Natrag

Do koske

Čekajući pad, članovi Vučićevog kartela kradu kao ludi

Uoči sudnjeg dana

Režim Srpske napredne stranke je na staklenim nogama, vlast se ljulja, ali Aleksandar Vučić ne može da se zaustavi, mora da otima. I ne bira. Samo na prvom poslu, koji je rezervisao za Rio Tinto, namerava da uzme oko 80 miliona evra, a još toliko će podeliti njegovi ortaci iz kartela. Još više novca uzeće na izgradnji auto-puteva i kanalizacionog sistema. Sitniji plen, od po pedesetak miliona evra, uzimaju pojedinci iz vrha vlasti, ali ni to im nije dosta, pa se ugrađuju u poslove od po nekoliko hiljada evra. U organizovanom kriminalu, Vučiću značajno pomažu strane diplomate. Skriveni iza autoriteta država koje predstavljaju, Metju Palmer i slični paraziti podržavaju Vučićeve političke avanture i brutalne pljačkaške pohode na imovinu građana Srbije.

Milica Grabež

Ako ikad umre, Aleksandar Vučić će, hladan i beo, dok bude ležao u kovčegu, mrtvozorniku s ruke ukrasti sat. Krade i sad, kad mu se raspada vlast. Jure ga poverioci svih vrsta, politički mentori i mafijaški ortaci, ali on ne može da se uzdrži od pljačke državne i privatne imovine.

Lopovi iz Srpske napredne stranke otimaju sve što stignu. Sa istom strašću bore se oko plena koji vredi 500 miliona evra, 10 miliona evra ili 2.000 evra. Slatko im je sve što je tuđe, ne mogu da se uzdrže od lopovluka.

Samo prošle godine, pod izgovorom borbe protiv pandemije korona virusa, iz budžeta su isisali 4,2 milijarde evra. U prva četiri meseca ove godine već su napravili štetu od oko 1,8 milijardi evra, ne računajući ugovore s kineskim bankama i investicionim fondovima, koji su vredni oko 14 milijardi evra. Kad povuku taj novac, namenjen fantomskim infrastrukturnim poslovima, za sebe će obezbediti masne provizije, a budućim generacijama će ostaviti neotplative dugove.

Vučić koristi najprimitivnije načine sistemske pljačke. U infrastrukturnim projektima naduvava cene, a razliku kasnije deli sa partnerima koji su uključeni u prevarne poslove. Taj način je primenjen na “Moravskom koridoru”, za čiju izgradnju je još 2013. godine potpisan ugovor vredan 330 miliona evra s kineskom kompanijom China road and bridge corporation (CRBC).

U avgustu 2019. godine taj ugovor je poništen. Posao je preuzeo američko-turski konzorcijum Behtel-Enka, po ceni od 800 miliona evra. Od tada do danas, serijom aneksa, cena je porasla za još 100 miliona evra. Kineska kompanija, koja je istisnuta s “Moravskog”, satisfakciju je dobila na “Fruškogorskom koridoru”. U oktobru prošle godine CRBC dobio je taj posao, vredan 606 miliona evra. To je najskupljih 47,6 kilometara puta u Evropi. Kilometar asfalta u ravnici košta 12,7 miliona evra, što je duplo više nego ista deonica po evropskim planinama, gde se probijaju tuneli i dižu mostovi.

Procenjena vrednost “Fruškogorskog koridora”, prema kalkulaciji koju su 2014. napravili sami naprednjaci, iznosila je 150 miliona evra. Tada nije uračunat trošak na izgranju mosta na Dunavu, ali on ne može da bude skuplji od sto miliona evra. Kad se sve sabere, konačna cena je 350 miliona evra veća od realne. Razliku, koja će biti plaćena iz budžeta, iz džepa građana, u džepove će strpati Aleksandar Vučić i njegovi ortaci.

Po redu veličina, mnogo veći plen predstavlja rudnik litijuma u Jadarskoj dolini, koji vlast prodaje multinacionalnoj kompaniji Rio Tinto. Samo u prvoj fazi, za istraživanje ležišta minerala jadarita, Rio Tinto će investirati 450 miliona evra. Kad ta kompanija postane vlasnik rudnika, Srbija će naplaćivati taksu od 8 odsto, a investitoru će pripasti profit ukupne procenjene vrednosti na oko 50 milijardi evra. O kakvoj megalomanskoj pljački je reč pokazuje i podatak da Rio Tinto namerava da u lozničkom kraju otvori još 40 rudnika. Pokrovitelji tog posla su Aleksandar Vučić i Metju Palmer.

Vučić prodaju rudnika predstavlja kao “najvitalniji interes Srbije”. Jadarit sadrži tri odsto litijuma i, kaže predsednik SNS-a, danas ima veliku vrednost, koja će se uskoro istopiti, kad naučnici nađu drugi način za punjenje litijumskih baterija. Po toj logici, bitno je što pre prodati rudu, makar i po cenu zagađenja životne sredine. Rio Tinto je proteran iz 90 država, u kojima je naneo ekološku katastrofu, ali Vučić tvrdi da će Srbija imati izuzetnu korist. Prema njegovim rečima, samo od rudarenja i prerade, u narednih 56 godina, Srbija će imati godišnji prihod od oko 600 miliona evra. Kad bi se otvorila fabrika za proizvodnju električnih automobila, prihod bi skočio na 19,7 milijardi evra, Na isti način je obećavao otvaranje kineskog “Industrijskog parka” u beogradskom naselju Borča, gde će do 2020. godine biti podignute fabrike za proizvodnju letećih automobila. Rok je prošao, a u Borči postoje samo dve kineske prodavnice čarapa, kesa i sličnih drangulija.

Vlast se na različite načine obračunava sa građanima i opozicionim strankama koje se protive zagađenju Mačve i tokova Drine, Save i Dunava. Da bi dokazao kako se tom poslu protivi beznačajna manjina, Vučić tvrdi da je peticiju protiv Rio Tinta potpisalo samo 2.000 ljudi, i to iz beogradskih nevladinih organizacija, dok u lozničkom okrugu ima 100.000 stanovnika koji jedva čekaju da im “Rio Tinto donese posao i preporodi ceo kraj”.

Naravno, Vučić laže. Peticiju je potpisalo više od 70.000 građana. Među najglasnijim protivnicima otvaranja rudnika je Čedomir Vranjković, koji predvodi grupu građana koja ukazuje na štetnost koju ima toksični koktel hemikalija, koje se koriste za izvlačenje litijuma iz minerala jadarita. Vranjkoviću je pre nekoliko dana zapaljen automobil.

Za pritisak na opoziciju Vučić koristi druge metode. U medijima ih proziva što se sad protive dolasku Rio Tinta, a ćutali su 2002. godine, kad je vlada Zorana Đinđića odobrila toj kompaniji da vrši istraživanja u Jadarskoj dolini. Pored medijskog, Vučić upotrebljava i pritisak stranih diplomata.

Metju Palmer je prošlog vikenda održao sastanak s nekoliko predstavnika opozicionih stranaka. Palmer je Mariniki Tepić, Zdravku Ponošu, Pavlu Grboviću, Nebojši Zelenoviću i Dobrici Veselinoviću dao tri zadatka: 1. Bez obzira na uslove, ne smeju da bojkotuju sledeće izbore, 2. Ne smeju da kritikuju Vučićevo priznanje nezavisnosti Kosova, i 3. Ne smeju da kritikuju Rio Tinto. Ako se stav o rešenju kosovskog pitanja uklapa u zvaničnu agendu Stejt dipartmenta, izlazak na izbore i pristanak na Rio Tinto nisu ništa drugo do privatni Palmerovi zahtevi, za koje dobija novac od Vučića. Rio Tinto je proteran iz Kalifornije, Teksasa, Arizone i još nekih američkih država, ali američki diplomata traži da mu se omogući da radi u Srbiji. Palmer to ne bi tražio da nije dobio deo plena.

Na isti način, Vučić je nedavno, opet u saradnji s američkim diplomatama, omogućio pljačku budžeta Srbije preko kompanije Milenijum Tim. Korporativna hobotnica Milenijum Tima kupila je Vranjsku Banju za 1,8 miliona evra, iako je procenjeno da vredi minimum 6 miliona evra. Vlast je novom vlasniku banje kasnije dala 10 miliona evra bespovratne pomoći.

Vučić je lagao javnost kad je tvrdio da je Milenijum Tim platio “sedam-osam miliona evra” i da će “preporoditi vranjski turizam uz pomoć partnera kakav je američka kompanija Meriod, koja investira u Vranjsku Banju”. Podršku Stojanu Vujku, direktoru Milenijum Tima, javno su dali Ana Brnabić, Siniša Mali i američki ambasador Entoni Godfri. Svi su ignorisali stav centrale kompanije Meriot, koja je saopštila Glasu Amerike da ne namerava bilo šta da ulaže u Srbiju, samo je s Milenijum Timom pregovarala oko prodaje svoje franšize. Ne zna se koliki honorar je dobio ambasador Godfri za učešće u toj prevari.

Firma Siniše Malog Oli Konsalting je sarađivala s Milenijum Timom, u čijem stanu je živeo i čiji automobil je vozio ministrov brat Predrag. Otkad je nastala ta saradnja, Milenijum Tim je zabeležio astronomski rast prihoda od čak 300 odsto.

Ta kompanija je angažovana u izgradnji “Beograda na vodi”, kao i raznim poslovima širom Srbije. Mimo tendera, dobijala je ugovore o izgradnji gasovoda u nekoliko gradova. Milenijum Tim je radio gasifikaciju Smedereva. Ugovor je potpisan 2013, firma je dobila avans od Srbijagasa, a posao do danas nije završen.

Milenijum Tim je iz budžeta Srbije dobio 400 miliona dinara za razminiranje prostora na kome se gradi fabrika Ling Long u Zrenjaninu. Nema podataka o tenderu, projektu, proceni vrednosti posla, stručnim referencama izvođača... Postoje samo svedoci, koji tvrde da su mašine Milenijum Tima sedam dana radile na tom zemljištu i taj posao naplatile s nekoliko miliona dinara na sat.

Naprenjačka vlast otima i manje sume, i to gde god stigne. Novac građana u Novom Sadu se izvlači preko firme Marka Bosanca, osuđenog kriminalca. Njegovo preduzeće Montol HRS dobilo je posao od 100 miliona evra za očitavanje brojila. Cena je trostruko veća od dosadašnje, čak 132 dinara po brojilu. Bosanac odlično posluje s gradskom vlasti u Novom Sadu, a na štetu Novosađana. Pored dosadašnjih ugovora, vrednih 758 miliona dinara, nedavno je sklopljen još jedan, skromnog iznosa. Firma Marka Bosanca, zvanog Boske, dobila je četiri miliona dinara iz gradskog budžeta da bi brojala putnike na autobuskim stajalištima. Autor te ideje za isisavanje novca građana je, kažu, gradonačelnik Miloš Vučević.

Zamenik beogradskog gradonačelnika Goran Vesić ima podjednako kreativne kombinacije. Gradsko saobraćajno preduzeće nedavno je raspisalo tender za “sterilizaciju i dezinfekciju vozila ozonom”. Željko Mitrović je prvi u Srbiji promovisao ozoniranje kao uspešno sredstvo u borbi protiv korona virusa. Prošle godine je GSP Beograd ozoniranje autobusa platio 20 miliona dinara, a očekuje se da se za sličnu sumu i sada olakša gradski budžet.

Naprednjački kartel na sve načine otima javnu i privatnu imovinu. Otimaju sve, i rudnike, reke, oranice, firme... I to im je malo, pa izmišljaju projekte na koje, preko podobnih biznismena, izvlače novac iz republičkog, gradskih i opštinskih budžeta. Svesni su da im se bliži kraj, pa žure da zgrnu što više. Ipak, na duži rok, to može da bude korisno. Zna se gde je, u čijim sefovima i džepovima, završio opljačkani novac, pa neće biti teško da ga se vrati, a da se lopovi spakuju u zatvor, gde im je i mesto.

antrfile

Leskovac kao Las Vegas

Gradska vlast u Leskovcu je angažovala firmu Keep Light za uređenje osvetljenja. Posao vredan 4,5 miliona evra podrazumeva zamenu postojećih i postavljanje novih sijalica. U sistemu gradske rasvete ima 13.500 sijalica, što znači da Keep Light jednu naplatiti 333,33 evra. Manje novca na rasvetu izdvaja Las Vegas.

Inače, Keep Lihgt je pažnju javnosti privukao pre nekoliko godina, kad je otkriveno da za ogromne sume pravi novogodišnju ukrasnu rasvetu u Beogradu. Samo za jelku na Trgu Republike ta firma je dobila 83.000 evra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane