Natrag

Feljton

‚‚QUO VADIS SRBIJO?‚‚ (1)

Zavadi, pa vladaj

Tuča oko srebrnog escajga na tonućem „Titaniku'' moto je knjige uglednog srpskog profesora i istraživača bezbednosti, bezbednosnih teorija i službi. Ovu veoma informtivnu knjigu objavićemo u nastavcima, kao doprinos razumevanju pitanja bezbednosti koja su i od sudbinskog značaja za Srbiju

Milan Pašanski

(„VLAST KVARI ČOVEKA A APSOLUTNA VLAST GA KVARI APSOLUTNO") Teleran

„BOJ SE OVNA... BOJ SE GOVNA -I... PROĐE ŽIVOT!" (Dovikuje Meša Selimović građanima-suvlasnicima države)

Uvodni deo

Totalitarna demokratija u zemlji bez epiloga

Sve analize relevantnih bezbednosnih parametara ukazuju da je u Srbiji, u kulminativnoj fazi, rat za kormilo zemlje u narednim decenijama. To je rezultiralo time da je na prostoru tzv. Zapadnog Balkana - pored ostalog uplivom NATO-ovske ekonomsko-bezbednosne koncepcije “Berlin+” (“Maršalovog plana” za Balkan), sa ciljem “istiskivanja” Rusije i Kine sa ovog geostrateški značajnog prostora, kao i strategije teleportovanja Arapskog proleća na drugu stranu Mediteranske “bare”, i različito tumačene (i prihvaćene) koncepcije “Malog Šengena” - trenutno najveća koncentracija špijuna po kvadratnom metru na svetu.

Brojne bezbednosne agencije, svaka svojim specifičnim metodama - o čemu će više reči biti kasnije - ali samo „telegrafski” i u akcentima, jer bi detaljna analiza angažovanja obaveštajnog faktora (i oko) Srbije (a, posebno njihovog držanja „u raljama” vodećih političara) zahtevala najmanje dve posebne knjige - vrše što uspešnije pozicioniranje za pomaljajuću “post-Vučićevsku Srbiju”, uprkos očajničkim pokušajima režima da uspori, sve očiglednije, klizanje naniže…

Važno je, u startu, upozoriti da aktivnost obaveštajnih službi počinje tamo gde prestaje legalna diplomatija, a završava se onde, gde počinje otvorena oružana konfrontacija.

Američki Levijatan

Sjedinjene Američke Države (bez obaveštajnih službi NATO država) imaju 17 obaveštajnih službi, koje godišnje, u zavisnosti od intenziteta međunarodnih kriznih žarišta i svog angažmana u njima - u koja, između ostalog, spadaju naizgled “ekonomska” konfrontacija sa Kinom; istrage i obostrana podmetanja, u vezi pojave korona virusa u Kini; uticaj (stvarni ili isfabrikovani) Rusije na pretposlednje američke predsedničke izbore; pritisak na Tursku koja “klizi” u naručje Rusije; razrešenje kosmetskog galimatijasa, koji im je ostavila u amanet vlastita “duboka država”… itd - troše godišnje između 60 i 80 milijardi dolara poreskih obveznika. To je transparentan, u Kongresu odobreni novac, kome treba dodati pozamašne sume iz nelegalnih poslova i tajnih (“crnih”) fondova, namenjen postizanju, tobože, legalnih viših ciljeva (npr. atentati na lidere pojedinih tzv. “odmetnutih država” (od koga?).

Stoga ne čudi što samo Pentagon ima osam obaveštajnih službi: pored Odbrambene obaveštajne agencije (DIA), i sva četiri roda vojske SAD imaju svoje obaveštajne službe (kopnene vojske, vazduhoplovstva, marinaca i mornarice), a NSA - Nacionalna bezbednosna agencija, ex matična kuća “defektora” Snoudena - zadužena za potpuno pokrivanje elektronsko-komunikacionog saobraćaja širom Planete, takođe je pod “ravnateljstvom” armije.

Pošto su navedeni obaveštajni kapaciteti ocenjeni kao nedovoljni (?), pristupilo se stvaranju još jedne obaveštajne hidre, pod nazivom Odbrambena tajna služba (DCS), koja u inostranstvu ima 1.600 operativaca (dobar deo u Srbiji), i oko 600 vojnih “atašea” u američkim konzulatima i ambasadama u neuralgičnim područjima, koji uživaju diplomatski imunitet.

Njihovu obuku, da bi aktivnosti bile po jedinstvenim standardima, te stoga kompatibilne, preuzela je CIA. Njihov glavni cilj je “prikupljanje informacija koje nalažu akciju”, a projektom je rukovodio Majkl Vikers, podsekretar za obaveštajne poslove u Ministarstvu odbrane.

Ovome svemu treba dodati da se prikupljanjem i obradom obaveštajnih podataka iz neuralgičnih oblasti - u kojima Srbija i Zapadni Balkan zauzimaju istaknuto mesto, posebno zbog pojačanih pokušaja, u predizbornoj trci u Americi i post-izbornim previranjima da se uknjiže značajni spoljno-politički poeni - bavi 1.271 vladina organizacija, i 1.931 privatna kompanija, koja tim podacima trguje i sa vlastitom državom, jer značajne i pouzdane informacije, ako su fundament ozbiljnih i kvalitetnih analiza, predstavljaju skupu robu visokog kvaliteta na tržištu obaveštajno-subverzivne delatnosti.

U američkom sistemu bezbednosti, pristup strogo poverljivim podacima - koje koriste i ugrađuju u studije različitog nivoa, i za različite potrebe - ima 854.000 veoma “poverljivih ljudi”, pa je ubacivanje “krtica”, od strane rivalskih službi, veoma rasprostranjen “sport”, ali je javnost o tome obaveštena u infitezimalnom broju slučajeva, samo onda kada su u pitanju uspesi domaćih, kontraobaveštajnih službi u otkrivanju špijuna.

Sa druge strane, nameće se ozbiljan problem kako ovaj ogromni, i enormno skupi mehanizam koordinisati i optimalno usmeriti u pravcu zaštite nacionalnih interesa Amerike.

tome se (za javnost) brine Kancelarija Nacionalnog obaveštajnog direktora (DNI), koja je formirana još 2004. godine, Zakonom o obaveštajnoj reformi i borbi protiv terorizma. Njen direktor, na čelu 1.500 službenika, direktno je podređen Predsedniku SAD, koga dnevno informiše o bitnim bezbednosnim dešavanjima, kako u SAD, tako i širom Globusa…

… ali, postoje i neformalni, ali veoma uticajni, centri moći iz senke, na čelu sa Stivenom Benonom (66), koji stoji iza brojnih strateških projekata Bele kuće. On je, po ideološko-pragmatskoj orijentaciji ultradesni suverenista, mogući idejni otac reanimiranog (i “prepevanog”) slogana Monroove doktrine: “Amerika Amerikancima!”, koji EU vidi kao poslušnika krupnog kapitala, koji odavno ne radi u korist sopstvenih nacija. Po ovom harvardskom đaku ekonomskih nauka i bankaru sa Vol Strita (koji je prvi “transparentni” milion dolara - “kamen temeljac” besprekornih biografija - zaradio kao producent popularne TV serije “Sajnfeld”), EU i međudržavni ugovori su ubice suvereniteta, i moraju da se vrate sebi i građanima, da bi ove zaštitili od uticaja pogubne globali-zacije (što je “prepev” Linkolnove definicije demokratije: “Vladavine naroda, od naroda, za narod!”), a to bi vodilo povratku vlasti u ruke naroda.

On smatra da je sukob sa Kinom neizbežan u Južnom kineskom moru… a, da je - izjava data u Vatikanu, u trenutku stvaranja Kalifata Islamske države - “Judeo-hrišćanski Zapad u ratu, a da to i ne zna!”

Ne treba posebno isticati da je znatan deo ove ogromne obaveštajne mašinerije angažovan na prostoru bivše Jugoslavije, a posebno u Srbiji, jer je baš tu linija konfrontacije sa Rusijom i Kinom.

Da dnevno budu u toku, od velike pomoći im je Kancelarija za vezu NATO-ovskih oficira, smeštena u zgradi Generalštaba Vojske Srbije.

Britanska hidra

Obaveštajna zajednica Velike Britanije deluje u okviru koordinisanog obaveštajnog delovanja NATO-a u Srbiji. Međutim, na prostorima Balkana, Velika Britanija je decenijama vodila politiku “Zavadi - pa vladaj!” i, vremenom, iznudila i ojačala značajna političko-bezbednosna uporišta i oslonce na ovom, tradicionalno neuralgičnom, prostoru. Oni su prvi od svih zapadnih obaveštajnih službi - preko svojih “krtica” u bezbednosnim strukturama - došli do podataka o boravku teroriste Karlosa u Beogradu, o ćemu će biti više reči u Drugom delu ove knjige.

U skladu sa tim, pored doprinosa u okviru NATO strategije, ostrašćena, prvenstveno svojom konfrontacijom sa Rusijom, ona ima sopstvene strategije protiv srpskog naroda s obe strane Drine, posmatrajući ga kroz prizmu “malih Rusa”, koji su, po njima, “genocidni narod”, što su neuspelo pokušali nametnuti i međunarodnoj zajednici.

Na žalost, taj njihov perfidni potez, koji je eksplicitni pokazatelj njihovog mišljenja o srpskom narodu, brzo je pao u zaborav, verovatno i predanim radom njihovih “krtica” u državnim strukturama Srbije. Ne treba zaboraviti da su baš Toni Bler i njegov ( delivery) tim, u dužem periodu vremena, bili plaćani enormnim parama građana Srbije da savetuju Vučića i njegovu kamarilu, koji “putić od izvora” da izaberu, u „Vunenim vremenima” za našu zemlju.

U pitanju su, verovatno, “viši interesi”, koji ne mogu da stanu u srpsku pravoslavnu glavu običnih građana, što ih ne amnestira, da kroz porez, participiraju, u enormnom nagrađivanju apostrofiranog britanskog ex premijera, zapravo, onih koji su kreatori Rezolucije o genocidnom srpskom narodu (koja, zahvaljujući Rusiji, nije dobila “prelaznu ocenu” u Savetu bezbednosti UN), što je, po britanskoj propagandi, bio “krunski dokaz” da su Srbi, zaparavo, “mali Rusi”, koje štite sabraća “veliki Rusi”.

Obaveštajnu zajednicu Velike Britanije, prvenstveno, čine tri moćne službe: Tajna obaveštajna služba (MI-6); Služba bezbednosti (MI-5); Vladin štab za komunikacije (GCHQ).

U subverzivnim aktivnostima protiv Srbije posebno se ističe Tajna obaveštajna služba (MI-6), koja je organizovana u četiri Direktorata: 1. Direktorat za operativni rad; 2. Direktorat za kontra-obaveštajne aktivnosti i bezbednost; 3. Direktorat za kadrove i administraciju; 4. Direktorat za subverzivne aktivnosti.

U angažovanju protiv Srbije i Republike Srpske zapaženu aktivnost ispoljavaju Prvi i Četvrti Direktorat ove službe. Može se slobodno tvrditi da u okviru obaveštajnog nastupa protiv Srbije “Zemlje kvinte” (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i SAD) britanska obaveštajna zajednica, u skladu sa opredeljenjem da “Srbiju baci na kolena”, ima vodeću ulogu.

Strategija “Zemalja kvinte” protiv Srbije, a u korist lažne države Kosovo (pod geslom: “Jedna nacija, daje drugoj naciji teritoriju treće nacije”!?!) inaugurisana je 9. maja 2018. godine u Vašingtonu, na sastanku direktora ministarstava inostranih poslova “Zemalja kvinte”, kada je definisan “Scenario Kosovo”. Potom su, na terenu, obaveštajne zajednice ovih pet zemalja pristupile operacionalizaciji ovih dogovora.

Sledeći tu orijentaciju, na Kosmetu su, pored ostalog, stvorili uspešnu “ucenjivačku klackalicu”: kada “Kosovo” traži viznu liberalizaciju, onda im EU odgovori da je preduslov “vidljiv napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i narko trafikinga”. Na to, vlasti Prištine, izlazeći u susret ovom zahtevu, hapse Srbe kao glavne narkotrafikante u ovoj “Evro-Kolumbiji”… a, kada im se zapreti Hagom, onda oni podižu optužnice protiv srpskih generala (a, da su manipulacijama i pritiscima postali članica Interpola, onda bi pustili tzv. Crvenu poternicu za srpske oficire) i prete upadom, navodno jureći prestupnike, na Sever Kosmeta, provocirajući intervenciju srpskih oružanih snaga, radi zaštite civila na severu Pokrajine, i otvaranjem fronta u srcu Evrope!

U obaveštajnim studijama “Kvinte”, koje su izvedbeni projekat njihove orkestrirane strategije prema Srbiji, akcentirano je pet osnovnih pitanja:

Targetiranje slabih tačaka u bezbednosno-političkom sistemu Srbije, što će kasnije biti podrobnije analizirano;

Izbor primenjenih aktivnosti (legalne, nelegalne, propagandne: crna, siva i bela propaganda, subverzivne delatnosti širokog spektra);

Nosioci operacionalizacije strategije (obaveštajne službe, DKP, saradnička mreža, itd);

Tačke udara - mete napada (“upad” u parlamentarni život Srbije; diskreditovanje bitnih političara; atentati na važne ljude, da se “domino efektom” iznudi planirana promena (ubistvo Olivera Ivanovića);

Oslonci unutar Srbije (delovi opozicije, delovi nezadovoljne pozicije, delovi “civilnog društva” i “intelektualnih kvislinga”, osvajanje medijskog prostora, instrumentalizacija autohtonih protesta građana, ugradnja “krtica”, ili vrbovanje saradnika u institucijama zemlje, stvaranje saradničke mreže od ljudi značajnog obaveštajnog kapaciteta - bliskih centrima donošenja bitnih političkih odluka).

Ostaće zabeleženo da je britanska obaveštajna služba odgovorna za nastanak i bujanje, u svetskim razmerama, Islamskog fundamentalizma, čiji je derivat Vahabistički terorizam. To se slobodno može nazvati planetarnom diverzijom britanskih agenata.

Naime, kada je od VI veka počelo širenje Islama, koji je bio miroljubiva i humana religija - i kao takav kohezivni element plemena u područjima planiranog kolonijalnog osvajanja Velike Britanije a, samim tim, prepreka njihovim imperijalnim planovima - tadašnji obaveštajni stratezi odluče, da u okviru Islama izvrše dogma-tsku diverziju podrivanjem fundamenata Muhamedovog učenja, koja bi imala za posledicu lomove i podele u ovoj religiji.

Sledeći ovu ideju, u XVIII veku britanski agenti pronalaze i finansiraju Muhameda Ibn Al Vahaba, jednog anonimnog teoretičara Islama koji, uz njihovu podršku, postaje glavni “tumač” Vere.

Njegova doktrina je zagovarala povratak korenima autentičnog Islama Proroka Muhameda. I tu nastaje “kurcšlus” koji je namenski prošao nezapaženo zbog različitih krupnih interesa planetarnih “igrača”: autentičnu zaostavštinu Proroka čini tzv. “Pet stubova Islama”: 1. Ispovedanje vere; 2. Obredna molitva; 3. Post; 4. Zakonska milostinja; i 5. Hodočašće u Meku, na koje se vahabisti pozivaju.

Sada nastaje poenta: tek posle Prorokove smrti obaveštajna ruka je “dopisala” “VI Stub Islama - Džihad” - koga, inače, postoje tri vrste (prva dva su “Džihad srca” i “Džihad reči”) a, samo je “Džihad mača” militantan, a njegov savremeni derivat je terorizam, na čemu jedino vahabisti insistiraju!

Posebno treba podvući da je modus operandi njihovih terorističkih akcija samoubilački napad u slavu Alaha a, Kur'an zabranjuje samoubistvo! Tako se došlo u apsurdnu situaciju da je navodna borba vahabista za čistotu vere, zapravo promocija njene degradacije, što nanosi nesagledivu štetu ovoj miroljubivoj i humanoj religiji, a predstavlja potpuni trijumf britanskog obaveštajnog faktora. Takođe, u okviru vahabističke “revizije” Islama insistira se - kako navode - na stvaranju religiozne vojske “… kao što katolici imaju jezuite”.

Ovom pažljivo sprovođenom strategijom, britanska obaveštajna služba je postigla krupan cilj: duh vahabizma je pušten iz boce! U daljoj eksploataciji ove planetarne diverzije sa dalekosežnim posledicama, britanska obaveštajna zajednica je aktivno prisutna u svim kriznim žarištima savremenog sveta!

Kada je 1932. godine stvorena Saudijska Arabija, vahabisti dobijaju svoju državu, ogromnu materijalnu pomoć, i moć ekspanzije u svetskim razmerama.

Prema britanskim izvorima Saudijska Arabija je u zadnjih 50 godina uložila 76 milijardi evra u izvoz vahabizma. Katar i Kuvajt, takođe, finansiraju vahabije, a logistiku obezbeđuje “Muslimanska svetska liga” (MWL), čijeg Generalnog sekretara Muhameda Abdel Kerima je u svom neznanju i nesvesnosti, primila, februara 2020. godine premijerka A. Brnabić, i drugi najviši zvaničnici Srbije!

Na osnovu raspoloživih podataka - pošto je prethodno Liga izrazila “zabrinutost” za položaj muslimana u Sandžaku - preko “produžene ruke “ MI-6 Tonija Blera je upriličen ovaj sastanak.

Posle rata u Bosni (1992-1995) - uz 10.000 poginulih i 1.800.000 raseljenih lica - glavnina terorističke brigade “El mudžahid” je ostala u ovoj zemlji, a posle poraza Islamske države, znatno su se kadrovski ojačali, tako da ih, prema merodavnim procenama, u Bosni ima najmanje 50.000.

Oni u Bosni ukidaju tradicionalni Islam i nameću u džematima (osnovne verske zajednice) “novo učenje”, bazirano na vahabizmu i šovinizmu. Na Balkanu (u Srbiji, Bosni, Makedoniji, Kosmetu, Crnoj Gori, Albaniji) ima najmanje milion vahabista.

Važno je podvući da britanska obaveštajna služba MI-6, kao njihova duhovna “majka”, ima veliki uticaj na njih, što im omogućava značajan manevarski prostor za obaveštajne operacije, u ovom neuralgičnom regionu, kroz pritiske na Republiku Srpsku, kao i na Srbiju.

„Jedna nacija dodeljuje drugoj naciji teritoriju treće nacije”

Jedna od bitnih obaveštajnih zajednica, koja komplementarno deluje u okviru NATO-a, ali i samostalno, u skladu sa vlastitim interesima, je ansambl izraelskih obaveštajnih službi, predvođen Mosadom. Svojevremeno, baš ova služba je, pre više decenija, uporno istraživala veze, kontakte i aranžmane Karlosove terorističke grupe u Beogradu, jer je ugrožavanje države Izrael bilo na listi prioriteta ove internacionalne terorističke organizacije.

Naime, Izrael ima pet obaveštajnih službi, koje su, svaka u svom domenu delovanja, prisutne na našim prostorima: 1. Mossad; 2. Ljin-Bet; 3. Obaveštajna služba Ministarstva odbrane (AMAN); 4. Biro za naučna istraživanja (LEKEM); 5. Centar za istraživanja Ministarstva inostranih poslova Izraela.

U Srbiji je posebno aktivna akciona povezanost dve najznačajnije uprave Mosad-a: Tsamet i Kaisarut, koje predvode, za Srbiju, egzistencijalno opasan projekat “Mojsije” (“Rezervna otadžbina”), koji se sastoji u tome da se pripreme uslovi, ako Iranci - jašući na svom nuklearnom programu - najure Jevreje iz Izraela, da ovi imaju gde da se sklone, zapravo, da otmu tuđu zemlju, kao što su, onomad, uradili sa Palestinom.

Podsetimo se, da su, svojevremeno, sinergija rađanja cionizma i britanska perfidna strategija doveli do niza ratova između Jevreja i Arapa, koji su, pre toga, više od 2.000 godina živeli spokojno i u miru u Palestini i drugim delovima Bliskog istoka.

Tako je 1897. godine, na Kongresu cionističke organizacije u Bazelu Teodor Hercl, rodonačelnik savremenog cionizma, izašao sa sledećim stavom: “Za jevrejsko pitanje postoji samo jedno rešenje: jevrejska država!” On je, čak, bio spreman da prihvati prvobitni (lažni) britanski predlog, koji je buduću izraelsku državu locirao na teritoriji današnje Ugande, a u kuloarima se, upola glasa, spekulisalo i sa Zapadnim Balkanom…

Ali, jedan drugi jevrejski lider “otac Izraela” Haim Vajcman, inače hemičar ruskog porekla, zastupao je pravi britanski stav - jer je Uganda bila gambit - koji se sastojao u tome da Izraelska država može biti locirana samo u Palestini, odakle su izraelska plemena proterana pre 20 vekova “bez obzira ko sada tamo živi”.

Pošto je britanski vitalni nacionalni interes nalagao da se Palestina stavi pod njihovu kontrolu - a, za pravo, Jevreja - zbog sigurnosti, kapitalno važnog, Sueckog kanala, 1917. godine ministar inostranih poslova Velike Britanije Artur Džems Balfur izjavljuje da se u Palestini uspostavlja Jevrejska država, a da će “Britanija uložiti sve napore radi postizanja tog cilja”. To je bila čuvena “Balfurova deklaracija”, koja je položila temelje osnivanja države Izrael.

Artur Kesler, jedan lucidni madžarsko-britanski novinar, povodom Balfurove povelje reče da je to “čudan” dokument kojim “Jedna nacija daje drugoj naciji teritoriju treće nacije!”

Baš “u dlaku” isto kao što se desilo sa Kosmetom - kao da je preslikano! Ko kaže da se istorija ne ponavlja!!

(Nastavak u sledećem broju)

BELEŠKA O AUTORU

Milan Pašanski je profesor Beogradskog univerziteta, stručnjak za političko nasilje i nasilje u politici. Autor je više zapaženih knjiga („Savremene kamikaze", „Fibonačijev gambit", „Quo vadis Srbijo"), studija i publikacija iz ove oblasti. Definisao je, širom sveta, veoma citiranu, kategoriju animus terrorandi - suštinsku odrednicu terorizma.

Završio je Fakultet političkih nauka u Beogradu za 30 meseci a, potom, i magistarske studije, na istom fakultetu, za narednih 18. Doktorat iz oblasti transnacionalnog terorizma i svetske diplomatije, odbranio je na Ljubljanskom univerzitetu.

Dobar deo karijere proveo je na relaciji univerzitetska katedra - obaveštajnobezbednosne službe. Kao Glavni savetnik direktora BIA (prethodno je bio jedini nestranački kandidat za mesto direktora) rukovodio je timom koji je osmislio i realizovao Akademiju za nacionalnu bezbednost pri BIA, na kojoj je bio i profesor.

Prvo kao profesionalni košarkaš a, potom, u funkciji trenera i pratioca, teniski je prokrstario Planetom uzduž i popreko svih kontinenata, praveći društvo, prvo sinu a, potom, i unuci na njihovim reprezentativnim putevima

Knjigu možete kupiti i naručiti

Izdavač „Pešić i sinovi" 11000 Beograd, Topličin venac 17 tel./faks: +381/11/2183-740 www.pesicisinovi.co.rs

e-mail: veca.pesic@gmail.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane