Natrag

Beli kriminal

Nemar u zdravstvu je katastrofalan! Moj otac je svesno žrtvovan, zbog statistike ili iz osvete meni, još uvek ne znam

Vreme je da se pobunimo

Novinarka i autorka Olivera Manojlović Štrbac se 13.februara obratila javnosti pričom o sumnjivoj smrti njenog oca, Mirka Manojlovića, gostujući u emisiji na kanalu Srbin info, u nameri da navede detalje njene porodične tragedije, usled pucanja zdravstvenog sistema i nemara lekara, te upozori građane na stanje u zdravstvu. Kaže da joj je otac otet od strane zdravstvenog sistema Srbije 5.decembra 2020. i nakon više od dva meseca agonije, vraćen u limenom sanduku. Porodici nije ni javljeno da je preminuo. Telo pokojnika je bilo neprepoznatljivo!

***

Novinarka Olivera Manojlović Štrbac se već godinama susreće sa progonom od strane režima, od policijskog praćenja, zastrašivanja članova porodice, do ucenjivanja prijatelja i poslovnih partnera. Međutim, poslednji događaji su apsolutno izmakli kontroli, nakon što joj je u Kovid bolnici Batajnica preminuo otac.

Šta se desilo sa Vašim ocem? Kako je dospeo u Kovid bolnicu Batajnica?

„Moj otac je, usled hipertenzije, 5. decembra 2020. imao izliv krvi u mozak. Hitna pomoć je brzo došla i odvezla ga u bolnicu Sveti Sava, odakle je upućen u Urgentni centar na snimanje i konsultaciju. Nakon toga je čekao dva sata u teškom stanju u UC na vozilo koje će ga prebaciti nazad u bolnicu Sveti Sava kako bi mu hitno bila uključena terapija.

U bolnici Sveti Sava je lečen do 6. januara 2021. Tamo je osoblje zaista bilo na visokom nivou, stabilizovali su ga i upućujem zahvalnost dr Sanji Atić na posvećenosti i profesionalnosti.

Naravno, zbog korona virusa su bile zabranjene posete te nismo imali priliku da ga vidimo tih mesec dana, a lekari u bolnici Sveti Sava su ga upućivali na rehabilitaciju u banju Slankamen.

Niko nije konsultovao porodicu po tom pitanju. Iako su nam rekli da će nam glavna sestra javiti u koje vreme će biti otpušten iz bolnice, kako bismo ga bar na kratko videli, to se nije desilo.

Bez ikakvog obaveštenja samo su ga prebacili u bolnicu Slankamen, gde takođe nisu bile dozvoljene posete. Dakle, nije nam dozvoljeno ni na sekund da ga vidimo, niti je bilo ikakve konsultacije oko procesa oporavka, sve odluke su donosili sami lekari, isključujući porodicu iz brige o životu i zdravlju pacijenta.

Po dolasku u Slankamen, rečeno nam je da kreće sa fizikalnom terapijom, da donesemo lekove za neophodnu terapiju i ostala higijenska sredstva. Bila mu je predviđena rehabilitacija u trajanju od 45 dana, tačnije 75 dana u cilju boljeg oporavka.

Dr Sava Janjatović, lekar opšte prakse, je vodio njegov oporavak. Kada smo došli u Slankamen i napolju pričali sa lekarom, on je bio bez ikakve maske. Osoblje unutar bolnice takođe nije imalo zaštitnu opremu.

U sredu, 3.februara, nadležni lekar nam je rekao da otac čudno kašlje, ali nije febrilan. Do 8. februara nije mu bio urađen rendgenski snimak pluća, niti krvna slika, premda je to bilo moguće u ovoj bolnici. Urađen mu je samo test na Covid-19. U ponedeljak, 8. februara, dr Janjatović nam javlja da je otac pozitivan na Covid-19 i prebačen u Kovid bolnicu Batajnica.

Niko nas nije pitao da li na to pristajemo! Kao novinar, imam mnogo kontakata sa gledaocima i lekarima i čula sam sve najgore o toj bolnici, ogromna je smrtnost, katastrofalni su uslovi lečenja, pacijente leče studenti medicine, a specijalisti rade samo reanimaciju. Ovo tvrde insajderi iz bolnice.

Direktora bolnice Slankamen Svetozara Đurišića sam kontaktirala s namerom da dođem u posed medicinske dokumentacije mog oca tokom boravka u Slankamenu, pošto nismo dobili ni otpusnu listu, pri čemu mi je rečeno da se ona može dobiti samo službenim putem.

U ponedeljak naveče dr Milica Kastratović iz Kovid bolnice Batajnica nam je rekla da je otac na poluintenzivnoj nezi, stabilan, bez temperature, nije mu rađen niti rendgen pluća niti krvna slika.

Sledeće veče nam je saopšteno da ima vodu u plućima, tromb u plućima, zapaljenje oba plućna krila, oslabljeno srce... Znači, u roku od 24 časa, od kad je prebačen iz Slankamena, otac dobija sve te simptome. Ko ode u Batajnicu, njemu je propisana smrtna kazna, posebno ako je u takvom stanju kao moj otac, zbog ogromne koncentracije virusa koji napada pacijenta sa oslabljenim imunitetom.

Sledećeg dana sam otišla u manastire Tumane i Nimnik da se molim za očevo zdravlje. Monasi su čitali molitvu za zdravlje i hvala im, ali se ispostavilo da je otac u tom trenutku bio već 24 časa mrtav! Naravno, bolnica u Batajnici se nije udostojila niti da nam javi. Kada je majka pozvala da se raspita za očevo stanje, začuđeno su je upitali zar nije dobila telegram. Danas je 25. februar, telegram nikada nije stigao na našu adresu. Niko nas nije udostojio ni da nam saopšti da je otac preminuo!

Porodica je očajna zbog stanja u našem zdravstvu. Verovali smo lekarima, sestrama, sistemu.

Šta zamerate zdravstvenom sistemu u Srbiji? Ko je odgovaran za katastrofalno stanje u zdravstvu?

Pre svega, radi se o nebrizi za vlastite kadrove u trenucima kada se nas zdravstveni sistem susreće sa nezapamćenim udarom. Mi smo već imali deficitaran broj lekara i tehničara, skoro smo na dnu evropske statistike broja pacijenata po lekaru. Već se uveliko priča o velikoj smrtnosti srpskih lekara i tehničara, koji su zaista predano spasavali živote građana tokom pandemije korone.

S druge strane, zdravstveni sistem je zatvoren, a lekari su nedodirljivi. Na nivou incidentnosti je da je neki lekar bio suđen i osuđen po nekoj tužbi. Oni se međusobno štite, a sada je to otišlo do te mere da se ponašaju kao bogovi, odlučuju o životu i smrti.

Ako uzmemo slučaj krađe beba, upada u oči što ni jedan savesni lekar nije istupio i rekao: Ja se sa ovim ne slažem, taj i taj po imenu, moj kolega je prodao bebu.

Nijedan, barem koliko je meni poznato. Ako malo bolje razmislimo, čak ni policija nije nedodirljiva, s vremena na vreme čujemo da je neki policajac uhapšen i eventualno osuđen za neko delo. To se kod lekara ne dešava.

Bilo kako bilo, situacija je takva da moramo da se spasavamo. Zamislite koliko je jezivo da nečija majka ili otac dožive ovakvu sudbinu nakon što su ceo život posvetili svojoj deci, da kad umiru gledaju neke nepoznate ljude u belim mantilima sumnjivih namera umesto svoju decu. Da, pošto nema posete, shvataju da ih više nikada neće ni videti dok tako leže bespomoćni, prepušteni na milost i nemilost čekajući sudnji čas.

Ako se na ovo ne budemo sabrali i reagovali onda nismo dostojni ni svojih roditelja ni svoje dece i zaslužujemo sve ono što će nam se desiti.

Da li ćete preduzimati neke dalje korake u pravcu utvrđivanja krivca za navedeno postupanje zdravstvenih radnika?

Planirala sam da podignem krivičnu prijavu protiv Kovid bolnice u Batajnici, jer nam nisu javili da je pacijent preminuo! U doba razvijenih komunikacija, SMS poruka, mejlova, oni ne saopštavaju porodicama informacije o smrti pacijenta?!

Drugo je pitanje šta učiniti sa bolnicom u Slankamenu. Ko je ovlastio ovu ustanovu da prebacuje mog oca u Kovid bolnicu u Batajnicu, da li se to radi namerno, jer je Kriznom štabu potrebno da bude što više preminulih, da se vlada strahom?! Da li je suština samo naterati građane da prime vakcine, dok su zemlje u regionu rezervisane u odnosu na vakcinaciju jer iste nisu dovoljno testirane?

U tako alarmantnoj situaciji, osoblje u Slankamenu šeta bez ikakve zaštitne opreme, a tamo su uglavnom teški neurološki pacijenti. Znam još jedan slučaj pacijenta iz Slankamena koga su prebacili u Kovid bolnicu u Batajnicu, gde je ubrzo preminuo. Nakon emisije mi se javio veliki broj građana sa istom ili veoma sličnom pričom.

Zašto se sve to radi, zašto na svakoj otpusnoj listi pišu da je uzrok smrti - korona?! Da li nas neko svesno ubija i zašto? Moj otac je preminuo zbog nemara, igraju se ljudskim životima! Mirko Manojlović je preživeo strahote građanskog rata u Hrvatskoj, genocid i etničko čišćenje i operaciju Oluja, a preminuo je u srpkoj bolnici - telo mu je bilo izmučeno kao da je žrtva Jasenovca!

Gde je ministar Lončar da odgovori na ova pitanja? Šta rade inspekcije Ministarstva zdravlja, ako se ne utvrđuje odgovornost za ovakvo nemarno i neprofesionalno postupanje? Zašto nam se oduzima vera u ljude kojima smo nekada najviše verovali, naše zdravstvene radnike? Zašto da ih se plašimo umesto da im verujemo, što nam je u ovom trenutku najviše potrebno?

Advokati izbegavaju da prihvate ovakve procese jer su i sami zaplašeni odmazdom sistema! Pokrenućemo pokret PRAVDA ZA NAROD.

Vreme je da na scenu stupi narod. O nama se radi, mi treba da se pitamo i ima nas mnogo više od njih, nema razloga da trpimo. Na sceni imate sve i svakoga osim naroda. Tu su političari, kriminalci, tajkuni, starlete... svi osim naroda, osim običnog čoveka. Oni su nama namenili pasivnu ulogu posmatrača, neke vrste publike kojoj se obrate na početku i na kraju predstave zvane izbori. Igraju se našim životima, vreme je za pravdu

Zašto Pravda za Narod?

Pa mislimo da je vreme da na scenu stupi Narod.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane