Natrag

Makronizam

Novi zakoni o „borbi sa islamom" krše elementarne slobode

Makron i religije

Nažalost, nas se veoma tiču politički „cikloni" koji se rađaju u EU i SAD, iako za sada Rusija, na sreću, uspeva da sačuva mnoge slobode koje su na Zapadu postale stvar prošlosti.Danas se tamo, pod vidom „borbe sa islamskim radikalizmom" dešava potiskivanje svih konzervativaca, pa i hrišćana (takav projekat Zapad pokušava da uvede i kod nas, uz pomoć svojih agenata uticaja). Francuske vlasti nedavno su primorale lidere većine velikih muslimanskih organizacija u zemlji da potpišu sa njima Povelju republikanskih vrednosti.

Piše: Igor Druz

Neki tradicionalisti iz celog svega su, ishitreno, pozitivno prihvatili ovo, misleći da se Makron tako sprema da zaustavi kriminal među migrantima i ograniči njihov ulazak u zemlju. U stvari, reč je o jačanju državne podrške migrantskim zajednicama u Francuskoj, što će biti ostvareno po cenu njihovog napuštanja svega moralnog što postoji u islamu. Na primer, u Povelji u članu 5 piše: „Odbijamo svaku diskriminaciju na osnovu religije, pola, seksualne orijentacije... (Ovaj deo, i nadalje u tekstu, istakao je autor I. D.) Svi oblici rasizma, diskriminacije i mržnje prema drugima, uključujući... antisemitsko delovanje, homofobiju... predstavljaju zločin".

Naravno, guši se svaka sloboda izbora. Na primer, ako roditelj-musliman odbije usluge nastavnika-sataniste, to će biti smatrano diskriminacijom na osnovu religije; satanisti su, naime, zvanično registrovani u Francuskoj. A ako odbije usluge gej nastavnika, to će se smatrati diksriminacijom na osnovu „seksualne orijentacije". Štaviše, upravo ta „orijentacija" nameće se svoj deci u Francuskoj pod krinkom brige o njihovom zdravlju i pravima.

Još od mlađih razreda tamošnji školarci podvgavaju se prisilnom zlostavljanju, fiksiranjem njihove pažnje za teme seksualnog razvrata, pričom o svim vidovima izopačenosti i „normalnosti" toga. Takođe, interesantno je odvajanje „antisemitizma", iako je mali procenat Jevreja u Francuskoj. A mržnja pridošlica prema Francuzima, koja se ne tako retko primećuje - zar je to u redu?

Štaviše, zajedno sa Poveljom, Makronov režim želi da progura u parlamentu zakon O jačanju republikanskih principa, i on će i biti donet. Ovaj zakon uključuje i takve mere kao što su ukidanje kućnog školovanja i progon roditelja zbog pokušaja da spasu svoju decu iz tako „divne" škole, gde, uzgred, bacaju blato na celu predrevolucionarnu istoriju Francuske i hvale Ameriku, čak nazivaju SAD glavnim pobednikom nad Hitlerom.

Prema zakonu, svako dete će dobiti identifikacioni broj, kao u konclogoru, i njega će zvaničnici koristiti za kontrolu dolaska dece u školu. A roditeljima koji ne puštaju decu u školu i obrazuju ih kod kuće, biće zaprećena kazna do šest meseci zatvora i velike novčane kazne. Slična pravila za porobljavanje odavno postoje u Nemačkoj, koja je de fakto do dan-danas okupirana od strane SAD. Francuska je, sada, očigledno kontrolisana iz istog mesta...

Ne treba zaboraviti da u Francuskoj deluje najstroži sitem maloletničkog pravosuđa koji omogućava državnim službenicima da masovno oduzimaju roditeljima decu pod najapsurdnijim izgovorima, na primer, zbog toga što ne daju detetu džeparac ili zbog „psihičkog nasilja". Decu nakon toga daju hraniteljskim porodicama, između ostalog i gej „porodicama".

Štaviše, u ovoj zemlji je u razradi i novi zakon o bioetici koji će dozvoliti abortuse u kasnoj fazi trudnoće i vantelesnu oplodnju za lezbejske parove. A u svakoj tradicionalnoj religiji, pa i u islamu, porodica se smatra najvažnijom i neprikosnovenom institucijom.

Faktički, u Evropi se realizuje utopija Trockog o „socijalizaciji dece od strane države". Francuski filozof i filolog Anatol Livri tim povodom je s pravom primetio da francuske vlasti, kao uostalom i vlasti drugih zemalja EU, čvrsto i dosledno uništavaju instituciju porodice na svim nivoima: od zakonodavnog i socijalnog do kulturnog.

A posle masovno uvoze migrante i stvaraju veštački pomešanu zajednicu istrgnutu iz svojih korena i poslušnu novom svetskom poretku.

Pritom, Povelja republikanskih vrednosti na čije potpisivanje su vlasti primorale muslimane, deklariše stvaranje Nacionalnog saveta imama pod pokroviteljstvom države, koji će biti odgovoran za obuku imama i njihovu sertifikaciju u skladu sa Poveljom, kao i za kontrolisanje njihovog rada.

Tako da ako se neki imam samo usudi da kaže nešto protiv pomenutog zlostavljanja dece, njega će deklarisati kao „homofoba" i oduzeti mu pravo da bude imam. Prema informacijama koje su procurele u medije, Makron je pretio muslimanima i rekao: „Neko će potpisati ovu Povelju, a neko neće. Oni koji ne potpišu, mogu da očekuju posledice. Ili ste za Francusku Republiku, ili ste protiv nje."

Kao potpuno ruganje zvuče reči iz Povelje: „Islamske vrednosti i zakonski principi, koji se primenjuju u Republici, u potpunosti su kompatibilni". Ne, zakonodavni principi revolucionarne Francuske Republike apsolutno su nespojivi sa islamskim normama, kao uostalom i sa hrišćanskim normama. Tako da je bilo kakva zloba neprimerena: u Francuskoj razbijaju ne samo islam, nego i hrišćanstvo, i svaki zdrav moral.

Nije ni čudo da su predstavnici katolika, ma koliko bili liberalni, ipak istupili protiv Makronove inicijative. Nadbiskup Erik de Mulen-Bofor, govoreći u Senatu, rekao je da katolička crkva razume potrebu za borbom sa islamizmom i za jačanje kontrole finansiranja verskih zajednica iz inostranstva, ali se ne slaže sa daljim ograničavanjem građanskih sloboda.

Naravno, značajan broj migranata-muslimana koji su došli u Francusku indiferentan je prema religiji, imaju liberalne poglede i došli su tu zbog velikih socijalnih davanja. Takve muslimane ne interesuje naročito moral njihove dece. Ipak, među migrantima je bilo i iskreno verujućih, koji su se nadali da će i u novoj domovini sačuvati svoj identitet ili čak izgraditi tamo nekakav „kalifat".

U početku je sve bilo dobro. Dobili su priliku da izgrade nove džamije i verske škole, gde su mogli slobodno da praktikuju svoje obrede - čak i mnogo slobodnije od hrišćana. Ako bi se Francuzi starosedeoci žalili na primer zbog toga što neko kolje ovna za Kurban-bajram, u dvorištu, naočigled svih, ili što je veliki broj muslimana blokirao put, ove žalbe su, kao po pravilu, odbacivane. Štaviše, u policiji je do danas na snazi nepisana zabrana gonjenja kriminalaca-migranata. Njima su počeli da se bave tek u poslednje vreme kada su neki od njih bukvalno počeli da kolju starosedeoce...

Ali, neki muslimanski migranti su potpuno „prešli na drugu obalu" i odlučili da je sve što im se do sada dešavalo posledica njihove „krute naravi", a ne zato što je tome doprineo kosmopolitski državni aparat Francuske koji se uz njihovu pomoć bavio stvaranjem „srednje rase" robova bez roda i plemena.

Globalistička valda uvozila je muslimane kao agente za uticaj, ali neki od njih počeli su da napadaju druge agente uticaja. Na primer, prošle godine neki muslimani su počeli da prete 16-godišnjoj lezbejki po imenu Mila, koja je nepristojno vređala islam na svom internet blogu. Odnosno, nije se radilo o tome što ona ne prihvata islam iz određenih razloga, već o javnom vređanju te religije i njenih pripadnika.

Uzgred da kažemo da je to bilo kažnjivo i u carskoj Rusiji i u današnjoj Rusiji. A u „civilizovanoj" Francuskoj to ne samo da nije kažnjivo, već se i podstiče. I muslimani koji su pretili Mili, koji su verovatno mislili da francuska birokratija spava i da će se ponovo izvući, morali su da se uvere da francuski državni aparat radi kao sat i da radi protiv njih.

Vlasti uopšte nisu Mili pripisali širenje verske mržnje, kao što je to zahtevao zakon. Naprotiv, oni su joj dodelili policijsku zaštitu, proslavili je u medijima i uhapsili one koji su bili ogorčeni zbog njenih uvreda i LGBT propagande. Pritom su provladini mediji takođe vređali i francuske hrišćane, kao npr. ozloglašeni Šarli ebdo.

Istina, u pomenutoj Povelji muslimanima ne obećavaju samo „štap" već i „šargarepu" - odnosno, obećavaju im jačanje državne finansijske pomoći za džamije. Takođe, država obećava oštro kažnjavanje onih desničarskih konzervativnih krugova koji se zalažu za ograničavanje migracija.

Njih su proglasili „ekstremistima": „Muslimani u Francuskoj i simboli njihove vere suviše često postaju objekti neprijateljskih akcija. Te akcije su delo ekstremističke manjine koju ne treba mešati sa francuskom državom, niti sa francuskim narodom." Ali, da je reč upravo o francuskim patriotama, očigledno je na primerima kao što su podsticanje maltretiranja islama od strane levičarskih degenerika kao što su pomenuta Mila ili časopis Šarli ebdo. Takve budalaštine francuska država ne smatra ekstremizmom, već manifestacijom slobode.

Generalno, francuska država čvrsto i dosledno brani nemoral i antihrišćanstvo, a njen glavni praznik nije slučajno dan pada Bastilje, kada je narod predvođen masonima zauzeo „simbol kraljevskog despotizma" - Bastilju, oslobodivši tamo zatvorene manijake i ubice, između ostalih i markiza De Sada.

Nisu podložne sumnjama ni tesne veze današnjeg predsednika ove zemlje sa masonima. Tako je 21. juna 2016. godine Makron, u to vreme još uvek ministar ekonomije i industrije, izložio izveštaj „Globalizacija - sinonim za progres?" pred članovima jedne od najuticajnijih masonskih organizacije Evrope - Velikim istokom Francuske.

Makron je napravio birljantnu karijeru u banci Rotšildovih (2008-2012. godine), umnogome zahvaljujući vezama sa masonskim krugovima, između ostalih i sa „sivom eminencijom Francuske" Žakom Atalijem.

Prema mišljenju konzervativke Marin le Pen, „Markon ne predstavlja interese naroda, već predstavlja banke, finansijsku vlast, globalistički klan, destruktivni globalizam".

Pre nego što će biti izabran, Makron je izjavio: „Kakav je moj projekat? Moj projekat se sastoji u tome da ne nastupam „u ime naroda", već u ime slobode, bratstva i jednakosti". To je masonska lozinka i, interesantno, upravo „slobodom, bratstvom i jednakošću" se bavi Povelja o republikanskim vrednostima koju je Makronov režim naterao muslimane da potpišu, za stvaranje državnog „evroislama".

De fakto državna „crkva" Francuske je totalitarna sekta masona, koju je osudila Ruska pravoslavna crkva. I ona koristi razne „manjine" za borbu sa lokalnim tradicionalistima. A ako se predstavnici pomenutih muslimana usude da umesto hrišćana i francuskih nacionalista napadnu takve „svete krave" kao što su pripadnici LGBT populacije, onda će ih stići kazna države.

Osim toga, muslimane u Francuskoj (isto kao i hrišćane), lišavaju prava na vaspitanje svoje dece i prava da očuvaju njihovu morlanu čistotu. Državni Moloh će uzeti svu decu da ih „vaspitava" od treće godine (po novom zakonu sva deca su obavezna da idu u dečja obdaništa gde se praktikuje „seksualno prosvetljenje").

Primećujem da praktično sve „nevladine" organizacije koje deluju u Rusiji finansiraju vlade SAD i EU, koje pokušavaju da nam nametnu takve antiporodične zakone. Tužno iskustvo Francuske, u kojoj nestaje starosedelačko stanovništvo, gaze se elementarne slobode pod sloganom utvrđivanja „slobode i bratstva", govori o tome da su takvi zakoni neprihvatljivi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane