Natrag

Njihov je svet

Lin de Rotšild - ekskluzivna dama na čelu „inkluzivnih kapitalista"

Umesto nacionalnih država - korporacije?

Reč „inkluzivni" danas ulazi u modu. „Inkluzivni kapitalizam" „inkluzivna ekonomija", „inkluzivni rast" itd. Jasnih, razumljivih definicija „inkluzivnog kapitalizma" i sličnih pojmova, nema. Priča se da je ovaj pojam prošle godine „pustio u promet" predsednik Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab, zajedno sa konceptom „velikog resetovanja". Ali, mislim da zasluga za puštanje novog koncepta u opticaj ne pripada profesoru Švabu, već dami sa zvučnim imenom - Lin de Rotšild, tvrdi prof. dr Valentin Katasonov, predsednik Ruskog ekonomskog društva „S. F. Šarapov"

Piše: prof. dr Valentin Katasonov

Donedavno ova dama, kruži šala, bila je široko poznata u uskim krugovima. Odnosno, bila je poznata u uskim krugovima svetske elite. Danas njeno ime je poznato mnogo širem krugu ljudi. Bar onima koji su zainteresovani za plan „velikog resetovanja" koji je najavio Švab.

Lin de Rotšild je istomišljenica profesora, mnogo godina je sarađivala sa Svetskim ekonomskim forumom i aktivno promovisala ideje „inkluzivnog kapitalizma".

Odmah da kažemo: naša dama nije u krvnom srodstvu sa Rotšildima. Njeno devojačko prezime je Forester. Zvučno prezime „de Rotšild" dobila je udajom. Rođena je 1954. godine u SAD, u državi Nju Džerzi u sasvim običnoj porodici. Završila je Kolumbija univerzitet, dobila pravno obrazovanje. Izuzetne sposobnosti omogućile su Lin da brzo napreduje u poslu.

Uglavnom je radila u telekomunikacionom biznisu kao pravnik, top-menažder. A 1989. godine Lin je postala većinski akcionar, predsednik i glavni izvršni direktor TPI Communications International Inc, jednog od najvećih provajdera pejdžinga, bežičnog prenosa podataka i mobilne telefonije u Latinskoj Americi, koja je u vlasništvu korporacije Motorola.

Nakon što je za 100 miliona dolara prodala svoj udeo u kompanij TPI, ona je počela da osniva nove kompanije, a onda i da ih prodaje. Na svakoj novoj etapi njen kapital se uvećavao. Poslednju prodaju obavila je 2000. godine.

Iste godine dogodio se još jedan značajan događaj u životu Lin. Udala se za ser Evelina de Rotšilda, rođenog 1931. godine. To je bio njen treći brak. Za Evelina takođe (od druge žene se razveo 2000. godine).

Sada je naša junakinja postala ledi Lin Forester de Rotšild. Nakon ove udaje, sigurno je da je njen rejting, ionako već visok, dostigao vrhove u visokim krugovima Starog i Novog sveta. Postala je član najzatvorenijih zajednica svetske elite.

Njen suprug nije samo običan nosilac prezimena Rotšild. U trenutku njihovog venčanja bio je jedna od ključnih figura klana Rotšild. Najvažniji položaj koji je zauzimao u tom trenutku bio je - prvi čovek londonske banke NM Rotšild. Danas ser Evelin ima 90 godina i povukao se iz biznisa. Ali, za dve decenije braka sa Lin, uspeo je da svojoj ženi preda uzde upravljanja svojim kapitalom. U celom klanu Rotšildovih, Lin je verovatno najsjajnija i najuspešnija poslovna žena.

Danas je ona glavni izvršni direktor holding kompanije EL Rothschild, koja je zajedničko vlasništvo njeno i njenog muža. Deo ovog holdinga je i kompanija The Economist Group koja izdaje časopis The Economist, kao i Congressional Quarterly, Economist Intelligence Unit itd. U sastavu holdinga nalazi se i EL Rothschild - velika firma koja se bavi nekretninama, poljoprivredom i proizvodnjom hrane.

I pre braka sa Evelinom de Rotšildom, Lin de Rotšild je prilično duboko ušla u politiku. Raspolažući velikim kapitalom, ona je od 1992. godine počela da daje izdašne donacije u korist Bila i Hilari Klinton, u vreme kada su učestvovali u izbornim trkama.

Iz tog doba potiče neformalna redovna komunikacija naše junakinje sa Klintonovima. Verovatno je zahvaljujući njima Lin počela da biva član veoma uskih skupova svetske elite. I budućeg supruga Evelina, Lin je upoznala 1998. godine u Škotskoj, na susretu Bilderberškog kluba. Na ovom skupu ju je sa ser Evelinom Rotšildom upoznao Henri Kisindžer.

Jedinstvenost Lin de Rotšild leži u činjenici da je podjednako uključena u aktivnosti različitih javnih i političkih organizacija, kako Starog, tako i Novog sveta.

Tako je ona poverenik Fondacije ERANDA (porodična fondacija Rotšildovih), edukativne dobrotvorne organizacije Outward Bound Trust, Društva za međunarodni dijalog „Alfred Herhauzen" (pri Dojče banci) i Savetodavnog odbora Globalnog komercijalnog mikrofinansijskog konzorcijuma Dojče banke.

Takođe, ona je član upravnog odbora Makejn instituta. Član je Saveta za međunarodne odnose (SAD), Četam hausa (Chatham House), poznatog kao Kraljevski institut za međunarodne odnose (Velika Britanija), Instituta za strateška itraživanja (Velika Britanija), Međunarodnog savetodavnog odbora Asia House (Velika Britanija), Asocijacije za spoljnu politiku (SAD) itd.

Uzgred, Lin se posle udaje za ser Evelina još više zbližila sa Klintonovima. Godine 2000. „mladenci" Rotšild proveli su deo svog medenog meseca kao gosti Bila i Hilari Klinton u Beloj kući. Čak su i prespavali jednu noć u Beloj kući. Ledi Lin postala je jedan od najvećih fandrejzera (osoba koja prikuplja sredstva) za podršku Hilari u njenim predizbornim kampanjama 2008. i 2016. godine.

Istina, druženje sa Klintonovima imalo je za Lin i negativnu stranu. Oni su je upoznali sa svojim bliskim prijateljem, milijarderom Džefrijem Epstajnom, istim onim koji se bavio seksualnim iskorišćavanjem devojčica, dospeo u zatvor i u ćeliji se ubio, kako glasi zvanična verzija (nezvanična glasi da je ubijen).

Ledi Lin se bavila nekom vrstom „mutne" saradnje sa Epstajnom: 2012. godine osnovali su neprofitnu organizaciju Terramar. U osnivačkim dokumentima piše da je ova organizacija navodno oformljena „sa ciljem spasavanja naših okeana". Posle Epstajnove smrti u avgustu 2019. godine, Lin de Rotšild požurila je da zatvori Terramar.

Uz svu raznolikost učešća u fondacijama, klubovima, udruženjima, savetima, Lin Forester de Rotšild svuda i neprestano promoviše i sprovodi iste ideje. Izgleda kao da ispunjava „partijski zadatak" koji joj je poverilo visoko svetsko rukovodstvo koje deluje daleko od očiju javnosti. Jedna od takvih „dugotrajnih" ideja, kojima se poslednjih desetak godina bavi Lin de Rotšild jeste i tzv. inkluzivni kapitalizam.

Godine 2012. Lin de Rotšild postavljena je na mesto kopredsednika radne grupe Inicijativa za inkluzivni kapitalizam Društva Henrija Džeksona (the Henry Jackson Society's Initiative (HJI) for Inclusive Capitalism).

Cilj ove organizacije bio je priprema predloga za ublažavanje posledica finansijske krize 2007-2009. i protestnog pokreta koji je ova kriza generisala - „Okupirajte Vol strit".

U jednon od svojih govora iz tog vremena, Lin de Rotšild je rekla: „Kapitalizam se nalazi pod opsadom, ali Incijativa Društva Henrija Džeksona smatra da će on ostati najmoćniji ekonomski sistem koji postoji i koji treba da izvuče ljude iz siromaštva i poboljša društvo. Industrija, inovacije i preduzetništvo treba da se oslanjaju na etički, odgovoran i inkluzivan kapitalistički sistem.

Započeli smo ovu inicijativu kako bismo doprineli debatama i dijalogu o tome kako se kapitalizam može poboljšati. Takođe, i da istaknemo brojne konstruktivne napore kompanija koje preuzimaju vodeću ulogu u oblastima koje pre svih zahtevaju poboljšanja.

Već smo počeli da pokazujemo konkretne programe koji će imati očigledan uticaj na budućnost kapitalizma, posvećeni smo širenju naših napora i u SAD i u celom svetu. Nadamo se da ćemo uključiti sve zainteresovane strane, od menadžera do investitora, zaposlenih, klijenata i društva u celini."

Lin de Rotšild je 27. maja 2014. godine organizovala i realizovala jednodnevnu konferenciju o inkluzivnom kapitalizmu u Londonu. Najpoznatiji ljudi pozvani su da učestvuju na njoj. Princ Čarls je održao uvodni govor, a Bil Klinton bio je jedan od govornika. Na leto 2015. godine pod rukovodstvom Lin de Rotšild održana je druga konferencija o inkluzivnom kapitalizmu.

Zaključak ove dve konferencije bio je osnivanje, 2015. godine, Koalicije za inkluzivni kapitalizam (Coalition for Inclusive Capitalism, CIC) koja je registrovana u SAD kao neprofitna organizacija. Lin Forester de Rotšild postala je generalni direktor Koalicije. Naredna konferencija o inkluzivnom kapitalizmu održana je 2016. godine, ovoga puta u Njujorku.

Izostavljajući mnoge inicijative i aktivnosti koje je sprovodila Koalicija predvođena Lin de Rotšild, odmah ćemo preći na dešavanja poslednjih godina.

U novembru 2019. godine na njenu inicijativu formiran je Savet „Partneri inkluzivnog kapitalizma" (Inclusive Capital Partners, ICP). Upravljanje Savetom poverila je Indijcu Adžaju Bangu, bivšem izvršnom direktoru kompanije MasterCard. Partneri su postali: Rokfelerova fondacija, Fondacija Ford, kompanije Johnson & Johnson, Estée Lauder, IBM, Lenovo, EY, Mastercard, Dupont, Allianz SE, TIAA, State Street Corporation i druge, uglavnom registrovane u Americi.

Knjiga Klausa Švaba „Kovid-19. Veliko resetovanje", koja je izašla na leto 2020, učinila je termin „inkluzivni kapitalizam" mnogo popularnijim. Njega su počeli da koriste državnici, političari, novinari. Profesor Švab je za konačni cilj plana „velikog resetovanja", odredio prelazak od sadašnjeg, očigledno zastarelog i bolesnog kapitalizma na „inkluzivni kapitalizam".

Ako pokušamo da na najjednostavniji način objasnimo smisao termina „inkluzivni kapitalizam", onako kako ga shvata Švab, onda bimo mogli reći da je to kapitalizam u kome će vladati velike korporacije. One će na sebe preuzeti obaveze i dužnosti koje danas imaju države.

Kako god, ali država treba da brine o svima (u krajnjem slučaju, tako piše u svim ustavima). Na isti način, i korporacije treba da birnu ne samo o interesima vlasnika kapitala (akcionarima), već i o svim članovima društva. Kompanije treba da pokažu „društvenu odgovornost", uzimajući u obzir (uključujući u svoje planove) interese „svih zainteresovanih strana".

Naravno, knjiga Klausa Švaba i njegove brojne izjave na temu „velikog resetovanja" dali su impuls i onim inicijativama koje je promovisala gospođa Lin de Rotšild. Oseća se da su oni delovali (i nastavljaju da deluju) po zajedničkom scenariju.

U Njujorku je 14. decembra 2020. održan sastanak gospođe Lin de Rotšild i pape Franje. Koalicija je zaključila sporazum sa Vatikanom o zajedničkim naporima za prebacivanje čovečanstva na put inkluzivnog kapitalizma.

Glavno u sporazumu je stvaranje Saveta za inkluzivni kapitalizam sa Vatikanom (The Council for Inclusive Capitalism with The Vatican, CICV). Pojavio se i sajt CICV. Ovaj sporazum između CIC-a i Vatikana neki novinari su već nazvali „globalnom alijansom", „savezom krsta i mamona (materijalnog bogatstva i pohlepe)". A zli jezici su počeli da nazivaju gospođu Lin de Rotšild - „Rimskom mamom".

Nakon „osvećenja" projekta inkluzivnog kapitalizma od strane rimskog pape, alijansa je dopunjena novim partnerima: Bank of America, BP, Johnson & Johnson, Salesforce i nizom drugih sa liste Fortune 500 (reč je o godišnjoj listi koju sastavlja magazin Fortune, a na kojoj se nalazi 500 najvećih korporacija u SAD po ukupnom godišnjem prihodu). Danas ima 27 ovih partnera. Oni su dobili figurativno ime „guardian", odnosno zaštitnik, čuvar. Oni su, u suštini, čuvari novog svetskog poretka.

Na sajtu CICV daje se objašnjenje: „čuvarima" pripada kapital od ukupno 2,1 triliona dolara, oni upravljaju imovinom od 10,5 triliona dolara. Njima je podređeno 200 miliona ljudi u 163 zemlje. „Čuvari" su preuzeli na sebe javne obaveze za promociju „inkluzivnog kapitalizma".

Među „čuvarima" se nalaze takve figure kao što su Aleks Gorski, predsednik upravnog odbora kompanije Johnson & Johnson, Anhel Gurija, generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Alfred Keli, predsednik Visa Inc, Fiona Ma, koja se nalazi na čelu državne blagajne Kalifornije, Radživ Šah, predsednik Fondacije Rokfeler, Daren Voker, predsednik Fondacije Ford, Mark Vajnberger, poznati investitor i menažder.

Lin Forester de Rotšild koja je osnivač Saveta i upravljački partner u Inclusive Capital Partners, govorila je na susretu u Njujorku, rekavši da će „ovaj Savet pratiti upozorenje pape Franje da se sluša „vapaj Zemlje i vapaj siromašnih" i odgovoriti na zahteve društva za pravednijim i održivijim modelom rasta."

U stvari, pod maskom lepih reči i besmislenih izraza (kao što je „inkluzivni kapitalizam"), svetska elita planira da sprovede demontažu nacionalnih država, da ih zameni velikim korporacijama i na kraju ostvari svoju diktaturu na planeti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane