Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (46)

Vode nam otiču...

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'', nova razvojna filozofija. K njiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Procenjuje se da bi Srbija koja, prema podacima ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda (temperatura banjskih voda kreće se od 14 do 98 stepeni)) mogla da ima bar 300 banja (ima ih 39) i još pet klimatskih mesta sa zdavim vazduhom (Divčibare, Ivanjica, Rudnik, Zlatibor i Zlatar). Njihova iskorišćenost je tek deset odsto!Srbija na osnovu studija koje su urađene ima potencijal geotermalnih izvora koji je dosad korišćen uglavnom za grejanje ali postoji mnogo veći potencijal ako se posmatra proizvodnja hrane, struje... Skoro je sigurno da bi ozbiljnija ispitivanja dubl1ih slojeva pokazala da je prirodno bogatstvo geotermalnim izvorima i mnogo veće nego što se misli.

Njihova iskorišćenost je tek deset odsto. Ali, osim tog prirodnog potencijala za privlačenje turista, pre svega, onih iz inostranstva, potrebno je ulagati u izgradnju velnes, odnosno sportsko - rekreacionih centara. Srbija sada raspolaže sa 23 rehabilitaciona centra u kojima troškove lečenja bolesnika uglavnom pokriva država. To je ogroman neiskorišćeni resurs.

Dakle, geotermalna energija jedan je od najvećih ali neiskorišćenih prirodnih resursa Srbije. Potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje! Iako je jedan od najvećih resursa u Srbiji geotermalna energija, njeni potencijali su neiskorišćeni.

Primeri: toplane, koje u sezoni za energente potroše 320 miliona evra mogle bti da prepolove troškove. Veliki projekti pokrenuti su najviše u Vojvodini i Beogradu. Studija koju je Rudarsko - geološki fakultet uradio za potrebe Ministarstva nauke pokazuje da Srbija može da iskoristi više od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode čija je temperatura do 20 stepeni.

To je oko dve trećine kapaciteta obrenovačkih elektrana. Ušteda u struji i novcu je ogromna. Stručnjaci kažu da nisu potrebna neka značajna ulaganja i da se investicija u grejanju odnosno hlađenju i korišćenju geotermalnih voda isplati za godinu ili dve.

Vojvođanska Vlada je 2011. godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Temerinu... Najvažniji posao je sklopljen sa NIS-om. Zajedničko preduzeće, kako je tada dogovoreno, radiće na korišćenju termalnih voda iz postojećh 78 bušotina! Profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Milenić, kaže da bi se sa geotermalnim potencijalom u Beogradu moglo grejati 50.000 stanova!

Krajem 2013. godine Vlada Vojvodine razgovarala je sa predstavnicima francuske kompanije Elektric de Strasbour (ES) o eksploataciji geotermalnih voda na području Vojvodine. Kako je tada istaknuto u Vojvodini je izrađen geotermalni atlas sa veoma preciznim podaciam o više od 70 bušotina. Prema istraživanjima do kraja 2013. godine utvrđeno je da je potencijal geotermalnih voda u Vojvodini pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije. Najveći broj geotermalnih izvora koristi se za banjski turizam.

Interesovanje

Ili noviji podatak, od početka 2013. godine. Šest velikih specijalizovanih firmi iz Nemačke traži partnere u Srbiji za investiranje u geotermalne izvore energije, pod kojom se porazumeva energija koja može da se preuzme iz podzemnih voda, zemljišta i stena. Čelnici kompanije ,,GEOTERMEON'' istakli su da se ta kompanija bavi geotermalnim projektima više od dve decenije širom sveta i da su došli u Srbiju kao perpsektivnu zemlju u toj oblasti. Spremni su i za javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti.

Reč je o kapitalnim i dugoročnim projektima te bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu svojih potreba iz geotermalnih izvora. I kompanija ,,360 plus konsalt'' je specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i upravljanje projektima, a oni su, takođe zainteresovani za investiranje u Srbiji. Trenutno ispituju srpsko tržište, kakvi su uslovi, zakonodavni okviri, ali su i u potrazi za partnerima.

Srbija je tek u povoju u ovoj oblasti, ali bi, zbog centralnog položaja na Balkanu, mogla zajedno sa Nemačkom da nastupa sa projektima u susednim zemljama.

Bušotine

Bušotina termalne vode postoji u Jagodini, a gradonačelnik je nedavno obećao da će tu biti izgrađena banja. Jagodina je sa izgradnjom Akva parka, ZOO vrta, Muzeja voštanih figura, postala turistički grad koji godišnje poseti 400 do 500.000 turista, a banja će biti osnov za razvoj zdravstvenog turizma i za znatno povećanje broja gostiju.

Stručnjaci „Hidroopreme" iz Šapca, posle nekoliko meseca bušenja, pronašli su termo mineralnu vodu u Jagodini, temperature 37 stepeni Celzujsovih, na dubini od 400 metara, a vrednost projekta je 21.000.000 dinara. Geotermalno istraživanje, bušenje u cil1u iznalaženja kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu „Akva parka" počelo je 28.oktobra 2013. godine, uz dozvolu Ministarstva prirodnih resursa i prostornog planiranja, a projekat je uradio „Hidrogeocentar" iz Leštana. Već je saopšteno da će voda u „Jagodinskoj banji" lečiti najmanje sedam bolesti.

Pre nekoliko godina potpisan je Sporazum u Vranju o saradnji sa mađarsko-austrijskom kompanijom SWR, o izgradnji postrojenja za zagrevanje plastenika i drugih objekata koji koriste obnovljvie izvore energije. Kompanija koja se bavi korišćenjem geotermalne energije odabrala je Vranjsku Banju zbog geotermalne vode čija je temepratura od 94 do 110 stepeni Celzijusovih. Planiraju da naprave staklenike na oko tri hektara zemljišta koje obezbeđuje grad, a uposliće 240 ljudi. Investicija je vredna oko 100 miliona evra.

Na širem području jugozapadne Srbije proteklih godina istraživana je lekovitost dvadesetak banja i voda. Projekat nosi naziv ,,Lekoviti i čudotvorni izvori''. Svi ti izvori i danas žive (nalaze se od mokrogorske Bele vode, toplih banja kod Priboja i arilskog sela Visoka Savinog izvora u Ovčarsko - kablarskoj klisuri i Savine vode u Hisardžiku, pa do Jovanove vode na Zelonoj gori, Staparske banje, spleta izvora na Kamenoj gori...) Svi ti izvori i danas žive, ljudi ih posećuju bez obzira kakva im je pristupačnost. Oni veruju u lekovitost tih voda, pa ih koriste za oči, kožna, kardiovaskularna, koštana i razna druga obolenja. Najčešće su izvori posvećeni muškim svecima, i to najpre Svetom Savi i Svetom Jovanu Krstitelju. Tu su i verovanja u u božansku moć isceljenja na tim izvorima.

Neiskorišćena geotermalna voda

Neiskorišćena dragocena voda otiče, a samo u Vojvodini ima 50 lokaliteta gde je moguće geotermalne vode iskoristiti u lekovite svrhe ili izgraditi banje. To pokazuje studija koju je uradio beogradski Rudarsko-geološki fakultet. Energetski gledano, kada bi Srbija iskoristila samo deset odsto geotermalnog potencijala, mogla bi da zameni jednu trećinu energije koju potroši na grejanje.

Temperatura geotermalnih voda na području Vojvodine je od 25 do 80 stepeni. Korist od tog velikog prirodnog potencijala mogu imati građani, a idealan je za razvoj zdravstvenog turizma. „Ceo koncept nije zamišljen tako da sada svuda otvaramo neke ogromne banje. Zapravo, svaka lekovita pojava, koju je naš fakultet sa Medicinskim fakultetom determinisao može biti ili javna česma ili javno kupatilo, velnes i spa ili sportsko-rekreativni centar ili na kraju krajeva specijalna bolnica", kaže Dejan Milenić.

U koje projekte će ulagati odlučivaće lokalne zajednice na čijoj su teritoriji izvori. Rezultati istraživanja geotermalnih resursa dostupni su i investitorima. „Na lokalnim samoupravama je da odrede model ulaganja, da li će to biti direktne investicije, koncesije ili privatno-javna partnerstva. Ovo je prvi korak, a drugi da to uputimo prema svetskoj, a prevashodno domaćoj investicionoj javnosti", ukazuje pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković.

Geotermalni izvori mogli bi da donesu i veliku energetsku uštedu zamenjujući gas ili ugalj. Pojedinačne zgrade taj potencijal već koriste, a Bogatić će biti prva opština u Srbiji čija će toplana koristiti bogate mačvanske termalne izvore. Spremaju se projekti i za druge gradove. „Pored toplotne, moram da napomenem da smo počeli sa projektima za proizvodnju električne energije. I to je zapravo naredna faza. Dakle, jako je puno bivših ugašenih vulkana koji su i dalje vreli u podzemlju. Mogu davati temperature podzemnim vodama i preko 100 stepeni", dodaje profesor Milenić.

Srbija ima najviše geotermalnih izvora u Evropi

Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika. Snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50.000 stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija. Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.

Zlatna koka

Vojvodina je, po rečima „zlatna koka" ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije. Srbija zna sa čime raspolaže, isticala Anka Vranješ, jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije. „Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da trošimo na nivou cele Srbije energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte.

Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške... „Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije", objašnjava ona.

Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora u Srbiji je iskorišćeno.

U Srbiji je do pe nekoliko godina bilo izbušeno 128 hidrogeotermalnih bušotina, od čega je 81 u Panonskom basenu i 47 u drugim reonima. Međutim, to ne znači da se one i koriste. Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni se najviše koriste u banjama.

Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene. Uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbedjivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste.

Područje Beograda ima ogroman potencijal, pre svega leva obala Save, Novi Beograd, ali nije nemoguće da se na sistem za dajinsko grejanje Beograda, za deset godina uključe i tople podzemne vode.

Jedan od svetlih primera opština u Srbiji koja se opredelila za upotrebu tople vode za grejanje opštinskih objekata je i Bogatić kod Šapca, za šta je opština izdvojila 2,7 miliona evra, a godišnje će štedeti 150.000 evra.

Upravo je započeo projekat u Bogatiću i to će biti prvi geotermalni daljinski sistem grejanja u Srbiji gde će se koristiti geotermalna voda temperature 70 stepeni. Srbija je bila preuzela obavezu da do 2020. godine poveća učešće obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21,2 procenata na 27 odsto u bruto finalnoj potrošnji i 10 odsto učešca biogoriva u sektoru saobraćaja.

To još nije ostvareno. Međutim, ukoliko se dosadašnjom brzinom bude ulagalo u obnovljive izvore enrgije, biće potrebne decenije da se nađemo na listi prvih 20 zemalja u svetu, među kojima su Island (gde se podzemna energija koristi za grejanje 87 odsto domova), SAD, Nemačka, Nikaragva, Filipini, Rusija... Kada je reč o zgradama i kućama u velikim gradovima, pa čak i centralnim zonama grada, geotermalne sonde mogu da se ugrade u podrume i dvorišta kako bi se objekti zagrevali.

Ali, najčešće u ovom slučaju nije reč o zagrevanju podzemnim vodama već o korišćenju energije stena. Cela investicija za građane izađe oko jedan evro po vatu potrošene struje kako bi se zagrejao objekat. Dakle, po računu za struju znate koliko objekat troši i na taj način se može napraviti računica o isplativosti", objašnjava ona.

Investicija se isplati, ističe, posle druge, treće godine što zavisi od površine i namene objekta, a nakon toga kreće period zarade odnosno uštede.Inače, budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, a veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena.

Da Srbija može da nauči mnogo od komšija, pokazuje i primer Mađarske gde ima oko 1.300 termalnih izvora i 197 kvalifikovanih lekovitih voda, a njihova iskorišćenost je čak 80 do 90 odsto.

Od žitnice Evrope stvaramo pustinju

Cilj izgradnje DTD bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine. Drugu nije nikada jer se navodnajva tek 46.823 hektara, odnosno oko 52.000 hetkra u 2020. godini!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara poljoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Slično je bilo i u 2019. godini kada je prema podaciam RZS, manje nego prethjdone godin navodnjavao 77 hektara.

NAVODNJAVANJE U 2020: Rast za 11,9 odsto

Prema podaciam Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2020. godine navodnjvanio više povšrine za 11,9 odsto u više nego 2019. Kako se navodi u Srbiji je 2020. godine navodnjavano ukupno (samo) 52.441 hektara poljoprivrednih površina! I ovaj autor je na osnovu podataka državnih službi proteklih decenihja (dez) infromsiao javnsot da se u SRibji navodnjva više od 100.000 hektara ili tri odsto obradivih njiva.

Dakle, javnost su obmanjivali državni organi koj su mu davali tavke informacije za koje se posle četiri decenije pokazalo da su bile - dezinformacije!

U te podatke se sumnjalo uvek jer nam se vrednost agrarne proizvodnje kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje, rast agrarne proizvodnje u protekle tri i po decenije bio je samo 0,45 odsto, izvoz je daleko ispod onog što je planirano.

A, važeća aktuelna Strategija razvoaj poljoprvirede Srbije od 2014. do 2024. godine predviđa rasta od 9,1 odsto, ili po drugoj blažoj varijanti rast proizvodnje u agaru, prema studiji 200 autora na 145 strana, trebada bude 6,1 odsto.

Međutim, to su bile samo želje naših autora pogrešne i štetgne poljoprivredne strategije. Jer, recenzent ove studije bivši savezni minsitar poljoprivrede dr Koviljko Lovre je doslovce napisao:

,,Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto.

U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu.

NEREALNO AKO SE ZNA DA POLJOPRIVREDA U SRBIJI PREDSTAVLJA NEATRAKTIVNU DELATNOST ZA STRANE INVESTICIJE. JER ONE U STRUKTURI UKUPNIH SDI U SRBIJI OD 2004. DO 2011. GODINE UČESTVUJU SA 0,7 DO 1,6 ODSTO!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 ha). A šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključiv i zamenu osnovnih sredstava.

Šta više, autori ispuštaju iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznoso 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze je u potpuno nerealan. Naime, autori predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden" na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije. Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje'', istakao je i upozorio dr Koviljko Lovre uoči donošenja važeće Strategije razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine.

Strategiju za čiju izradu je utrošeno oko 8,2 miliona dolara donacija kako kažu iz Francuske, usvojila je Vlada Srbije. Strategija, koja je napisana na 145 strana, delo je 200 tadašnjih i današnjih eksperata u Srbiji. Međutim, ona nikada nije upućena na rasrpavu u konačno usvajanje u Skupštinu Srbije.

Jer, tada bi obavezivala sve mionsitre koji dolaze da se pridražvaju ovog dokumenta i da ga sprovode. Ovako se na validnu Strategiju Vladajuće VLADE SRBIJE SVI POZIVAJU SAMO KADA IM JE TO POTREBNO! STRATEGIJA jeste (polu) validna jer je stigla do Vlade, ali ne i do Parlamenta.

Da je usvojio Parlament Srbije, obavezivala bi sve da se radi po njoj i da se ispunjava ono što piše u njoj. A, to je da imamo rat od 9,1 odsto, ili blaže 6,1 odsto godišnje. To se nikada njje ostvarilo od kada postoji ova nazovi ,,validna'' Strategija.

Ovakva nikog neobavezuje, pa imamo i tezu ako ne bude dovoljno proizvodnje - mi ćemo uvesti ono što nemamo. To je teza uvoznika koji uvek na uvozu više zarade, nego seljaci koji proizvode hranu. Tako se i ostvaruje prognoza FAO da Srbija od iztvoznika hrane postaje njen uvoznik!

Prema poslednjem izveštaju RZS, od 9. januara 2021. godine za navodnjavanje se upotrebljava samo 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj 2019. godini, a najviše vode u 2020 godini, se crpelo iz vodotokova, i to 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i i iz vodovodne mreže. Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto.

Navodnjavane skromne površine

Dakle, navodnjava se oko 1,4 obradivih površina, a u svetu je to čak 17 odsto! Stručnjaci su uvek pričali u javnsoti da se u SRibji navodnajva oko tri odsto ili više od 100.000 hektara njiva. Dakle, to su skromneh površiedn na ono što smo uvek, pa i danas govorili da možemo, obećavali narodu dve pa i tri žetve, što se nikada nije ostvarilo.

U Srbiji se navodnjavaju oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto ). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastupljeniji tip navodnjavanja bilo je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto njiva. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša (recimo u 2017. godini štete su bile 1,5 milijardi dolara) mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje.

Šta nas čeka: Ovako se gradio "Vojvođanski Suec"

Uskoro će biti 44 godine od kada je završen jedinstven sistem kanala na našim prostorima, Dunav-Tisa-Dunav, koji je bio i ostao najveći vodoprivredni objekat na teritoriji Srbije.

ZA Suecki i Panamski kanal, svetska čuda građevine, samo retki nisu čuli. A za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, ili, kako je u izgradnji nazivan - "Vojvođanski Suec", teško da je čuo neko van Balkana, ukoliko nije vodoprivredni stručnjak. A trebalo bi da je drugačije...

Za to, kako kažu upućeni, ima mnogo razloga. Ovo "domaće" čudo hidrograđevinarstva, dugo je ukupno 939 kilometara. Na njemu ima 26 ustava, 16 brodskih prevodnica i pet crpnih stanica. Pri njegovoj izgradnji iskopano je 130 miliona kubika zemlje, samo 50 miliona manje nego u gradnji Panamskog kanala, a u brane i ustave ugrađeno je pola miliona kubnih metara betona.

Uz to, u nastajanju ovog sistema, kako je objašnjavao Slavko Vrndžić, v. d. generalnog direktora JVP "Vode Vojvodine", (u vreme kada je obeležen četiri decenije završetka radova 2017. godine) koje gazduju ovim sistemom, snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a za njega je "bataljon" od 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 grafičkih crteža.

,,Mora se znati da su upravo vodoprivredni radovi stvorili u Vojvodini uslove za život kakav poznajemo, podsećao Vrndžić. Prvi kanali u Vojvodini izgrađeni su još u 18. veku.

U Banatu je 1718. godine započeto iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 kilometara na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je bio najugroženiji od poplava. U Bačkoj su napravljena dva kanala - prvi 1785. godine između Kule i Vrbasa i drugi između Sivca i Vrbasa, izgrađen 1787. godine. Samim tim, bilo je logično da se ovi radovi, u drugoj polovini 20. veka, krunišu izgradnjom sistema koji će sve to povezati'', rekao je tada Vrndžić.

Samoj izgradnji, kako navodi Vrndžić, prethodila je cela decenija pripreme, od kada je, 1947. godine, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD izložio ideju o izgradnji. Izgradnja je počela tek 1957. godine, posle deset godina pažljivog planiranja i projektovanja - navodi Vrndžić. - Pre nego što je Mirkov nastavio rad na HS DTD postojalo je samo 170 kilometara kanala, pet prevodnica - Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej, a takođe, i četiri ustave.

Plovidba

Magistralnim kanalima HS DTD omogućena je plovidba na 606,6 kilometara - u Bačkoj 355,5, a u Banatu 245,1 kilometar. Na kanalima HS DTD ima oko 30 pretovarnih mesta, godišnje plovnim kanalima ovog sistema može da se preveze oko sedam miliona tona tereta.

Danas, posle 20 godina radova, i još 44 godine održavanja i čuvanja, Hidrosistem DTD jedan je od najvećih takvih sistema u Evropi, i sa svojih 694 kilometara kanalske mreže povezuje tokove reka Dunav i Tisa kroz Vojvodinu.

Uključujući i prirodne delimično rekonstruisane vodotoke ukupno je dugačak 939 kilometara, a u okviru sistema postoji 26 ustava, 16 brodskih prevodnica, pet crpnih stanica, dok je najveći i najznačajniji objekat brana na Tisi kod Novog Bečeja. Vrndžić je podsećao kako se među značajnim izazovima koje su rešavali graditelji HS DTD izdvaja prokopavanje vododelnice u Potpornju u južnom Banatu, gde su se javili visoki arterski pritisci koji su onemogućavali kopanje kanala, kao i obaranje podzemnih voda u gradilišnoj jami za vreme izgradnje Hidročvora "Kajtasovo".

Naš sagovornik, takođe, ukazuje kako je, i pored poboljšanja u finansiranju održavanja i funkcionisanja HS DTD u poređenju sa prethodnim periodom ratova, sankcija, generalno gledano, poslednjih deset godina karakteriše nedovoljan iznos finansijskih sredstava potrebnih za propisano redovno održavanje.

Izgradnja kanala Dunav-Tisa-Dunav

- Program radova na HS DTD finansira se iz Budžetskog fonda za vode APV i u taj posao ove godine ulažemo 600 miliona dinara - kaže Vrndžić. - Ovaj iznos sredstava je povećanje u odnosu na prethodni period i ujedno predstavlja pravo polazište i nadu da će se ovaj trend ulaganja u održavanje ovog kompleksnog infrastrukturnog objekta nastaviti.

Navodnjavanje, samo želja!

Prema projektima, HS DTD bi trebalo da obezbedi količinu vode potrebne za navodnjavanje 210.000 hektara u Bačkoj, a u Banatu 300.000 hektara. Za obezbeđivanje potrebnih količina vode za navodnjavanje u periodu malih voda Dunava.

Šta nas čeka?

Ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada (sad u zemljištu imamo manje od tri odsto humusa), a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju.

Da se u Srbiji ne koristi prirodno bogatstvo voda, ali ni ono što je čovek stvorio, najbolji dokaz je hidrosistem DTD, napominje on. To je danas najveća mrtva investicija u Evropi.

Potrebno ga je oživeti kako bi njime plovili brodovi i zalivale se njive u Vojvodini, gde ima 1,7 miliona hektara oranica. Dakle, s obzirom da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom, ako bi sa jedne i druge strane kanala obuhvatili po 100 metara, mogli bi da navodnjavamo 44.000 hektara.

Iz tog preduzeća sa ponosom ističu da je kanal D-T-D jedan od najvećih čovekovih poduhvata te vrste. Mada je odmah psoel Drugog svetskog rata donela odluka da se on gadi, zapravo je građen, odnosno podzan je od 1957. do 1977. godine, a sa izgrađenih 939 kilometara kanalske mreže povezuje 80 nasel1a i gravitira mu 50 odsto stanovništva u Vojvodini.

Otvoren je kod Novog Bečeja, 1977. godine kada je vrpcu zvanično presekao i pustio kanal u rad visoki funkcioner SFRJ Stane Dolanc.

Očekivanja iz Abu Dabija

Iako je Srbija sa Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara, koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, očigledno da to još ne daje željene rezultate. Do proleća 2018. u prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini završeno je osam projekata, plan je bio da cela ta faza bude gotova do kraja 2019. godine...

Prema podacima RZS i u 2019. godini nije bilo povećanja sistema za navodnjavanje u Srbiji, navodnvjane povšrien su smanjene za oko 77 hektara! A, kad nema vode, nema ni dve i tri žetve i manja je proizvodnja. Na 3,47 miliona hektara njiva u Srbiji koej se koriste za proizvodnju hrane u 2019. godini vrednost proizvodnje je bila ukupno oko 5,5 milijardi dolara u bruto vrednosti, a u 2020. godini za 5,8 miliajrdi dolara.

Njeno učešeće u BDP Srbije je nešto i veće od devet odsto, odnosno desetak odsto. I pored toga što imamo nauku koja je stvorial više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida, i agrarnoj proizvodnji stagniramo decenijama. Potvrda takvog stanja je da je za poslednje tri decenije rast poljoprivredne proizvodnje samo 0,45 odsto godišnje!

Inače, Srbija poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, od toga je obradivo 4,1 milion hektara, ali se koristi tek - 3,47 miliona hektara. Zadovoljni smo što sa tih površina obezbedimo samodovoljnost u proizvodnji hrane. U 2020. godini sa njih je izvezeno sirovina za proizvodnju hrane u vrednosti od 4,1 milijarda dolara, dok je istovremeno i uvezeno agrarnih proizvoda za 2,3 milijarde dolara, pa je ostvaren suficit od 1,84 milijarde dolara.

I navodnjavane površine su najniže u svetu! Rasta proizvodnje nema jer nema vode, ni prirodnog gnojiva. Da bi bilo prirodnog gnojiva u stajama Vojvodine mora biti najmanje 100.000 junadi! Vrednost izvoza sirovina za proizvodnju hrane, odnosno, kako se to u Srbiji kaže, hrane u svet u 2019. godini, izvezeno je za 3,6 milijardi dolara, a uvezeno je nešto više od dve milijarde dolara. Suficit je bio nešto veći od 1,5 milijardi dolara.

Takvi planovi su stvaani davno, pre dve tri decenije, u komorskim sistemiam Jugoslavije. Ali, na to će se čekati još dugo. Naranvo ako natavimo ovako da radimo, proizvodimo I izvoz9mo. Jer, se uvek zadovoljnimo ako nmećemo biti glavni, kao što ej to bilo u vreme Korone, 2020. godine.

Te godine smo imali na zalihama viupše od million toan pšenice. Zalieh su postojale zbog toga špto je pšenica bila lošeg kvaliteta, cena se kretala oko 160 dolara po toni, pa nije mogla da se proda. Dobro je što smo je imali na zalihama u krizno vreme, pa smo se sa tim hvalili. Cilj mora biti da se izvoz poveća bar na 10 milijardi dolara godišnje. čekaće se još dugo, bar dok ovu privrednu granu vode ovakvi kreatori agroekonomske politike! U svetu se može prodaqti samo konkuretna roba iz viših faza prerade. Vredsnto agrarne proizvodnej po jendom hetkaru u Srbiji se u prsoeku kreće oko 1.000 dolara! Sa takvom robom i vrednošću nemožemo biti konkurentni jer Holandija im robu čija je vrednost po hektaru oko 24.000 dolara, a Danska 17.000 dolara. Postavlja se pitanje i samo po sebi kako da budemo konkuretni ovim i drugim zemljama EU, sa takvim ulaganjem Jer, subvencdije u Srbiji po jednom hektaru su oko 35 evra (4.000 dinara), a u zemljama sa kojim se takmčimo kreću se od 480 evra po hektaru u susednoj Hrvatskoj pa sve do 1.000 evra po hektaru u drugim razvijenim zemljama EU. To je društov koem težimo, ali ako ovako nastavikmo da radimo možemo da ih stignemo tek za šest decenija?!

Propadanje hidrosistema

? Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odbori plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi" plodnu bačku zemlju. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povoljno ocenjen 22. decembra iste godine. Kakva je to brzina bila, primećuje u knjizi „Vojvodina, propadanje jednog regiona" autor Dragomir Jankov.

? Kanal Dunav - Tisa - Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugositočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, shvatao je režim kao „živi organizam" kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.

? Kanal DTD pušten je u rad 1977. godine. Kao jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlje i ugrađeno pola milioan kubika betona. Procenjuje se da je u kanal uloženo ukupno milijardu dolara. Cilj njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hetkara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a navodnjava se tek 30.000 äî 50.000 hektara.

Plovidba

- Magistralnim kanalima HS DTD omogućena je plovidba na 606,6 kilometara - u Bačkoj 355,5, a u Banatu 245,1 kilometar. Na kanalima HS DTD ima oko 30 pretovarnih mesta, godišnje plovnim kanalima ovog sistema može da se preveze oko sedam miliona tona tereta.

? Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja). Međutim, 1988. je bila ključna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle „jogurt revolucije" došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je erozija. Za deceniju i po došlo je do zamuljenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti. Kada je građen kanala od 1947. do 1977. godine iz njega je iskopano oko 135 miliona kubika zemlje!

Malo njima u sistemu za navodnjvanje

? U Srbiji se u sistemu za navodnjavanje nalazi oko 120.000 hektara zemljišta, ali se voda za ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo koristi samo na 34.000 hektara, a ukupno prema najnvojim pdoaciam RZS tek na 52.000 hetrkara. Decenuanma smo infirmsiakli javnsot da se navodnjava oko 100.000 hektara. Sad se vidi da se to kreće tek na 1,5 odsto korišćenih njiva. Najviše njiva se navodnjavaju u Bečeju, oko 5.000 hektara, Srbobranu 2.000 hektara, Futogu 1.000 hektara... Navodnjavanje koriste najviše povrtari na malim parcelama, ali je sve više sistema i u voćnjacima. U Srbiji je manje od tri odsto oranica obuhvaćeno navodnjavanjem. O tome, zbog čega ne ulaze u investicije za navodnjavanje, poljoprivrednici prvo ističu skupo pogonsko gorivo za pumpe i izuzev kod semenske robe druga proizvodnja ne pokriva ulog.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane