porodice... To nikoga iz vlasti ne zanima. Od starta su nas lagali. Lagali su nas da imamo dovoljno zaštitne opreme. Respiratore su kupovali šakom i kapom, nimalo transparentno. Ne znamo ni od koga, po kojim cenama i kakvih tehničkih performansi.

Kupovano je na hiljade respiratora, a nema ih, nisu u bolnicama. Gde su? I, onda očekuju od nas, lekara, da rizikujemo živote, da poginemo za ovo društvo. Vidite, neću! Ovo društvo ne zaslužuje ne samo da neko za njega rizikuje život, nego ni da izgubi jedan dan života. Društvo to ne zaslužuje, jer pristaje na sve - rekao je dr Dejan Žujović na tribini u Požarevcu.

Aleksandar Vučić se, tokom pandemije, sve vreme igrao ljudskim životima. Kad mu je bilo potrebno, zarad političkih trikova, zatvarao je krdo u torove, odnosno stanove. Kad mu se prohtelo, izvodio je Srbe na glasačka mesta. Za deset meseci spiskao je, prema zvaničnim podacima, 5.000 života i pet milijardi evra. Napravio je veću štetu nego bombarderi njegovih današnjih prijatelja iz NATO pakta.

Nažalost, to mu nije dovoljno. Novi, još opasniji, atak na javno zdravlje izvršio je preko vakcina. Aleksandar Vučić, članovi njegove porodice, familije i dvorske svite vakcinisani su Fajzerovim cepivom još u decembru. Novcem građana, na crno, od svojih poslovnih ortaka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nabavio je vakcine za sebe i svoje. Za razliku od pripadnika vladajuće kaste, normalni građani su iznajmljeni kineskim farmaceutskim kompanijama za medicinske eksperimente. Vučić je dobro pripremio teren za tu smrtonosnu igru. Prvo je narod zaplašio pumpajući brojeve novozaraženih i preminulih, pa se onda predstavio kao najuspešniji svetski državnik, šampion u nabavci vakcina. Samo građani Srbije imaju sreću, i to samo zahvaljujući vođi, da mogu da biraju između četiri vakcine. Činjenice raskrinkavaju njegovu prevaru.

- Najveći sin naših naroda i narodnosti nabavio je 4.000 Fajzerovih vakcina i 500.000 kineskih. Birajte, ljudi! Šta da biramo? Meni je svejedno da li vakcine stižu sa istoka ili zapada, važno je da su ispoštovane normalne procedure prilikom njihove registracije. Ništa više. Kineska vakcina, koju vlast sad masovno daje stanovništvu, i dalje nije registrovana. Institut "Batut" je samo proverio da li njen sadržaj odgovara priloženoj dokumentaciji. Na osnovu toga, "Batut" je podneo zahtev za izdavanje uvozne dozvole. Vakcina je dobila uvoznu dozvolu, ali nije registrovana. Pa, to nije normalno. Vlast nije sposobna da organizuje borbu protiv virusa. Koliko ljudi se zarazilo čekajući vakcine na Sajmu i drugim sajmištima? E, to je taj efekat krda.

Kad vidim svoj narod, vidim krdo. Kao gnu antilope koje prelaze preko Zambezija u Serengeti, tako i Srbi, mučenici, zbijeni čekaju bocu. Onda, posle pet-šest dana kukaju što su dobili temperaturu i koronu. Znate li koliko istih poruka dobijam svaki dan: "Primila sam vakcinu, posle pet dana sam se razbolela, šta da radim?" Ništa nemoj da radiš! O revakcinaciji i ne razmišljaj, dođi da te lečimo. Naš procenat hospitalizacije je i dalje najgori u Evropi, a to je do organizacije - tvrdi Žujović.

opasnim, čak i fatalnim, posledicama vakcinacije niko ne govori javno. Umesto političara, naučnika i lekara, o nuspojavama raspravlja se samo na društvenim mrežama. Ljudi opisuju kako su reagovali na razne vakcine. Prvih dana po pelcovanju, mnogi su se osećali loše, osećali su malaksalost, bol u glavi i mišićima. Česti su primeri građana koji su šokirani što su se i posle vakcinisanja zarazili korona virusom, a neki slučajevi imali su tragičan epilog.

Zaposleni u novosadskoj Infektivnoj klinici tvrde da je Đorđe Balašević primio Fajzerovu vakcinu, posle koje mu je pozlilo. Tri dana kasnije, umro je od pneumonije. I jedan zdravstveni radnik iz Novog Sada je podlegao posledicama zaraze nakon vakcinisanja. Takvi primeri, iako se pominju na Fejsbuku i Tviteru, ostaju skriveni od šire javnosti. Predstavnici vlasti i struke kriju od građana informacije o mogućim štetnim efektima vakcina, ali insistiraju da ih primi što veći deo krda.

Za Vučića, ljudski životi su samo roba. Otkad je ušao u politiku, on zarađuje rasprodajom tuđih sudbina. U poslednjih devet godina, koliko suvereno vlada, na sve načine ugrožava život u Srbiji. Napravio je sistem koji je opljačkao javne resurse. Sve što je vredelo sad je u vlasništvu stranih investitora i porodičnih ili stranačkih tajkuna.

Naprednjačka vlast od naroda otima novac, trpa ga malo u budžet, malo više u svoje džepove. Novac iz budžeta daje tzv. stranim investitorima, od kojih dobija masne provizije, koje opet završavaju u džepovima vladara.

U svakom poslu sa tzv. stranim investitorima sigurne su samo tri stvari: 1. oni će zaraditi ogroman novac, 2. zaradiće i Aleksandar Vučić, i 3. nastradaće obični građani Srbije. Vučić se i ne trudi da smisli neku pametnu i komplikovanu prevarnu šemu. Dovoljni su mu najprimitivniji trikovi, poput onoga koji je primenio prilikom prodaje smederevske Železare kineskoj kompaniji "Hestil".

Kinezi su dobili Železaru u bescenje, a srpska Vlada im je leks specijalisom dala zaštitu od odgovornosti za zagađivanje eko-sistema. Pored toga, Vlada je pristala da cenu čelika podigne sa 52 na 101 dinar po kilogramu. Po toj ceni mogao je svaki srpski privrednik da uspešno vodi Železaru, pa čak i da ugradi filtere i ostalu zaštitnu opremu, koja bi sprečila trovanje ljudi i celog smederevskog kraja.

No, Vučiću je važan novac, ne život ljudi. Svakim svojim potezom, postupkom i poslom on to dokazuje. To se vidi u industriji, koja više ne postoji, kao i u poljoprivredi, koja zamire.

Stranka slobode i pravde objavila je podatke o uništavanju srpske poljoprivrede. Sve propada. Uzgoj goveda je smanjen za 35.000, odnosno četiri odsto, tako da sada ima 886.000 grla. I broj svinja je smanjen za četiri odsto, za 156.000, na ispod 2,9 miliona. Sa 13 odsto smanjenja, broj koza je pao za 30.000, na ukupno 202.000. Najteže prolaze uzgajivači živine. Usled stanja na tržištu, proizvodnja živine je smanjena za 37 odsto, pa sad iznosi 15,2 miliona, što je 8,9 miliona manje nego prošle godine.

To su primetili čak i radikali. Pošto im je zabranjeno da kritikuju Aleksandra Vučića, a pokušavaju da se predstave kao opoziciona politička organizacija, radikali optužbe za katastrofalno stanje u Srbiji, naročito u poljoprivredi, usmeravaju prema premijerki Ani Brnabić i resornom ministru Branislavu Nedimoviću.

- Vlada Srbije u interesu uvozničkog lobija uništava srpske proizvođače krompira, koji bacaju tone i tone krompira, za koji su čak dobili i subvencije. Usled prekomernog uvoza krompira iz Holandije i Francuske, kao i nekih zemalja u našem okruženju, cena krompira je pala na rekordni minimum.

Otkupna cena po kilogramu je danas osam dinara, a proizvodnja košta oko 15 dinara. U beogradskim prodavnicama krompir košta do 80 dinara. Država je dala neke subvencije, ali odbija da vrši otkup čak i po proizvodnoj ceni ili makar dinar preko nje, da ljudi mogu da zarade i žive od svog rada.

U našoj zemlji, krompir se uzgaja na 28.000 hektara i godišnje se proizvede više od 500.000 tona, što je sasvim dovoljno za naše tržište. Zbog interesa uvozničkog lobija, naneta je velika šteta našim uzgajivačima. Imamo sve podatke.

U Ivanjici, u trapovima stoji 1.500 tona krompira, samo kod jednog proizvođača, Mine Draškovića, ima 700 tona, koje mu se ne isplati da proda po ceni duplo nižoj od proizvodne. Tako su prošli i užički, požeški, čačanski, prijepoljski i ostali proizvođači. Ako država hitno ne reaguje, do aprila će propasti 50 do 80 odsto krompira, što će ugroziti sledeću sezonu - kaže Miljan Damjanović, potpredsednik Srpske radikalne stranke.

Damjanović je istakao da se sa istim problemom, koji je stvoren odlukama srpske vlasti, suočavaju i ostali poljoprivredni proizvođači.

- Iz Albanije i Grčke prošle godine je na naše tržište uvezeno više od 50 odsto paradajza. Uvoz krompira je koštao 10 miliona evra, a paradajza čak 21,4 miliona evra. Ti podaci se kriju od javnosti, kako se ne bi saznalo da se Vlada maćehinski ponaša prema našim seljacima. Na taj način uništeni su srpski proizvođači paradajza. Ništa drugačije nije ni sa proizvođačima malina, kupina, jabuka i ostalog voća. Po tom principu organizovano je tržište mesa i mesnih proizvoda. Prošle godine je na uvoz svinja potrošeno tri miliona evra, a mesnih prerađevina čak 390 miliona evra. Veliki proizvođači mesa iz Nemačke, koji su zbog pandemije korona virusa izgubili tržišta u Kini i Južnoj Koreji, sad svoje mesne prerađevine plasiraju na balkansko tržište. Nemačko meso stiže preko Mađarske, gde se prepakuje i u Srbiji prodaje kao domaće, kao naš proizvod. To je dovelo do dramatičnog pada cena. Govedina, po kilogramu žive vage, sada umesto 250 košta 180 dinara, a cena svinjetine se kreće između 110 i 120 dinara. U proizvodnji, kilo svinjetine košta minimum 150 dinara. Srpski poljoprivrednici bi, u normalnim okolnostima, mogli da podmiruju sve potrebe našeg tržišta, ali vlast daje prioritet uvozničkom lobiju - tvrdi Miljan Damjanović.

Šta misli o tim predlozima, vlast je pokazala pre nekoliko dana, izmenom Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivrednom i ruralnom razvoju u 2021. godini. Subvencije za registrovana poljoprivredna gazdinstva su smanjene sa 5.200 na 4.000 dinara po hektaru.

Sve u Srbiji propada, ali briga Vučića. Tuđi životi mu ne znače ništa, svi ljudi i sva imovina služe mu samo za zgrtanje novca. I njegovi najbliži saradnici su svesni toga. Uostalom, on to i ne krije. Ne može. Inteligencija mu je preslaba da bi uspela da prikrije karakter zasnovan na bahatoj alavosti. 'Kad mu proradi podsvest, Vučić to prizna, makar posredno, kao što je nedavno uradio, opisujući svog političkog oca Vojislava Šešelja.

- Šešelj ide okolo i priča da sam pokvaren, spreman na sve i svašta. E, ako neko zna sve o ljudskoj pokvarenosti, to je on. Kad je otišao u Hag, Milija Ktitor je počeo da mu finansijski pomaže. Mesečno je uplaćivao hiljadu evra u jednoj radnji, gde je Jadranka kupovala sve što joj treba. Za 12 godina, Milija mu je poklonio 150.000 evra. Pored toga, plaćao je avionske karte za Šešeljevu ženi i decu kad su išli u Hag, a dao im je i nameštaj za kuću u Batajnici. Šešelj je sve to zaboravio. Kad se vratio iz Haga, nije hteo ni da se javi Miliji, ni da prihvati telefonski poziv. Naprotiv, u medijskim nastupima napadao je nekog Ktitorovog prijatelja. Milija mu je poslao poruku s molbom da se vide. Šešelj nije odgovorio, poslao mu je Ljilju Mihajlović, koja je Ktitoru otvoreno rekla da Voja, izgleda, čeka novac da bi ućutao - ispričao je Vučić grupi svojih saradnika.

- Ni ti nisi bolji - rekao mu je kum Nikola Petrović.

S tom ocenom slaže se i Nebojša Stefanović, koji je Vučiću doskora bio ono što i Vučić Šešelju. U novim okolnostima, Vučić se odrekao usluga nekad omiljenog potrčka. Pripremio mu je zamenu u vidu Aleksandra Šapića, lidera SPAS-a, kome je namenio ulogu budućeg gradonačelnika Beograda i šefa beogradskog odbora Srpske napredne stranke.

Vučić je pred Šapića postavio dva zadatka. Prvi, da očisti beogradski naprednjački gang od Stefanovićevih kadrova. Drugi zadatak svodi se na to da nastavi s akcijama koje je počeo Goran Vesić, samo bez esktremizma, kojim iritira Beograđane i obara rejting SNS-a.

Šapić se već prihvatio tog posla. Krajem ovog meseca objaviće transfer u SNS i predstaviti program i tim s kojim će se kandidovati za gradonačelnika Beograda. Funkciju gradskog menadžera namenio je, kako sada stoje stvari, Dušanu Petriću, aktuelnom predsedniku Opštine Stari grad. Tu funkciju će, iz senke, obavljati Živorad Anđelković, zvani Žika Pauk, bivši potredsednik Demokratske stranke.

Žika Pauk se još pre dvadesetak godina, u vreme DOS-ove vlasti, istakao sličnim delatnostima u Beogradu. Tiše, bez vesićevske agresivnosti, ostvarivao je iste rezultate, u svoju i korist svojih nalogodavaca, a na štetu grada i građana. Opet poput Vesića, posle pada s vlasti nestao je iz javnosti, pritajio se da ne bi privlačio pažnju i mogućnost da ga neko pozove na odgovornost.

Pre dve godine, u jeku građanskih protesta, Anđelković se pojavljivao uz Dragana Đilasa. Naivni posmatrači su pomislili da se Žika Pauk priklonio opoziciji. Iskusniji ipak nisu iznenađeni njegovim transferom u tabor Aleksandra Šapića, odnosno Aleksandra Vučića. Gde su moć i novac, tu je i Pauk.

U tom smeru idu i dve dugogodišnje funkcionerke u gradskoj vlast, koje nisu mnogo osetljive na stranačku pripadnost. Kad je Šapić napuštao Demokratsku stranku, sa sobom je poveo Mariju Macu Leković, koju je sa opštine Zvezdara prebacio u upravu Novog Beograda. Iako za Šapića vlada uverenje da mu je koeficijent inteligencije jednak broju igrača u jednom vaterpolo timu, nije baš tako. Utisak vara. Šapić se izveštio, naučio je kako da dribla zakone i propise. Međutim, Maca Leković je u tom sportu šampion.

Godinama je servisirala Dragoslava Kosmajca i njegove kolege iz istog miljea, a nikad nije uhvaćena na delu. Za Šapića, takva saradnica zlata vredi.

S uverenjem da će biti izabran za sledećeg gradonačelnika Beograda, Šapić u svom timu pravi mesto i za Ljiljanu Jovčić, gradsku sekretarku za dečju zaštitu. Ta ekipa garantuje kontinuitet u demoliranju Beograda i Beograđana. Da su drugačiji, ne bi bili po volji diktatora.

Dok Aleksandar Vučić uništava Srbiju, opozicija to radi sama sebi. Pojedini opozicioni lideri otvaraju naprednjačke korupcionaške afere, iznose dokaze pljački bratije na vlasti, ali uglavnom se iscrpljuju međusobnim nadgornjavanjem.

Dragan Đilas zagovara saradnju i sa strankama koje nisu bojkotovale junske izbore, Vuku Jeremiću ne pada na pamet da im oprosti izdaju. Značajan doprinos haosu daju tzv. nezavisni intelektualci, umetnici i ostali mudraci okupljeni u Skupštinu slobodne Srbije. Poslednji u nizu besmislenih predloga te grupe svodi se na organizovanje izbora zajedničkog kandidata opozicije.

- Naredni korak opozicije trebalo bi da bude organizovanje neposrednih izbora unutar opozicije po modelu primenjenom prilikom izbora u glavnom gradu Mađarske. I u Budimpešti je bilo teško da se postigne konsenzus svih političkih opcija koje su bile raznolike, od liberala do ekstremno desnih, ali su uspeli da svi stanu iza jednog kandidata. Cilj ovog sistema jeste da se što širi krug uvuče u politički proces. Imenima kandidata se nismo bavili. Nametanje određenog kandidata, fingiranje i li monopolizacija ovog procesa od strane nekog političara bi uništili sam proces i poništilo njegove efekte. Birači bi to sigurno kaznili i došlo bi do još dubljeg nepoverenja između opozicije i građana - tvrdi Savo Manojlović, član Skupštine slobodne Srbije.

Zasad, birači kažnjavaju opozicione stranke koje dozvoljavaju da na njihove odluke utiču nikad i nigde birani komesari, koji procenjuju političku podobnost i određuju šta treba, a šta ne sme da se radi. Naprednjački kartel vodi državu i narod u propast, a opozicioni stratezi se zamajavaju izborima kandidata, koji je ekspresno estradizovan i obesmišljen. Mediji, poput portala nova.rs, već su pokrenuli izbore za izborne kandidate. Na spisku se nalaze Novak Đoković, vladika Grigorije, sudija Miodrag Majić, prof. dr Vladeta Janković, dr Zoran Radovanović, Bojan Pajtić, Biljana Stojković, Vladislav Bajec...

Na istom nivou opozicione tragi-komedije žonglira i Boris Tadić, koji uspešno dokazuje da mu je sujeta jača od inteligencije. Kad je dobio predlog Stranke slobode i pravde za utvrđivanje platforme za pregovore s režimom, uz poredovanje evropskih emisara, Tadić je odgovorio: "Ok, možete da nam se pridružite". Đilasova stranka trenutno ima rejting od 11 odsto, a Tadićeva nema ni toliko članova.

Ipak, činjenice i zdrav razum ne sputavaju Tadića da svaku priliku iskoristi za dokazivanje svog nepostojećeg značaja. Ljut na sve i svakoga, bivši lider Demokratske stranke gorljivo vodi šaptačku diverziju protiv svih nekadašnjih saradnika. Đilas mu je kriv što je izgubio predsedničke izbore 2012. godine.

Po Tadićevom mišljenju, Đilas je loše vodio kampanju u Beogradu, što je izazvalo dramatično povećanje belih listića, koji su u odlučujućoj meri uticali na konačan rezultat izbora. Brojevi pokazuju da je na predsedničkim izborima bilo 4,8 odsto belih listića, a na beogradskim, koje je predvodio Đilas, tek nešto manje, 4,3 odsto. Tadić ipak ne prašta poraz, a ne može da prizna svoju krivicu.

Naprotiv, ljut je i na Vuka Jeremića, zato ne propušta priliku da podseti kako je taj "veliki Srbin" bio najveći zagovornik saradnje i ulaska u NATO. Po Tadićevim pričama, Jeremić je, kao šef diplomatije, vodio kapitulantsku politiku, tvrdio je da Srbija mora da se što pre pomiri s gubitkom Kosova. Prilikom jednog Tadićevog obilaska srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, Jeremić ga je pozvao telefonom i žučno mu prigovarao što deli srpske zastave, to smeta stranim ambasadorima. A, sad taj Jeremić srbuje i predstavlja se kao nacionalista, desničar. Pritom, Jeremić odbija da sarađuje s antibojkotaškom opozicijom. "Pa, moja stranka je bojkotovala izbore", kaže Tadić i u sledećoj rečenici najavljuje učešće SDS-a na lokalnim izborima u Zaječaru, Kosjeriću i Preševu, koji su zakazani za 28. mart.

Kao da deli isti mozak sa Tadićem, i Nebojša Zelenović gaji ambiciju da preuzme vođstvo nad opozicijom. Zelenović je zagovarao bojkot, da bi naseo na naprednjačke trikove i kreirao vlastiti poraz u Šapcu. Ostao je bez vlasti, ali ne i bez talenta za pogrešno. Režim je nedavno podjario nacinalne emocije filmom "Dara iz Jasenovca".

Istoričarka Dubravka Stojanović, u svojoj autošovinističkoj tradiciji, ocenila je taj film kao "banalan falsifikat istorije". Zelenović je ushićeno pohvalio Stojanovićku: "Profesorski". I on je profesorski dokazao da ne razume ni politiku, ni narod kojim želi da vlada.

Nažalost, bolje od svih opozicionara zajedno, Vučić zna kako se manipuliše nacionalnim temama. Brutalnim prevarama pljačka narod, uništava Srbiju, a zločine prikriva jeftinim populizmom.

U tu svrhu, baš povodom ove teme, uporno ponavlja da su u Jasenovcu ubijena 24 člana porodice Vučić, iako ih nema na spisku žrtava u Memorijalnom centru. Vučića zaista nema među žrtvama, ali Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača na spisak jasenovačkih koljača stavila je Ivana Vučića.

U vrhu spiska savremenih okupatora i njihovih pomagača nalazi se ime Aleksandra Vučića. Više nema vremena za čekanje pomoći iz Brisela i Vašingtona, poslednji je čas da se krene u oslobodilačku borbu. Za sve, za Srbiju, građane, opozicione stranke, pa i za SNS, bilo bi bolje da se to uradi mirnim, demokratskim putem. Svakim danom su sve manje šanse za to. Dogorelo je.

1

Kokeza

Slaviša Kokeza je, između ostalog, osumnjičen za malverzacije prilikom uvoza IT opreme. U saradnji sa Nenadom Kovačem i Slobodanom Kvrgićem, Kokeza je, navodno, falsifikovao cariknsku dokumentaciju za tehničku opremu uglavnom kineskih proizvođača. Na taj način grupa je nezakonito sticala finansijsku korist od, prema prvim procenama, oko sto miliona evra godišnje.

Aleksandar Vučić je nedavno na mesto direktora Uprave carine, postavio Branka Radujka, koji se sumnjivim poslovima istakao na funkciji direktora Telekoma Srbije, koju je obavljao u vreme vlasti Borisa Tadića. Radujko je trebalo da pomogne Andreju Vučiću da učvrsti monopolski položaj na IT tržištu, koje vredi više od milijardu evra godišnje. U tom poslu glavni operativac biće Nebojša Iković, vlasnik kompanije Milšped, preko koje se odvijala nabavka kineskih respiratora i medicinske opreme od početka pandemije korona virusa.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane