Natrag

Uvodnik

(Pr)osudite sami

Prokonzuli vole Tiranina

Milovan Brkić

U leto 2000. godine često sam putovao u Budimpeštu. Nisam shvatio ko me je stavio na spisak osoba koje treba kontaktirati da bi se srušio Miloševićev režim, čiji sam bio protivnik i koji je u otporu njegovoj tiraniji imao značajan doprinos.

U Peštu me je vozio prijatelj, koji je to danas nije, jer je ambasador, može ovo potvrditi.

Razgovarao sam sa nekoliko američkih obaveštajaca, koji su se interesovali za snagu Miloševićevog režima. Iznenadili su se kada sam im rekao da mu je tu snagu dala Bela kuća, česte tvrdnje predsednika Klintona da je Milošević jak čovek na Balkanu. Sagovornici su se zgledali.

Ponudili su mi novac za ''Vaše izgubljeno vreme''. Odbio sam. Rekao sam da se osećam kao Juda, jer potkazujem svoju državu. Dodao sam da to činim jer nemamo drugog načina da se oslobodimo Miloševićeve diktature i sankcija.

I sagovornici su se otvorili. Na moje pitanje kako su se osećali kada su latinoameričkim diktatorima isporučivali buntovne građane, koje su upoznavali, jer su želeli malo slobode, dvojica su se nelagodno osećala. Rekli su mi da nikada nisu shvatili načela kojima se njihove službe rukovode da tako lako odbacuju svakog slobodoumnog čoveka, a čvrsto stoje iza diktatora i ološa.

Jedan od njih mi je rekao da je radio, mislim u Gvatemali, da je dobijao naređenja da namesti neke mlade intelektualce da ih policija, kao slučajno, pobije. On je, rekao je, danima povraćao i tražio diskretno da bude premešten.

Kasnije sam objavio više feljtona, kada sam došao za urednika ovih novina, u kojima su američki obaveštajci svedočili o zločinima koje su činili drugim narodima, po naređenju koje su im preneli njihovi šefovi.

Kada je u Beograd za ambasadora došao diplomata Majkl Polt, žestoko sam ga napao zbog korupcije u vezi sa reformama u pravosuđu. On je burno reagovao, tražio je moje hapšenje. Tadašnji ministar policije Dragan Jočić je to odbio, ali me je Okružno tužilaštvo u Beogradu optužilo za povredu ugleda strane države i zatražilo osim zatvorske kazne i meru zabrane bavljenja novinarstvom u trajanju od pet godina.

Slučajno sam pogledao u vizit kartu i setio sam se razgovora sa obaveštajcem iz Pešte, koji je tada bio u Beogradu. Napisao sam pismo na privatni e-mail Kondolize Rajs, tadašnje državne sekretarke. Odgovorila mi je da ne može da shvati da zabranu traži američki ministar. Kroz mesec dana gospodin Polt je povučen, a u Službenom glasniku je objavljena izmena krivičnog zakona, kojim ambasador više nije bio štićeni objekt, pa je sud obustavio postupak (sudija Bojan Mišić).

Sticajem okolnosti, objavljivao sam tekstove protiv Poltovih naslednika Meri Brus Vorlik, Kamerona Mantera, Majkla Kirbija, Kajla Skota, neočekujući da ću teškim rečima morati da opisujem i ponašanje današnjeg ambasadora Entoni Godfrija.

Ovoj gospodi je zajednička bila sklonost da od srpskih vlastodržaca dobijaju skupe poklone, novac i da njih tapšu po ramenu, a blate Srbiju, njen narod, istoriju, veru, kulturu, da nas opisuju kao genocidne...

Samo mi je gospodin Kirbi odgovorio, u diskretnom susretu, da sprovodi naloge iz Stejt Departmenta, a da ne može da razume zašto Srbi glasaju za ovakvog ludaka, kakav je Vučić. Gospodin Kajl Skot je rekao na oproštajnom ručku da Srbi imaju Svetog Đorđa, ostaje im samo da ubiju Aždaju. Ipak, njega i njegovu suprugu Nevenu Vučić je, sa poklonima, ispratio na aerodrom, pri povratku.

Očekujući da će Donald Tramp, kandidat za predsednika vratiti SAD-u hrišćanske vrednosti i oslobodi male narode od čizme njegovih desperadosa, redakcija Magazina Tabloid je žestoko podržala njegovu kampanju, objavljujući tekstove koje druge novine nisu smele, pa su ih onda američke kolege prenosile.

Danas, zbog blokade, sa Trampovim štabom kontaktiramo preko iste adrese, sa jednim republikanskim senatorom.

Još gajimo nadu da za Sjedinjene Države ima nade. Da će se rešiti te prazne i bahate prepotencije svoje bedne diplomatske službe. Ruska Federacija i druge snažne države osvajaju tržišta ne preteći narodima, kojima nameću diktatore, koji ih surovo pljačkaju.

U ovom broju opisujemo teror koji američke diplomate vrše nad građanima Srbije, podržavajući tiranina Vučića, koji je optužen za najteže zločine pred federalnim sudovima.

O, al će i dalje da nas jebu, ako se ne pobunimo i smaknemo tiranina, a njih proteramo.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane