Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (211)

Čast im je pala, oni nisu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Srpski sudovi su stratišta za građane Srbije. Oni nekažnjeno vrše odmazdu nad nemoćnim građanima. otimaju decu, stanove, ostavljaju bez posla, osuđuju bez dokaza...

Skoro da je nemoguće rešiti nasilje u srpskim sudovima, bez intervencije prepadnog voda. Punih 20 godina vlada raspamećivanje građana i strah od sudskih poziva.

Nemoguće je naterati sudije, koje su navikle da mogu nekažnjeno da sprovode nepravdu, da počnu da primenjuju zakon.

Kakvo je stanje u srpskim sudovima, najbolje ilustruje stanje u Visokom savetu sudstva, koji bira ''delioce nepravde''.

Objavljujemo zapisnik sa četvrte redovne sednice stalnog sastava Visokog saveta sudstva, koji pokazuje lice i naličje onih koji sudije biraju. Nije ni čudo što se kćerke (uglavnom) i sinovi visokih partijskih funkcionera biraju za sudije (i tužioce) i što mogu da rade što im je volja, jer, na kraju, o njihovoj odgovornosti odlučuju oni koji su ih i birali (Visoki savet sudstva).

Od 1844 sudije, samo 12 njih je pozvano na disciplinsku odgovornost, ali su i dalje sudije.

Pravo je čudo što do sada nijedan sudija nije ubijen na ulici, ili ispred sudnice, jer količina nasilja i zla koje oni nanose građanima je nepojmljiva.

ZAPISNIK SA četvrte redovne sednice

stalnog sastava VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Započete 18.03.2021.godine i nastavljene 23.03.2021.godine

Sednica je počela u 9.00 časova.

Sednici su prisustvovali: Dragomir Milojević, predsednik Visokog saveta sudstva, Branislava Goravica, Savo Đurđić, Aleksandar Pantić, Ivan Jovičić, Matija Radojičić i Slavica Milošević Gazivoda, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Maja Popović, ministar pravde i Vladimir Đukanović, predsednik Odbora za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pored članova Saveta, sednici su prisustvovale Mirjana Pavlović, sekretar Visokog saveta sudstva i Mila Stamenković, pomoćnik sekretara Visokog saveta sudstva.

Sednica saveta se tonski snima.

Pre početka sednice nakon dobijene reči sudija Matija Radojičić je naveo: „Želim da se osvrnem na izlaganje koleginice Slavica Milošević Gazivode na prethodnoj sednici, gde je između ostalog izjavila, da vas podsetim da je neki sudija iz Prekršajnog apelacionog suda u Nišu izabran zato što je meni neko telefonirao. Ja sam proverio kod mojih kolega, niti su oni to rekli Slavici, niti ima bilo ko meni da telefonira za neki sud, jer ja nisam ni član komisije, a pogotovo pored sudije Aleksandra Pantića, koji je izuzetno upućen u sva dešavanja u njegovom regionu i da ja njemu preporučujem neke kandidate za koje nisam ni čuo, jer najblaže rečeno je to jedna gruba neistina. Tu su kolege da se ovde izjasne da li sam ja njih zvao i da li sam im preporučio neke kandidate iz tog regiona.

Želim da kažem da je komisija u sastavu: sudija Aleksandar Pantić, predsednik komisije, sudija Ivan Jovičić i ja da smo imali razgovore sa 486 kandidata za osnovne sudove i još oko 130 za prekršajne sudove, gde smo zaista pokazali veliku želju da popunimo sudove pre isteka našeg mandata i nije korektno ponašanje sudije Gazivode, koja gotovo svaki predlog komisije nipodaštava. Zato ću vas da podsetim i nju ću da podsetim, kada je bila ta naša komisija, da se pojavio jedan kandidat koji niučemu nije iskakao, niti je imao prosek, niti je brzo završio fakultet, ali meni i koleginici Slavici, zato što smo ga videli, dečko je konkurisao za sve sudove u Srbiji, da je pokazao želju da postane sudija, i sudija Slavica i ja smo ga podržali zato što smo videli jednu dobrotu i čestitost u mladiću.

Ona koja nije gledala te ljude, pošto nije bila član komisije, nije mogla da sagleda celu situaciju kakvi su ti kandidati, kao mi koji smo u komisiji. Tako da nije korektno da se sudijama spočitava nešto. Samo da podsetim, da uopšte u pravilniku ne piše da je dužina studiranja i prosek ocene, to merodavno za izbor sudije. Neki ljudi kasnije sazru, kad budu najbolji saradnici, a na fakultetu nisu blistali, to je svima poznato.

Želim da kažem da pretpostavljam da je namera koleginice da naše kolege koje čitaju zapisnik, čitaju kako je ona birala i predlagala prave kandidate, a mi loše kandidate, što takođe nije istina. Jer u zadnjem svi su sjajni, što nam potvrde i predsednici sudova, kada zovu telefonom pa nas pohvale u izboru. Da kažem da te institucije, da mene neko zove, ja stvarno ne znam da mene neko zove za komisiju čiji nisam ni član, to je više nego smešno, to može da potvrdi i kolega.

Takođe, želim da kažem da to nije prvi put da koleginica iznosi neistine, da je jednom podsetiću vas, a i komisiju, kada se birao predsednik suda u Ivanjici, rekla reći ću van zapisnika, a onda je saopštila kako ona ima saznanja, a ne znam da li je ikada bila u Ivanjici, da je ceo sud protiv jedne kandidatkinje za predsednika suda, a da je za kandidata kojeg ona lično poznaje. Kasnije se ispostavilo da je ceo sud bio za tu osobu, ne samo ceo sud nego cela Srbija, jer je ta žena dobila najviše glasova 220 i postala je član Visokog saveta sudstva u narednom mandatu, što pokazuje da su te njene informacije apsolutno pogrešne. Profesor Keča je rekao da treba da se ova institucija ponaša gospodski, da uvažavamo sve stavove.

Moram da kažem da svi kandidati koje Vi predložite su svakako odlični. Ja nemam nikakve primedbe, naprotiv, uvek kažete i opravdate to, ali nije fer da druge kandidate blatite, nije fer da vašem kolegi kažete da me neko zvao na telefon. Vi znate kolegu Pantića, i da li neko na njega može da utiče za njegov region, to mi ne bi palo napamet. Po meni to nije fer, ja predlažem da ako koleginica povuče svoju izjavu protiv mene da mi neko telefonira, što nije tačno, da ću ja povući ovaj moj deo iskaza, zato što smatram da ova institucija treba da bude gospodska, i da ljudi čitaju nešto što je normalno, a ne da se dvoje kolega prepiru, kao neki ljudi kojima to ne priliči. To je moj predlog.

Želim da kažem i sledeće, za svaki sud neka ima 100 kandidata, bira se pet, 95 objektivno će biti nezadovoljno, a onih pet izabranih kažu mi smo mogli i ranije da budemo izabrani. Znači niko nikada nije zadovoljan, teško je uvek pogoditi, ali sa namerom kolega nekog da oštete, ja mnogo volim svoju zemlju, i nikada ne bih predlagao nekoga za koga mislim da je loš i u tom kontekstu mislim da treba spustimo „loptu", da normalno sarađujemo, još je 18 dana ostalo, tako da ne treba da se svađamo, a ako Vi smatrate da ovo treba da bude u zapisniku, ovo Vaše, to je Vaša stvar, ja smatram da treba da korektno pričamo, a ne sada da ja sam, Vi znate Pantića, Vi mu telefonirajte i recite mu da u Nišu bude neko, on bi Vam odgovorio: „Ja znam čoveče ceo region". Želim sudiju Branu i Savu, da pohvalim, jer kada sam imao nekih porodičnih problema oni su „uskočili" i menjali su me i zaista smo se trudili da saslušamo ljude. Predsednici sudova su me zvali i rekli kako smo ih lepo primili i lepo sa njima pričali. Stvarno nije korektno da ljudi u Srbiji čitaju da ovde neko nekog poziva, a pogotovu mene, koji čak nije ni član komisije, što se tiče ovih drugih kandidata, ja iman pravo da predložim, kao i Vi, to nije sporno, ali da mene neko zove to uopšte nije istina. Predlažem Vama da povučete tu izjavu za mene, ja ću povući sve ovo".

Nakon dobijene reči, sudija Aleksandar Pantić (u prošlom broju smo objavili da je svoju ljubavnicu izabrao za sudiju Osnovnog suda u Nišu) je izjavio: „Želim nešto da kažem i sasvim kratko, pošto sam ja bio predsednik komisije za predlaganje kandidata prekršajnog suda. Ja samo mogu da kažem da smo izabrali najbolje kandidate. Da što se odeljenje u Nišu tiče predlog koleginice Gazivode je bila Menković Ivanović Suzana, a predlog komisije je bio Mihajlović Saša. Menković Ivanović Suzana je od kolega, sudija Prekršajnog apelacionog suda, sud za koji biramo kandidate dobila samo jedan izdvojen glas, dok je predložen kandidat Mihajlović Saša dobio 19 izdvojenih glasova. Priznaćete da između 19 i jednog glasa je prilična razlika. To su se izjašnjavale kolege suda za koji se bira sudija i to su kolege sa kojima taj izabrani sudija treba da radi. Što se tiče Odeljenja u Beogradu, predlog koleginice Gazivode, što je i pričala na prošloj sednici, bila je Janićijević Tatjana. Janićijević Tatjana nije dobila ni jedan glas, ni jedan sudija tog Prekršajnog apelacionog suda nije se izjasnio za nju u smislu da da neko pozitivno mišljenje i nju treba da izaberemo da radi sa tim kolegama. Predloženi kandidat Serafimović Maja je dobila 19 glasova, znači 19 i 0 glasova, priznaćete da je to velika razlika. Ja uopšte ne vidim čemu takva diskusija i bilo kakva mrlja na izbor za Prekršajni apelacioni sud, kada je ovde razlika više nego očigledna".

Nakon dobijene reči, sudija Slavica Milošević Gazivoda je izjavila: Ja jedino što mogu da zaključim iz ovoga što je rečeno od strane kolege Matije Radojičića i kolege Pantića, da se nastavlja farsa i da to da se pokušava da se prikaže lažna slika, svega što se dešava ovde u Visokom savetu sudova. Da moguće da kolega Matija nije obavešten šta je meni rečeno, ja stojim čvrsto iza toga da je kolega Aleksandar Pantić, pošto sam ja sišla dole, ti si sedeo. Savo je sedeo kada je posle sastanka komisije, gde je bio predložen drugi kandidat, i to ga je predložio kolega Pantić, jer ga svi hvale mislim da je Jelena neka, ne mogu sve da pamtim, za Niš, rekao u prisustvu kolege Save i u tom prisustvu Matija ti si tu sedeo, da je nova jednoglasna odluka komisije, ja nikada ne govorim neistinu, znači to je meni rečeno, misleći da se radi o Beogradu, ja sam zamolila kolegu Pantića da dođe da mi kaže, jer je rekao da je neki muškarac, ja u Beogradu nisam videla nikoga ko bi mogao da bude. On je u moju kancelariju gledam te u oči došao kolega Aleksandar Pantić, i rekao da je predlog Saša Mihajlović, ja sam rekla kako za Beograd, a kolega Panta je rekao pa i ja to gledam jer je on iz Vranja, sada ću da vidim o čemu se radi. Rekla sam odakle vam Saša Mihajlović, gledam te Matija u oči proveli smo zajedno tri godine. Aleksandar Pantić, koji sedi preko puta tebe, rekao je predsednik je pozvao Matiju telefonom, ili poruku poslao. Molim te Panto".

Sudija Aleksandar Pantić je izjavio:" To mogu da se zakunem da nije tačno. Ja rekao da je predsednik zvao. Pa evo pitaj Galeta".

Sudija Slavica Milošević Gazivoda je izjavila:" Sram te bilo, zašto se služiš lažima. Ja to ne mogu da izmislim".

Sudija Aleksandar Pantić je izjavio:" Šta i da je rekao predsednik, šta on ne može da predloži nikoga. Svako od člana Saveta može da predloži kandidata".

Sudija Slavica Milošević Gazivoda je izjavila: "Što se tiče broja glasova za Prekršajnu apelaciju podrške, i tu je napravljen veliki problem, zato što je glasanje Opšte sednice se pokazalo kao problematično, inače nije tačno da koleginica Tatjana Janićijević nije dobila nijedan glas, ona je dobila opštepozitivno mišljenje. U ostalom što kad kazujem validnost glasanja, koleginica koja je od strane ovog Saveta upućena na proveru poslovne sposobnosti i zdravstvenog stanja dobila tih 19 glasova, što svi mogu da vide u zapisniku Prekršajnog apelacionog suda, plus dva izdvojena mišljenja. Znači ta koleginica je trebala da bude izabrana, iako svi znamo kakve probleme ima i njen sud i Prekršajni apelacioni sud i ovaj savet sa njom, ako ćemo to da gledamo. Isto tako koleginica koja je izabrana iz Pančeva, iako ćemo to da gledamo, imala je samo dva glasa, što opet nije tačno, jer ima opštepozitivno mišljenje celog kolektiva, uz dva izdvojena glasa. Kako je ta koleginica mogla da bude izabrana na predlog ministarke i tada niste obrazložili da ima kandidata sa 19 glasova, a sad to ističete. Znači, apsolutno sve što iznesem na ovu sednicu, a trudila sam se da sačuvam dostojanstvo ovog Visokog saveta sudstva, međutim, toliko su stvari izmakle kontroli, naročito u zadnja dva tri meseca, rade nedopustive stvari, da ja razumem kolega da lični utisak što sad izneo prevagne kod izbora kandidata, ali ne može da prevagne, taman i da mi je rođeno dete, da pored godina studiranja, lošeg proseka, ima lošu ocenu na zadatku i da je moj predlog, to možete da me pogledate u oči, i da kažete da li bi to uradila. Uvek ću da podržim vredne kandidate, ali koji ispunjavaju uslove".

Sudija Aleksandar Pantić je izjavio:" Da predsednik ima puno pravo, kao bilo koji član Saveta da predloži bilo kog kandidata za bilo koji sud. Znači svako od članova Saveta ima pravo, i ti si mi davala tvoje predloge i Savo mi je davao. U ovom slučaju, predsednika pomenuo nisam, niti je predsednik bilo koga predlagao".

Sudija Savo Đurđić je izjavio:" Mogu da potvrdim ono u kontekstu ono o čemu se govorilo, da je tačno ono što je Slavica govorila u onom delu u kome sam ja bio prisutan tom razgovoru".

Sudija Aleksandar Pantić je izjavio: „Savo da li si bio prisutan kada se predsednik pomenuo?"

Sudija Savo Đurđić je izjavio:" Bio sam prisutan onome što je Slavica pričala, i ja mislim da je pomenut, ali nisam siguran sto posto. Predložio bi da nastavimo tamo gde smo stali, jer smo prekinuli vezano za ovu stimulaciju i da se ide po redosledu podnošenja tih predloga za stimulaciju sudija jer postoje zakonski uslovi za donošenje te odluke. Završili smo sa Prvim osnovnim sudom, Trećim osnovnim sudom, ali nismo završili sa ostalim sudovima koji su to tražili".

Dragomir Milojević, predsednik Saveta je naveo da se prekine sa raspravom i nastavi sa radom.

Sudija Aleksandar Pantić je izjavio: "Samo da ti kažem da je Slavica rekla da nije pomenut predsednik tada kada si ti bio prisutan, nego posle toga. Prema tome to što si rekao misliš, to nije Slavica rekla, evo neka ti potvrdi, a ti sada misliš da je tako".

Dragomir Milojević, predsednik Saveta, ponovo je upozorio prisutne da prekinu sa raspravom.

Nakon dobijene reči, sudija Branislava Goravica je izjavila: "Dobro, onda i ja imam pravo na dva minuta, ja se izvinjavam, ja ću kratko da kažem, pošto se insistira na tome da se diskredituje, dakle očigledno je da koleginica Gazivoda insistira na tome da diskredituje rad ostalih članova Saveta, osim kolege Save, dakle da diskedituje nas kao osobe, počev od potpuno netačnih stvari vezano za kršenje Ustava na prethodnoj sednici, što je netačno jer sam se ja konsultovala sa sudijama Ustavnog suda, između ostalog po tom pitanju, ali da se na to ne vraćam. O tome da koleginica Gazivoda, zloupotrebljava svoju ulogu u Savetu zato što pokušava da diskedituje kandidate, pojedine određenim navodima koje daje na sednici, ali kaže da budu van zapisnika, ili da se ne unesu u zapisnik, postoji pisani trag. Ja sam u pisanoj formi jednom takvom prilikom kada je to zaista prešlo sve granice, obavestila u pisanoj formi, sve članove Saveta, o tom slučaju, ali nisam insistirala da se to na sledećoj sednici unosi, poštujući da predsednik ipak procenjuje kada nešto treba da bude na sednici, kada da bude na zapisniku, a kada ne treba, ali sam to pismeno predala svima pa i koleginici samoj. Ne želim sada da trošim vreme prepričavajući taj slučaj, ali se to desilo i svi znamo da se desilo da se diskredituje neko, tako što se o njemu govore stvari koje su neistinite, kako bi to uticalo na tok glasanja, a onda se posle toga, kada taj pokušaj ne uspe, u dogovoru sa onim ko sačinjava zapisnik da se ne stavi na zapisnik. Ja sam povodom toga u pisanoj formi reagovala tako da nam to pokazuje da je koleginica sklona takvim stvarima".

Sudija Slavica Milošević Gazivoda je izjavila:"Ovo je bezobrazluk da nemam reči, ajde da otvorimo sve karte. Više puta ovo što je koleginica iznela, to je ona uradila prošli put kada je izbrisala svoje reči koje je uputila kolegi Savi Đurđiću, toliko je to nekulturno i nepristojno i nedopustivo za člana Saveta".

Sudija Branislava Goravica je izjavila: "Kolega Matija je reagovao zato što je bio optužen i imao je pravo da reaguje na tu uvredu je dobio ponovne uvrede i zato što se to toleriše. Kolega Matija koji inače uglavnom vrlo retko diskutuje i jedan je od najkorektnijih članova Saveta sa aspekta nerava. Uvek se trudi da čuva ugled ove institucije. Mogu misliti kako se čovek oseća kada je morao da danas se javi za reč. Ovo nije prvi put da je koleginica kolegi Matiji uputila uvrede. Te uvrede su dovele i do toga da kolega mora da se premesti iz kancelarije. Ja stvarno i svi mi vidimo nešto i sad treba da budemo maltretirani, tako što će neko što je postao bezobrazan da nas ovde maltretira, da šest puta ima reč. Svako je rekao šta je imao da kaže i ja molim da radimo po dnevnom redu".

Sudija Slavica Milošević Gazivoda je izjavila:" Ja moram da odgovorim".

Dragomir Milojević, predsednik Saveta je naveo da nema više diskusije.

Sudija Slavica Milošević gazivoda je izjavila:" Ovo je toliki bezobrazluk, treba da znaju kolege koje su tek došle u Savet o kakvoj se osobi radi kada se tiče o koleginici Branislavi Goravici, koja ovde zavodi teror, koja zloupotrebljava službeni položaj tako što se iživljava nad zaposlenima, naročito na vozaču, koja ovde, ja sam bila prisutna hiljadu puta je konzumirala alkohol, bila u alkoholisanom stanju, verovatno kamere imaju i trenutke kada je ulazila u alkoholisanom stanju u kola i vozila".

Maja Popović, ministar pravde je izjavila: "Molim Vas da prekinete, ovo nije nivo Visokog saveta sudstva, to što pričate. Ovo nije nivo i ja Vas molim, evo nas dvoje Vas molimo da ipak zadržimo neki nivo komunikacije. Po meni je ovo u prvom momentu, moram da kažem, bilo neko političko izlaganje, pošto se pominje zadnja tri meseca, što koincidira našim dolaskom ovde. Ja sam to tako shvatila ta Vaša pitanja. Da li Vi imate neka politička izlaganja, da li Vi imate neke političke aspiracije, to uopšte ne treba da bude tema ovom sastanku, pustite da odlučujemo po dnevnom redu, to je moj stav. Ako se slažete, ako možemo, ako ne onda da ne držimo sednicu, ako nismo sposobni da držimo sednicu. Evo Vi recite".

Sudija Slavica Milošević Gazivoda je izjavila: "Nema političkog izlaganja".

Maja Popović, ministar pravde je izjavila: "Ajde da po dnevnom redu, svi imamo obaveze, ako imate nešto raspravite, mislim da ovo nije nivo Visokog saveta sudstva, da pričamo ko je šta konzumirao, jeo, pio, vozači, tetkice i ostali. Ja ne želim da prisustvujem tome".

Još su gori

Od 1. aprila ove godine Visoki savet sudstva odlučuje u sastavu - predsednica VSS je Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, ministarka pravde Maja Popović, Vladimir Đukanović, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe. Od sudija koje su izabrane glasanjem su Zorana Delibašić (Vrhovni kasacioni sud), Marija Aranđelović Jureša (Viši sud u Beogradu), Snežana Bjelogrlić (Osnovni sud u Ivanjici), Žak Pavlović (Treći osnovni sud u Beogradu) i Vukica Kužić (Apelacioni sud u Novom Sadu). U stalni sastav VSS bira se jedan profesor pravnog fakulteta u Srbiji i jedan advokat.

Može se osnovano pretpostaviti da će samo troje sudija nastojati da zastupaju interese struke (Snežana Bjelogrlić, Marija Jureša Aranđelović i Žak Pavlović).

Dakle, Vučićev kartel ima apsolutnu kontrolu nas sudovima, a i na javnim tužilaštvima.

Sudije tumače zakone, ne primenjuju ih. Štiteći se kapom nezavisnosti, sudije donose presude po svom shvatanju pravde. Ili bolje reći, donose ih onako kako misle da će ih vlast prihvatiti.

Među sudijama koji sude u srpskim sudovima, ima veliki broj onih koji su teški duševni bolesnici, ili boluju od neizlečivih bolesti, ali su takvi potrebni predsednicima sudova da njima manipulišu.

S druge strane, predsednici sudova se ponašaju kao direktori sudova! Oni ne sude, ili su predsednici veća koja odlučuju o pritvorima, gde se vrti velika para.

Istražitelji Evropskog parlamenta imaju dosije 722 sudija, koji bi morali biti razrešeni sudijske dužnosti, ali je Vučićev režim odlučio da su takve sudije najkorisnije, jer služe interesima njegove mafije.

Čast im je pala, oni još nisu.

A.1

Raskrinkana Soroševa mreža sudija u Evropskom sudu za ljudska prava

Sudnica puna sudija Soroševaca, a pravde nigde

Evropski centar za pravo i pravdu otkrio da su najmanje 22 sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu bivši saradnici raznih NVO, od čega je najviše plaćanika Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša. Nepristrasnosti u Sudu za ljudska prava nije moglo biti, a sukob interesa je očigledan, jer su sudije bile na platnom spisku Fonda za otvoreno društvo. Evropska komisija dugo odbijala bilo kakve odgovore na ovaj skandal i ćutala. Ali, Savet Evrope, prihvatio je činjenice koje je otkrio Evropski centar za pravo i pravdu. Dat predlog da se do kraja 2024. godine preispitaju efikasnost sadašnjeg sistema selekcije i izbora sudija Evropskog suda za ljudska prava. Bruka. Umesto najvišeg simbola zaštite ljudskih prava sudije Evropskog suda postale simbol gaženja ljudskih prava

Piše: Gregor Pupink, direktor Evropskog centra za pravo i pravdu

Nakon izveštaja o povezanosti 12 sudija sa organizacijama koje finansira Soroš, ambasadori 47 država su priznali problem sukoba interesa

Ima već godinu dana kako su ambasadorima 47 država članica Saveta Evrope postavljena tri pisana, veoma nezgodna pitanja koja su podneli poslanici evropskog parlamenta, a tiču se „sistematskog problema sukoba interesa između NVO i sudija" i ispitivanja o sredstvima koja treba da se preduzmu za „obnavljanje integriteta Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP)".

Pred vlade država članica Saveta Evrope podnet je zahtev povodom objavljivanja izveštaja Evropskog centra za pravo i pravdu o NVO i sudijama ESLjP koji je otkrio da su najmanje dvadeset dvoje od poslednjih sto sudija Evropskog suda za ljudska prava bivši saradnici sedam NVO i da su veoma često sudili u slučajevima koje su njihove bivše NVO podnosile pred sud, što je očigledan sukob interesa.

Među ovim NVO, Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša izdvaja se po tome što su dvanaestorica njegovih saradnika postali sudije u Strazburu i što finansira preostalih šest NVO koje se pominju, nekad i veoma obilno. Masivno prisustvo sudija koje potiču iz iste mreže NVO svedoči o uplitanju velikih fondacija i privatnih NVO u evropski sistem za zaštitu ljudskih prava, što dovodi u pitanje njegovu nepristrastnost.

Otkrića ovog izveštaja - koja su obišla svet - izuzetno su ozbiljna, ali su naišla na tišinu Evropskog suda za ljudska prava i odbijanje Evropske komisije i nekoliko vlada da pruže odgovore, do te mere da negiraju očigledno. Najveća podrška izveštaju došla je od Sergeja Lavrova, ruskog ministra spoljnih poslova (reakcije na izveštaj možete pogledati ovde ).

Strahovalo se da će 47 ambasadora - koji čine celinu vrhovne ustanove Saveta Evrope od koje zavisi Evropski sud - zataškati to pitanje pod izgovorom nemogućnosti da pruže zajednički odgovor. Za divno čudo, to nije bio slučaj: pružili su odgovor, ali sa šest meseci zakašnjenja…

Na prvi pogled odgovor deluje uglađen i dogovoren, ali ako se čita između redova - kao što i treba činiti sa diplomatskim dokumentom - jasno se vide određeni nagoveštaji.

Pre svega očigledno je da ambasadori ni u jednom trenutku ne negiraju, niti pokušavaju da umanje realnost činjenica iznesenih u izveštaju Evropskog centra za pravo i pravdu, na koje su poslanici ukazali. To je samo po sebi ključno priznanje, koje nismo mogli čuti od Evropske komisije.

Savet Evrope, dakle, prihvata činjenice koje je otkrio Evropski centar za pravo i pravdu.

Odgovor se sastoji u podsećanju na potrebe da se „garantuje najviši stepen kvalifikacija, nezavisnosti i nepristrasnosti sudija Suda", kao i u utvrđivanju mera koje su preduzete u tom cilju. Ambasadori su takođe izneli želju da „do kraja 2024. godine, u svetlu stečenog iskustva, preispitaju efikasnost sadašnjeg sistema selekcije i izbora sudija Evropskog suda za ljudska prava".

Dajući jasan rok, ambasadori su jasno stavili do znanja da će se uskoro otvoriti prilika da se izmeni modalitet izbora sudija, čime bi bio otpočet rad na promeni aktuelne situacije.

Slučajno su na dan objavljivanja ovog odgovora ambasadorima postavljena još dva pitanja iz izveštaja Evropskog centra za pravo i pravdu.

Prvo glasanje za izbor sledećeg sudije koji će predstavljati Belgiju u Evropskom sudu za ljudska prava - 9. aprila - bilo je nepovoljno po kandidata koji je bio na platnom spisku Fonda za otvoreno društvo, što se odavno nije desilo. Finalno glasanje predviđeno je za 20. april pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.

Poraz Fonda za otvoreno društvo, uprkos njegovoj moći, bio bi pobeda nezavisnosti Suda, i obrnuto.

Prevod sa francuskog Jovan Vuković

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane