(P)likovi

Ratni i posleratni profiter, narko bos i najopasniji kriminalac na planeti, satire građane

Sirotinja trpi sa stidom, umire bez glasa i otpora

Već godinama Aleksandar Vučić sam sebi javno vrši medijsku i političku kolonoskopiju. Samouk, ali uveren da sve zna, diktator svakodnevno na svim televizijama prikazuje parazite koji su se raširili u njegovom digestivnom traktu. Vučić uživa u toj simbiozi, pa ta bića postavlja na državne funkcije, direktorska mesta u javnim preduzećima, u upravne i nadzorne odbore i gde god postoje uslovi za čerupanje javnih resursa. O metastazama koje su zahvatile celo društvo i simptomima personifikovanim u tipovima poput Aleksandra Šapića, Zorana Bašanovića, Nebojše Bakareca, Milene Popović, Zagorke Dolovac i ostalih kebara i mona piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je svojim mentalnim oboljenjima zarazio kompletnu političku scenu. Normalni ljudi preduzimaju sve zdravorazumske mere za zaštitu od te patologije. Za razliku od njih, naprednjaci i njima srodni paraziti žele da iskoriste priliku, pa zadovoljenje ličnih ambicija traže u diktatorovom debelom crevu. Ima ih mnogo, iz svih sfera društva, zato prave gužvu. No, kao i u drugim svojim poremećajima, Vučić u tome uživa.

Na tu temu, samo na primeru „gospodina X”, pisao je i Umberto Eko, ugledni italijanski književnik, filozof i estetičar.

- Na internetu možete da pronađete sajt gospodina koji vam stavlja na raspolaganje snimak svog debelog creva. Od pre nekoliko godina možete da odete na kliniku na kojoj vam lekar ubacuje u rektum sondu na čijem vrhu je mala telekamera. To nije bolnije ili neprijatnije od klistira. Sonda ide kroz vaše crevo dok vam medicinska sestra nežno miluje stomak da bi joj omogućila da lakše prođe kroz te meandre. Kakva divota! Putujete kroz podzemne rovove raznih boja, od bledoružičaste do tamnocrvene, i neprijatnost možete da doživite samo ako lekar u određenom trenutku, naišavši na formaciju zanimljive boje i izgleda, uzvikne: „O, kakav lep tumor!” Onda vam lekar uruči snimak u boji vašeg debelog creva i, ako želite, možete da ga uramite i stavite pored fotografija svojih najmilijih. Elem, gospodin o kome je reč napravio je sajt na internetu da bi svima pokazao snimak svog debelog creva. Naslućuje se psihološka drama koja je dovela do ovakve odluke. Osoba kojoj život nije pružio šansu da se istakne, da njeno ime zapamte savremenici, da ne kažem potomci, odlučuje da uđe, ako ne u istoriju, ono barem u aktuelnost, pokazujući milionima potencijalnih korisnika telematske mreže svog debelog creva - napisao je Eko, još pre 25 godina, u eseju „Želite li da vidite debelo crevo gospodina X”, predikciju bolesnog egzibicionizma, koji danas praktikuje Vučić.

Poput „gospodina X”, Vučić stanje svog debelog creva prikazuje na internetu, ali i na svim televizijama i režimskim novinama. Bića, čije prirodno stanište je njegov intestinum crassum, imaju poslaničke mandate, upravljaju ministarstvima i javnim preduze-

ćima, ponose se akademskim titulama, umetničkim delima i sportskim trofejima, svim svojim dostignućima na koja su pljunuli da bi lakše uklizali u vođin rektum, koji im izgleda kao vulkan sreće i zadovoljstva. Kao kod Ekovog junaka, i kod Vučića se razvila ista psihološka drama, pa je nedostatak šanse da se istakne pravim vrlinama i vrednostima, odlučio da kompenzuje promocijom sadržaja svog debelog creva, prepunog čudnih tumora. Ima mesta za svakoga, bez obzira na razlike. Tu su se udobno smestili bratije Mali i Brnabić, Lončar, Gašić, Vulin, Šešelj i Zukorlić, Željko Mitrović i Veran Matić, D.J. Vučićević i Slobodan Georgijev, Zvonko Veselinović i Sonja Liht, Simo Spasić i Metju Palmer, Tijana Ajfon i Svetislav Basara, Ružica Đinđić i Milena Popović...

Dok bez anestezije, sa suzama i osmesima, sam sebi radi kolonoskopiju, Vučić ponekad odstrani nekog uljeza, a nekad se otvori i usisa onoga ko mu se učini upotrebljivim. Zoran Bašanović je prošao oba tretmana.

Posle Šešeljevog odlaska u Hag, kad je počela Vučićeva detoksidacija velikosrpskim radikalizmom, u njegovo okruženje je ušao Bašanović. Nekad uspešan estradni menadžer, ekspert za misice i slične starlete, pa i bele linije, koje vole Mitrović i Lukas, Bašanović je godinama obučavao Vučića hedonizmu i raznim porocima. Kad bi znao kako su izgledale bahanalije u Bašanovićevoj vili na Dedinju, o čemu postoje dobro arhivirani snimci zabranjeni za mlađe od 18, Palma bi pao u depresiju, shvatio bi koliko su dosadne i monotone njegove bunga bunga žurke.

Vučiću se toliko svideo taj način života da je napustio porodicu i četiri godina živeo kao cimer Bašanovića. Naravno, po radikalskom običaju, gde je saradnja, zajedničke prevarne akcije, novac i sve što vole mladi, tu je i kumstvo. Zajedno su radili na rasturanju Srpske radikalne i stvaranju Srpske napredne stranke. Bašanović je dokazao da ima solidnu upotrebnu vrednost.

U okviru priprema za dolazak na vlast, Vučić je nameravao da napravi medijsku imperiju. Pored dnevnog lista Pravda, čiji je bio nezvanični vlasnik, nameravao je da u partnerstvu s Petrom Komljenovićem, gazdom Interspida i radio stanice Fokus, napravi televiziju. Vučić je već uveliko lobirao da buduća TV Fokus dobije regionalnu frekvenciju, kad je Komljenović odustao od posla. U pomoć je priskočio Bašanović, koji je kupio TV Svet plus info i ustupio je Vučiću za kampanju.

Kad su naprednjaci zaseli na vlast, Bašanović je nagrađen direktorskom funkcijom u FK Crvena zvezda i mestom savetnika u Vladi Srbije. Naravno, on je hteo mnogo više. Kao Vasa Ladački, nije mogao da se zadovolji mrvicama sa carske trpeze, želeo je njive na Velikom ratnom ostrvu, kako bi na njima izgradio mali srpski Atlantik Siti. Bašanović je nameravao da na ostrvu na ušću Save u Dunav napravi naselje u kome bi se nalazili samo hoteli, kockarnice, kupleraji i slični sadržaji za elitni turizam. Već su pripremljeni elaborati i predlog zakona o bescarinskoj zoni na ostrvu.

Vučić je podržavao tu ideju sve dok mu Mlađan Dinkić nije objasnio da je “Beograd na vodi” mnogo unosniji projekat, sa arapskim posrednicima i većim profitom. Ni kockanje nije loše, ljudi to vole, ali krupnim kriminalcima je potrebniji mehanizam za pranje novca. Vučić je prepoznao priliku i prigrlio Bin Zajeda, a zanemario kuma Zorana.

Bašanović nije mogao da prežali propast ideje da od Beograđana ukrade ostrvo, ali nije mogao ništa drugo, nego da tugu leči sitnijim poslovima. Međutim, ni tu nije imao sreće, ulazio je u tuđe kombinacije i teritorije, a mafija to ne toleriše. Oštećeni naprednjački kriminalci žalili su se šefu kartela. Vučić je pokušao da ga smiri, da mu objasni da nije njegovo baš sve što vidi i poželi. Pedagoške pretnje nisu dale rezultate, pa je puklo kumstvo. Bašanović je izopšten, izbačen iz svih poslova i stavljen na stub srama. O tome je i sam javno govorio.

- Dugo sam mislio i osećao da smo obostrano iskreni prijatelji, a Aleksandar Vučić je pokrenuo satanizaciju mene lično, moje porodice i moje televizije. Nek to ide njemu na obraz i čast. Vučić priča da smo ja i moja žena Bojana uhapšeni u Americi, na Floridi, u Sanrajsu, jer smo krali odeću i posteljinu u nekom tržnom centru. On dobro zna, njemu su prvom javili, da je incident nastao jer nisam imao pasoš kod sebe, pa su me policajci priveli i zadržali do jutra, kad sam, uz kauciju, pušten. Na ročištu, koje je održano 9. maja 2013. oslobođen sam optužbi da sam izvršio bilo kakvo krivično delo. Vučić se sad iživljava na meni i mojoj porodici. Krstio je moje dete, a sad me prikazuje kao kriminalca. Ako ne zna kako izgledaju kriminalci, neka se osvrne oko sebe. Levo i desno, a i otpozadi, u svom najbližem okruženju videće gomilu kriminalaca - kukao je odbačeni prvoborac naprednjačkog klana.

Bašanović je u pravu. Kad se osvrne oko sebe, Vučić zaista vidi samo kriminalce. Međutim, u ono vreme viđao je i svoju suprugu Tamaru Đukanović. A, zahvaljujući Željku Mitroviću video je i snimak njenih nestašluka sa Bašanovi-

ćem. Mitrović je Vučiću, tobože slučajno, dao CD, jedan iz kolekcije za ucenjivanje idiota koji su orgijali na Pinku. Posle gledanja tih 18 pikantnih minuta, utučen kao Mirko Topalović, Vučić je kuma Đenku stavio na listu za odstrel.

Medijsku egzekuciju je izvršio Željko Mitrović.

-Bašanović je poseban slučaj. Na 40 stepeni u osunčanoj Floridi u prodavnici je krao ćebad. Za njega se manje-više sve znalo, ali da sad i treći put promeni ime i prezime, naciju, veru i državu samo zarad brisanja tragova pokradenih ćebadi, bilo je teško za poverovati. Prvo je bio Basani, pa zatim Bašanović, a sad se preziva Bašanovski, ali i to će verovatno trajati samo dok makedonski premijer Zajeb shvati da mu ovaj krade torbice pederuše, viljuške i tanjire iz kuće. Zajeb ima da ga vrati u Basanija brzinom munje, jer za povratak u Bašanović, bojim se, da je kasno - tvrdio je Mitrović u otvorenom pismu Bašanoviću, koje je danima čitano u svim informativnim emisijama Pinka.

Mitrović je pogrešio. Bašanović je kontra-evoluirao opet u Bašanovića, opet u zagrljaj kuma Vučića. Pre mesec dana, na proslavu svog rođendana, Bašanović je pozvao Vučića. U beogradskom restoranu “Careva ćuprija” organizovano je svečano pomirenje. Vučić je oprostio Bašketu što ga je nazivao Fahrijinim kopilanom, a ovaj njemu podsećanje na poreklo iz premena Basani. Da bi svi saznali za divnu vest, Bojana Bašanović je na svom nalogu na Instagramu objavila fotografiju svoje ćerke i Vučića.

Tako je Basani opet postao rezident diktatorovog debelog creva. Tu milost moraće da zaradi muljanjem u sivoj medijskoj zoni. Kao nekad, moraće da, novcem koji je Vučić opljačkao, kupuje lokalne televizije u Srbiji i susednim republikama. Bašanović se već angažovao u Makedoniji i Crnoj Gori. Imao je promenjivog uspeha. U Skoplju je kupio dve televizije, a u Podgorici samo A1, i to u saradnji s bivšim rukometašom Vladom Mandićem, sinom Momčila Mandića. Vučić je starijeg Mandića optuživao da je, početkom rata u Bosni, dok je bio jedan od najbližih saradnika Radovana Karadžića, postao klasični primerak ratnog profitera. Obogatio se ratom, a onda plen prebacio u Beograd, gde je napravio poslovnu imperiju. Za ovu temu, to nije bitno. Mnogo je važnije što Vučić preko Bašanovića i mlađeg Mandića pokušava da kupi i crnogorsku televiziju Vijesti, kako bi učvrstio uticaj na tamošnju političku scenu. Za početak, urednica i voditeljka Meliha Ramusović kažnjena je otkazom s televizije A1 zbog toga što je za sagovornika zvala prof. dr Dejana Mirovića, autora dve knjige o Vučićevim izdajničkim potpisima Briselskog i Vašingtonskog sporazuma.

Pored toga, Vučić je Bašanoviću dao zadatak da disciplinuje Mitrovića. Diktatora su uznemirili sve frekventniji izveštaji u kojima se pominje da vlasnik Pinka najavljuje transfer na stranu Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, i to u dogovoru sa stranim diplomatama, koji su počeli pripreme za obaranje naprednjačkog kartela s vlasti. Bašanoviću se svideo taj osvetnički zadatak.

- U svojim narkomandskim fantazijama, Željko Mitrović je izrekao gomilu najprljavijih i najmonstruoznijih laži o meni. Sin te moralne nakaze, Aleksandar, pregazio je moju sestru Andreu Bojanić, ćerku mog ujaka Sava Bojanića, na pešačkom prelazu, u njenoj 17. godini, kad je tek počela da živi. I Željko Mitrović mi još poručuje da je on moja noćna mora, zaboravljajući da je on za celu moju porodicu već godinama noćna mora - tvrdi Bašanović, zaboravljajući da su on, njegov kum Vučić i Mitrović odavno postali noćna mora svakog normalnog čoveka u Srbiji.

U diktorovoj zadnjici diskretno se širi i Aleksandar Šapić. Iako je mnoge iznenadio Šapićev skok u tu fontanu želja, do njega nije došlo preko noći. Dobro, ima i onih koji pišu i pričaju o njihovim noćnim avanturama, ali valja naglasiti da su emocije proradile mnogo ranije. Prvo su sevale varnice pune mržnje. U martu 2007, Vučić je u svom dnevnom listu Pravda objavio tekst pod naslovom “Šapiću, ustašo”. Vučić je lično diktirao sadržaj tog pamfleta novinaru sportske rubrike. Navodno, to su skandirali srpski navijači, razočarani Šapićevom igrom protiv reprezentacije Hrvatske. Šapić je tužio novine i autora ovog teksta. Dve godine kasnije, pred jedno ročište ponudio je da povuče tužbu ukoliko dobije izvinjenje. Ponudu je garnirao sočnim pohvalama na račun Vučića, koga je percipirao kao mladog, pametnog i vrednog lidera, koji je neophodan Srbiji. Jasno, Šapić je povukao tužbu zbog Vučića, ne zbog izvinjenja koje je, naravno, dobio. Na naslovnoj strani, na istom prostoru na kojem je bio objavljen i sporni tekst.

Simpatije su se vremenom razvile do njihovog spajanja. Stranačkog. O ostalim Šapićevim spajanjima i krpljenjima malo ko sme da priča. To su pomenuli Nenad Kulačin i Marko Vidojković u svojoj emisiji “Dobar, loš, zao”, pa im je Šapić odgovorio brutalnim pretnjama.

Vidojković je, u specijalnom prilogu, objasnio kako je izgledao njegov razgovor sa Šapićem, vođen nekoliko dana posle kolektivnog učlanjenja SPAS-a u SNS.

- Zvao sam ga da dođe u emisiju. U prvom minutu je odbio, a onda smo pričali još 25 minuta. Uglavnom smo urlali jedan na drugog. On je u mene više razočaran, a ljut je na Kulačina. Rekao je: “Da mi Kulačin na ulici kaže ono što je rekao u emisiji, srce bih mu iščupao”. Pedeset puta je pomenuo čupanje srca, a ja sam mu 60 puta rekao da ne može da bude na političkoj funkciji, da se kandiduje za gradonačelnika Beograda, a da tako preti ljudima - ispričao je Vidojković.

Kulačin je objasnio kako im je jedan gost, pre snimanja emisije, ispričao da je neki hirurg na VMA “krpio Šapića”.

- Mi smo shvatili da se radi o krpljenju arkade posle tuče sa Denisom Šefikom. Mislili smo da je u pitanju arkada - tvrdi Kulačin.

Može on da priča šta hoće, Šapić zna da je mislio na krpljenje anusa. O tome su govorili i uticajni naprednjaci, poput mladog Lava Grigorija Pajkića, koji je Šapiću prilepio nadimak “Učmar aga”. Tu sklonost bivšeg vaterpoliste opisivao je i Đorđe Višekruna.

- Aleksandar Antić, student medicine i koordinator u SNS-u, hteo je da mi proda SMS poruke koje mu je slao Aleksandar Šapić. Sa Šapićem je bio u kokainu, seksu i orgijama u centru Beograda, više puta - rekao je nedavno Višekruna u jednom prilogu na You Tube.

Lako je Kulačinu, Pajkiću, Višekruni, pa i Nebojši Krstiću i Smiljanu Banjcu, kao i mnogim drugima koji nerviraju Šapića, lako im je dok to govore u televizijskim nastupima ili pišu na društvenim mrežama. Tada su bezbedni. Ali, ako bi mu to rekli u lice, srce bi im iščupao. Možda i još neki organ.

Možda bi Šapić te tračare i sad jurio po gradu, ali nema vremena, renovira vilu na Bežanijskoj kosi, koju je kupio od kolege Nebojše doktora Stefanovića. Iako je ponosan na svoj transfer u naprednjački gang, dr Šapić je tablu s informacijama o radovima diskretno okačio u prolaz, a ne na ulicu, da svi vide.

Poput Šapića, i Vučić žudi za osvetom svakome ko lane protiv njega. I Vučić voli da urla u kameru: “Šta je, miševi? Gde ste? Dođite svi, koliko god vas ima, ne plašim se”, skičao je, drhteći od straha, dok je, prilikom otvaranja kovid bolnice u Batajnici, izazivao nepostojeće protivnike na šorku. Razlika između Vučića i Šapića je u količini testosterona i taktici. Vučić ne bi mogao nikome da iščupa srce, ali može da uništava živote uz pomoć državnih institucija. Na taj način se osvetio ratnom veteranu Siniši Jevtiću.

- Svi vi, koji ste prodali dupe da se slikate sa govnima koja ne jebu borce za čak pet para, prodali ste se za džabe. Hajde voljno, vidimo se na Vidovdan, predsedniče, u Kruševcu, pa da kažemo u oči ako je moguće - napisao je Jevtić na Fejsbuku.

Pred ponoć, posetili su ga policajci u civilu. Nisu imali nalog za privođenje, ali odveli su ga, bosonogog, u kruševačku policijsku stanicu na informativni razgovor zbog sumnje da je tom objavom ugrozio bezbednost predsednika Vučića.

- Iziritiran svojim saborcima i predsednikom, tj. njihovim dvoličnim i licemernim ponašanjem, jer je predsednik Vučić obećao, prilikom otvaranja spomenika ratnom heroju sa Košara Tiboru Cerni “da je dužnost države da se oduži svakom borcu ponaosob”, a on to ni do današnjeg dana nije uradio. E, zbog tako skupljene grupice boraca i njihovog odvajanja i razdvajanja boračke populacije, bio sam uvređen takvim postupakom svih njih. Iz tog razloga sam ih izvrđeo i rekao za predsednika da je govno, što, kao svaki građanin koji nije zadovoljan radom vlasti, imam pravo da kažem. Nisam ničiju bezbednost ugrozio, niti mi je to bila namera, niti će - rekao je Jevtić policajcima.

Aleksandar Vučić, ratni i posleratni profiter, kao ministar informisanja u ratnoj vladi Slobodana Miloševića tokom NATO bombardovanja useljavao se u stan od 117 kvadrata u luksuznom beogradskom naselju “Ju biznis centar”. Nikad nije odgovarao za ratno huškanje, kojim je u smrt gurnuo nekoliko hiljada ljudi boljih, hrabrijih i časnijih od sebe. Sad, kao apsolutni vladar života i smrti, hapsi preživele žrtve svojih krvavih avantura, kakav je Siniša Jevtić, odlikovani heroj 125. MTB Prištinskog korpusa.

Kad su Jevtićevi prijatelji i saborci proširili vest o njegovom hapšenju na društvenim mrežama, Vučić se uznemirio. Samo na nalogu autora ovog teksta objavu o torturi nad vojnim veteranom videlo je oko sto hiljada korisnika. Mnogi su se solidarisali ponavljajući njegovu tvrdnju da je Aleksandar Vučić govno.

Istina boli. No, Vučić bi i to podneo da se nije uplašio komplikacija sa strancima. Jevtićeva supruga je Holađanka, ona je investirala u izgradnju etno naselja u Kruševcu. Da bi se distancirao od tog slučaja, Vučić je optužio Bratislava Gašića da je, bez znanja vođe, organizovao privođenje ratnog veterana. Vučić priča da je Gašić krenuo na Jevtića ne zbog objave na Fejsbuku, nego da bi uništio konkurenciju. I direktor BIA ima etno naselje, ali skromnije i neuglednije od Jevtićevog. Gašić je prvo skinuo konkurenta iz turističke ponude Kruševca, a onda je naredio policiji da ga maltretira, navodno zbog ugrožavanja Vučića.

Kako god bilo, opet se sve vrti oko Vučićevog debelog creva. U njemu se nalazi 750.000 članova naprednjačke sekte, kao i još toliko glasača, koji se prodaju za dve crvene, litar ulja i kilo šećera. Oko te rupe njuškaju i mučenici koji ćutke trpe poniženja svake vrste. Trpe i oni koji balansiraju na ivici egzistencije.

Stanje svesti porobljene raje videlo se nedavno u Zrenjaninu, kad je grupa od 16 stranaka i udruženja organizovala protest pred gradilištem kineske fabrike Linglong. Na protestu protiv tog zagađivača životne okoline bilo je, otprilike, podjednako organizatora koliko i Zrenjaninaca. U tom nesrećnom gradu, u kome 19 godina nema pijaće vode, svi znaju da će dodatno nastradati kad Kinezi počnu da proizvode gume, ali ćute, ne žele da se zamere. Potrebna im je šansa da se tamo zaposle i, u robovlasničkim uslovima, zarade platu od 250 evra. Nadaju se da će im to omogućiti da se izbore za golu egzistenciju.

Sirotinja trpi sa stidom. Tako i umire, bez glasa i otpora. Tako je, u grobnoj tišini, nestala i tzv. elita. U istoriju srpskog beščašća ubeležen je slučaj s beogradskog Pravnog fakulteta, kad je tadašnji dekan Sima Avramović proglasio Aleksandra Vučića za “najboljeg studenta u istoriji” tog fakulteta. Avramović je to rekao na ceremoniji povodom otkrivanja biste Slobodana Jovanovića, koji je takođe bio dekan upravo tog Pravnog fakulteta, pa i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, predsednik Ministarstkog kraljevskog saveta u izbeglištvu. Iza Jovanovića je ostalo 70 knjiga iz pravne nauke i ostalih oblasti. No, Sima Avramović kaže da je Vučić bolji i značajniji. Avramović je za tu, kao i ostale budalaštine, nagrađen mestom ambasadora u Vatikanu. Na stranu njegova bruka, kojom se uvukao Vučiću u prostor naseljen raznim Kristijanima, Bakarecima, Atlagićima i sličnim bićima. Mnogo veći problem predstavlja to što je Avramovićevu poltronsku gadost ćutke slušalo stotinak gostiju na toj svečanosti. Akademici, univerzitetski profesori i ugledni pravnici, svi su pognute glave prećutali uvredu. Ako oni, situirani i nedodirljivi za naprednjački režim, nemaju hrabrosti da kažu istinu, šta da se očekuje od ucenjenih proletera, koji jedva krpe kraj s krajem.

Takvi su rezultati aktuelne kolonoskopije diktatora. Međutim, uskoro, kad dođe vreme za borbu protiv zloćudnih tumora, koji su se raširili Srbijom, moraće svi zajedno da budu odstranjeni. Tek kad paraziti budu sprečeni da uživaju u Vučićevoj bolesti moći će da ozdravi Srbija. Bolje operacijom, nego obdukcijom.