Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (47)

Budžetska eutanazija AGRARA

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Zakidanje poljoprivrednicima

U vremenu od 2012. godine i zaključno sa planiranim budžetom Republike Srbije za 2021. godinu, aktuelni režim i njeni koalicioni partnera zakinuli su poljoprivrednicima i žiteljima sela ukupno oko 120 milijardi dinara ili preko milijardu evra, odnosno tri godišnja finansijski izdašnija agrarna budžeta u vreme korišćenja i sredstava Evropske unije ŠIPARD (2019+2020+2021)Ć!

Kontrolišući efektivnosti podsticaja u stočarstvu, u izveštaju Državne revizorske instititucije od 17. decembra 20179 godine, (Broj 400 - 1115/2019-04/15) o svrsishodnosti poslovanja, utvrđeno je između ostalog: Iako je u periodu od 2016. - 2018. godine Republika Srbija izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa povećanja izvoza u oblasti stočarstva.

Slično se dogodilo i sa ruralnim razvojem. U izveštaju Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja i Podsticajnim merama ruralnog razvoja od 14. decembra 2020. godine (Broj 400-738/2020-04/38) između ostalog piše: Iako je izdvojeno najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvija, nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralngo razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera.

Prosečna starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji je 61 godina, u u odnosu n 2012. godinu povećana je za dve godine, izjavio je dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI). Poljoprivredna mehanizaciaj u SRibji smatra se zastarelom, u prsoeku ima vieš od dve decenije.

Uočeno je niz manjkavosti. Tako priemra radi, vođa tima za sprovođenje revizije u DRI, nagšavala da Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicma podsticaja ograde zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana!?

Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i ranigranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača. Uz sve to trošenje para niej bilo transparetno, konstatuje se u izvetgšaju Državne revizorske instititucije. U oba slučaja donete su i preporuke za poboljšanje stanja, ali nema informacija da su problemi otklonjeni. o Agrarni budžet Republike Srbije ustanovljen je 1996. godine (osnovao ga je tadašnji ministar za poljoprivredu u Vladi Srbije pok. Ivko Đonović, višegodišnji direktor PIK ,,Takova'' iz Gornjeg Milanovca). Tada je Agrarni budžet iznosio oko šest odsto ukupnog budžeta. Nikada posle nije dostigao taj procenat. Posle je donet zakon da on bude uvek pet odsto ukupnog budžeta Srbije, ali ni to nikada nije stigao.

Tim novcem sufinansirana su sva porodična poljoprivredna gazdinstva (PPP) - jer tada nije postojao sistem registracije te grupe gazdinstava, već je raspodela sredstava obavljana na osnovu podataka o vlastitoj poljoprivrednoj površini u katastarskoj evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i Poreske uprave (PU).

Posle peto oktobarske (kontra) revolucije 2000. godine, tek u 2004. godini, bez prethodne blagovremene najave i potpunijeg informisanja poljoprivrednika, uveden je Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) i propisano da se za Agrarni budžet izdvaja minimalno pet odsto budžeta Republike Srbije, a izdvojeno je relativno do danas najviše - 4,96 odsto!

Zbog odsustva odgovarajućeg informisanja i tradicionalne sumnjičavosti srpskih poljoprivrednika u „dobre" namere države (zbog straha da će registracijom dati podatke za buduće veće oporezivanje), u toj godini registrovano je svega oko 38.000 gazdinstava ili tek 4,9 odsto od ukupno 778.891 PPP (po Popisu iz 2002. godine), navodi u analizi prof. dr Miladin ŠEVARLIĆ, predsednik Društva srpskih domaćina i eks profesor Poljoprivredngo fakulteta u Beogradu. On ističe da u Srbiji ima oko 570.000 gazdinstava i da je njihov broj u stalnom opadanju.

Potvrda toga je da je od 2012. godine taj broj smanjen za više od 60.000. Tako je tada realno i relativno najveći Agrarni budžet, sa jedne strane, raspodeljen za apsolutno i relativno najmanji broj REGISTROVANIH porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, sa druge strane, govori istaknuti agrarni poslenik Miladin Ševarlić.

Donedavno je bio i poslanik u Skupštini Srbije gde se borio za prava onih koji živee od obrade njiva i proizvodnje hrane. Boreći se za prava onih koji žive od njive i na njivi, uvek je analizirao kako se ostvaruje i troši novac od Agrarnog budžeta Srbije. Ukazao je na istoriju njegovog donošenja, stvaranja, ali i vraćanja novca na selo. Pošto Agrarni budžet od 2002. do 2020. godine nikada nije bio zakonom zagarantoanih pet odsto, od ukupnog budžeta Srbije, poljoprivrednici u Srbiji, prema njegovom straživanju zakinuti su za 103,5 milijardi dinara što je približno dosadašnjem trogodišnjem Agrarnom budžetu.

,,Da li je to, prema mišljenju poznavalaca prilika na području Vojvodine, bila unapred smišljena politika tadašnje moćne partijske grupacije G-17 da svoje članove u agrarnom „čedu" Klub paora 100+ prevedu u postsocijalističke tranzicione kulake - imajući u vidu da su dobijali subvencije za po nekoliko RPG sa subvenciranih po 100 hektara (uključujući i zakupljeno državno zemljište!) koji su registrovali na svoje punoletne ukućane (čak i najamne radnike kojima su plaćali doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje), verovatno nikada neće biti pouzdano ustanovljeno!

Ne ulazeći u detaljniju analizu pokazatelja o subvencijama i podsticajima za poljoprivredu i ruralni razvoj u nastavku tranzicionog perioda, nesporno je da je kasnije povećavan broj RPG do oko 480.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava - koja su deljena u dve podgrupe: komercijalna i nekomercijalna RPG!

Međutim, učešće Agrarnog budžeta ni u jednoj kasnijoj godini nije ostvareno ni sa približno pet odsto, a u pojedinim godinama bilo je manje čak i od polovine tog zakonom propisanog minimuma (2,22 odsto u 2009. godini - uključujući i rebalans budžeta u toj godini u vreme režima DOS-a ili 2,87 odsto u 2016. godini - u vreme SNS režima)'', istiše Ševarlić i dodaje: I predizborno obećanje vladajuće partije da će dolaskom na vlast obezbediti minimalno pet odsto za subvencije/podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i plus svake godine povećanje Agrarnog budžeta za po jedan odsto dok isti ne dostigne 10 odsto godišnje, ostalo je samo „obećanje - ludom radovanje"!

Naime, u vremenu od 2012. i zaključno sa planiranim Budžetom Republike Srbije za 2021. godinu, aktuelni režim i njeni koalicioni partneri zakinuli su poljoprivrednicima i žiteljima sela ukupno oko 120 milijardi milijardi dinara ili preko milijardu evra, odnosno tri godišnja finansijski izdašnija agrarna budžeta u vreme korišćenja i sredstava Evropske unije ŠIPARD (2019+2020+2021)Ć, naglašava ovaj agrarni poslenik.

Smanjivanje subvencija!

Preračunato na ukupan broj, a ne samo na registrovana porodična poljoprivredna gazdinstava (čiji broj se javno ne objavljuje!?) i koja po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju prava na subvencije/podsticaje - i to pod uslovom da su u statusu aktivnog RPG, znači da je država protivzakonitim smanjivanjem subvencija oštetila svako od 562.896 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava (prema Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine) za po 1.766,53 evra ili umanjila subvencije za biljnu proizvodnju za 287,62 evra po hektaru korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Opljačkani novac

Za taj po zakonu pripadajući, a opljačkani iznos od milijardu evra, poljoprivrednici su - i to bez povraćaja od države 50 odsto nabavne cene bez PDV-a, mogli sopstvenim sredstvima da kupe:

50.000 traktora srednje jačine! (20.000 eva po traktoru)

ili 400.000 steonih priplodnih visokomlečnih junica! (2.500 evra po grlu)

ili 200.000 hektara zemljišta u agrarno manje atraktivnom (5.000 evra po hektaru) ili 100.000 ha zemljišta u agrarno atraktivnom području (10.000 €/ha)!

ili približno 10 PKB-a sa prodatih oko 17.000 hektara uređenog zemljišta i svim poslovnim i ekonomskim objektima, celokupnom mehanizacijom, ... nadomak Beograda - odakle „konobar na tacni peške može u stan kupcima u Beogradu (gde je oko dva miliona potrošača) za dva sata da donese sveže povrće, pomuženo mleko, ..."!

Prema računici Ševarlića, ako poljoprivrednici toliko duguju bez kamata, za penzijsko i invalidsko osiguranje, te im po osnovu pravičnosti i uzajamne solidarnosti - treba u potpunosti otpisati sva dugovanja PIO Fondu, ali i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja za sve godine (sa pripadajućim kamatama) kada nisu imali overene zdravstve knjižice i zbog toga nisu ni mogli da koriste usluge državne zdravstvene službe ili su ih plaćali u gotovom novcu, postavlja se pitanje zašto to pitanej nije rešavano?

Verovatno nigde u svetu - osim u „naprednoj" Srbiji ne postoji pravna obaveza da poljoprivrednici plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje - i to sa zateznim kamatama (!?) - za period kada nisu imali overene zdravstvene knjižice, jer se retroaktivno ne mogu obavljati neizvršeni lekarski pregledi, operacije...!?

On ističe da po osnovu nezakonitog umanjenja pripadajućih pet odsto budžeta, poljoprivrednici i žitelji sela su izbili na (neslavno) prvo mesto u pogledu umanjenja zakonom propisanih budžetskih sredstava u Srbiji, ostavivši iza sebe čak i armiju „bogatih" (sa mesečnom penzijom od 25.001 do 40.000 dinara - kojima je oduzimano 22 odsto iznosa penzije u tom rasponu) i „prebogatih" penzionera (sa mesečnom penzijom iznad 40.000 dinara - kojima je oduzimano čak 25 odsto ili svaki četvrti dinar višedecenijski uplaćivanog doprinosa za zarađene penzije)!

Navedeni pokazatelji bili bi značajno veći kada bi se obračunali samo na broj RPG i njihovo korišćeno obradivo zemljišt

Istraživanja bivšeg člana Parlamenta Srbije još ukazuju da uporedo sa povećanjem ukupnog budžeta i posebno ukupnih poreskih prihoda morao je da se svake godine povećava i iznos novca Agrarnog budžeta. Međutim, u odnosu na 2014. godinu kada je iznosio 34,58 milijardi dinara, u 2015. i u 2016. godini „seljački budžeti" - verovali ili ne! - bili su manji za po 11 milijardi dinara godišnje, a u 2017. manji za preko sedam milijardi dinara, odnosno u sve tri godine umesto zakonski minimalnih pet bili su prosečno manji od tri odsto (3,08 odsto u 2015; 2,87 osto u 2016. i 2,96 odsto u 2017 - prema odgovoru MPŠV broj 9-00-000019/2017-09 na poslaničko pitanje M.Š.) - što znači da su u ove tri godine poljoprivrednici opljačkani za po 40 osto ili za 2/5 po zakonu pripadajućeg minimalnog iznosa subvencija/podsticaja!

I tako, umesto da bude 10 odsto agrarni budžet u 2017. godini je činio svega 2,96 odsto ukupnih poreskih prihoda, odnosno bio je manji 3,34 puta od predizbornog obećanja aktuelnog režima. Zbog svega navedenog, broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju) u vremenu između Popisa stanovništva, stanova i domaćinstava (u 2002. - kada su u dodatnom upitniku popunjeni i podaci o domaćinstvima koja imaju individualno poljoprivredno gazdinstvo - IPG) i Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava (u 2018. godini) smanjen je sa 778.891 na 562.896 ili za 215.992 PPG odnosno za 27,73 odsto!

Demografska devastacija

To znači da je Srbija u vremenu 2002 - 2018. godine ispraznila 2.160 sela sa po 100 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava zbog antiseljačke agrarne politike prethodnih i sadašnjih partiokratskih režima! Sprovodeći pogrešnu agroekonomsku politiku u Srbiji smo ispraznili i doveli na ivicu demografske devastacije preko 2.000 sela sa povoljnom klimom (umereno-kontinentalnom sa četiri godišnja doba), raspoložovim obradivim zemljištem (za ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo) i površinama pod travnjacima (stočarstvo), izvorima vode, potocima, rekama i jezerima, i preko 200.000 napuštenih srpskih ognjišta?

Pitanja i rešenja

Ovaj prikaz BUDžETSKE EUTANAZIJE SRPSKE POLjOPRIVREDE I SELA ni po obimu, a ni po nameni ne daje potpunu ni detaljnu analizu ANTISRPSKE AGRARNE I RURALNE POLITIKE, ali ipak ističe sledeća pitanja na koja resorno nadležna ministarstva moraju dati odgovore, kaže agrarni stručnjak Miladin Ševarlić, pa postavlja pitanje i nudi rešenja za mnoge probleme u selima Srbije.

Zašto su prethodni i pogotovu sadašnji partiokratski režimi zadužili i buduće generacije za desetine milijardi evra (plus kamate) da subvencionišu inostrane investitore zemljištem i infrastrukturom bez naknade i sa subvencijama po čak 78.000 evra po radnom mestu (u doglednoj budućnosti za uvezenu radnu snagu iz država u tzv. Malom Šengenu i za migrante sa drugih kontinenata kojima odobravamo i državljanstvo - bez mogućnosti da izvršimo potpunu bezbedonosnu proveru - posebno za lica vojno sposobna iz država koje su obuhvaćene serijom globalističkih ratnih intervencija), a istovremeno su naši penzioneri i poljoprivrednici opljačkani za oko dve milijarde evra po zakonima njima pripadajućih prihoda!?

Zašto su površine obradivog poljoprivrednog zemljišta koje se subvencioniraju smanjene sa 100 na 20 hektara/RPG ili PET PUTA MANjE i time uništena mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva (ima ih 217.623 koja imaju posede do dva hektara)!

Zašto su subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju sa 12.000 dinara po hektaru u 2012. godini smanjene na 2.000 dinara po hektaru u 2016. godini ili ŠEST PUTA MANjE, da bi danas iznosile samo 4.000 dinara po hektaru ili TRI PUTA MANjE?

Zašto smo od 50 litara dizela BEZ NAKNADE po hektaru obradivog zemljišta i to za SVA PORODIČNA POLjOPRIVREDNA GAZDINSTVA potpuno ukinuli SUBVENCIJE/REGRESE za dizel gorivo, da bi ih pre dve godine ponovo VRATILI „NA KAŠIČICU" sa svega 1.200 dinara po hektaru? Danas poljoiprivrednici nemaju ni to?

Zašto je Srbija jedina država u svetu u kojoj STOKA (za brojila čak i u praznim štalama - ako nisu odjavljena) i POVRĆE, VOĆKE i VINOVA LOZA (za brojila na banderama preko kojih pokreću sisteme za navodnjavanje u periodu 4-5 meseci zalivanja, a plaćaju sve naknade 12 meseci) PLAĆAJU TV NAKNADU - koja se godišnje povećava sa po 30 i više procenata!?

I najzad PITANjE ZDRAVOG RAZUMA: Kako će Ministarstvo poljoprivrede raspodeliti i šta je svrha sredstava pod D-11) Subvencije za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta (3.475.894 hektara po Anketi o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine) u iznosu od 20.000.000 dinara odnosno svega 5,75 dinara po hektaru - kada za te novce ne može da se kupi ni plastična čistalica u kineskoj prodavnici za ćišćenje MOTIKE ili BUDAKA!!! ???

Agrarni budžet za 2021.:Ako koza laže, rog ne laže!

U prilogu je tabelarni pregled navedenih podataka preuzetih iz Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu (Službeni glasnik RS, broj 149/2020) i Zakona o budžetu (i izmenama i dopunama) Republike Srbije za 2020. godinu (Službeni glasnik RS, broj 84/2019 i brojevi 60, 62, 65 i 135/2020), kao i od strane M.Š. obračunati pokazatelji koji ukazuju na sledeće konstatacije:

Shodno Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a na osnovu planiranih budžetskih A) ukupnih prihoda u iznosu od 1.154.600.000.000 dinara nesporno je za svakog ko zna samo MNOŽENjE da B) MINIMALNIH pet odsto za PODSTICAJE U POLjOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU u 2021. godini treba da iznosi: 57.730.000.000 RSD (pedesetsedam milijardi i sedamstotina trideset miliona dinara)!

Umesto B) MINIMALNIH pet odsto za PODSTICAJE POLjOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU u 2021. godini koji treba da budu 57.730.000.000 dinara nesporno je barem za one koji znaju samo PREPISIVANjE i ODUZIMANjE da su planirani 1) UKUPNI PODSTICAJI za POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ u 2021. godini u iznosu od svega 41.865.312.000 dinara (samo: četrdesetjedna milijarda osamstotina šezdesetpet miliona i tristotinedvanaest hiljada dinara), a to znači da su poljoprivrednici i žitelji sela svesno, planski i NEZAKONITO od (NE)narodnih PARTIOKRATSKIH POSLANIKA (čast pojedincima!!!) OPLjAČKANI za po zakonu njima pripadajućih E.2) - 15.864.687.000 dinara ili za E.4) - 27,48 odsto;

Istovremeno, za one koji znaju samo DELjENjE i MNOŽENjE nesporno je da 3) UČEŠĆE SUBVENCIJA/ PODSTICAJA ZA POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ U UKUPNIM PORESKIM PRIHODIMA iznosi svega 3,63 odsto, a ne po zakonu minimalno pripadajućih pet odsto !!! ??? Zašto se zakon nepoštuje, nemenja ili neukine?

Takođe, za one koji znaju samo ODUZIMANjE nesporno je da su UKUPNI PODSTICAJI ZA POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ U 2021. godini od 41.865.312.000 RSD (iako su za tekuću 2021. godinu planirani VEĆI UKUPNI PORESKI PRIHODI od 1.154.600.000.000 dinara !!!) MANjI nego što su UKUPNI PODSTICAJI ZA POLjOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ u 2020. godini kada su bili 46.784.627.000 RSD (a ukuppni poreski prihodi bili su 1.090.000.000.000 dinara), odnosno MANjI za -4.919.314.000 dinara !!! - što po Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ne bi smelo da bude! A, uvek se govori nikad veća ulaganja u agrar!

Rešenje

Stoga Miladin Ševarlić ističe: Vlasnicima 562.896 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i milionima žitelja u 4.700 sela Srbije (bez podataka za AP KiM) preporučujemo da razmisle i donesu odluku da li će i dalje dozvoliti da ih svi PARTIOKRATSKI REŽIM PROTIVZAKONITO PLjAČKA kao i sadašnji za (svega) 15.864.687.000 dinara ili za 135.018.612,77 evra budžetskih sredstava u 2021. godini, sa kojima mogu sopstvenim parama:

Da kupe novih 6.751 traktora srednje jačine od sopstvenih para!

Ili: Da REPRIVATIZUJU PKB KORPORACIJU sa 17.000 hektara, desetinama hiljada goveda i ovaca, hiljadama sredstava mehanizacije i priključnih mašina, svim raspoloživim poslovnim i ekonomskim objektima i formiraju svoju NACIONALNU POLjOPRIVREDNU ZADRUGU pod nazivom „RESTITUCIJA DRŽAVNE PLJAČKE POLjOPRIVREDE I SELA SRBIJE 2012-2021. godine;

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji prof dr Koviljko Lovre. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi u Srbiji, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima.

Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinuo, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar je godišnje od demokratskih promena 2000. godine ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto SDI'', piše u knjizi Branislava Gulana, ,,Sudbina oduzete imovine'', izdate 2015. godine.

Srbija je jedna od malobrojnih država u svetu koja je Zakonom o genetički modifikovanim organizmima (Zakon o GMO, 2009) zabranila uvoz, uzgoj, preradu i promet GMO i proizvoda od GMO. Predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) prof. dr Miladin M. Ševarlić je sastavio tekst Deklaracije o GMO sa početnom (Mi ne želimo GM na našoj teritoriji! ) i završnom porukom (Sačuvajmo zeml1u naših predaka našoj deci bez GMO! ), koju su odbornici Skupštine grada Čačka jednoglasno usvojili 30. januara 2013. godine.

o Od tada do 20. decembra 2016. godine, kada su isti tekst Deklaracije jednoglasno usvojili i odbornici opštine Sjenica, uključujući i usvojene Deklaracije o GMO koji su sastavili Zeleni Srbije, Deklaraciju o GMO jednoglasno je usvojilo oko 6.000 odbornika u 136 opština i gradova - što čini 80,5 odsto od ukupno 169 opština i gradova u Srbiji (vidi Kartu), bez podataka za AP Kosovo i Metohiju gde ova akcija zbog privremene okupacije nije organizovana.

U prethodnih nekoliko godina Srbija se svake treće subote u maju pridruživala globalnom protestu „Marš protiv Monsanta", koji anti GMO aktivisti organizuju u preko 400 gradova u svetu. U saradnji sa Društvom srpskih domaćina, Humanitarnom organizacijom „Zdrava Srbija", Udruženjem građana „Ko nam truje decu", pčelarskim i drugim ekološkim organizacijama, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije bio je suorganizator Javnih protesta pod nazivom „SRBIJA BEZ GMO - Marš protiv Monsanta", koji je 19. maja 2018. godine organizovan u šest gradova u Srbiji (Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Paraćin, Užice i Prijepolje). I pored većinskog protivljenja građana u svim dosadašnjim anketama (preko 90 odsto) i jednoglasnog izjašnjavanja protiv GMO svih odbornika (bez obzira na njihovu pripadnost različitim partijama, pokretima ili grupama građana!) 80,5 odsto lokalnih samouprava u Srbiji, Vlada Srbije pripremila je predlog novog Zakona o GMO kojim, pored opštepoznate skraćenice GMO, uvodi i nove pojmove u vezi sa GMO:

GMM - genetički modifikovani mikroorganizmi,

GM hrana - genetički modifikovana grana i

GMO otpad!?;

Milan Prostran, agrarni analitičar: Višegodišnje zalaganje

,,Godinama se zalažem da se uspostavi korelacija između učešća poljoprivrede u BDP i učeća Agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije. Dakle, poljoprivreda ,,gradi'' BDP sa 10 odsto, a budžet za poljoprivredu je zakosnki pet odsto!? Prema mom predlogu Agrarni budžet bi terbalo da bude dupliran i da iznosi oko 100 milijardi dinara!

Ivana Šijački - Majoroši, vinarija ,,Šijački'', Banoštor:

,,Bez obzira na sve poteškoće koje je kovid 19 priredio vinogradarima i vinarima u 2020. godini na proleće nastavljamo sa investicijama i podižemo nove vinograde sortama frankovka, neoplanta i šardone na 3,8 hektara'';

Prof dr Radivoje Jevtić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad:

,, Od 5. do 25 oktobra, dakle u optimalno vreme 2020. godine je posejano oko 60 odsto pšenice. Do 10 novembra je posejano još oko 100.000 hetkara. U prvoj dekadi decembra 2020. godine smo ukupno imali posejano 590.00 hektara, koliko je i očekivano'';

Zakup zaparloženog zemljišta

Država je za poslednje tri godine dala u zakup više od 5.000 hektara zaparloženog zemljišta. Na njemu su investitori uglavnom podigli zasade voća i vinove loze, navode iz Uprave za poljoprivredno zemljište Srbije;

Rešenja za boljitak

Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje sta nam je činiti da bi se popravilo stanje u agraru Srbije. Jer, popravlajnbej stanja u agrara i spasavanje sela, znači i spsavanej Srbije. Cilj je pronaći rešenja. Mi ih sad nudimo, ato je kako da se udvostruči vrednost ukupne proizvodnje u agraru, to nama i finansijskoj vrednosti (koja je u 2020. odini u bruto iznosu bila 5,8 milijardi dolara), kako da se proizvodnja po hektaru poveća sa 1.000 na 10.000 dolara, kako da izvoz hrane, a ne sirovina za njenu proizvodnju, dostigne takođe desetak milijardi dolara godišne (u 2020. godini to je bilo 4,1 milijarda dolara)... Za sve to potrebna je politička podrška, ali i promena svesti.

Da bi se krenulo u tu akciju, mora se staviti van snage postojeća validna Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine. Pisalo ju je 200 naših eksperata na 145 strana.

Međutim, ona je bila nerealna i neostvariva. Predviđala je godišnji rast od 9,1 odsto, ili po blažoj varijanti od 6,1 odsto. To se nikada nije ostvarilo. Bivši savezni ministar poljoprivrede dr Koviljko Lovre, o toj strategiji, prilikom njenog donošenja, između ostalog je napisao i rekao: Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare. I nisu se ni ostvarile, pa je potrebno doneti novu strategiju, što predaže i Vitomir Vidović

... To su pokazali i rezultati: Prve 2015. godine primene Strategije bio je pad proizvodnje osam odsto, zatim u 2016. godine na taj pad rat je bio osam odsto, u 2017. godini suša je nanela štete poljoprivredi od 1,5 milijardi dolara, država nije priznala elementarnu nepogodu, ali je priznala pad proizvodnje od oko 10,7 odsto. Da bi priznali elementarnu nepogodu, morala je da nadoknadi štetu, ali za to nije bilo novca. U 2018. godini rast je bio veličine kao pad prethodne godine, ali je proglašena veća proizvodnja od oko 18 odsto.

U 2019. godini jedino je poljoprivreda u Srbiji imala pad od 0,1 odsto i u 2020. kada je vladala Korona, seljaci su izlazili na njive i rast proizvodnje je bio 4,6 odsto....

Najlakše će se povećati proizvodnja, ali tek posle toga nastaju problemi, kada to treba prodati, unovčiti i proizvođačima sve isplatiti. Jer, oni zaslužuju da dobiju novac za troškove proizvodnje, zaradu za svoj trud i znoj da dobiju zarađeni novac. Dosada, su najviše zarađivali oni koji su učestvovali samo u prometu (čitaj trgovci).

Čak je važilo mišljenje da bolje da nemamo pa ćemo uvoziti. Tako su uvoznici više zarađivali, a njive u Srbiji bile u korovu.

Dakle, kako sve to promeniti i da se napravi zaokret u odnosu politike prema selu i poljoprivredi, govori profesor dr Vitomir VIDOVIĆ, stručnjak za stočarstvo koji je radni vek proveo radeći na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu. On ističe da se promenom svesti i uz poršku politike može zaustaviti nestajanje sela Srbije i odlazak mladih sa kartom u jednom pravcu.

Istovremeno na tržištu rada u Srbiji posao čeka više od 20.000 mladih stručnjaka u ovoj oblasti, pa bi se za njih našao psoaona domaćim njivama, u zadrugama, prehrambenoj industriji. Kada budu ovde mogli da zarađuju neće odlazitio u svet. Naš zadatak mora biti da im stvorimo uslove, da im ponudimo dobar život u Sribji,pa da odluče da li će ostati ili odlaziti. U tom slučaju možda će se neko i vrati, a ne samo oni koji su u trećem životnom dobu.

Ili preokret, ili ostajemo bez sela

Dakle, krajnje je vreme da Srbija promeni koncept funkcionisanja poljoprivrede po kome imamo samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, umesto minimum 10.000 evra! Ako ne napravimo preokret ostaćemo bez sela (sad nam nestaje svako četvrto selo) i biti sirotinja, upozorava ovaj stručnjak, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Vitomir Vidović.

Od kakvog je značaja za jednu zemlju kada može da prehrani svoje stanovništvo u kriznim vremenima i ima viškove poljoprivrednih proizvoda jasno je pokazala pandemija kovida 19. Ne čudi zato što je Kina ovih dana svojim partnerima u 17 zemalja jugoistočne Evrope poručila da će u narednih pet godina na 170 milijardi dolara povećati uvoz njihove robe sa naglaskom na poljoprivredu i agroindustrijski kompleks. Lepo je bilo ovih dana videti da je kompanija koja je najveći proizvođač hrane u Egiptu i najveći uvoznik žitarica zainteresovana za naše proizvode, da je u Srbiji boravila i delegacija Irana takođe zainteresovana za uvoz kukuruza i drugih žitarica, goveđeg i junećeg mesa, ali i za plasman srpskog semena i semenskog materijala.

Međutim, od kukuruza se može proizvesti 2005 proizvoda, a mi ga izvozimo kao sirovinu! Čak se time i hvalimo da smo među 10 izvoznika u svetu! To nije za pohvalu već za kritiku! Zašto od izvoznih količina kukuruza (radi se u proseku od više od tri miliona tona godišnje) ne dobijamo artikle viših faza prerade pa da to tek onda izvozimo, i donosnimo nekoliko puta više novca i zarade) pita se Vidović.

Na poznatom sajmu hrane u Dubaiju ovih dana su se posebno raspitivali za naše sveže voće i povrće, posebno zamrznuti program, pre svega, maline, borovnice, jagodičasto voće, ali i za sokove i konditorske proizvode. To je dobro, ali i od toga mi treba da stvorimo proizvode viših faza prerade, pa da znatno više donosimo u izvozu novca. Jer, u 2020. godini od izvoza agrara (čitaj sirovina za proizvodnju hrane) smo doneli u zemlju 4,1 milijardu dolara i sa time se hvalimo. Zašto to nije nekoliko puta više? A, može da bude!

Izvoz sirovina gasi selo!

Procene su da će Srbija ove 2021. godine imati oko 3,8 miliona tona kukuruza za izvoz, a to je gotovo celokupna količina koju godišnje uveze samo Egipat. Vidović, međutim, napominje da je najlakše izvesti četiri miliona tona kukuruza, ali da će od toga korist imati pet - šest izvoznika, dok će ostali koji se bave proizvodnjom ostati sirotinja.

On kaže da treba učiti od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, što je poslednjih godina radila Rusija koja polako ali sigurno izrasta u poljoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postala je najveći izvoznik svinjetine u svetu, a vrlo brzo će, kaže, postati i ozbiljan izvoznik goveđeg mesa. Ako mi u Srbiji ovako nastavimo da radimo, uskoro ćemo ostati i bez sela, što pokazuju analize i vidi se ako krenete kroz Srbiju da je oblilazite da nestaje svako četvrto selo!

Netreba spasšavavati sva sela, već ulagati u oankoaj imaju šansu da opstanu i ostanu. Odnosno, u ona koja modu da se samoizdravaju.

Čak smo selo ukinuti i po Ustavu u Srbiji, više nepostoji nijedno, već su sve to naseljena mesta! U 86 odsto sela opada broj stanovnika, 2.000 sela nema poštu ni bankomat, u 1.034 je manje od po 100 stanovnika, u 500 sela ima manje od po 50 žitelja, a u 1.000 sela nema prodavnice, 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, u 200 osnovnih škola imaju po jendog đaka.

U selima je i ukupno oko 200.000 praznih kuća... Nemamo ni naviku da osiguravamo useve jer se to čini samo sa 10 odsto površina. Kakose to piše analitičar sela Branislav Gulan, i još dodaje: Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogl da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija.

Sve ovo ukaszuje da je u Srbiji poslednjih četvrt veka izvšen i najveći ekonomski genocid nad seljakom. Jer, da nije tako rađeno sela bi nam drugačije izgledala i sad bi se hvalili sa njima i ne bi govorili o ovakvim problemima. Sad govorimo ovde o spašavanju sela, ali istovremeno treba da spašavamo i varošice. Dakle, na ovaj način teba da spašavamo Srbiju!

Mera razvijenosti

Razvijenost jedne zemlje meri se i po broju svinja. Srednje razvijene zemlje kojima Srbija danas teži treba da imaju svinja bar koliko i stanovnika! Zato Vidović smatra da nova koncepcija treba da podrazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podrazumeva da imamo prerađivačku industriju.

Najbolje bi bilo kada bi ona bila u vlasništvu primarnih proizvođača. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači i zainteresovanost ljudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. Gde je Srbija nekada bila, kada je tov i proizvodnja svinja u pitanju, najbolje govore činjenice, da je 1866. godine na 1.000 stanovnika Srbija imala čak 1.300 svinja! U to isto vreme SAD su na 1.000 stanovnika imali samo između 800 i 900 svinja. Dakle, bili smo daleko ispred SAD po uzgoju i tovu svinja! I još nešto danas se razvoj jedne zemlje meri i po broju svinja. Jer, srednje razvijenom zemljom smatra se ona koja ima svinja koliko i stanovnika! Tako Danska na jednog stanovnika ima oko šest svinja. A, Srbija na tri stanovnika ima samo po jednu svinju! Zato nam treba nova koncepcija agropolitike. Vidović smatra da nova koncepcija treba da podazumeva odmicanje od primarne proizvodnje, odnosno zaokruživanje celog ciklusa od njive do trpeze, što podazuemva i prerađivačku industriju. To donosi mnogo veći obrt kapitala i mnogo veću zaradu, što znači I zaitneresovanost ljudi za ostanak na selu, ali i drugih da se orijentišu na taj vid biznisa. A, gde se danas nalazimo najbolej pokazuej broj svinja u Srbiji za psolednej tri I po decenije u sledećoj tabeli:

1984. 5.492.000

1985. 5.000.000

1987. 5.079.000

1988. 4.981.000

1989. 4.311.000

1990. 4.238.000

1991. 4.263.000

1992. 3.752.000

1993. 3.998.000

1994. 3.599.000

1995. 4.086.000

1996. 4.345.000

1997. 4.119.000

1998. 4.058.000

1999. 4.293.000

2000. 4.066.000

2001. 3.615.000

2002. 3.587.000

2003. 3.634.000

2004. 3.439.000

2005. 3.165.000

2006. 3.999.000

2007. 3.832.000

2008. 3.594.000

2009. 3.631.000

2010. 3.489.000

2011. 3.287.000

2012. 3.139.000

2013. 3.144.207

2019. 2.700.000

2020. oko 2.500.000 ?

(BROJ U 2019. GODINI PRE POJAVE AFRIČKE KUGE KADA SU UNIŠTENA LEŽIŠTA GDE JE BOLEST PRONAĐENA) - izvor podataka Lična dokmentacija autora B. Gulana

Na pitanje, šta su osnovni preduslovi da bi se krenulo tim putem, Vitomir Vidović kaže: „Napraviti na osam stranica, ne više, nacionalnu strategiju sa akcijom i pravcima razvoja i organizacijom novog zadružnog sistema. To nam je i pre nekoliko godina redlagao KONVENT EU na skupu u Srbiji. Pod dva je da sve zadruge budu privatnog karaktera, da se u njih vrati prerađivačka industrija.

Da se postigne nacionalni konsenzus i da se po granama i vrstama proizvodnje vidi kako će se funkcionisati po detaljima i da se krene na posao. Ne treba nam ništa više", podvlači Vidović. To bi, prema njegovom mišljenju, bila samo polazna osnova.

Na konstataciju da je od sredine 2017. godine osnovano više od 830 zadruga, on kaže da nije cilj da imamo samo zadruge na broju koje okupljaju nekoliko domaćina i ne mogu da napune šleper sa robama. Dobro je da je vraćen zadružni duh, ali to nije dovoljno.

Naglašavam, neophodna je promena koncepta funkcionisanja poljoprivrede kako bismo umesto samo 1.000 evra vrednosti proizvodnje po hektaru godišnje, imali minimum 10.000. Uostalom imali smo u prošlosti takvih predloga iz komorskog sistema, ali ništa nije zaživelo. Sa ovm proizvodnjom nemožemo da budemo konkurentni, a sa novom, deset puta većom vrednošću bi mogli, ističe Vidović.

Zabrana izvoza

Srbija poslednje tri i po decenije nije izvozila svinjsko meso na tržište EU zbog vakcinacije svinja protiv bolesti kuge. EU nije htela da kupuje meso od vakcinisanih svinja, a nije ni dozvoljavala transport takvog mesa (osim termički obrađenog na 70 i više stepeni) preko zemalja EU, svojih članica. To je onemogućavalo i transport mesa u Rusiju. Tako je Srbija od izvoznika svinjskog mesa (1990. godine ga je izvezla za 726 miliona dolara) sad postala njegov uvoznik.

Pre dve godine uvezli smo zamrznutog svinjskog mesa za 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara. Šanse za plasman svežeg svinjskog mesa i sad su nepovoljne iz više razloga. Vakcinacija protiv bolesti kuge je prestala 15. decembra 2019. godine, ali da bi meso moglo u EU, potrebno je da prođe najmanje četiri pa i sedam godina dok se ne obnovi stočni fond koji je bio vakcinisan.

Uz to EU trenutno ima 50 miliona svinja viška i čini velike napore da ga izveze. Rusija namerava da postane najveći izvoznik svinjskog mesa. Da b ova grana bila uspešna, ona je svuda u svetu visoko subvencionisana, osim u Srbiji (gde su sad subvencije oko 35 evra po hektaru ili 4000 dinara)!? Subvencije po hektru u EU su od 480pa do 900 evra. Kako mi onda da se takmičimo sa takvim zemljama, Zato treba da primenimo ovakva rešenja, kako nam nudi naša domaća nauka. Srbija je nekada imala milion krmača, a danas tek nešto više od 200.000.

Rešenje je i da se popravi produktivnost po krmači radi podizanja konkurentnosti na tržištu. Prostora ima. Potrebno je da se proizvede najmanje tri, pa i pet tona mesa žive mere po jednoj krmači. Danas naši mali proizvođači sa ostvarenjem oko dve tone mesa po krmači, imaju visoke troškove, to je oko 1,4 evra po kilogramu.

Oni koji su uložili u znanje proizvode preko četiri tone mesa po krmači, pa je cena koštanja jednog kilograma mesa manja od jednog evra. Uz sve to, krmače recimo u Danskoj donose na svet znatno više prasića nego ove u Srbiji. Uz sve to moramo tražiti i nova tržišta za prodaju mesa. Uz sve to u novi sistem zadruga treba uključiti oko 20.000 porodica koji se bave tovom svinja. To treba da bude piramidalno urađeno od ,,njive do viljuške''.

To znači da bi stočari bili i vlasnici prerađivačke industrije. Na taj način bi imali i brži transfer znanja iz nauke u praksu. Tada bi imali u oko pet miliona tovljenika svake godine (kao pre tri i po decenije), povećali bi proizvodnju mesa, i potrošnju kukuruza kgoa imamo dovoljno. Uz veću proizvodnju imali bi i veću potrošnju mesa, a ako bi razvijali seoski turizam i na taj način bi bila povećana potrošnja. Ako, su strani gosti stizale bi i devize, a od domaćih dinari. Takav pristup zahteva novu organizovanost stočarstva, zadrugarstva, i reorganizaciju kompletnog sistema poljoprivrede.

Neophodne velike specijalizovane zadruge

Koncept o kome on govori podrazumeva osnivanje specijalizovanih, velikih izvozno orijentisanih zadruga koje bi okupljale sve zainteresovane koji se bave proizvodnjom u samo jednoj oblasti. Tako bi, kaže, u celoj Srbiji postojala jedna zadruga specijalizovana, na primer, za proizvodnju povrća, koja bi u svom delokrugu imala i kapacitete za njegovu preradu, pa bi u izvoz umesto sirovine išao finalni proizvod. Samo govedarstvom bi se bavila posebna zadruga, treća proizvodnjom svinja i tako redom i sve one bi u svom sastavu imale i prerađivačku industriju.

Na zapadu, ako ste samo proizvođač žita vi državi plaćate rentu jer iscrpljujete zemlju, koliko god da ste njen nominalni vlasnik. Ako, pak, proizvodite i stoku koju hranite tim žitom i zemlji vraćate stajnjak i obnavljate sloj humusa, pa u okviru zadruga obavezno imate i klanicu i još i prerađujete meso, onda možete da računate i na subvencije. Šansa da to uradimo postoji sad kada imamo ministarstvo za brigu o selu, napominje Vidović.

Nauka u vlasništvu farmera

On ističe da sadašnji koncept (ne)korišćenja skupe nauke u poljoprivredi daje slabe rezultate. Treba nam sistem transfera nauke preko instituta čiji su vlasnici farmeri. Ljudi od nauke će farmere „hraniti" pravovremenim i krajnje konkretnim znanjem koje će moći odmah da primene u proizvodnji.Slikovito objašnjavajući kako to funkcioniše, Vidović kaže da su taj zapadni sistem preuzeli i u Rusiji.„Oni su potpuno primenili nauku u praksi.

Školski, baš kako treba, tako su uradili. A, sve je privatno, ništa nije državno. Država tu samo plaća fakultete, ostalo, pa i institute plaćaju farmeri, kako to rade i Danci. Oni od jedne svinje kilogram daju u fond za nauku i za razvoj.

Znači, 32 miliona svinja - 32 miliona kilograma ide u taj fond". Naravno, pretvoreno u novac iz koga se finansira rad instituta od kojih farmeri dobijaju nalog kako da postupaju u proizvodnji. Koliko sledećeg jutra mogu da dobiju nalog šta da promene u načinu rada, ne čekaju godinama kao mi da primene nauku.

Kod nas transefer znanja traje 15 godina, a u razvijenim zemljama nekoliko meseci, ili nekoliko nedelja, Vidović.

Učiti od uspešnih!

Doktor biotehničkih nauka, Vitomir Vidović, ex profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pod čijim mentorstvom su izrasli magistri i doktori nauka koji danas prenose znanja drugima, od Harvarda, preko Nemačke, Švajcarske do Australije, koji je samo u Kini boravio 16 puta i držao predavanja na Poljoprivrednom univerzitetu u Pekingu, a u Holandiji ni ne zna koliko puta je boravio stičući konkretna iskustva, smatra da treba da menjamo i način sticanja znanja.

Učeći od uspešnih, kakvi su Holandija, Danska, Rusija izrasta u poljoprivrednu silu. Od uvoznika mesa, postali su najveći izvoznici svinjetine u svetu. Istovremeno, Srbija je od izvoznika postala uvoznik! Jer, je recimo pre tri decenije Srbija je bila izvoznik svinja i svinjskog mesa za 726 miliona dolara godišnje, dok je u 2019.godini uvezla zamrznutog svinjskog mesa za 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara.

Srednjoškolci, a posebno studenti poljoprivrede i veterine, kaže naš sagovornik, tri dana bi trebalo da idu na teorijsku nastavu, a dva dana na praksu, a studenti bi od zadrugara dobijali stipendije i odmah posao kada diplomiraju.

Rusi su napredovali jer su prekopirali taj danski i holandski sistem, ističe naš poznati stručnjak, koji je na poziv više zemalja radio na podizanju reprocentara za proizvodnju svinja . Prethodnih godina je bio angažovan i na mega projektu u Vladivostoku gde je prema ugovoru Rusije i Kine napravljen centar za uzgoj prasadi za potrebe Kine.

Put za obrtanje kapitala

Vidović napominje da ima i kod nas nekoliko primera za ono o čemu priča, koji imaju proizvodnju od njive do trpeze gde obrnu kapital 50 puta godišnje i zapošljavaju 3.000 radnika. Ako samo tovite bika i prodate ga onda taj kapital obrnete samo malo više od jednom godišnje. Zato mi godišnje imamo vrednost proizvodnje sa hektara oko hiljdu evra, a Holanđani preko 24.000 evra. Samo od kukuruza, koji mi prodajemo kao sirovinu, možete da napravite 2005 proizvoda! I da ga tada prodajte kao proizvode iz viših faza prerade. Holanđani ga kupe za 200 evra po toni i prerade i dobiju paritet 1:8, ističe Vidović. „Ne treba nam mnogo novaca za to, a naš BDP bi se multiplikovao, galopirajuće bi išli napred. Kad se zalaufate organizacijski, kada se zauka i kapital i znanje, onda stvar ide sama po sebi. To nije lak posao, ali u zemljama kao što je Danska umešala se svojevremeno čak i crkva i rekla vladi - ''ne može narod da bude sirotinja", napominje naš sagovornik.

To bi, kako ističe, s početka morao da bude državni projekat gde bi država pomogla da se napravi moćna prehrambena prerađivačka industrija u okviru zadruga. Ako ne promenimo koncept zadruga, ostaje nam samo da budemo sirotinja, a narod će i dalje s pravom ubrzano da napušta sela , a ona će još brže da nestaju, upozorava Vitomir Vidović.

Bez žena nema opstanka sela

Selo Srbije u budućnsoti uz ovakve promene koje se predlažu zavisi i od toga da li će žene da ostaju na selu, da rađaju decu, koaj bi takođe tamo ostajala. Projekat „Bez žena nema opstanka sela" sufinansiran je iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva".

Velika nada se polaže i u sisteme za navodnjavanje tako da će biti uloženo 564,5 miliona dinara. Dodatni podsticaji su opredeljeni da smanje troškove navodnjavanja usmeravanjem sredstava za elektrifikaciju sistema za navodnjavanje u visini od 145,5 miliona dinara.

Uz sve to treba posebnu pažnju obraiti na svršene srednjoškolce u poljoprivrednim školama u Srbiji. Svake godine imamo oko 2.500 takvih mladih, koji već imaju roditeljska imanja, pa im stvoriti uslove i ponuditi da ostaju na njima,. Neka idu i završavaju fakultete, pa nek se vraćaju na selo... O tome danas i ne govorimo. Zašto?

Navodnjavanje i klimatske promene

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2020. godine navodnjavano više površina za 11,9 odsto nego 2019. godine. Kako se navodi u Srbiji je 2020. godine navodnjavano samo 52.441 hektara poljoprivrednih površina. To je manje od 1,5 odsto površina koje se danas koriste (to je 3,47 miliona hektara).

Za navodnjavanje je upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u prethodnoj godini, a najviše vode se crpelo iz vodotokova, 93,2 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najveće površine su navodnjavane orošavanjem, 92,5 odsto površine, zatim kapanjem 7,3 odsto, dok se površinski navodnjavalo samo 0,2 odsto površine. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte, 91,7 odsto, zatim voćnjaci pet odsto. Jer, svet navodnjava u proseku 17 odsto površina! Ako to znamo vidimo da se Srbija nalazi na dnu i po tome! Prilagođavanje klimatskim promenama.

Klimatske promene, sve više temperature tokom leta i manjak padavina tokom sezone su uslovile da se veliki deo novca opredeli za izgradnju akumulacija - jedna je Rovni kod Valjeva, iznos je 20,6 miliona dinara, dok se nastavlja podizanje brane sa akumulacijom Arilje - Svračkovo 479,7 miliona dinara.

Česte su vremenske nepogode, zaštita useva i plodova je neophodna. Osiguravamo samo oko 10 odsto površina. Novo doba donosi nova rešenja (da ne pominjemo probleme sa "raketašima"). Za nove automatske sisteme odbrane od grada bilo je opredeljeno 602 miliona dinara u 2020. One obuhvataju predeo Užica i Bukulje. Sve je primetniji trend ukrupnjavanja zemljišta i sredstava kod malog broja poljoprivrednika. "Mala" poljoprivredna gazdinstva su na raskrsnici - ili će novim investicijama podići produktivnost ili će izvršiti dopunu delatnosti da bi povećali prihode (prerada proizvoda, turističke usluge). Ili će nestati.

U zemlji imamo 217.623 poljoprivrednika koji imaju gazdinstva do dva hektara! Prvi na udaru i putu nestanka biće ti mali, siromašni!

Zarada na malom posedu

Zemljišni posed do dva hektara, koliko danas u Srbiji ima veliki broj malih poljoprivrednika koji svaštare, a nije mali ako bi se na njemu intenzivno radilo i proizvodilo, prodavalo i naplaćivalo ono što se proizvede. Dakle, uz intenzivne proizvode moće se zaraditi za život i na malom gazdinstvu. Tako je recimo, u stočarstvu veoma važno raditi na što efikasnijem iskorišćavanju proizvedene hrane za dobijanje što više kvalitetnog mesa.

Za kilogram prirasta svinja, recimo, potrebno je oko 2,4 do 2,6 kilograma koncentrovane smeše. Proizvedena hrana na jednom hektaru dozvoljava ishranu pet krmača koje mogu dati godišnje oko 150 prasadi, sa po 25 kilograma. Prodajom tih prasadi sa po 50 evra po komadu, moguće je dobiti po 7.500 evra.

Kada se odbiju troškovi tova, rada, i svega što se ulaže se vidi da bi bilo i zarade. A, danas se neradi tako i nema zarade. Ako bi se pak prasad tovila do 120 ili čak 150 kilograma po komadu, onda bi se od njihove prodaje dobijalo i 24.000 evra po hektaru. Kada se odbiju svi troškovi bila bi i solidna zarada od koje se može živeti. Sa stočnom hranom koja se proizvede na dva hektara bilo bi moguće utovitii 1.000 svinja. Naravno da se obezbedi da mogu da se prodaju te svinje, odnosno meso koje se proizvode. Naravno i naplati!

Jer, ako toga nema - neće biti ni volje za radom i proizvodnjom. Ako bi to intenzivno radili na posedu od dva hektara, moglo bi da se živi od poljoprivrede. Bio bi to i dobar osnov da mladi ostaju na selu.

Smanjuje se broj poljoprivrdnika...

Da li subvencije mogu da zaustave smanjenje broja gazdinstava? Trend je nezaustavljiv, jer se smanjuje broj poljoprivrednika u čitavoj Evropi i svetu. Sve je manje učešće poljoprivrede u BDP, kao privredne grane, u bruto proizvodu država (procentualno), manje je radnika koje zapošljavaju. Srbija ima vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje između četiri i pet milijardi dolara.

Bruto vrednost u veoma dobroj i rodnoj 2020. godini bila je 5,8 milijardi dolara. I vrednost proizvodnje po hektaru je bila tek nešto viša od oko 1.000 dolara nego u prosečnim godinama. Ta vrednost, kao što smo već rekli, u Holandiji je oko 24.000, a u Danskoj oko 17.000 dolara. Kako onda naši poljoprivrednici, a imamo blizu 570.000 gazdinstava, sa tim novcem da budu sa njima konkurentni na tržištu

U periodu posle 2000. godine poljoprivreda Srbije je tri puta imala pad proizvodnje veći od 10 odsto, dok je pad veći od pet odsto zabeležen šest puta. Najavljene su i veće subvencije za uzgoj junadi. Veća sredstva za kupovinu nove mehanizacije. Odobreno je više od 38 miliona evra podsticaja u 2021. godini za prehrambeni sektor.

(Nastaviće se)