Natrag

Postdemokratija

KO ĆE IZVRŠITI ATENTAT

Atentat na Vučića izvršiće onaj ko mu stane na crtu na izborima. Za Vučića su ti izbori biti il ne biti, tako da će poraz na njima za njega biti ravan ubistvu. A izgubiće ih, ako mu protivnik bude Čovek, bilo koji, samo ne političar. Pazite, nisam rekao bilo kakav čovek, nego bilo koji, jer Čovek je samo onaj koji ima ime i prezime u svojoj struci, u sredini gde živi iradi, koji ima svoj stav i nema putera na glavi. To je Čovek koji će mu se suprotstaviti bez straha i kalkulacije, bez lažnih obećanja i demagogije. Ko je taj Čovek? Trenutno ne znam, ali znam da postoji, da takvih imamo na desetine u svakom mestu, čestitih, vrednih, pametnih i uglednih domaćina i stručnjaka u svim oblastima, od nuklearne fizike i IT tehnologije, do poljoprivrede i stočarstva. Treba samo da ih ubedimo da prihvate kandidaturu i preuzmu veliku odgovornost. I da ih predstavimo javnosti, a onda stručnjaci da procene koji od njih ima najveće šanse, tvrdi kolumnista Miodrag Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador u Tel Avivu.

Piše: Mile Isakov

Znam da deluje TO GOOD TO BE TRUE, suviše dobro, da bi bilo istinito i suviše jednostavno, da bi bilo moguće. Mada izgleda tako, nije to ni malo jednostavno, ali nije nemoguće. Naime, lako je pronaći takve ljude, ali ubediti ih da se late politike je pravi sizifov posao.

U ovoj zemlji, politika je do te mere korumpirana i kompromitovana, da čestitim ljudima, od integriteta i ugleda, ne pada na pamet da ulaze u tu prljavu rabotu, u to društvo lažova i lopova. Ni za živu glavu ne žele da se mešaju sa pomijama, pa da ih svinje pojedu, kako su to slikovito definisali naši stari. Dobra je stvar u tome što takvi ipak ne mogu da okrenu glavu kad je njihov narod u nevolji, kada je sudbina čitavog društva i države u pitanju i da odbiju da pomognu.

Ne može Čovek, ako mu se dokaže da i od njega mnogo toga zavisi, da se ogluši o pozive u boj za narod svoj. Savest, koju ima, za razliku od onih koji se sami nude i otimaju za vlast, ne dozvoljava mu da u odlučujućim bitkama ostane po strani.

Prema tome, mnogi bi mogli biti odlični kandidati za predsednika, pa i ubeđeni da to prihvate ako im se iskreno i ozbiljno pristupi. Ali, to je tek početak, samo preduslov da se dobije pravi protivkandidat, jer treba proceniti ko od njih može i da pobedi. O tome ne smeju da odlučuju ideološke strasti i grupni ili partijski interesi.

To zahteva ozbiljno istraživanje i analizu eksperata, a ne međustranačke rasprave, pregovori i kompromisni dogovori. Samo jedan prethodni dogovor je potreban u opoziciji, da će svi prihvatiti i podržati onog kandidata za kojeg marketinški stručnjaci procene da ima najveće šanse i da može da pobedi.

To je presudno i jedino važno, mnogo važnije i od njihove borbe za bolje izborne uslove. To, naravno, treba da nastave da rade, da zamajavaju i iscrpljuju režim u tim raspravama, ali odluka će, kao i dosad, pasti na predsedničkim izborima, a za to nisu presudni izborni uslovi.

Neki istraživači javnosti i neki novinari su, poučeni ranijim iskustvima, već počeli da pipaju puls naroda, ali i stranaka, svako na svoj način. Portal nova S je započeo anketu zasad samo među poznatima, o tome koga vide kao najboljeg zajedničkog opozicionog kandidata za predsednika države.

U tim prvim izjavama, pomenuti su Vladika Grigorije, sudija Miodrag Majić, advokat Božo Prelević, penzionisani lekar Zoran Radovanović i naravno Novak Đoković. Svi bi oni, sasvim sigurno bili bolji predsednici od Vučića, ali pitanje je ko bi osim Noleta mogao i da ga pobedi u ovom trenutku. Međutim, uz dobru procenu, jedinstvenu podršku svih i ozbijan rad na tome, nije nemoguće.

Zanimljivo, samo jedan od desetak anketiranih je pomenuo političara ili političarku MarinikuTepić. Na nekom drugom mestu sam pročitao da bi to mogao biti i kontroverzni doktor Nestorović, sa tvrdnjom da bi on već sada imao neverovatnih 37 % podrške. Biće, dakle, u toj i sličnim anketama još dosta imena koja bi mogla biti atraktivna i prhvatljiva za veliki broj građana, tako da će biti zanimljivo videti i ko će dobiti najviše glasova čitalaca, pa i koliko. I to će svakako biti jedan od pokazatelja, vredan pažnje.

A, ne treba sumnjati da će biti i drugih sličnih inicijativa sa sasvim suprotnim namerama, da se unese zabuna i cela ideja dovede do apsurda. Ali, o tom potom.

Najpre se treba pozabaviti opozicijom, jer stvar se posebno komplikuje kada u sve to treba uključiti političare jer i oni, kakvi god bili, treba to da prihvate i svi stanu iza tog Čoveka.

Koliko god opozicione partije i pokreti bili kilavi, razjedinjeni i dezorijentisani, bez njih se ne može sprovesti masovna kampanja, od koje takođe mnogo toga zavisi, imajući u vidu nepristupačnost masovnim medijima. A ne treba zaboraviti ni na njihovu ulogu u kontroli glasanja i brojanja glasova.

Dakle, krajnje je vreme ds se opozicija uzme u pamet i dogovori, najpre šta je njena uloga u svemu što prethodi izborima najavljenim za početak iduće godine. Očigledno je da niko od njih pojedinačno, pa ni svi zajedno, nisu ni dovoljno jaki, ni dovoljno uverljivi, da bi mogli računati na neki ozbiljniji rezultat na tim izborima, a kamo li na promene.

Jednostavno, građani im ne veruju i nemaju poverenja u njih, toliko da čak i oni koji glasaju za njih, to čine zato što su protiv Vučićevog režima a nemaju drugog izbora. I nije sad više ni važno zašto je to tako i ko je kriv, o tome su trebali ranije razmišljati, sad je važno da to shvate i priznaju, pre svega sebi. A, onda, na osnovu toga da utvrde gde im je mesto i šta im je činiti.

Već sam pisao o tome da od takozvanog dijaloga vlasti i opozicije neće biti ništa, tako da ne treba u to da se uzdaju i očekuju neka spasonosna rešenja. Njima, takvima kakvi su, nema pomoći, a o režimu da i ne govorimo.

Dijalog je tu nemoguć, može možda biti nekih pregovora, ali ni od toga ne treba očekivati bog zna šta. Opozicija bi morala da se saglasi oko nekoliko ključnih zahteva, oko kojih ne može biti kompromisa, da ih postavi ultimativno i da vidi šta će od toga proći, bez velikih iluzija i očekivanja.

Umesto toga, treba da se okrene traganju za onim jednim kandidatom, koji bi na predsedničkim izborima, uz njihovu pomoć, oborio Vučića, posle čega će se tek stvoriti uslovi za stvarne promene, pa će i oni dobiti svoju šansu.

Predstavnici Evropske unije, koji će sad posredovati u pregovorima, ne mogu tu ništa promeniti u suštini, mogu samo da utiču na formu, da doprinesu da izbori samo izgledaju malo više demokratski. Ali ti vanredni opšti izbori su i inače samo farsa i mamac za opoziciju, na koji ne treba da se upeca. Sve snage treba usmeriti na predsedničke izbore i udariti u glavu te karikaturalne državne strukture, koja ni ne postoji. Nema se tu, osim njega, na koga ni ozbiljno udariti, osim podsmehom i sprdnjom.

Sad je pravi, odlučujući trenutak za to jer vlast je potpuno izbezumljena, što je znak da su svesni da im se kraj sasvim primakao. Oni, doduše, nisu sposobni da to sami prepoznaju i shvate, što znači da sasvim izvesno znaju na osnovu istraživanja koja za njih svakodnevno radi čitava mašinerija stranih i domaćih plaćenika. Jedno je ono što se javno objavljuje, a nešto sasvim drugo su rezultati koje samo oni mogu da vide i koji su za njih svakim danom sve lošiji. Većini građana je konačno puko film, dosta im je svega, a u takvim situacijama uvek je vlast kriva za sve.

U kakvom je stanju moral u vrhovima vlasti, kakva panika vlada u njihovim redovima, najbolje se moglo videti iz histeričnog nastupa premijerke, Ane Brnabić, povodom jednog potpuno marginalnog događaja i sasvim bezazlene primedbe jedne televizije na jedan propust u organizaciji vakcinacije, koja inače sasvim pristojno funkcioniše.

Naime, ekipa N1 televizije, upravo u nameri da pokaže kako to dobro ide, našla se u subotu pre podne ispred jednog od najvećih punktova za vakcinaciju i prenela izjave ljudi koji su se tu okupili i naišli na zatvorena vrata.

Reč je bila o banalnom nesprazumu, u kojem su ti građani pobrkali datume na pozivu koji su dobili, a organizatori nisu objavili da na tom mestu toga dana neće biti vakcinisanja. I umesto da to mirno i superiorno objasni i tako demantuje one koji bi da tu situaciju iskoriste protiv vlasti, ona je sama od toga napravila slučaj i pravi, veliki skandal.

Sirotica, potpuno se izbezumila i demonstrirala svu svoju nezrelost, nesposobnost, mentalnu i psihičku nestabilnost. Proglasila je to namernom i dobro isplaniranom zaverom sa ciljem da se sruši organizacija vakcinisanja građana!!!

Jer šta su tamo radili, sa sve snimateljima(a sa čime bi bila TV ekipa?), subotom u deset pre podne, kad to ne radi. Zaboravljajući da je njena vlada dan ranije saopštila da će i tokom vikenda vakcinacija da se redovno nastavi, bez bilo kakve naznake i obaveštenja građanima, da neki objekti, iz ovih ili onih razloga, neće biti u funkciji.

Ma šta ko mislio o N1 televiziji, treba se ozbiljno zamisliti kakvi bi to ljudi tamo morali biti, kakvi monstrumi, da prave planove kako da sruše i unište sistem i organizaciju vakcinacije naroda protiv ovog opasnog virusa, koji je odneo već preko četiri hiljade života. A pošto je to sasvim van pameti, treba se zapitati kakav to pokvareni um mora biti da bi uopšte mogao da zamisli i iskonstruiše takvu optužbu.

Odnosno, kakav to čovek, može da sazove konferenciju za medije da bi izgovori tako nešto, očigledno po nalogu. Samo izgubljen očajnik, koji je sasvim prolupao, kao što je i očigledno i nalogodavac.

Sasvim su provaljeni, ni lažna obećanja više nemaju efekat kao ranije, kada su dobro zvučala a sad samo zveče. Jedino što imaju da nešto vredi i obećava spas, jeste upravo vakcinacija, koja uprkos redovima i često nemogućnosti izbora, ipak dosta dobro funkcioniše.

Zaista, mnogo bolje od svih u regionu i mnogih u Evropi i svetu. Zasluge za to su pre svega u nasledstvu od dugogodišnje nesvrstane politike Tita i Jugoslavije, koja se sad sticajem okolnosti nastavlja u državi ni na nebu- ni na zemlji, ali se ovoj vlasti ipak mora odati priznanje na tako efikasnoj nabavci vakcina u tako kratkom vremenu i velikom broju, sa raznih strana. I sad se našao neko da taj njihov jedini veliki uspeh, dovodi u pitanje.

Da je to jedino čime se mogu pohvaliti, dokazao je i sam Vučić, koji je negde u isto vreme takođe održao konferenciju za medije, na kojoj je pričao o svojim velikim uspesima u polaganju ispita na visokoj sportskoj školi. Sve desetke, samo žali zbog jedne devetke.

Pedagogija sporta i Sociologija sporta, su mu dobro išle ali ga je namučila Anatomija. Međutim, naporno je radio, učio i noću, i naučio svaku koščicu, svaki mišić, sve organe za varenje... Pa ljudi moji, da li je to moguće!? Da predsednik države to ozbiljno na zvaničnoj konferenciji za medije u ovako ozbiljnoj situaciji?

Sve im se urušava, brojne afere u zemlji polako im stežu omču oko vrata, naročito Vučiću, jer se otkriva da je u svaku upleten, lično ili preko svojih najbližih iz familije, privatne ili one mafijaške. A, bez njega niko od njih nema šanse da preživi ni jedan dan. Evropska unija mu izvlači tepih ispod nogu, a ni od podrške Vašingtona, u koju je uložio i obraz i dupe, nema više ništa.

Putin ga je prvi odavno pročitao i drži ga na leru, tako da je ostao sam na brisanom prostoru. A, sad, sasvim logično, i njegovi vojnici u partiji i na ulici, počinju da mu okreću leđa jer smatraju da ih je prodao, radi očuvanja svojih pozicija.

I onda prirodan kraj je njegova likvidacija. Za razliku od onih koji u te svrhe spremaju snajper, ja mislim da je pametnije poraditi na snajperisti koji će ga skinuti na izborima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane