Pogledi

Pričanjem bajki o „žrtvovanju svoje glave” tiranin predaje Kosovo, da bi zaštitio svoju pljačku i plen

POSRTANJE SRBIJE

Za vreme naprednjačke vladavine, srpski narod se naslušao mnogih bajki, koje su po svojoj fantaziji i neverovatnim obrtima, prevazišle bajke koje smo kao deca slušali, Andersen, Grim i ostali bi, da su živi mogli mnogo naučiti od našeg Predsednika, koji je mandat započeo zaklinjući se ne samo na Ustav već i na Miroslavljevo Jevanđelje. To je bila prva bajka koju je progutao naivni narod naše zemlje.

Stevan Zivlak

Te bajke su prihvaćene širom sveta. Posebna bajka za malu decu i lakoverne naprednjake je ona da Zapad vrši neverovatne pritiske na predsednika Srbije da prizna tkzv. Kosovo, a on se navodno hrabro i neustrašivo bori za nezavisnost, teritorijalni integritet i celovitost svoje domovine. Pri tome, zaboravlja se jednostavna činjenica da je isti taj čovek, potpisao samovoljno, neovlašćeno i bez saglasnosti nadležnih državnih organa saglasnost sa Evropskom zajednicom, kojim je prihvatio da se tkzv.Kosovo ne tretira i ne smatra kao deo teritorije Srbije.

Treba biti iskren pa reći da Aleksandar Vučić, dosledno od prvog dana svoje vlasti, produžava kurs svojega prethodnika, Borisa Tadića, koji je izabrao prioritet spoljne politike Srbije evropske integracije, po cenu odricanja od dela sopstvene teritorije. Tadićev problem je što nije na vreme shvatio da srpski narod voli da mu se ispriča bajka, pre nego što se učini veleizdaja, to je nepremostiva prepreka za sve bivše članove njegove partije koji loše igraju ulogu navodne opozicije.

Taj propagandistički kliše, koji je veoma primitivan , na nivou bajki za malu decu, je prihvaćen ne samo u medijskom prostoru naše zemlje, već i u inostranstvu, svim učesnicima to trenutno odgovara, a sastoji se od navodno nekom „ pritisku Zapada “ na Vučića, sa ciljem otimanja Kosova i Metohije, a Vučić navodno pruža „herojski otpor” silama zla, vladajući regionom kao navodni lider, posti-žući neverovatne ekonomske, epidemiloške, graditeljske i druge uspehe. Pri tome, oni koji slušaju te bajke, treba da zaborave na svu bedu srbske ekonomije, kolonijalni status naše zemlje, koja se ubrzano pretvara u koncentracioni logor, svakodnevna kršenja ljudskih prava, uvođenja homoseksualizma i razvrata kao vladajućih moralnih normi u našem društvu, kao i velikih zočina koje je činila partijska vojska diktatora, od kojih zločina su mnogi učinjeni u centru Beograda, u specijalnim bunkerima na stadionu „Partizana”, koje je vođi te partijske vojske obezbedio gospodin Milorad Vučelić, najdosledniji sledbenik Slobodana Miloševića.

Poslednja bajka koju smo ovih dana imali privilegiju slušati na partijskim medijima od strane netalentovanog pripovedača tih bajki, je da policija nije prekršila propise kada je rashodovala i prodala brojno oružje toj partijskoj vojsci, već da je nabavka mitraljeza i drugog teškog i lakog naoružanja bila u okviru naprednjačkih propisa.

Ukoliko te bajke predsedniku serviraju strane agencije koje se brinu za njegov rejting, mislim da čovek baca državni novac uludo na te amatere koji bajke smišljaju, narod to više nije u stanju niti da sluša niti da prihvati svojim umom.

Kod ovakvog ponašanja diktatora, javlja se jednostavno pitanje: kada, zašto, u kakvoj formi, na kakvim pravnim osnovama, i koji organi Republike Srbije su prihvatili evropski put u zamenu za gubitak teritorije, kada je to usvojeno i obnarodovano?

Sledeće pitanje je još prostije, a to je da li tog čoveka Zapad pritiska bezosnovano? Da li se radi o primeni gole sile protivne međunarodnom pravu ? Ako bi to bilo tako, onda se samo od sebe postavlja sledeće pitanje, a to je zašto naš predsednik javno ne objavi ko, kakvim sredstvima i na koji način, primenjuje silu prema jednoj suverenoj državi, što je eklatantan primer kršenja Povelje OUN ?

Ako je tačno, a nije, da SAD i EU grubo krše Povelju OUN i primenjuju silu protiv nezavisne i suverene države, jedini put, u skladu sa Poveljom OUN i našim Ustavom, bi bio momentalni prekid svih procesa evrointegracija i saradnje sa NATO, i postavljanje tog problema pred Savet bezbednosti OUN, koji je i osnovan i sposoban da razrešava takve međunarodne konfliktne situacije, posebno upotrebu prinude i sile na suverenu Srbiju da se jednostrano odrekne dela sopstvene teritorije.

Da li su evropske integracije samostalni izbor države , na osnovu kojih ona opredeljuje svoje spoljno političko usmerenje, ili se radi o manje više otvorenoj kolonizaciji Srbije, čiji je ministar spoljnih poslova Selaković, nedavno prihvatio stav nemačkog ministra vanjskih poslova o strateškom suverenitetu EU nad tkzv.Zapadnim Balkanom. Ko je ovlastio naprednjačku partiju da se odrekne suvereniteta zemlje, kojom vladaju posle spornih i upitnih pokradenih izbora ? Zašto uopšte naša zemlja i dalje učestvuje u tom uzaludnom hodu prema EU, koji se nikada neće završiti i predstavlja još jednu bajku za naprednjački lumpenproleterijat, ako je za ostanak na tom uzaludnom putu ulaznica, odricanje od znatnog dela sopstvene teritorije.

Treba otvoreno reći: Vučić Aleksandar se potčinjava SAD i EU bez pogovora, dobrovoljno, kao najobičniji nametnuti upravnik ovog koncentracionog logora, a njegovi propagandisti, koji su uzgred najobičniji amateri, pričaju o navodnoj okruženosti Srbije zemljama NATO pakta, o svakodnevnim pretnjama, o postavljenim navodnim ogradama i mogućim sankcijama, o neophodnosti kolaboracije, izvlače se Ljotićeve pesme i afirmišu kolaboracionistički, fašistički pokreti koji su harali Srbijom za vreme nemačke okupacije, promoviše se neophodnost saradnje sa moćnim silama zla kao jedini put i način sopstvenog opstanka na vlasti.

U ovom slučaju, vreme se pokazuje kao loš saveznik, izdaja je sve očiglednija, šteta naneta srbskom narodu neprocenjiva, pljačka dostiže epske razmere, a trenutno u Srbiji se više gine tokom godine nego u Drugom svetskom ratu. Kosovskometohijsko pitanje je ušlo u terminalni stadijum, potpis na Sveobuhvatni sporazum će ogoliti do kraja sve laži i veličinu veleizdaje vlasti SNS partije i njenu ulogu kao najveće štetočine u istoriji srbskog naroda.

Ako znamo kako su se Srbi rešavali sopstvenih nacionalnih izdajnika, vidimo da za sve članove te partije dolaze teška vremena. Vučićev agitprop pokušava tezama da nećemo valjda ratovati opet, već ćemo nekim kompromisima rešiti to pitanje, zamajava javnost i odvraća pažnju od činjenice da je veleizdaja davno započela, a da se rezultati polako naziru.

Klečanje na kolenima pred velikim silama neće spasti samopostavljenog diktatora: što je obećao, moraće i da završi, taj princip drži Zapadnu civilizaciju na okupu, kada pljačka slovenske i druge potčinjene narode širom sveta.

Fiksiran je momenat do koga Zapad mora ostvariti zacrtane ciljeve, da li će se diktator javno saglasiti nije bitno, ciljevi će biti ostvareni sa njim ili bez njega. Njegovo naknadno kajanje, naknadna pamet i naknadno shvatanje da samo poštovanje interesa sopstvenog naroda obezbeđuje ulogu pozitivne ličnosti u njegovoj istoriji, ostaje bez značaja.

Da je mučenik pročltao doživljaje Kanjoša Macedonovića sa Latinima, znao bi u šta se upušta, ali je izgubio vreme čitajući Vebera i zanoseći se protestantizmom i pragmatizmom kao navodno korisnim političkim kredom. Budućem predsedniku savetujem dobronamerno da više čita Stjepana Mitrov Ljubišu i druge naše slavne pisce, nema koristi od nemačkih filozofa iz prošlosti, čije ideje su se sve od reda slomile pred Staljingradom, gde će se sve uskoro izgleda opet završiti.

Njegove priče o tome da smo mi maleni, da smo okruženi NATO paktom, da nemamo resurse, da Rusija ne može pomoći ni sebi, da je ona daleko, a ako bi i pomogla mi bi bili ponovno bombardovani, moramo biti smerni pred EU, ne smemo razdraživati Zapad, Kosovo i Metohija su i tako izgubljeni, krivi su drugi za to, tamo ionako žive albanci (kao da oni nisu naši građani), mi ništa više ne možemo izmeniti, za nas je ta pokrajina balast, Rezolucija 1244 OUN je samo prazno slovo na papiru, itd,) skrivaju ključne aspekte koji su vezani sa pravim značajom i smislom tkzv. Kosovskog pitanja.

Ukoliko je samozvani diktator toliko pritisnut od strane EU i SAD, kako to domaćoj javnosti svakodnevno serviraju njegovi agitpropovci, zašto se on ponaša neustavno, zašto pristaje na takav postupak stranih sila, te zašto ne izađe pred OUN sa tim problemom i insistira na vraćanje situacije u norme međunarodnog prava? Time bi on takvu navodnu situaciju, obrnuo u korist sopstvene zemlje, doprineo sopstvenom ugledu i znatno poboljšao poziciju Srbije pred međunarodnom javnošću. OUN bi uspešno reagovala u koliko bi joj se predočio slučaj ugrožavanja nezavisnosti i pretnje silom jednoj suverenoj i nezavisnoj zemlji, rušenju principa ravnopravnosti i jednakosti suvereniteta svih članica OUN, poštovanje teritorijalnog integriteta u odnosima jednih država ili grupa država sa drugim itd.

Povelja OUN sadrži konkretne odredbe kao i procedure regulisanja spornih situacija i incidenata, ugrožavanje mira i bezbednosti itd. Zašto Vučić i njegov agitprop prihvataju zavrtanje ruke i šamaranje od strane trećerazrednih komesarčića EU, umesto da iskoriste situaciju postojanja čistih pravnih dokaza nasilnog ponašanja pojedinih velikih sila, koje bi sigurno bilo osuđeno pred nadležnim organima OUN. Postoje brojni međunarodni instrumenti, zašto ih gospodin ne koristi ?

Zašto naprednjačka vlast odstupa od principijelne pozicije u međunarodnim odnosima i svodi ulogu naše države na kolonijalni status?. Nezavisno od uspeha, dosledna borba u međunarodnim odnosima za suverenost I nezavisnost donosi uvek uspeh zemlji koja se za te principe dosledno bori u skladu sa međunarodnim pravom. To dokazuje upravo borba Titove Jugoslavije, koja je bila pod mnogo većim i realnim pritiscima, kojima ne samo da je odolela, već je osnovala i predsedavala Pokretom nesvrstanosti , doprinela miru i stabilnosti svetskih odnosa u decenijama u kojima smo zahvaljujući toj principijelnoj borbi lepo živeli.

Ko daje za pravo naprednjačkom bašibozluku da pljuje po kostima boraca za slobodu, koji su ispisali slavne stranice istorije svih južnoslovenskih naroda i sada bez borbe predaju suverenitet, teritorijalni integritet i delove sopstvene teritorije podivljalim germanskim hordama koje predvode EU. Da li je upravo zbog toga najomiljenija bajka samozvanog diktatora bajka o promeni svesti srbskom narodu, koju je najčešće apsolvirao po agitprop medijima ?

Zakonomerno finale politike Vučića je potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom, to jest priznanje nezavisne države na suverenoj teritoriji sopstvene zemlje. Taj čin i svi postupci koji su mu prethodili su veleizdaja zemlje, nadležni organi države Srbije su morali već da reaguju, da pohapse sve aktere te neustavne rabote i otpočnu suđenja za veleizdaju. U suprotnom, svi oni se mogu pojaviti kao saučesnici pred budućim narodnim tribunalima, a sadašnja lamentiranja nad nepravednim Dražinim slučajem neće im biti od koristi.

Ukoliko nije veleizdajnik, iz kojih razloga Vučić nije izašao sa jasnom i prostom tezom, koja bi bila ustavno utemeljena, a to je da je Pokrajina Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije, da taj položaj garantuje Povelja OUN, a svi razgovori vođeni u pravcu otuđenja te teritorije prekinuti, Briselski sporazum poništen kao protivustavan, vraćene sve ingerencije Republike Srbije koje su važile pre tog potpisivanja.

Ako to za EU znači otkaz od daljih evrointegracija, molim lepo, šta da se radi, suverenitet zemlje ima prioritet u odnosu na članstvo u jednoj propaloj međunarodnoj organizaciji koja ionako ne zna šta će sa sobom.

Treba otvoreno reći da su problem sa statusom tkzv.Kosova, nastali u Beogradu, kao uostalom što je celokupan raspad bivše Jugoslavije generisan u Beogradu, koji se polako samodefiniše kao najveća kloaka ne samo Balkana već čitavog evropskog kontinenta.

Naime, prethodna Tadićeva vlast je potpisala sa EU Sporazum o stabilizaciji i pristupanju sa EU koji je stupio na snagu septembra 2013.godine. U glavi III koja govori o Regionalnoj saradniji, srbski veleizdajnici su prihvatili status Kosova kao posebnog gospodarstva ( države ), čime ne samo da su prekršili Ustav sopstvene zemlje, već i Povelju OUN, kao i EU kao međunarodna organizacija.

Da su naprednjaci istinski rodoljubi kako se predstavljaju u jednoj od bajki za malu decu, oni su morali istog trenutka kada su došli na vlast raskinuti taj Sporazum i insistirati na tekstu koji bi bio saglasan međunarodnom pravu. Ovako ne samo da učestvuju u veleizdaji i dalje je sprovode, već komesari EU sa pravom insistiraju da gospoda isporuče sve ono na šta su se obavezali, potpisujući i jednostrano prihvatajući razne veleizdajničke papire po belom svetu, kao cenu za opstanak na vlasti.

Mi nemamo ovde mogućnost analizirati celovit tekst tog veleizdajničkog Sporazuma, ali upućujemo čitaoce na odredbe člana 17., gde se kaže: ( to je poglavlje o Saradnji sa drugim državama ), da je Srbija dužna sarađivati sa drugim državama - kandidatima za pristupanje EU, koje nisu obuhvaćene procesom stabilizacije i priključenja. Pa zatim : Srbija je dužna podržavati saradnju i zaključiti konvenciju o regionalnoj saradnji sa svakom državom kandidatom za pristupanje EU u svakoj oblasti saradnje obuhvaćenom ovim Sporazumom, a Srbija je dužna obezbediti postepeno usaglašavanje dvostranih odnosa među Srbijom i tim državama.... Itd.

Citirani Sporazum, koji je akt EU, članom 17. Obavezuje Republiku Srbiju da mora regulisati odnose sa tkzv.Kosovom kao državom potpisujući Sveobuhvatni Sporazum o normalizaciji odnosa.

Članom 135. Citiranog sporazuma sa EU, predviđena je jedna podlo sastavljena odredba, koja je od naših veleizdajnika spremno potpisana, kako se ovaj sporazum ne primenjuje na teritoriju Kosova, koja je u sadašnje vreme pod upravom međunarodnom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244 od 10.juna 1999. godine. Stoga se navodno ne prejudicira status Kosova i njegov konačni status , ne pominjući ključni moment da je ono po rezoluciji OUN sastavni deo Republike Srbije.

Ova odredba člana 135. Sporazuma sadrži fundamentalnu kontradikciju, protivrečnost, koja bi za suverenu vlast bila dovoljna da , po Bečkoj konvenciji iz 1969. godine, Sporazum bude razvrgnut i svi postupci do sada učinjeni poništeni, a put Srbije u izmišljene eurointegracije obustavljen.

Naime, citirani čl.135. potpisanog sporazuma govori o Kosovu koje ima status nezavisne države sa kojom Srbija navodno ima obavezu potpisati Sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, čime se potpuno anulira Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 Saveta bezbednosti OUN, a Srbija se potpisom jednostrano obavezuje da sopstveni deo teritorije bez daljih pitanja preda najgoroj terorističkoj bandi u novijoj istoriji Evrope, sa kojom je takođe spremna i potpisati sveobuhvatni sporazum , regulisati sva sporna pitanja, obezbediti toj terorističkoj ekipi prijem u OUN , druge međunarodne organizacije i tela. Tu obavezu, gospodin Vučić je potvrdio i Vašingtonskim sporazumima, po kojima nakon isteka godine dana, Srbija neće se protiviti zahtevima tkzv. Kosova za prijem u međunarodne organizacije. To vreme uskoro ističe, inscenirana svađa sa izraelskim ambasadorom neće sakriti tu obavezu koja je izvesna i kojoj se rokovi primiču.

Ovakvim veleizdajničkim postupanjem, Vučić i njegova kamarila su zajedno sa EU ušli u proces rušenja autoriteta OUN, na štetu naše zemlje, namećući propise EU kao primarne u odnosu na odluke Saveta bezbednosti. Time se u dlaku ponavlja pravna situacija sa Hitlerovim negiranjem Društva naroda , što je prouzrokovalo Drugi svetski rat i sve posledice koje su iz toga proistekle.

Bez sumnje država Srbija je takvim postupanjem EU koje je protivno međunarodnom pravu bila obmanuta, što takođe potpada pod prekršaje Bečke konvencije o pravu međunarodnih ugovora iz 1969. godine predviđenom čl. 49 kao Obmana. To stoga što je EU lažno prikazala smisao Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN, sakrila smisao svoje istinske namere i svoj stav prema Kosovu kao nezavisnoj državi, i to bez saglasnosti i pristanka nekih svojih članica.

Umesto da se naprednjačka vlast fokusira na raskid citiranog Sporazuma koji je sa EU potpisao njihov prethodnik Boris Tadić a koji je svojevrsna međunarodno pravna karikatura, oni su kao deklarisani veliki srbski nacionalisti, pohrlili u sledeći veleizdajnički korak, a to je potpisivanje Briselskih sporazuma.

U aprilu 2013.godine, tadašnji predsednik vlade Ivica Dačić i Aleksandar Vučić u tajanstvenom svojstvu prvog vice premijera, su se usudili da prekrše mnogobrojne norme međunarodnog prava i nanesu ogromnu štetu zemlji koju su navodno predstavljali.

Smisao Briselskog sporazuma se sastoji u tome da vlasti Srbije po sopstvenoj volji se odriču od policije, sudske vlasti, Sistema bezbednosti Republike Srbije na teritoriji celokupne sopstvene pokrajine KiM, uključujući i sever pokrajine. Tim činom, terorističkim bandama je predata svojevoljno, izjavom volje veleizdajnika, nekoliko većinski srpskih opština, Leposavić, Zubin Potok, Zvečan, i Severna Kosovska Mitrovica, koje su do potpisa tog sporazuma bile u državno pravnom statusu svoje matične države.

Nije spomenuta Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN, Ustav Republike Srbije, naši zakoni, kao ni činjenica da je ta pokrajina sastavni deo naše zemlje.

Sa naše strane, Briselskim sporazumom su priznati kosovski zakoni, centralna vlast Prištine, pravni poredak terorista, a fantomska asocijacija srpskih opština je bila bajka za malu srpsku decu, koja se nikako i nikada neće ispuniti.

Kada bi i zaživela, ta zajednica srpskih opština bi bila u kosovskom pravnom poretku i imala bi status nevladine organizacije, što je suviše mali smokvin list za ovoliku količinu veleizdaje naših potpisnika. Srpski potpisnici nikakvu autonomiju kosovskog pravnog poretka niti su tražili niti su predvideli u tom nakaradnom tekstu. Priznat je status Srba kao nacionalne manjine kojoj su data minimalna prava po EU propisima, čime su izgubili status konstiututivnog naroda na srbskoj nacionalnoj teritoriji.

Briselski sporazum predstavlja veličanstvenu pobedu albanskog separatizma i totalnu kapitulaciju neznalica i veleizdajnika Dačića i Vučića koji su , služeći nezasite evropske komesare napravili neviđeni međunarodni presedan koji će napraviti veliko zlo mnogim državama i narodima na planeti. Naterati srbske sudije I srbske policajce, da se zaklinju na vernost ubici i sadisti Haradinaju je trebalo smisliti i imati snage i hrabrosti potpisati i provesti. To do sada u sveukupnoj srbskoj istoriji nije pošlo za rukom niti jednom srbskom izdajniku, hvala Bogu nije ih bilo malo, ali smo ih izdržali.

Vodeći međunarodnu politiku po sopstvenim fantazijama, bez elementarnog znanja međunarodnog prava, ovaj dvojac sa ili bez kormilara pravi ogromne štete ne samo sopstvenom narodu, već pravi presedan koji će mnogim novostvorenim političkim narodima naneti ogromnu štetu. Ti presedani se već sada mogu primeniti na doslovno sve novostvorene državice na Balkanu, na novostvorene države bivšeg SSSR, itd.

Da li su pomenuti potpisnici Briselskih sporazuma bili upoznati sa odredbama čl.53 Bečke konvencije , koji govori o tome da su ništavni dogovori potpisani protivni imperativnim normama opšteg međunarodnog prava ( ius cogens)?. Te imperativne norme su teritorijalna celovitost, suverenitet i nerušljivost granica država, što su sve mučenici prekršili potpisujući Briselski sporazum.

Da li su pročitali Povelju OUN, koja takođe garantuje nepovredivost granica Srbije, Jaltsko-Potsdamski sistem međunarodnih odnosa itd.

Ta dvojica veleizdajnika su se u ime naše domovine odrekli jednostrano i Rezolucije SB OOUN br.1160, 1199, 1203 od 1998.godine, na kojima je zasnovana Rezolucija br.1244, koje sve pod statusom Kosova podrazumevaju samoupravu i autonomiju u sastavu matične srbske države.

Posebna priča je misija EULEKSa i njeno samovoljno ponašanje u podršci pravljenju prve terorističke države na tlu Evrope, to ćemo ostaviti za neki kasniji članak.

Da rezimiramo, svi do sada postignuti sporazumi sa EU u navodnom imaginarnom procesu pristupanja Srbije toj međunarodnoj organizaciji, su svojevoljno potpisani od Tadića, Dačića i Vučića, svi polaze od pretpostavke da je nesporno da tkzv.Kosovo mora biti nezavisna država, predviđen je postupak potpisivanja u tom smislu Sveobuhvatnog sporazuma između dve nezavisne države, te je potpuno osnovan stav albanskog rukovodstva da im je to obećano od Vučića , Dačića i EU i da to treba bez odlaganja učiniti.

Vašingtonskim sporazumima Vučić se obavezao pred gospodinom Trampom da takvom Kosovu neće praviti smetnje za ulazak u međunarodne organizacije, a primorao je te nesrećnike i na priznanje Izraela, smeštaj ambasade u Jerusalim itd.

čemu taj čovek sada priča kada govori o nekim pritiscima, kada se poziva na granice utvrđene odlukama OUN, kada je on isti te odluke kršio i jednostrano se odricao na štetu sopstvene države. Da li je on normalan ili nije, trenutno nije bitno, ta činjenica bi se trebala u postupku dokazivati, u suprotnom, država Srbija je u obavezi da provodi potpisane međunarodne ugovore.

To što su potpisivani na njenu štetu, se jednostavnim postupkom raskidanja tih ugovora i sporazuma, može učiniti, postoje međunarodni mehanizmi koji to omogućuju, a postoji i zaštita OUN, ako se zatraži.

Potpisujući sve i svašta po belom svetu, pomenuti opskurni likovi iz naše tužne političke stvarnosti su osim na pitanju KiM napravili i mnoge druge nenadoknadive štete po narod i državu koje navodno predstavljaju. Postupak desuverenizacije po nalozima EU je skoro okončan, trenutno mi nemamo niti jednu poslovnu ili investicionu domaću banku, finansijski capital je u stranim rukama, unutrašnje tržište je organizovano tako da srbski potrošač kupuje evropsko smeće, vozi nemačke automobile krševe stare po nekoliko decenija, po ceni najnovijih dalekoistočnih boljih automobila, stimulišemo lose investitore iz EU, moraćemo se odreći saradnje sa Ruskim kompanijama kao i kompanijama iz drugih svetskih naprednih ekonomija, a na kraju kao buduća članica NATO pakta, moraćemo zajedno sa hrvatskim i ukrajinskim fašističkim hordama da ginemo na nekom novom Staljingradskom frontu.

Nova vlast u Srbiji koja će izvesno biti stvorena, će morati pre svega izvršiti nacionalnu obavezu, jednostrano raskinuti Sporazum sa EU, Briselski sporazum i Vašingtonski sporazumi, kao i ostale veleizdajničke dokumente kojih ima puno, a neki od njih su i tajni, te se vlast mora vratiti putevima narodnog prosperiteta.

Kada to učine, moći će imati veliku podršku OUN i celokupne međunarodne javnosti, pre toga, izvolite sprovodite ono što ste potpisali a narodu objasnite bajke koje ste do sada pričali.

U svakom slučaju, narod Srbije mora shvatiti da je odbrana Ustava i suvereniteta isključivo njegov posao, a da je sabornost jedini put. Put ka Evropi nas je doveo u poslednjih trideset godina na ubedljivo poslednje mesto po životnom standardu na evropskim prostorima, iseljavanje sa naših prostora se ubrzava, a teror i pljačka postaju nesnošljivi, te je narodni otpor postao jedina opcija, kao i odvajanje žita od kukolja.