Natrag

Francuska

Kako je bivši francuski predsednik osudjen za ono što nije uradio, a nije mu sudjeno za teške zločine

Sud za kompromitaciju i blaćenje

Sud Nacionalnog finansijskog tužilaštva je tvorevina bivšeg predsednika republike Fransoa Olanda iz 2013-te godine. Zadatak ove nezavisne institucije (koja otvoreno radi za vladu levaka) je da lovi velike finansijske bandite i mega lopovske firme koje lažiraju bilanse i peru velike pare, bogate se nezakonito a ne plaćaju porez. Ta ista institucija je uzela sebi za pravo i zadatak da optužuje bilo koga, pogotovo desničarske konzervativne lidere, bez obzira da li su u pitanju neke velike pare ili male mućke. Važno je da im se slomiju krila i polomi kičma i da se izbace iz političkog života, koji je rezervisan za jednu progresivnu elitu. To je kao kada bi palili cigaretu bacačem plamena. O neverovatnoj presudi predsednice PNF Kristine Mee, od tri godine zatvora bivšem predsedniku Francuske i komentarima u zemlji pravde i slobode izveštava naš dopisnik iz Pariza Mile Urošević

Mile Urošević

Kadija te tuži ... kadijin brat te ćorkira

NAGY-BOCSA y SÁRKÖZY poznatiji kao Nikola Sarkozi postao je još poznatiji na dan 1. marta kada je ušao u istortiju kao prvi bivši predsednik Francuske koji je zaradio tri metra ćorke, preko stare Olandove zamke za konkurente i druge osvete. Odlukom Suda Nacionalnog finansijskog tužilaštva i nakon potpunog nedostatka dokaza i pored nelegalnog prisluškivanja njegovog advokata, slavni sud je došao do pretpostavke da je bivši baraba Predsednik samo možda kriv za zločinčku ideju da poznatom pariskom advokatu, Gilbertu Azibertu, izposluje hitnu prekomandu iz Pariza u Monte Karlo. I to je to što košta tri godine ćuze ! Pitamo se : u kojoj to državi, (aktuelnoj ili bivšoj), može da se preko veze zapošljavaju i unapređuju prijatelji ili rodbina ? U Francuskoj ne mora čak ni da čovek zaista ostvari svoju ideju i već podleže zakonu za planiranje jedne takve diverzije. Sarko je verovatno hteo to da učini za neku drugu uslugu, tvrdi se u optužnici što je dovoljno da mu ga mač pravde utera do balčeka ! Da nije tragično bilo bi da se čovek upiša od smeha.

Ali krenimo od početka jer je svršetak afere dibidus nerazumljiv. Naime, biši mini Napoleon, Nidža Sarkozi I (i treći muž pevaljke Karle Bruni), u vreme svog carevanja po zemlji ljudskih prava (za bogate i silne), palio je i žario kako je hteo. Treba znati da je u Francuskoj demokratija neo-klasičnog tipa, gde je izabrani predsednik car bez krune i da pet godina i može da radi šta hoće. Tako je mangaš Nidža Sarkozi vršljao po Evropi i Bliskom istoku i usput pljuckao na lokalne pariske sudije i njihovu levičarsku magistraturu ne bi li začepio usta svima koji su turali nos u negove lične mućke i hirove.

Nisu mu mogli ništa jer je bio vlast, a vlast je vlast, svuda, i ovde i tamo. To se bar zna. Samo ipak i on je mogao kolko hoće, al ne i dokle hoće, kaže se u narodu kada se oseća nemoćnim pred silom policije i žandarmerije i ostalih plaćenika koji čuvaju vlastodržca i izbijaju oči onima koji se drznu da se usprotive zakonitoj samovolji jednog čoveka ili jedne institucije. Tako i Sarko, lija lija pa dolija.

Kada je 2012te izgubio izbore, postao je pokretna meta pravosuđa koje je jedva dočekalo da mu vrate milo za drago. I tako ova presuda sa pravdom nema blage veze, tvrde u opoziciji kao i u normalnijim krugovima običnog pleba. Stoga je odmah nakon presude bivši mangup predsednik otkopao ratnu sekiricu i krenuo u napad da rascopuca taj specijalni sud za veliki finansijski kriminal i političli lopovluk, PNF, koju je osmislio njegov najbolji neprijatelj i naslednik carstva, Ftansoa Oland. Sumlja se da je Nacionalno finansijsko tužilaštvo ustvari ozakonjeno oružje za masovno razaranje desnice i baš u tom grmu leži zeka. Ta beštija od pravosuđa je već u startu pojela jednog predsedničkog kandidata koji je smetao Makronu 2017 te i tako mu omogućio da na brzaka uzme vlast, mimo svin normi i očekivanja. Bez partije, ni druge podrške sem Ročildovih prijatelja i privatnih medija. Desničari smatraju eliminaciju njihovog kandidata Fransoa Fijona kao neoboriv dokaz sudske pristrasnosti i prave uloge finansijskog tužilaštva. Umesto da gone Google, Amazon, Facebook i i ostale kompanije koje ne plaćaju porez, oni jure političare koji zapošljavaju svoje, ženu i decu. Svi se ovde sećaju neviđene medijske kampanje protiv bivšeg premijera Fijona, 2017 te najvećeg favorita za Predsednika. Taj čovek inače hrišćanin i vernik, pro ruski nastrojen, (iz čisto ekonomskih i sigurnosnih razloga) je optužen da je u vreme dok je bio deputat zaposlio svoju venčanu ženu za saradnika i dao joj veliku platu mada je gospođa sedela kući, da kuva ručak i otvara poštu. Takav zločin se verovatno nikada nije dogodio i to ne samo u Francuskoj već verovatno nigde na svetu, od Afrike do Rusije, od Srbije do Australije. Kako je samo mogao, da zaposli svoju ženu a toliko ljudi na berzi rada ? Gde će mu duša. I naravno kako je bio na korak od Jelisejske palate, Olandov tužilac ga je optužio pa i kaznio na pet godina tambure plus velikom globom od 700 000 evra kao i deset godina zabrane kandidovanja. Danas je Fijon mogao glat da sedi u Makronovoj fotelji ali su mu, specijalni finansijski sud i njegov sudija i tv uništili karijeru. Bivšem ministru policije Klod Geonu takođe a sada evo i samom Sarrkoziju. Senatorka Valerie Boier je jednom prilikom izjavila da : „Bez PNF-a Emanuel Makron ne bi nikada bio predsednik Republike."

PNF je ovakvim presudama napravio od Francuske pravu prćiju sudskih ajatola, i postao jedna osvetnička organizacija na principu mafije, tvrdi poznati novinar, pisac i filozof Erik Zemur jedan od mogućih kandidata za predsedničke izbore 2022 i zabrinjavajuće popularan među simpatizerima opozicije Makronu. I kako se bliže predsednički izbori 2022. godine, Sarkozijevo ime se redovno pominje kao spas za desnicu koja nema nijednog ozbiljnog i popularnog kandidata. Kako ovom prvostepenom presudom slučaj nije okončan, tako je nakon žalbe Sarko slobodan sve do okončanja žalbenog postupka koji obustavlja izvršenje kazne. Velike su šanse da će on, da se kad tad osveti pa se čak šuška da bi mogao zainat i da se kandiduje za predseničke izbore iduće godine i tako predohitri definitivnu kaznu. A da komedija bude još smešnija i tužilac PNF je uložio žalbu nezadovoljan ovako malom kaznom za tako veliki prekršaj kao sto je protekcija i guranje preko veze.

Uške nije cvećka

Ono što ide u prilog Sarkoziju je nelegalnost same investigacije i posebno afera prisluškivanja Pavla Bizmuta i njegovog advokata. Pavle Bizmut je ustvari lažno ime Sarkozija koji je otvorio novi broj telefona da se tajno dogovara sa svojim advokatom. Ali to ne smeta finansijskom tužilaštvu da se doslovce pokenja na profesionalnu tajni odnosa između advokata i njegovog klijenta pa je čak i bazirao svoju presudu na toj nezakonosti.

Ali ako je Ušonja žestoko opaljen za mali i nedokazani prekršaj, on ipak nije za žaljenje svima koji nemaju kratku pamet. Ovaj mangup predsednik je pod sumnjom da je svojim odlukama prouzrokovao rat u Libiji i ubistvo Gadafija, koji mu je po mnogim tvrdnjama izfinansirao izbore. Pominju se 50 miliona € ali za to nije zvanično optužen već samo saslušan. On se pominje i u aferi prodaje podmornica Pakistanu i veliki bakšiš zbog koga je deset inženjera platilo životom u jednom atentatu, ali ni za to nije suđen on, već prvi ministar i ministar armije. Bio je saslušavan i zbog neke velike love koju je uzimao od lude babe Ljiljane Betankur vlasnice fabrike za proizvode lepote ; Oreal, i opet nikom ništa. Bio je prozvan i za korupciju kada je bivšem Miteranovom ministru i velikom biznismenu Bernaru Tapiju odobrio odštetu od nekoliko stotina miliona evra, kako bi se prekinulo suđenje Tapija sa bankom Kredit Lione, i iako to nije bilo potrebno, osim što je Sarkoziju bilo potrebno da jedan levičar pozove raju da glasa za njega, desničara Sarkozija. Mini Napoleon je takođe optužen za prekoračenje troškova kampanje i lažne fakture i izmišljenih troškova za sondaže javnog mnjenja u vrednosti od preko deset miliona evrića a zašta tek treba da mu se sudi za koji dan, od 17-og marta pa do pola aprila. Ako ga osude mogu da mu prikače i uslovne kazna pa da ga zaključaju baš istinski. I to sve nije sve što mu se može zameriti. Godine 2009 bio je ispljuvan od strane francuskog življa kada se obrisao sa rezultatom referenduma iz 2005, kada je narod odbacio evropski ustav. On je tada narodno NE pretvorio u svoje samovoljno DA i potpiso ustav u Lisabonu! Niko ko ne voli EU mu to nije oprostio. Za sve ovo Sarko nije bio osuđen a onda je evo dolijao na sitnicu kao Alkapone koji je takođe pao zbog utaje poreza a muvao je svetski na milijarde. Posle svega ovoga podosta je onih kojima nije žao kad jeda mangaš i prevarant padne u nemilost pravde pa bila ona i nepravda. Imai ih i koji se potajno nadaju da će jednog dana i sam Makron da sedne na klupu PNF. Ako do tada kontaverzni sud Nacionalnog finansijskog tužilaštva, bude još uvek postojao. Velika je navala da se ova pravna metla za čišćenje desničarskih čelnika rasformira što pre. Francuzi znaju vrlo malo ili skoro nimalo o PNF u i o njihovim podvizima kao i o samoj Kristini Mee, ženi koja je osudila ex predsednika. Uostalom ono zbog čega je ovaj sud oformiran, to jest, da lovi velike finansijske mućke ne odgovara gonjenju jednog bivšeg predsednika za nameru da favorizuje radno mesto jednog advokata. Ova institucija je predmet žestokih kritika velikog dela pravnika i advokata koji takođe osuđuju kršenje istražne tajne u ovom slučaju i načina na koji se sudi ljudima pa i predsenicima.

- Ako bude trebalo žaliću se i pred Evropskim sudom za ljudska prava, iako bi to bio veliki bol za mene što moram da osuđujem svoju rođenu zemlju, ali sam spreman jer je to cena demokratije, izjavljuje Sarko. I tako mangup Predsednik brani svoju čast i nevinost jer je stvarno kazna preterana bar što se tiče pokušaja korupcije oko prekomande advokata. Mogu li se ovakve stvari dogoditi naprimer u Srbiji ? Nezamislivo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane