Natrag

KiM

Islamizirani Aleksandar Vučić snažno pomaže stvaranju Vojske Kosova

Oružana sila gladnog naroda

San kosovskometohijskih Albanaca o formiranju njihove vojske u južnoj srpskoj pokrajini jeste istorijski ali do pre osam godina jedino su to i mogli, da sanjaju. Suštinsko ostvarenje njihovih namera, bez obzira na podršku nekih od najmoćnijih zemalja sveta, nije bilo moguće bez saglasnosti srpske strane. A onda je na vlast došao Aleksandar Vučić i vrlo brzo svojim upornim i konstantnim ličnim angažmanom tokom pregovora u Briselu, uspeo da ostvari sve ono što Albanci žele. Na kraju krajeva, kao stanovnici Srbije, i oni su njegov narod. Možda i više nego Srbi ali to samo on može da potvrdi jer niko drugi ne zna šta njemu teče kroz vene. Na Kosovu i Metohiji svi građani su gladni, žedni i bez nade u bolji život, uključujući i Albance, koji se, takođe, masovno iseljavaju

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Nedavna vest da će albanski separatisti za potrebe svoje vojske graditi bazu nadomak Kosovske Mitrovice, nije iznenadila nikoga od Srba u pokrajini, jer oni već godinama na svojoj koži odlično osećaju svu "blagodat" Vučićeve beskrupulone izdaje. Jedino što bi moglo da ih iznenadi jeste da im pričini nešto dobro ali će se njegova vladavina, barem po tom pitanju, završiti bez ikakvih iznenađenja.

Ali to što ih nije iznenadilo uopšte ne znači da ih nije zabrinulo, i te kako jeste. Samo što su potpuno nemoćni, bez zaštite i sa medijima nastrojenim protiv njih pa ćute i u tišini spremaju odlazak sa Kosova i Metohije. Prvo dece, koju šalju u škole van pokrajine a onda i oni krenu za njima. Sve češće, naročito zbog nemogućnosti da nađu bilo kakav posao pored šire rodbine i prijatelja onih koji su u "Srpskoj listi" i sve grabe isključivo za sebe, i oni odlaze sa decom.

Srbi znaju da žaliti se zbog nepotizma pri zapošljavanju ili vojne baze kosovskih separatista, može da rezultira samo jednim - novim problemom za njih i njihove porodice jer im je i te kako jasno da za ovaj izuzetan ugođaj Albanci imaju da zahvale ponajviše Aleksandru Vučiću, zato niko ne isključuje mogućnost da će baza koju planiraju, možda poneti baš njegovo ime. To bi bilo i najpravednije jer je upravo Vučić najzaslužniji za formiranje Vojske Kosova.

Treba pomenuti da je pre samog Vučića zvaničnu i aktivnu saradnju započela uzurpirana Eparhija raško-prizrenska na čelu sa vikarom Teodosijem (Šibalićem).

Iguman Visokih Dečana Sava Janjić, na koga Albanci ovih dana "nasrću" u medijima, u porti tog manastira presecanjem vrpce svečano je septembra 2013. godine, otvorio mostić koji je izgradila „inžinjerija KFOR-a i Kosovskih bezbednosnih snaga" rame uz rame sa tadašnjim komandatom tih snaga Agimom Čekuom. Nikoga ne treba podsećati da su to snage koje su na Kosovu i Metohiji porušile i uništile preko 150 pravoslavnih svetinja. Ovi isti izgradili su još jedan most, za potrebe manstira Svetih Arhangela kod Prizrena dužine 52 metra a težine 75 tona, osposobljen za saobraćaj motornih vozila, izgradile su inženjerske jedinice ove formacije 2015. godine.

Zvaničnu saradnju nastavlja humanitarna organizacija "Majka devet Jugovića" koju sa blagoslovom eparhije, i samog Teodosija, vodi protinica Svetlana Stević, javnosti poznata po narodnim kuhinjama na KiM.

Ona je juna 2014. godine, u selu Zebince, opština Novo Brdo, svečano otvorila put ka farmi u tom selu, dužine 1,9 km, a koji su „realizovali pripadnici bataljona inženjerstva Kosovskih bezbednosnih snaga". Lokalnim Srbima ovo je izuzetno teško palo jer ne pamte da je u tom selu, pa ni u široj okolini, ikada bilo Albanaca. Ovo je bio povod da tu dođu i zvanično se nametnu kao nadređeni. Da je odlično znala šta čini, potvrđuje činjenica da o tom događaju nema gotovo ni jedne vesti ni u jednom mediju na srpskom jeziku. Izuzetak je lokalna televizija "Puls" koja je o ovome izveštavala kao o projektu Evropske unije, iako EU sa tim baš ništa nije imala.

I Gračanici se "posrećilo", odnosno neko je bio dovoljno pokvaren da i tu lukavo iskoristi okolnosti pa je verski praznik Mala Gospojina (Rođenje Presvete Bogorodice, 21. septembar), izabran za "slavu" separatističke opštine Gračanica kako bi se zamaskirala izdaja. Ovo redovno koristi arhijerejski zamenik uzurpatora ERP, arhimandrit Ilarion (Rastko Lupulović). Na taj dan, nakon praznične Liturgije u manastiru Gračanica, Ilarion povede Litiju kroz selo i ne govoreći narodu zbog čega je to kako se ne bi rasturio pa da kamere i foto aparati ne mogu da zabeleže "masovnu podršku" Vučićevoj "Srpskoj listi" koja ovde čini vlast. Jednom se to poklopilo pa je upravo on na ovaj način započeo kampanju "Srpske liste" što je skromno ali ipak navedeno u medijima.

Za uzvrat, od separatističkih vlasti manastiru Gračanica dopremljeno je kombijem nekoliko ćebadi što je opet propraćeno medijski i prikazano kao postojeća dušebrižnost, tada još uvek, "Kosovskih bezbednosnih snaga".

Niko od predstavnika uzurpirane Eparhije raško - prizrenske nije kritikovan ni upozoren od strane vlasti iz Beograda da to ne čini. Da je i postojala mogućnost da do kritike dođe, verovatno se ne bi ni usudili na tako nešto. Ovo pre svega zato što su oni već od Tadića održavali najčvršće veze sa vlastima iz Beograda pa ni Vučićev režim nije bio problem već deo nesrećnog rešenja kome su postali bezrezervna podrška u izdaji Kosova i Metohije. Treći igrač u tom nečasnom poslu, isto toliko pouzdan, jesu mediji koji sve upakuju tako da to može da prođe pa čak i da izgleda kao da je već opšteprihvaćeno u narodu.

Što se Vučića tiče on sve što smatra da je potrebno učiniti na terenu, čini to preko "Srpske liste", svoje separatističke stranke na Kosovu i Metohiji. Tako je bilo i u ovom slučaju.

Javnost je bila zgrožena i u neverici kada je na leto 2017. procurela informacija da jedan od Vučićevih funkcionera već neko vreme razvija prisne odnose sa zvaničnicima Kosovskih bezbednosnih snaga, njihove buduće vojske, mnogo prisnije nego što bi to bilo evetualno prihvatljivo uzimajući u obzir činjenicu da Srbi žive u potpuno albanskom okruženju i ostavljeni od svoje države.

Reč je o Svetislavu Ivanoviću, funkcioneru "Srpske liste" i SNS a koji istovremeno obavlja i funkciju "gradonačenika" po separatističkom sistemu i predsednika opštine, odnosno "Privremenog organa" Novog Brda po sistemu Republike Srbije.

Jedan je od onih koji su među prvima pružili Albancima podršku u rešavanju najkomplikovanijeg problema sa kojim su se susrele KBS kao direktan nastavak terorističke "OVK" sa tek kozmetičkim izmenama - nedostatak Srba koji bi učestvovali u njihovoj militantnoj organizaciji.

Najznačajniji doprinos ovom projektu Svetislav Ivanović dao je kroz obezbeđivanje legitimiteta buduće Vojske Kosova pronalaženjem dovoljnog broja Srba koji bi im se priključili.

Ivanović je išao na sigurno. Oko sebe je počeo da okuplja mlade ljude koji su u tom kraju bili poznati kao problematične ličnosti još od ranog detinjstva ili potiču iz porodica kojima moralne vrednosti nisu bile preterano važne u životu pa ih nisu ni na svoju decu preneli a bilo je i onih toliko siromašnih da bi prihvatili gotovo sve da bi mogli da prežive.

Olakšavajuća okolnost njihovoj savesti bila je nemogućnost da dođu do bilo kakvog posla, što je razvilo nezadovostvo usmereno ka svojoj državi, Srbiji jer im "nije dala nikakvu šansu da se osećaju kao i ostali građani Srbije". Ponuda, kako je to Ivanović predstavljao, da dođu do posla tako što bi obukli vojnu uniformu kosovskih separatista, učinila se bezazlenom i dobrom prilikom. I samu organizaciju Ivanović je mladima predstavljao kao neku koja je prema Srbima nastrojena zaštitnički čime joj je gradio legitimitet među mladim Srbima koji se nisu živo sećali ratnih dešavanja i stradanja njihovog naroda.

Sve ovo, između ostalog, omogućila je i vlast u Beogradu upornim ćutanjem na ono što se dešavalo. Zapravo, više je ćuteći radila u korist štete sopstvenog naroda obmanjujući ga neprestano, nego što je samo ćutala.

Promotivni video Vučićeve "Srpske liste" za kampanju pred kvazi-izbore juna 2017., godine kada je pomenuta oružana formacija i ozvaničena, počinje rečima "Svaki glas je od presudne važnosti. Da sprečimo formiranje "vojske Kosova" u našoj kući".

Na tim separatističkim izborima Vučićeve marionete su učestvovale naglašavajući da je "Srpska lista glas i lice Aleksandra Vučića".

Pobedu je odnela je struja pod nazivom "ratna koalicija" jer su je činili pripadnici bivše "OVK" a predvodio je Ramuš Haradinaj, jedan od najmonstruoznijih albanskih ratnih zločinaca. O njegovim nepočinstvima, neposredno pre toga, govorio je i Aleksandar Vučić nazivajući ga "koljačem" u medijima što, po dostupnim informacijama, i jeste bio. Povod da Vučić i njegovi mediji tako govore bilo je hapšenje Haradinaja u Francuskoj početkom te godine a po Interpolovoj poternici koju je izdala Srbija. Na pomenutim kvazi-izborima Haradinaj će se provući do mesta premijera "kroz iglene uši" i to ni manje ni više nego tako što će mu potreban broj glasova pridodati "glas i lice Aleksandra Vučića" stupivši s njim u koaliciju. Odmah zatim upravo Haradinaj će pokrenuti inicijativu za izmenu separatističkih "zakona" kako bi se omogućilo formiranje vojske.

Već septembra meseca separatistička skupština u Prištini održaće sednicu na kojoj će omogućiti formiranje ove vojske. Prvi, Zakon o Ministarstvu odbrane, izglasan je sa svih 11 amandmana. Drugi i treći zakon - Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama i Zakon o službi u bezbednosnim snagama imali su po 45 amandmana i bez ikakve rasprave su izglasani glasovima 106 od 107 prisutnih poslanika.

Usvajanje svakog od ovih "zakona" propraćeno je aplauzom u sali a po obavljenom poslu nastala je euforija kakva od tada do danas nije više viđena. Preneta je i na ulice gde su okupljeni narod zabavljali muzičari uz kompletnu albansku kostimografiju.

Poslanici "Srpske liste" nisu prisustvovali toj sednici a, kako su promotivnim spotom najavili, sav taj posao mogli su jednim potezom da upropaste. Umesto toga, odlučili su da ne učine ništa.

Tadašnji portparol "Srpske liste", Igor Simić je pokušao je da se opravda pitanjem "Šta bismo uradili sa 9 procenata, ili 10 glasova"?

Prema tzv. "ustavu Kosova" imali su pravo da ulože žalbu na osnivanje Vojske Kosova koju bi ilegalni šiptarski "Sud" morao da proglasi "neustavnom" zbog neslaganja manjina, i samo to je bilo sasvim dovoljno da tu odluku obori i trajno spreči formiranje ove vojske!

Naravno, "glas i lice Aleksandra Vučića" odlučilo je da ne ulaže žalbu i to nikada nije učinjeno. Na taj način, uz Vučićevu direktnu pomoć a ne podrškom američke, turske ni bilo koje vlade ili EU, osnovana je Vojska Kosova koja se danas priprema da učestvuje u ratnim dejstvima SAD i NATO pakta ali i da gradi vojnu bazu tik uz deo naseljen pretežno Srbima odakle će paradiranjem i "vojnim vežbama" neprestano izazivati strah, nemir, paniku i nesigurnost kod srpskog stanovništva koje će se tako, bez na oko vidljivih pritisaka, postepeno i sve brže iseljavati sa Kosova i Metohije. Ne treba naglašavati da je i to - uz svesrdnu pomoć Aleksandra Vučića.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane