Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (45)

Čija je naša zemlja?

Branislav Gulan je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Stanje i potrebe

Republika Srbija sa oko 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 4,2 miliona hektara obradivo zemljište, solidnog kvaliteta, a od toga se obrađuje 3,47 miliona hektara. Na njivama koje se obrađuju se godišnje proizvede hrane, odnosno sirovina za njenu proizvodnju u vrednosti između četiri i pet milijardi dolara. Izuzetak je bila 2020, godina Korone, kada je prema zvaničnim podacima RZS vrednost proizvodnje je bila 5,8 milijardi dolara. Tome je doprineo rast koji je bio oko 4,6 odsto.

I to godinama stagnira na tom nivou. Sa takvom proizvodnjom proizvođači ne mogu da budu konkurentni u svetu. Potencijali su visoki i za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane za oko 50 miliona stanovnika u EU koji su se odlučili da troše organsku hranu.

Međutim, vrednost proizvodnje po hektaru u Holandiji je 24.000 dolara, a u Danskoj 17.000 dolara. Srbija sa vrednošću proizvodnje od 1.000 dolara nije konkuretna na tržištu. Jer, Evropska unija sad ima oko 450 miliona stanovnika, a deset odsto njih se odlučilo da troši ovu hranu. Međutim, sa oko milion energetskih jedinica, oko 2,5 miliona priključnih mašina i opreme i preko 100.000 jedinica procesne tehnike i termotehnike prosečne starosti od 15 do 30 godina, ti potencijali ne mogu se iskoristiti, te stoga umesto da budemo značajni izvoznici hrane (to je do sada bilo u 2019. godini 3,62 milijarde dolara), a u godini Korone 2020. godine, rekordan izvoz je bio oko 4,1 milijarda dolara.

Istovremeno je uvezeno hrane za 2,3 milijardi dolara. Izvoz je u godini Korone imao rast od 14,4 odsto, a uvoz 8,8 odsto (prema podacima Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije i RZS). Pokrivenost uvoza s izvozom bila je 180 odsto. Suficit u spoljno trgovinskoj razmeni agrara u 2020. godini beleži rast od 20,5 odsto i bio je ,84 milijarde dinara.

Profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Ratko Nikolić nekoliko decenija je organizovao naučne skupove u Novom Sadu na temu poljoprivredne mehanizacije. U radovima je prikazano stanje u oblasti mehanizacije i opreme i predložena proizvodnja u domaćoj industriji i neophodan uvoz kao i mogućnosti izvoza srpskih proizvoda u ovoj oblasti. P

oslenici u ovoj oblasti ističu da nam je godišnje potrebno za obnovu mehanizacije najmanje 15.000 traktora, a da se danas proizvodi tek - 1.500!

Realni planovi, u fiokama

Dok je autor ovih redova bio u Privrednim komorama Jugoslavije i Srbije, postojali su tada realni planovi da se agrarni izvoz poveća prvo na pet, pa na deset milijardi dolara godišnje u bliskoj budućnosti. Nije bio daleko ni plan za izvoz od 30 milijardi dolara. Tada su to bile realne želje i planovi.

Međutim, vreme i način vođenja agroekonosmke politike koji su usledili poslednje tri decenije su sve to pokvarili i učinili - nemogućim, Za blisko vreme. Te brojke se nikada nisu ostvarile, izvozili smo uglavnom sirovinu za hranu, kao što je primer sa kukuruzom i pšenicom. Sa tim izvozom sirovina se i danas hvalimo.

Nijedna zemlja sa rukovodstvom koje dobro poznaje ovu granu, sa tim se ne bi hvalila.

Primer je kukuruz, sa čijim viškovima i visokoj proizvodnji (nazovi rekordima) se hvalimo. Viškova ima zbog toga što nam je stočarstvo na niskom nivou. Prazne su staje i obori pa nema ko da troši kukuruz proizveden ovde na oko 950.000 do milion hektara plodnih polja. Zbog toga nam je dovoljno najviše 4,5 miliona tona kukuruza godišnje! Sve ostalo su viškovi sa čijim izvozom se pogrešno hvalimo.

Ne bi li bilo bolje za nas da se ti viškovi ovde utroše pa da prodajemo hranu iz viših faza prerade. Jer, dobro je što se izvozi kukuruz, i donosi pare koje su nam potrebne za namensko, ali i nenamensko trošenje. Vrednost proizvodnje kukuruza u 2019. godini bila je 1,16 milijardi dolara, a u 2020. godini iznosila je oko 1,28 milijardi dolara!

Od njegovog izvoza u 2020. godini zemlju je stiglo 621 miliona dolara! Za aktuelne političare i njihovo hvalisanje to je mnogo! Međutim, poznavaoci ekonomskih prilika u zemlji ističu da se od kukuruza može proizvesti čak 1.300 proizvoda. Samo neke da smo proizveli i prodali ih kao hranu iz viših faza prerade, gde bi nam bio kraj?! Ovakvo se hvalimo prodajom sirovina. Druge zemlje od nas kupuju taj kukuruz, sa njim hrane svinje i nama prodaju zamrznuto svinjsko meso za čiji uvoz je u 2020. godini potrošeno čak 58 miliona dolara.

Rezultati pogrešne politike

U 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošili smo čak 71 milion dolara. Ako se vratimo tri decenije nazad, podaci pokazuju da je Srbija tada od izvoza svinjskog mesa prihodovala godišnje po 726 miliona dolara? Ili ako se vratimo u 1866. godinu, vidi se da je Srbija tada na 1.000 stanovnika proizvodila čak 1.300 svinja, a SAD su bile ispod nas pa su proizvodile oko 800 do 900 svinja na 1.000 žitelja!

Dakle, bili smo ispred Amerike! Evo, ,,napredovali'' smo jer smanjili tov na oko 2,8 miliona svinja godišnje i povećali uvoz. Jer, teza je ako nemamo uvešćemo, pa smo se tako i ponašali. Ugušili domaće proizvođače, a častili uvoznike.

,,Kada su svinje u pitanju, ne tako davno, u stajama smo nekad imali više od milion krmača, a danas samo 200.000! Kada bi to politika htela mi bi i danas mogli da imamo toliki broj krmača koje bi donsile na svet po 32 praseta, pa bi u oborima imali čak 32 miliona svinja! Ovo što imamo i pogrešno se hvalimo, rezultat je neadekvatne agroekonomske politike proteklih decenija, koja se ,,gaji'' i u ova vremena'', navodi eks profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović,

Ukoliko se želi uspeh država mora da posveti znatno veću pažnju na obezbeđenju tehničke podrške poljoprivredi i prehrambenoj industriji i stalnom obrazovanju kadrova za poljoprivredu, šumarstvo i prehrambenu industriju. Dakle, Srbija je bogom dana za poljoprivrednu proizvodnju. Ogromne obradive i kvalitetne površine, bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, klima prilagođena svim kulturama, bogata tradicija bavljenja poljoprivredom, naučne institucije koje više od 100 godina obrazuju poljoprivrednike i trenutno 25.000 agronoma, najveće su blago agrara Srbije.

Čija je naša zemlja?

Zemlja u Srbiji je danas ponajviše vlasništvo seljaka, zatim tajkuna (domaćih i stranih) i nešto malo u vlasništvu zadruga. To je odgovor na veoma često postavljeno pitanje čija je naša zemlja? Poseduje i potencijal reka i kanala i ima dobre hidrološke uslove za korišćenje vode.

Međutim, dok se u svetu navodnjava 17 odsto obradivih površina, u Srbiji je to oko 1,4 odsto. U poslednje vreme stalno se govori o velikim šansama, a proizvodnja u tonama agrarnih proizvoda stagnira ili opada već decenijama.

Vrednost agrarne proizvodnje u 2015. godini bila je 4,7 milijardi dolara i imala je pad od osam odsto. Uz pomoć Boga, ona je u 2016. godini imala rast od osam odsto i vrednost od pet milijardi dolara.

U 2017. godini suša je nanela štete od oko 1,5 milijardi dolara, proizvodnja je bila manja od četiri milijarde dolara, pa je procenjen i pad proizvodnje na više od 10,7 odsto. U 2018. godini koja je bila rodna, nadoknađen je pad iz 2017. godine, pa je zabeležen rast, po politici i statistici, od oko 18 odsto. U 2019. godini agrar je jedina grana u Srbiji koja je imala pad proizvodnje od 0,1 odsto.

Konačno uz pomoć Boga dok je 2020. godine dočekan je dobar rod i rast proizvodnje od 4,6 odsto! Ali, to nisu bili rekordi kako se hvalimo jer analitičari imaju podatke i od prethodnih godina i decenija.

Rast po količinama Srbija bi trebala da ima svake godine. Jer, samo dva njena instituta iz Novog Sada i Zemuna, stvorila su više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura. Njihove genetske mogućnosti koristimo samo od 30 do 50 odsto.

Dakle, kada bi slušali i primenjivali reč nauke, proizvodnja bi bila znatno veća! Morala bi da ima vrednost od najmanje 6,6 milijardi dolara, koliko je bila pre tri decenije. Po ovom budućnost se nalazi povratkom u prošlost! U Srbiji danas ni agrar ni turizam nisu strateške privredne grane. Jesu, kada pričamo, ali na papiru ni u ekonomskoj politici nisu.

Prema informaciji za javnost Ministra poljoprivrede u Vladi Srbije Branislava Nedimovića u 2020. godini rast proizvodnje bio je 4,61 odsto!

Bruto i neto vrednost proizvodnje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2020. godini iznosi 5,81 milijardi dolara, što je za 4,61 odsto veća od realizovane u 2019. godini.

Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 4,85 milijardi dolara, veća je za 5,11 odsto u odnosu na 2019. godinu. Fizički obim poljoprivredne proizvodnje predstavlja vrednost iskazane u proizvođačkim cenama kako bi se izbegao uticaj subvencija. Proteklih godina fizički obim poljoprivredne proizvodnje značajno varira, pod uticajem nepovoljnih klimatskih uticaja.

Značaj proizvodnje i prometa biljnih proizvoda proizilazi iz činjenice što je njihov najveći obim neophodan u svakodnevnoj ishrani ljudi i stoke.

Privredni rast, urbanizacija i rast životnog standarda stanovništva, kao i neophodnost svakodnevne potrošnje doprinose i rastu tržišne potrošnje biljnih proizvoda, prerađenih i pripremljenih za prodaju i neposredno doprinose širenju, usavršavanju, modernizaciji proizvodnje i tržišta ove grupe proizvoda.

Udeo biljnih proizvoda u ukupnom prometu poljoprivrednih proizvoda ceni se na osnovu pokazatelja o udelu biljne proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u zemlji i u svetu. Smatra se da u svetskim okvirima ratarska proizvodnja zauzima najveći deo obradivih površina, pri čemu daje najveću masu biljnih proizvoda i oko tri četvrtine vrednosti ukupne svetske poljoprivredne proizvodnje.

U realizovanom fizičkom obimu ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2020. godini ratarska zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80 odsto u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa preko 54,70 odsto.

Struktura ratarske proizvodnje ukazuje na značaj ratarskih proizvoda u ishrani ljudi i stoke, kao i sirovina za širu industrijsku preradu, što ukazuje na potrebu stalnog usavršavanja i razvijanja organizovanog tržišta ovih proizvoda.

U 2020. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji ostvarena je u vrednosti od 3,93 milijarde dolara, što predstavlja rast od 6,95 odsto u odnosu na 2019. godinu, sa učešćem od 67,7 odsto u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Stari na selu, napušteni i bolesni

U 63 posto staračkih seoskih domaćinstava nema mlađih od 65 godina, 76 odsto ispitanika ima ima neku bolest već duže vreme a više od polovine potomaka starijih ljudi u ruralnim područjima živi van porodičnog doma, pokazalo je istraživanje Crvenog krsta Srbije realizovano uz podršku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković i kancelarije Populacionog fonda UN u Beogradu.

Nataša Todorović, predstavnica Crvenog krsta Srbije, izjavila je tada, da u našoj zemlji 56 odsto stanovništva živi u gradovima i da će se taj broj uvećavati shodno procenama da će do 2050. godine dve trećine svetske populacije živeti u gradovima. - Podaci pokazuju da je broj ljudi koji žive u selima naše zemlje, u periodu od 2002. do 2011. godine, smanjio za 311.000 i po prvi put se broj stanovnika srpskih sela spustio ispod tri milona! Osobe koje su ostale da žive u ruralnim sredinama, s jedne strane, lišene su tradicionalne podrške porodice, jer sve manji broj mladih ostaje na selu. Sa sa druge strane, zbog loše infrastrukture, otežan im je pristup institucijama zdravstvene i socijalne zaštite, upozorava Todorović. Dragan Radovanović iz Crvenog krsta Srbije, upozorio je na problem depopulizacije sela i velike migracije stanovništva u gradove, zbog čega su oslabljene sve usluge socijalnih i zdravstvenih službi u ruralnim područjima.

Sociolozi ističu i da je na prostorima SFRJ od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona ljudi. - Najteža situacija je u selima koja su dosta udaljena od gradova, gde su medicinske službe i socijalni servisi nedostupni - podseća Radovanović.

Prosek starih 74,6 godina

Prema podacima iz istraživanja, 56 odsto starijih na selu čine žene, a prosek godina starijeg stanovništva je 74,6, uz 10 odsto starijih od 85 godina. Osnovno obrazovanje nema 41 odsto ispitanika, 59 odsto su poljoprivrednici i domaćice, 38 odsto se ne bavi poljoprivredom, 38 odsto su poljoprivredni penzioneri, a 43 procenata starosni i invalidski penzioneri. Više od 120.000 žitelja Srbije koji se bave poljoprivredom stariji su od 70 godina! (Istraživanje je obavljeno 2016. godine)

Loša situacija

Veoma je loša situacija u oblasti motora i traktora u Srbiji, proizvodnja je skoro stala, pa je na terenu preko 200.000 traktora koje je trebalo zameniti do 2020 godine. Poljoprivreda koristi oko 408.734 dvoosovinskih traktora, oko 190.000 jednoosovinskih i oko 290.000 moto oruđa prosečne starosti od 15-20 godina.

Do 2020 godine, godišnje u poljoprivredu je trebalo uvoditi oko 21.000 dvoosovinskih traktora, 15.000 jednoosovinskih i 15.000 moto oruđa. Ali, to su ostali samo planovi i želje, jer se u tom poslu ide ,,puževim korakom''. Osposobljavanje domaće proizvodnje može da pokrije od 80 do 90 odsto svih potreba.

Zato je neophodno da se domaća proizvodnja finansijski i organizaciono podrži za proizvodnju godišnje oko 20.000 dizel motora, 20.000 traktora za domaće potrebe i oko 10.000 traktora za izvoz. Utvrđeno je da bi Srbija, usled nedostatka sopstvene proizvodnje sad morala godišnje trošiti oko 200 miliona evra za nabavku 20.000 traktora iz uvoza koji su za oko 10.000 evra skuplji od domaće proizvodnje.

Obezbeđenjem dovoljnog broja kvalitetne mehanizacije u proizvodnji bi smanjili prekomerno sabijanje zemljišta za najmanje 20 odsto, čime bi uštedeli godišnje oko 76.106.926 evra i smanjila bi se potrošnja goriva za najmanje 10 litara po hektaru ili 35 miliona evra godišnje. To znači samo u ovoj oblasti na ova tri područja poljoprivreda Srbije bi tada uštedela oko 310 miliona evra godišnje. Ali, to se nije dogodilo!

U oblasti proizvodnje u ratarstvu gde je najveće korišćenje pogonskih i priključnih mašina, osposobljena domaća proizvodnja može da pokrije od 70-80 odsto svih potreba, a u nekim oblastima i 100 odsto potreba. Posebno je navedena potrebna proizvodnja oko 600 žitnih kombajna godšnje u domaćoj industriji.

Stručnjaci su utvrdili da bi ušteda u obradi zemljišta i setvi primenom kvalitetnije mehanizacije bila od oko 100-140 miliona evra godišnje. Pored toga obezbeđenjem dovoljno kvalitetne mehanizacije moguće je povećati prinos svih ratarskih kultura, čime bi se prihodi u ratarstvu povećali u iznosu od 100 do 140 miliona evra godišnje. Korišćenjem starih kombajna ostvaruju se veći gubici za 1-2 odsto čime su štete na nivou od 30-45 miliona evra godišnje.

Procena je da se uvođenjem dovoljno kvalitetne mehanizacije samo u ratarstvu mogu ostvariti godišnje uštede od preko 300 miliona evra. Međutim, to su sve bili predlozi stručnjaka, ali odlučivali su političari i to se nije ostvarilo.

Proizvodnja u povrtarstvu je u stalnom porastu kako na otvorenom prostoru tako još više u zatvorenom prostoru, gde je takođe uočen veliki nedostatak mehanizacije. Utvrđeno je da osposobljena domaća proizvodnja može da pokrije od 50-100 odsto svih potreba.

Proizvodnja u stočarstvu je na veoma niskom nivou ali se planiraju državne mere kako bi se stočarstvo dovelo na znatno viši nivo. Mehanizacija u stočarstvu je veoma zavisna od uvoza ali su istraživanja pokazala da se veći deo mehanizacije može obezbediti iz domaće proizvodnje sa većim ulaganjem države i boljom organizacijom.

Proizvodnja u voćarstvu i vinogradarstvu je stalnom porastu pa otuda su i potrebe za mehanizacijom sve veće. Utvrđeno je da osposobljena domaća industrija može da pokrije oko 80 odsto svih potreba u ovoj delatnosti.

U oblasti mehanizacije u melioracijama stanje je veoma nepovoljno, naročito u navodnjavanju. Trenutno se navodnjava tek 1,4 odsto obradivog zemljišta. Neophodno je i u ovoj oblasti osposobiti domaću proizvodnju da pokrije što veći deo potreba, obzirom da se navodnjavanjem mogu znatno povećati prinos svih biljnih vrsta.

Šumarstvo Srbije sa oko dva miliona hektara šuma zahteva uvođenje novih traktora i odgovarajućih mašina u obimu od 150-200 šumskih traktora i oko 250 poljoprivrednih traktora u narednih pet godina.Najgore stanje je u šumarstvu Vojvodine gde ima i najmanje šuma po hektaru.

U oblasti procesne tehnike i termotehnike utvrđena je prosečna starost od preko 25 godina. Istraživanja ukazuju da je i u ovoj oblasti domaća industrija procesne i termotehničke opreme dovoljno osposobljena da samostalno proizvodi jednostavnije uređaje za domaće tržište i izvoz.

Poseban rad bio je posvećen predlozima kako racionalnije nabavljati i koristiti mehanizaciju u poljoprivredi. Najzastupljeniji način organizovanosti porodičnih gazdinstava u Evropi, a posebno u Nemačkoj su mašinski krugovi. Jedan primer takve organizacije u Srbiji je Udruženje građana u Bačkom Petrovom selu, nedaleko od Ade, čime se ostvaruju uštede u investiciji od 30 - 80 odsto i u poslovnom korišćenju 20-35 odsto.

Predlog nauke

Nauka već nekoliko decenija predlaže mere koje bi trebalo da sprovedu odgovarajuća Ministarstva Vlade Republike Srbije. Međutim, malo šta je od toga sprovedeno u praksu. Dosta je prihvaćeno i samo se ostalo na tome. Zato sad treba:

Uložiti značajno veći novac za pomoć u proizvodnji mehanizacije i opreme ključnog resursa za ostvarenje značajnih potencijala u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane za domaće potrebe i značajan izvoz - proizvodnja motora, traktora, žitnih kombajna, berača, priključnih mašina za ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, zaštitu bilja, melioracije zemljišta, šumarstvo, procesne tehnike i termotehnike;

Industriju motora, traktora i kombajna izmestiti na novu lokaciju i osposobiti za proizvodnju oko 20.000 dizel motora, 20.000 traktora i 600 kombajna godišnje za potrebe domaćeg tržišta i oko 10.000 traktora za izvoz. Vrednost postojeće infrastrukture omogućila bi izgradnju novog industrijskog centra za proizvodnju motora, traktora i žitnih kombajna, kao i industrijski remont polovnih traktora i mašina;

Bolja organizacija (udruživanje) proizvođača poljoprivrednih mašina i opreme, podela rada i saradnja su uslov jeftinije i kvalitetnije proizvodnje, lakšeg prodora na domaće i strano tržište;

Organizovati stalno obrazovanje kadrova poljoprivrednih gazdinstava sa ciljem uvođenja savremene tehnologije u proizvodnju, racionalnog korišćenja poljoprivredne tehnike i unapređenje efikasnosti u svim oblastima proizvodnje u poljoprivredi, šumarstvu i prehrambenoj industriji;

Stimulisati udruživanje u zadruge porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u formi mašinskih krugova ili prstenova, čime su moguće uštede u investiranje za 30-80 odsto, a na poslovima korišćenja mehanizacije za 20-35 odsto;

Ubrzati donošenje tehničkih propisa i standarda u oblasti mehanizacije sa primenom u proizvodnji u Srbiji;

Hitno izraditi strategiju razvoja mehanizacije i opreme za poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu i prehrambenu industriju;

Na osnovu analize stanja u proizvodnji poljoprivredne mehanizacije u Srbiji proizilazi:

Srbija je u prošlosti imala veoma razvijenu i izvozno orijentisanu industriju poljoprivrednih mašina i opreme. Dakle, budućnost u ovoj oblasti se nalazi povratkom u prošlost. Prvo da imamo ono što smo nekada imali da budemo ne tom nivou sad već u davnoj prošlosti od pre tri do pet decenija.Tek posle toga moći će da se razgovora i daljem napretku i razvoju.

1.Posle 90-tih godina prošlog veka, za vreme sankcija, a posebno početkom tranzicije, odnosno privatizacije nakon 2000-te ova industrija zapada u ozbiljnu;

2. Kriza se manifestuje u padu proizvodnje poljoprivrednih mašina i opreme, smanjenju broja zaposlenih u ovim preduzećima i smanjenju njihovog učešća u ukupnom prihodu industrije i privrede u celini;

3.To se odražava i na disbalans u spoljnotrgovinskoj razmeni mašina i opreme. Sredstva koja se izdvajaju za uvoz su i do četiri puta veća od izvoznih prihoda ovih proizvoda;

4.Pad proizvodnje mašina i opreme, visoka uvozna zavisnost uzrokovali su tehničko - tehnološku zaostalost poljoprivrede. Sigurno je da se to odražava i na njenu nisku produktivnost i konkurentnost;

5. Zbog sve oštrije konkurencije na tržištu hrane, oseća se potreba za njenom tehničkom modernizacijom u proizvodnji i prodaji;

6.To podrazumeva revitalizaciju domaće industrije mašina i opreme, veće investicije, proizvodnju i izvoz istih, uz smanjenje uvoza;

Predlog mera za unapređenje industrije poljoprivrednih mašina i opreme:

Umesto izdvajanja značajnog novca za uvoz mašina i opreme, treba povećati ulaganja u domaću industriju;

Za velike sisteme treba tražiti strateške partnere u inostranstvu. Ovi sistemi treba da se bave proizvodnjom mehanizacije za krupne posede. Oni su, pre svega, locirani u Vojvodini;

Čak tri četvrtine teritorije Srbije čini brežuljkasto i brdsko planinsko područje. U tim predelima dominira mali i srednji posed;

Proizvodne programe domaće industrije mašina i opreme treba prilagođavati veličini poseda;

Pored finansijske podrške razvoju ove industrije, istu podršku treba obezbediti i malim i srednjim preduzećima;

Izvoz

Inače, U Evropsku uniju je u 2014. godini izvezeno 16,7 miliona dolara srpske poljoprivredne opreme i mehanizacije, a od toga samo je u Nemačkoj realizovano milion dolara. Najviše su se izvozile mašine za pripremanje zemlje u poljoprivredi, mašine za berbu, košenje, sortiranje, mašine za poljoprivredu, živinarstvo i traktori. Na izložbi u Hanoveru 2015. godine, predstavilo se preko 3.000 izlagača iz 50 zemalja sveta, a očekuje se i oko 450.000 posetilaca iz 83 zemlje.

DOBRA VEST ZA SRPSKE RATARE: Traktori sklopljeni u Srbiji uskoro upola cene!

Srpski poljoprivrednici uskoro će moći da u pola cene kupe traktor koji je sklopljen u našoj zemlji, i to uz podršku države! Naime, Ministarstvo poljoprivrede će do kraja godine raspisati program podrške za kupovinu mehanizacije. Na taj način će domaći poljoprivrednici moći da kupe ovo neophodno vozilo pomoću subvencije koja će iznositi do 50 odsto ukoliko je mehanizacija sklopljena u Srbiji.

U našoj zemlji traktori se sklapaju u četiri fabrike, a poljoprivrednici su do ove poljoprivredne mašine mogli da dođu i kroz IPARD program, tu je podrška iznosila od 30 do 35 odsto.

Sagovornici ističu da je ovo dobra vest kako za poljoprivrednike, tako i za proizvođače. - Svaka pomoć poljoprivrednicima, kada je u pitanju nabavka opreme i poljoprivrednih mašina, sigurno je značajna. Pretpostavljam da se ovde misli na male i srednje farmere, jer smatram da ta mehanizacija sa subvencijom države za velike proizvođače nije potrebna. Dobro je podržati i domaću industriju.

U svakom slučaju jedna od kritičnih tačaka u razvoju poljoprivrede Srbije jeste i dotrajala poljoprivredna mehanizacija, kaže analitičar Milan Prostran. On dodaje da je ova mera korektna i da je to podrška domaćim proizvođačima i industriji. Bilo bi dobro da se nastavi s tom podrškom i narednih godina. Ovo je mera koja treba da pomogne našim poljoprivrednicima, a da biste sačuvali plodnost zemljišta, morate ga dobro obrađivati .

Stara mehanizacija

Do kraja godine biće raspisan program podrške za kupovinu mehanizacije - Subvencije do 50 odsto za traktore koji su sklopljeni u Srbiji - Poljoprivrednici će moći da kupe traktor u pola cene - Mehanizacija koju Srbija poseduje u proseku je stara 30 godina - U Srbiji postoji oko 564.541 do 570.000 poljoprivrednih gazdinstava. Ona raspolažu sa 5.178.692 hektara zemljišta.

Rođen u Beogradu, odrastao uz ogradu fabrike IMT, pa je kupio

Evo ko je Indijac koji je ostvario dečački san!

Dečja igra uz Industriju mašina i traktora Beograd, posle skoro četiri decenije izrodila je prodaju IMT - indijskom gigantu "Tafe". Naime, Kamal Ahuđa, zamenik direktora "Tafe" za evropsko tržište, rođen je u Beogradu. Odrastao je uz fabričku ogradu, a otac Ved Prakaš Ahuđa je među prvim ljudima u "Tafeu" još od šezdesetih godina. Želja mu je, kako kaže ispunjena, 3. aprila 2018. godine.

- Toliko sam gurao ovo i želeo da "Tafe" kupi IMT, naročito da sve to doživi moj otac, koji ima 85 godina i koji i dalje rukovodi čitavom kompanijom - u dahu nam je ispričao Ahuđa, koji je u ime kompanije "Tafe", pre nekoliko godina pazario fabriku IMT za 66,8 miliona dinara.

- Majka mi je Srpkinja, a otac Indijac. Ovde sam rođen. Išao sam u Osnovnu školu "22. oktobar". Sa 10 godina sam otišao u Indiju, a kasnije u Austriju. Otac je bio direktor u "Tafeu" i šezdesetih godina, kada je i počela saradnja između ove indijske kompanije i IMT. Ta saradnja trajala je do početka embarga i sigurno je ostvarena razmena od 250 miliona dolara.

Kako je ispričao Ahuđa, savetnici u njihovoj firmi su poslednja četiri direktora IMT. Tehnologija koja se primenjuje slična je onoj koju je imao IMT, pa zato ne treba da čudi otkud "Tafe", opet, u Srbiji.

- Nismo se pojavili odjednom - govori Ahuđa. - Mi smo vezani za IMT. Otac, koji ima i fotografije sa Titom i dalje radi za "Tafe" - on je direktor, a ja zamenik. Naša kompanija je prisutna svuda u svetu. Vlasnica "Tafea" je naša rođaka i jedna izuzetno uspešna žena. Naša želja je bila da otac doživi da IMT bude deo "Tafea" i u tome smo uspeli. Ovo smo dugo pokušavali, ali iz raznih razloga nije se moglo. Samo da pogledate traktore "tafe 42" i IMT 539, videćete da su to bukvalno iste mašine.

Kupoprodajni ugovor potpisan je u roku od tri dana, a prvi traktori trebali su da izađu, nakon potpisivanja, iz buduće fabrike za 12 meseci. I to pod imenom IMT. Kupovinom IMT, "Tafe" je stekao pravo na intelektualnu svojinu srpske firme, što podrazumeva brend, nacrte dizajna, autorska prava i nekretninu u Jarkovcu. - Kupljeni su brend i sva prava, a naša ideja je da oživimo IMT uz kooperante u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, kako bi što veći broj traktora bio proizveden, a ne samo sklopljen u Srbiji, ispričao je Ahuđa. =

Proizvodnja traktora neće biti u Beogradu, ali lokacija još nije poznata, saopšteno je posle potpisivanja ugovora. Ideja je da u saradnji sa domaćim kooperantima obezbedimo da više od 50 odsto delova traktora bude iz Srbije. Kako je ispričao Ahuđa, plan je bio da u prvih pet godina bude proizvedeno minimum 5.000 traktora, i to za srpsko tržište. Zasad je teško proceniti kolika će ulaganja biti u IMT, koliko će biti potrebno da se proizvodnja pokrene, pa i broj ljudi koji će biti zaposleni. Neki radnici, oni kvalifikovani koji su radili u IMT, sigurno će biti pozvani.

Kompanija "Tafe" ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj. Zapošljava više od 12.000 ljudi i ima godišnji promet od 2,5 milijarde dolara. Jedan od mogućih objekata za proizvodnju može biti u Jarkovcu.

Više njiva i traktora - manje ljudi i gazdinstava

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je danas u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupno je u Srbiji oko 570.000 gazdinstava, a u odnosu na 2012. godinu njihov broj je opao 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto. Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata sada je128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema prvim rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji "se bavi stočarstvom" što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica. Od 878.000 goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd šest odsto, dok se ukupno 2,7 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini. a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada, a sa milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.

U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano stanje 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Direktor RZS Miladin Kovačević koji je predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finansijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji EUROSTAT-a, a podatke je sa 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

Kako se čulo u poljoprivredi Srbija proizvede, direktno i indirektno preko prehrambene industrije, 15 -16 odsto BDP-a, koliko je to bilo 2020. godini., za sada nema podataka. Zna se samo da je to povećano jer je značajno poraslo učešće agrar u BDP. Rast proizvodnje je bio 4,6 odsto! U 2019. godini učešće agrara u BDP zemlje je bilo između 9,5 do 10,5 odsto!

U odnosu na razvijene zemlje gde je to učešće oko jedan do dva odsto (koliko je u Sloveniji), ovo je dokaz o niskoj razvijenosti Srbije. Jer, BDP Srbije se kreće između 44 i 50 milijardi dolara, što je za 30 milijardi dolara manje nego u Sloveniji. Srbija ima sedam miliona stanovnika, a Slovenija (koja poseduje oko 170.000 hektara zemljišta) ostvaruje mnogo veću proizvodnju samo sa dva miliona žitelja! Oni na tim površinama obezbeđuju oko 70 odsto sopstvenih potreba za hranom.

Stiže pomoć za poljoprivrednike

Vlada Srbije odobrila je subvencije za agrar od 53 milijarde dinara za 2021. godinu. Biće uvedeni i neki novi modeli subvencionisanja. Vlada Srbije usvojila je i Uredbu za dodelu subvencija u poljoprivredi u 2021. Godini izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Biće subvencija za poljoprivredu pa smo na sednici vlade doneli uredba o realizaciji budžeta od 53 milijardi dinara za subvencije u poljoprivredi, što je oko 470 miliona evra, rekao je Nedimović gostujući na TV Prvoj. On je istakao da će biti subvencije biti kao i prošle godine, ali je najavio i neke nove modele.

Gađamo neke nove sektore, kao što su vinarstvo i vinogradarstvo, imaćemo i konkurse za agroturizam, zatim za destilerije i drugo, naveo je Nedimović. Ministar najavljuje da će u martu 2021. godine biti novi poziv za podsticaj mladih u poljoprivredi, koji predviđa dodelu 50 odsto granta, 40 odsto kredita, a 10 odsto je učešće sopstvenih sredstava. Taj novac je namenjen za mlade posebno u devastiranim područjima, kao što su u istočnoj i južnoj Srbiji i to, pre svega, za nabavku mehanizacije i opreme u povrtarstvu, voćarstvu i stočarstvu, naveo je Nedimović.

Po rečima ministra Nedimovića, u voćarstvu i povrtarstvu bio je realizovan rekordan izvoz od oko milijardu evra i da tu prednjače proizvođači maline. Zamrznuta malina, je 2020. godine u izvozu Srbiji donela prihod od 296 miliona dolara!

Nedimović ističe da je cilj da se podigne vinogradarstvo, tako da svake godine bude od 600 do 800 hektara novih vinograda. Srbija na početku 2021. godine ima oko 22.000 hektara pod vinogradima.

Ministar kaže da se trenutno pregovara sa Evropskom komisijom o realizaciji IPARD 3 programa koji će najvećim delom biti za razvoj seoske infrastrukture. Pregovaraćemo to do jula i očekujem da 2022. godine započnemo realizaciju programa. On je istakao za javnost da je 2020. godina bila ekstremno dobra za najveći broj poljoprivrednih kultura i da je te godine u poljoprivredi ostvaren rast od 4,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Fokus na mehanizaciji

Ove 2021. godine je novo to što će poljoprivrednici imati učešće od samo 10 odsto. Ministarstvo poljoprivrede će za podsticaje u ovoj godini opredeliti oko 53 milijarde dinara, a u planu je da se, uz podršku Svetske banke, poljoprivrednicima omogući da konkurišu i kroz poseban program za nabavku osnovnih sredstava. Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović, kaže da se očekuje u aprilu poziv za IPARD sredstva za tzv. Meru 1, kada će biti raspisan poziv za mehanizaciju, osnovna sredstva, izgradnju i sve što poljoprivrednici mogu da koriste za ulaganja u imovinu. Ističe da će, ako nakon toga ostane raspoloživih sredstava, biti raspisan poziv i za traktore, i napominje da su do sada imali dva poziva.

Ona napominje i da je do sada bilo dosta zainteresovanih za IPARD podsticaje kada su u pitanju traktori, kao i da je obrada zahteva privedena kraju. Po rečima Biljane Petrović, lista je zbog previše zahteva bila rangirana, a u ovom trenutku - oko 40 zahteva stiglo je za isplatu, a kada su u pitanju traktori iz javnog poziva broj 4, za Meru 1. Napominje da su u 2020. godini urađena dva nova pravilnika ruralnog razvoja, i to za podršku vinarijama i za podizanje novih zasada, kao i pomoć destilerijama. P

odseća da je do sada isplaćena 41 vinarija u vrednosti od oko 500 miliona dinara i najavljuje da će, kada završe sa obradom tih zahteva, biti raspisan poziv u drugom ili trećem kvartalu ove godine. "Do sada su korisnici dobijali novac unapred i to pre nego što završe investiciju", dodaje. Ove godine je, kaže, novo to što će poljoprivednici imati učešće od samo 10 odsto.

Oni bi podneli zahtev Upravi za agrarna plaćanja, nakon odobrenja 50 odsto podsticaja od poslovne banke bi tražili kredit od 40 odsto vrednosti investicije, dok bi njihovo učešće bilo samo 10 odsto, pojašnjava Biljana Petrović, i ističe da se u 2021. nastavlja s realizacijom Mere 1-3. Još se napominje i da su žene podjednako zastupljene kroz sve pravilnike, a dobijaju određeni broj poena ukoliko su u pitanju pojedini podsticaji. "Kada je reč o organskoj proizvodnji neće se ništa menjati u ponudi, očekivanja su ista i za ovu 2021. godinu", kaže direktorka Uprave za agrarna plaćanja.

Rešenje u mašinskim prstenovima

Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, navodi da je ovo odlična vest. Mi smo premehanizovana zemlja, imamo u zemlji oko 425.000 traktora i 25.000 kombajna, ali ta mehanizacija je stara u proseku 30 godina. Uostalom, to je i previše mehanizacije za površine koje se obrađuju u Srbiji (3,47 miliona hektara). Prema tome, mi od tri stara traktora sklapamo jedan, da bi išao u njivu.

Međutim, još bolje će biti ako novu ili polovnu uvoznu mehanizciju, budu mogli da uzmu seljaci skromnijeg materijalnog stanja, jer to je njima najpotrebnije, smatra Gulan. Po njegovom mišljenju zbog stare mehanizacije, prilikom žetve pšenice i branja kukuruza, dosta useva se raspe i ostane na njivama. Procenjuje se da je to najmanje 10 odsto ukupnog roda, koji se prospe prilikom sakupljanja na njivama. Novu mehanizaciju imaju samo tajkuni, sa velikim posedima, a njih je najmanje u zemlji. Jer, čak 217.623 poljoprivrednika u Srbiji imaju imanja čija je površina do dva hektara!

On još navodi da Srbija treba da se ugleda na Sloveniju i objašnjava da su Slovenci formirali „mašinske prstenove", što znači da jedan poljoprivrednik kupi kombajn, drugi traktor, a treći priključne mašine, i nakon toga se udruže i svi sve koriste. Njihovo udruživanje bi pokrenulo i domaću industriju koja je ugašena u tranziciji koju smo neuspešno sprovodili.

(Nastaviće se)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane