Natrag

KiM

Vučićevi seizi maltretiraju i decu na Kosmetu

Srpska lista protiv Srba

Na Kosovu i Metohiji, ako se na bilo koji način nešto može dovesti u vezu sa politikom, onda ne može da se odigra bez drame. A među bitnijim životnim stvarima, nema toga čemu politika ne može, tačnije, što već nije uzela pod svoje. Ostala su još deca i njihovi nestašluci koje školsko doba nosi sa sobom. Tako je barem bilo do nedavno.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Kao što je već poznato, masovna i unapred dogovorena tuča učenika srednje škole u Lapljem Selu, dogodila se 22. februara, a u njoj je učestvovao i Nikola, sin "političara" Nenada Rašića. To je izemnilo čitavu suštinu događaja.

Od dna, samog društvenog i političkog taloga, pokrenuta je uznemirujuća kampanja zasnovana na neistinama a što je ubrzo stiglo i do onog kome je namenjeno, državnog vrha Srbije.

Nenad Rašić, pseudo-političar sa KiM koji zapravo trguje svojim imenom i srpskim poreklom te se zadovoljava pozicijom marionete u vlasti kosovskih separatista kako bi sebi obezbedio privilegije i materijalna dobra, pokušao je brže-bolje da iskoristi i ovu tuču za ličnu političku promociju. Gotovo odmah nakon što se ona desila, Rašić je albanskim medijima plasirao priču o tome kako je grupa od tridesetoro dece tukla njegovog sina.

Kao razlog naveo je njegovo političko delovanje koje navodno smeta onima iz istog koša, "Srpskoj listi". Ovo su odmah preneli i mediji na srpskom i to se kao bumerang vratilo ali ne njemu već srpskoj deci koja su učestvovala u tuči.

Advokat Jovana Filipović, pravni je zastupnik I.M., mladića koji je u čitavoj priči poneo najveći teret sasvim nezasluženo, u razgovoru za Magazin Tabloid naaglašava da je politizacija tuče napravila najveći problem.

"Činjenica je da je Rašić u medijima plasirao priču da je njegovog sina napalo i tuklo 30-toro druge dece, nije tačna, ali druga strana nije imala priliku da se čuje. Tako su "kosovske" (na albanskom jeziku) novine prenele samo njegovu priču i to najpre iz razloga zato što se niko od branilaca onih koji su u pritvoru, nije oglašavao.

Roditelji su pričali ali to nije imalo odjek s obzirom na to koliki politički uticaj ima Rašić a koliki ostali. Sa druge strane, i druge izjave koje su dali predstavnici "Srpske liste", Vučić u medijima... sve je to samo pogoršalo situaciju i podiglo slučaj na politički nivo čega ne bi trebalo da bude." kaže Filipovićeva

Rašić se nije zaustavio na tome. Istog dana je ušao u dvorište Ristića, roditelja jednog od učesnika tuče, i oštro zapretio njegovoj porodici. Advokat porodice, Predrag Miljković, tvrdi da se radilo o ishitrenoj ali ne prenaglašenoj reakciji Rašića, kao oca čije je dete tog dana povređeno.

Magazin Tabloid iz drugih izvora saznaje da je reakcija Nenada Rašića, zapravo bila izraženo agresivna zbog čega je, kada je krenuo ka kući obuzet gnevom uz ozbiljne pretnje aludirajući na svoj "politički" uticaj uzvikujući "zapamtićete vi mene, videćete ko sam ja"! ipak morao da izađe iz kuće i sretne se sa njim. U tom trenutku Ristić još uvek nije znao ni šta se tačno desilo a Rašić je zbog napada i pretnji prijavljen policiji.

"U ovom slučaju imamo osmoro okrivljenih, od koji ni jedno od njih nema nikakve veze sa politikom" objašnjava Filipovićeva i nastavlja "ali ako o tom slučaju pričaju politički predstavnici u medijima, onda jedna vršnjačka tuča poprima političku konotaciju.

U celoj Srbiji stalno dolazi do vršnjačkih tuča a ni jedna nije podignuta na ovakav nivo kao ova sada i to je ono što najviše šteti licima koja su okrivljena u ovom slučaju. Zbog toga im je i određen pritvor. On će verovatno biti ukinut ali kada vi neko dete od 20 ili manje godina stavite u pritvor zbog tuče koja se dešava stalno i svuda, to na njega može samo negativno da utiče. A vidim da to negativno utiče i na roditelje. Na protestu sa koga je traženo oslobađanje pritvorenih, roditelji su otvoreno govorili da će, kad se ovo završi, da odu odavde, napustiće Kosovo i Metohiju jer ne žele da se njihovoj deci ponavljaju slične stvari".

To isto kaže i otac njenog klijenta Miodrag Marković iz Čaglavice.

"Ovo me je dotuklo i moram da idem, to je definitivna odluka. Dobijam dosta predloga kako i šta da činim protiv ovoga ali ne želim, hoću da stavim tačku na to i da ovo ne ostavi posledice na tu decu. Roditelji su ogorčeni što se ovo politički eksploatiše, to nikome neće doneti korist, svima ide na štetu" kaže Miodrag i dodaje da je to iniciralo i druge probleme.

"Pored toga što mi je sin u zatvoru, nama su neki neodgovorni mediji ali i neodgovorni novinari, napravili i druge probleme jer su moju porodicu javno etiketirali posle čega nam stižu pretnje. Pokušavam da zaštitim svoju porodicu od toga pa im i ne govorim, prijavim policiji i ćutim.

Svojoj deci ne dajem da se zadržavaju u selu, izađu samo na kratko ali su pre neki dan mom sinu trubili iz auta u prolazu, i nisu izgledali dobronamerno, a to je verujte, zabrinjavajuće. Definitivno idem odavde jer ne želim više da mi deca žive u ovakvim uslovima i da zbog sitnih čarki prolaze kroz sve ovo" odlučan je Miodrag.

"Mi smo nastupili sa pričom da ovo nema veze sa politikom i to jeste istina. A naša deca su sada u zatvoru. Možete to da nazovete pritvorom ali oni se nalaze u zatvoru" konstatuje Miodrag iz ugla povređenog i zabrinutog oca u razgovoru za Magazin Tabloid.

Advokat porodice Ristić, Predrag Miljković, tvrdi isto, slučaj nema nikakve veze sa politikom već je to samo izuzetno zakomplikovalo slučaj.

"Za učešće u tuči određivati pritvor, nije premereno ni svrsishodno. Čak i ako bi bilo potrebe za takvom merom, onda bi eventualno u zadnjoj instanci mogao da se odredi kućni pritvor. Mada ni to nije prikladno jer se mera pritvora određuje kada postoji opasnost od bekstva ili da se neko krivično delo dovrši i tako dalje...

Dakle, potreban je krajnje ozbiljan razlog. S druge strane, momci su se odmah po pozivu policije odazvali, sami otišli u stanicu, da su hteli da beže odmah bi pobegli. Po meni, određivanje pritvora u takvom slučaju predstavlja banalizaciju i relativizaciju sudskog pritvora jer on je rezervisan za teža krivična dela a ne za tuču među srednjoškolacima" kaže Miljković i napominje da to nije jedina pravna nelogičnost u ovom slučaju.

Naime, iako je 5. marta odbačena odluka o pritvor, svi i dalje ostaju pritvoreni. Niko od njih nije pušten na slobodu što predstavlja nepoštovanje sudske odluke.

Sve to dolazi od politizacije slučaja što ne samo da je znatno dodalo na težini, već je unelo potpuni haos u čitav događaj.

Roditelji I.M. su o svemu saznali putem medija, ni jedan zvaničan podatak o statusu njihovog sina nisu dobili. Tek posle petog pokušaja, i to kada su otišli da prijave policiji preteće poruke koje je dobio, saznali su da je I.M. okrivljen a ne oštećeni.

Istog dana, Filipovićeva je pred tzv. "Osnovnim sudom" u Prištini podnela tužbu protiv Nikole Rašića i objašnjava i zašto.

"Tog dana, kada se desila tuča, I.M. je prišao Nikoli Rašiću videvši da je on došao sa drugarima koji nose metalne boksere, palice, metalne šipke... Učinio je to zato što je najmađi od svih i pomislio je da ako mu on kaže da će uspeti da to reše na miran način, I.M. je jedino to i želeo, da smiri situaciju i da ne dođe do tuče. Rašić mu je na to odgovorio da on nije za džabe dovodio drugare, i da će to da se reši krupnom tučom! I.M je tada predložio da barem svi pobacaju to što imaju sa sobom, čak i satove, kako ne bi došlo do ozbiljnijih povreda.

Pobacali su sve i I.M. se okreće da pita drugare šta sad da rade da bi dalje smirili situaciju jer se tu okupilo mnogo njih, znalo se da će to biti masovna tuča. U tom trenutku je I.M. dobio udarac u glavu, pesnicom u predelu nosa, iako su mu ruke bile sve vreme u džepu, levu je izvadio kada se okrenuo ka svojim drugarima da ih pita - šta sad, i ona je bila pored tela. I.M. nije želeo da isprovociraNikolu Rašića i zato su mu ruke sve vreme bile u džepu.

I pored toga, Nikola ga je udario pesnicom po nosu i od tog trenutka počinje tuča. Tada je I.M. zadobio i druge povrede jer se on držao za glavu usred šoka kad je počela sveopšta tuča. Postoje i svedoci i video-snimci kojima sve to možemo da dokažemo. I.M. ni jednom nije udario Nikolu, niti je on ni bilo ko od njegovih drugara to prvi uradio, tuču je započeo Nikola Rašić, on je lice koje se ponašanjem izdvaja iz tuče, inicira je i zato smo protiv njega i podneli krivičnu prijavu.

To je čak i navedeno u rešenju za pritvor s tim što se kaže da je I.M, psovao i odgurnuo Rašića što nije tačno i to ćemo da opovrgnemo" ističe Filipovićeva.

Ona objašnjava da je tuča ranije dogovorena a povod je psovka upućena dečaku kome se majka tih dana upokojila. Njagovo društvo je želeo da zaštiti jer "ne treba psovati nekoga kome je majka tek umrla" i to je ono što je izazvalo sukob koji je vodio ka tuči koja se kasnije dogodila.

Pre nekoliko godina, a na stotu godišnjicu postojanja, najavljeno je gašenje četvorogodišnje osnovne škole. Čak i u periodu posle 17-marta, kada je baš u ovom mestu pucano na prvog Srbina tokom tog pogroma i gde je započelo masovno nasilje nad Srbima, ova škola je brojala stotinak đaka.

Njeno gašenje naročito je pogodilo upravo Miodraga Markovića, oca I. M., koji je odbio da svoju ćerku vodi u školu u Lapljem Selu samo da bi ova u Čaglavici imala jednog đaka više. Ona i danas funkcioniše. Ali svačijem strpljenju dođe kraj...

"Mi znamo na kojoj su stran ovi drugi, ko nam sve to radi ali smo u nedoumici da li je naša država uopšte stala iza naše dece i da li će sutra stati iza bilo kog Srbina. Dvadeset godina živim ovde u najgorim uslovima, takoreći bez ikakvih prava, ali želim da ostanem ovde, to je moje. Ništa me drugo ne veže, ni posao, ni bilo šta. Ali sada kad pogledam, to su bačene godine" razočarano kaže Miodrag.

To se ne bi dogodilo da je bilo čiji razlog istupanja u javnosti sadržao i najmanje brige za tom decom i njihovim porodicama ali očigledno da to nije slučaj.

U utorak, 09. marta, svoj osmorici je ukinut pritvor. Dah politike osetio se i tog dana. Tužilac se pojavio sa novim zahtevom da se prvoj grupi okrivljenih odredi kućni pritvor a četvorici koja su iz grupe Rašićevog sina, da se ukinu sve mere. Branioci su se usprotivili takvom predlogu i "Sud" je ocenio da ne postoji neophodnost izricanja bilo kakvih mera te je doneta odlukao ukidanju pritvora za sve i on ise od tada brane sa slobode.

Ipak, kako su prošle dve nedelje od samogdogađaja i javnost se u međuvremenu primirila, prisutni na suđenju navode da je atmosfera bila opuštenija.

Takozvani "Apelacioni sud" koji je rešenje o pritvoru ukinuo, postupio je zdravorazumno i logično ukidanjem pritvora.

"Apelacioni sud je naveo da pritvor predstavlja najstrožiju meru i da ona mora pažljivo da se koristi i dobro obrazloži što predstavlja upozorenje i sudijama da budu pažljiviji prema okrivljenima u ovom slučaju. Ne verujem da će se sledeće ročište ubrzo održati ali dbro je za sve što su pušteni da se brane sa slobode" navodi advokat Miljković za Magazin Tabloid.

Rašić prvo ali i isključivo obratio albanskim medijima, što ukazuje da je on želeo prevashodno da u albanskoj javnosti izgradi poziciju ličnosti od poverenja kao preduslov za dug ostanak na vlasti. To je pokušao svaljivanjem krivice na "Srpsku listu" a zlo je naneo jedino srpskoj deci bez da su ikako upletena u političke tokove. Da li bi se obazirao na to da su životi bili u pitanju? Za većinu Srba koji učestvuju u albanskoj vlasti, ne može se sa sigurnošću dati odričan odgovor jer se oni tu i došli upravo gazeći preko leševa nevinih srpskih žrtava. Svaka nova je samo još jedna - tuđa žrtva...

Rašić se kasnije obratio i medijima na srpskom, pa je u svojoj maloj, prljavoj kampanji bez povoda, pomenuo i druge Srbe ugrožene od "Srpske liste" - ali ne one koji to jesu, ne narod, već one koji bi politički da budu važni ali ne mogu zbog Vučića i njegovih političara na KiM. Rašić ni tada nije pokazao brigu ni za šta srpsko, nije ni mogao jer tu on i nema šta da pokaže, već je izigravanjem žrtve želeo jedino da dobije podršku za sebe, za ono što radi, za izdaju Kosova i Metohije i to ni manje ni više već od srpskog naroda.

Vučić, ni "Srpska lista", u ovom slučaju naizgled nemaju krivice jer nisu ni umešani u sukob između dece. Ipak, nije baš tako. Izdaja Eosova i Metohije koju je Vučić podigao na nivo nacionalnog interesa i ne samo da joj je dao puni legitimitet već je učinio poželjnom pojavom, motivisala je svakoga ko je spreman na taj zločin, da se poput njegovih pristalica bori na najprljaviji način isključivo za sopstvene interese.

I, kao što biva, tada najgore prođu oni koji su nemoćni i koje niko ne štiti, koji sa tim nemaju ništa već su nada i budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, deca.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane