Natrag

HIJERARHIJA ZAVERENIKA: KOMITET 300 (16)

Napad na moralne vrednosti

U izdanju beogradske Narodne knjige štampana je 2005. godine knjiga dr Džona Kolmana o delovanju poznatog svetskog centra moći Komiteta 300. Prenećemo najvažnije delove ovog izuzetnog svedočanstva i istraživačkog rada.

(Ovu knjigu posvećujem svojoj supruzi Leni i našem sinu Džonu, koji mi pružaju podršku već dugi niz opasnih i napornih godina, te čvrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine).

Džon Kolman

Zabrana posedovanja oružja vec je na snazi u tri cetvrtine zemalja na svetu. SAD su jedina zemlja u kojoj ljudi još uvek mogu da poseduju sve vrste pištolja i pušaka, ali to zakonsko pravo velikom brzinom nagrizaju zakoni saveznih država i lokalni zakoni, kojima se krši ustavno pravo svih gradana na posedovanje oružja. Do 2010. posedovanje oružja ce postati stvar prošlosti u SAD-u.

Na slican nacin se uznemirujucom brzinom narušava i sistem obrazovanja. Postoji celi niz zakonskih strategija kojima se, uz nedostatak sredstava, prisilno zatvaraju privatne škole. Obrazovni standard u SAD-u je vec potonuo do tako bednog nivoa da se teško i može nazvati obrazovanjem. Sve to je u planu. Kao što sam vec rekao, svetska vlada ne želi da vaša deca budu obrazovana.

Razaranje nacionalnog identita odvija se ogromnom brzinom. Više nije dobro biti patriota, osim ako to nije deo nekog projekta svetske vlade, poput genocidnog rata protiv Iraka ili moguceg uništenja Libije. Rasni ponos je danas nešto od cega treba zazirati i u mnogim delovima sveta se smatra nezakonitim cinom, ukljucujuci i Sjedinjene Americke Države, Veliku Britaniju, Zapadnu Evropu i Kanadu, u kojima bela rasa cini najveci procenat stanovništva.

Pod vodstvom tajnih društava u Americi, rušenje republikanskih oblika vlasti odvija se ogromnom brzinom još od završetka Drugog svetskog rata. Dugacak je popis vlada koje su srušene od strane Sjedinjenih Americkih Država i neupucenima je teško da prihvate mogucnost da vlada neke zemlje, navodno odane republikanstvu pod jedinstvenim ustavom, može tako da se ponaša, ali cinjenice govore same za sebe.

To je cilj koji je Komitet 300 postavio još pre više od sto godina. Sjedinjene Americke Države su predvodile takve napade na strane vlade i još uvek ih predvode, i to uz stalno obezvredivanje republikanske baze Sjedinjenih Americkih Država. Pocevši od Lojda Katlera, pravnog savetnika Džejms Eri Kartera, jedan odbor pravnika - strucnjaka za americki Ustav, neprestano radi na tome da americki zastupnicki sistem, Kongres, pretvori u nezastupnicki parlamentarni sistem. Taj posao traje od 1979. godine, po unapred zacrtanom planu, a Katler je, zbog svoje predanosti tom poslu i cilju, postao clan Komiteta 300. konacan nacrt takvog parlamentarnog oblika vlasti bice predocen Komitetu 300 krajem 1993.

U tom novom parlamentarnom sistemu clanovi parlamenta nece biti odgovorni svojim biracima, nego parlamentarnoj stezi i glasace onako kako im bude naredivano. Tako ce Ustav, subverzivnim delovanjem sudstva i birokratije, da nestane, zajedno sa slobodom pojedinca. Ubrzace se unapred isplanirano degradiranje coveka razvratnim seksualnim praksama. Britanska Kruna - preko tajnih službi SIS i MI6 - i danas uvodi nove perverzne seksualne kultove. Kao što vec znamo, kultovi koji danas deluju su prizvod delovanja Britanske tajne službe u korist oligarhijskih vladara.

Možda mislimo kako je ta faza stvaranje jednog potpuno novog kulta cija je specijalnost perverzno seksualno ponašanje još uvek daleka buducnost, ali po mojim informacijama ona treba da se ubrza 1992. godine. Vec 1994. ce biti sasvim uobicajeno u najprestižnijim klubovima i ostalim mestima za zabavu da se organizuje „predstava uživo". Vec je u toku proces cišcenja i ulepšavanja te vrste „zabave".

Ubrzo ce velika imena u Holivudu i svetu zabave predlagati te i te klubove kao „obavezne" za seksualne predstave uživo. Lezbejstvo i homoseksualizam se nece prikazivati. Ta nova društveno prihvatljiva „zabava" sastojace se od heteroseksualnih predstava, i o njima ce u novinama da se pišu pozitivne kritike, kakve danas citamo o predstavama na Brodveju ili o najnovijim filmovima.

Nezapamcen napad na moralne vrednosti posticice punu brzinu 1992. godine. Pornografija se više nece nazivati „pornografijom", vec seksualnom zabavom za odrasle. Sve to ce biti propraceno krilaticama poput „zašto to skrivati kada to svi rade; uklonimo predrasude o tome da je seks u javnosti nešto ružno i prljavo". Oni koji vole tu vrstu razuzdane seksualne požude, nece više morati da odlaze u ofucane porno salone. Umesto toga, super klubovi visokog sloja i omiljena mesta bogatih i slavnih ce javne seksualne priredbe da pretvori u visoko „umetnicki" oblik zabave. Što je još gore, neki crkveni „celnici" ce to i da preporucuju.

Ogromni i sveobuhvatni sistem društvene psihologije koji su izgradili Tavistok institut i njegova ogromna mreža institucija oduvek je u rukama jednog jedinog tela, a tako je i danas, na pragu 1992. To telo, ta hijerarhija zaverenika zove se Komitet 300. To je struktura moci i središte moci koje deluje izvan dometa bilo kog pojedinog svetskog celnika ili vlade, ukljucujuci i Sjedinjene Americke Države i njihovog predsednika, u šta se uverio pokojni Džon F. Kenedi. Njegovo ubistvo je bila operacija Komiteta 300, o cemu ce još biti reci.

Komitet 300 je vrhovno tajno društvo, sastavljeno od nedodirljivog vladajuceg sloja, koji ukljucuje englesku kraljicu, nizozemsku kraljicu, dansku kraljicu i ostale evropske kraljevske porodice. Na samrti engleske kraljice Viktorije, matrijarha venecijanske porodice crne aristokratije, te aristokrate su odlucile da se pripadnici svetske aristokratije, radi sticanja vlasti u celom svetu, „moraju udružiti" sa nearistokratskim, ali neverovatno mocnim ljudima iz poslovnog sveta, na svetskom nivou, pa su tako vrata za sticanje vrhunske moci otvorena i, kako to engleska kraljica voli da kaže, „pucanstvu".

Iz svog iskustva u obaveštajnom poslu znam da celnici stranih zemalja to svemocno telo nazivaju „madionicarima". Staljin je za njih skovao sopstveni izraz, „mracne sile", a predsednik Ajzenhauer, koji nikada nije uspeo da dode dalje od „hofjudena" (dvorskog Židova), im je dao daleko blaži naziv - „vojno-industrijski kompleks". Staljin je SSSR naoružao do zuba konvencionalnim i nuklearnim oružjem, jer nije verovao, kako ih je nazvao, „porodici". Njegovo duboko ukorenjeno nepoverenje i strah od Komiteta 300 pokazali su se potpuno utemeljeni.

Popularna zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmila se da diskredituje one koji su pokušavali da upozore na tu najvecu opasnost po slobodu pojedinca i covecanstva. Sloboda je Božji zakon, koji je covek oduvek nastojao da podrije i omalovaži, a ipak, cežnja za slobodom je tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj osecaj istrgne iz covekovog srca. Svi dosadašnji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Velikoj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja covekove cežnje za slobodom završavali su bezuspešno.

Ali, sa dolaskom Novog svetskog poretka-svetske vlade, ubrzace se dalekosežni ogledi nad ljudima kako bi se ta covekova Bogom dana cežnja za slobodom istisnula iz njegovog uma, tela i duše. Ono što danas doživljavamo samo je sitnica u poredenju s onim što tek dolazi. Napad na dušu je zadatak mnogih društvenih ogleda koji se pripremaju i žalim što moram da kažem da ce institucije u Sjedinjenim Americkim Državama igrati glavnu ulogu u tim strašnim eksperimentima koji se vec sprovode na lokalnom nivou, u mestima poput Bolnice ratne mornarice u Betesdi i zatvora Vejkvil u Kaliforniji.

U filmove koje smo do sada videli ubrajaju se filmovi sa Džejmsom Bondom, Assassination Bureau, Matarese Circle, itd. Ti filmovi su bili bajke cija je svrha da se sakrije istina o tome da takve organizacije zaista postoje i to u daleko vecim razmerama nego što i najplodniji holivudski tvorci ideja mogu da zamisle.

Ipak, Assassination Bureau je potpuno istinit film. On postoji i u Evropi i u Sjedinjenim Americkim Državama, te iskljucivo po nalogu Komiteta 300 sprovode ubistva ljudi na visokim položajima, pošto sve druge metode propadnu. Kenedijevim ubistvom je rukovodio PERMINDEX, pod vodstvom Sir Vilijama Stivensona, koji je godinama bio prvi operativac engleske kraljice za „kontrolu gamadi".

Ugovorni agent CIA-e, Klej Šo, upravljao je PERMINDEX-om iz centra Trejd Mart u Nju Orleansu. Bivši državni advokat u Nju Orleansu, Džim Garison, bio je vrlo blizu razotkrivanja zavere o Kenedijevom ubistvu - uspevši da dode do Kleja Šoa, a potom su ga „resili" i Šoa proglasili nedužnim u pogledu umešanosti u zaveru za Kenedijevo ubistvo. Cinjenica da je Šo eliminisan na isti nacin kao i Džek Rubi, koji je takode bio ugovorni agent CIA-e (obojica su umrla od namerno prouzrokovanog brzo delujuceg raka), jasno govori da je Garison bio na pravom tragu.

Jedna druga kancelarija za ubistva nalazi se u Švajcarskoj i donedavno je na njenom celu bila osoba iz senke cija se nijedna fotografija nije pojavila od 1941. Operacije te kancelarije finansirala je i verovatno ih još uvek finansira porodica Oltramejr - švajcarska crna aristokratija, vlasnici Ženevske banke Lombard-Odier (Lombard-Odier Bank of Geneva), koja je takode deo Komiteta 300. Prva osoba za kontakt bio je Žak Sostel (prema podacima tajne službe G2 Americke vojske).

Ova grupa bila je tesno povezana i sa Alenom Dulsom i Žan de Menilom, važnim clanom Komiteta 300 i vrlo važnim imenom u teksaškoj naftnoj industriji. Baza podataka vojno-obaveštajne službe G2 pokazuje da je ta grupa bila duboko umešana u trgovinu oružjem na Bliskom istoku. Ta služba je, uz ostalo, organizovala najmanje 30 pokušaja ubistva generala De Gola, u koje je Žak Sostel bio direktno umešan. Isti taj Žak Sostel je bio osoba za vezu sa gerilskom grupom Sendero Luminoso (Blistava staza), koja je štitila Komitetove proizvodace kokaina u Peruu.

Kada su svi moguci pokušaji ubistva francuskog predsednika De Gola propali, zahvaljujuci odlicno obavljenom poslu francuske obaveštajne službe DGSE (bivše SDECE), taj posao je poveren tajnoj službi MI6 (Militarv Intelligence Department Six = Vojno-obaveštajna služba, Odelenje šest), poznatoj i pod nazivom Secret Intelligence Service (Tajna obaveštajna služba), skraceno SIS, pod šifrom „Jackal" (Šakal). Francuska služba SDECE je uposlila pametne mlade ljude koji su uglavnom bili diplomirani strucnjaci, tako da nije bilo suviše infiltrirana agentima iz MI6 i KGB-a. Zbog svojih uspeha u pronalaženju stranih agenata, francuska obaveštajna služba je postala predmet zavisti tajnih službi svih zemalja i upravo je ta grupa sledila "Šakala" do krajnjeg odredišta i ubila ga pre nego što je uspeo da ispali metak na svecanu automobilsku povorku generala De Gola.

Tajna služba SDECE otkrila je i sovjetsku krticu u De Golovoj Vladi, coveka koji je bio i veza CIA-e u Langliju. Da bi diskreditovao SDECE, Alen Dules, koji je mrzeo De Gola (osecanja su bila obostrana) smestio je agentu SDECE-a Rodžeru de Lutjeu da ga uhvate s kolicinom heroina vrednom 12 miliona dolara. Posle dugotrajnog „ispitivanja" De Lutje je „priznao", ali nije mogao da objasni zašto je krijumcario drogu u SAD. Ceo slucaj je beskrajno smrdeo na nameštaljku.

Tada su saznali metode koje je SDECE primenjivao u zaštiti De Gola, posebno svecane automobilske povorke, pa su FBI, Tajna služba (Secret Service) i CIA tacno znali kako predsednika Kenedija da liše osiguranja i PEMINDEX-ovim strelcima olakšaju njegovo ubistvo na Trgu Delej, u decembru 1963.

Jedan drugi primer istine prikazane u obliku izmišljene price je roman Leona Urisa, Topaz, koji sadrži istinitu pricu o aktivnostima Tiro de Vožolija, istog onog agenta KGB-a koga je francuska tajna služba SDECE otkrila kao agenta KGB-a i CIA-e. Postoje brojni romani o aktivnostima MOSSAD-a, a skoro svi se temelje na istinitim dogadajima.

MOSSAD je poznat i pod nazivom „Institut" (The Institute). Mnogi nazovi pisci navode besmislene recenice o toj službi, posebno jedan pisac koji snažno zagovara hrišcansko desno krilo, što se prihvata kao istina. Covek može da oprosti nekome ko nema nikakvog obrazovanja iz podrucja rada tajnih službi. Cudno kako to neznanje ljude ne sprecava da svuda izbacuju ,,Mosadova imena".

Takva praksa dezinformisanja je uobicajena protiv americkih desno orijentisanih patriotskih grupa. MOSSAD se u pocetku sastojao iz tri grupe: Kancelarije za vojno-obaveštajnu službu, Politickog odelenja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za bezbednost (Šerut Habitakon). Dejvid Ben Gurion, clan Komiteta 300 dobio je znacajnu pomoc od tajne službe MI6 u objedinjavanju te tri službe.

Ali, taj posao nije baš bio uspešan, pa ih je 1951. Ser Vilijem Stivenson iz tajne službe MI6 preusmerio u jedinstvenu tajnu službu pod okriljem Politickog odelenja izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, s grupom za specijalne operacije špijunaže i „crnih poslova". Britanska obaveštajna služba je pomogla oko osposobljavanja i opremanja službe Sarajet Maktal, poznate i kao Jedinica Glavnog odelenja za prisluškivanje, po uzoru na britanski SAS (Special Air Service = Specijalna služba Ratnog vazduhoplovstva). Ovu službu MOSSAD-a nikada niko ne pominje pravim imenom, nego ih jednostavno zovu „The Guys" (Momci).

„The Guys" su samo kancelarija posebne britanske obaveštajne jedinice SAS, koja ih redovno obucava i osavremenjuje u pogledu novih metoda rada. Pripadnici ove jedinice su ubili celnike PLO-a i kidmapovali Adolfa Ajhmana. Agenti ove jedinice, kao i celi MOSSAD, deluju po ratnim pravilima. MOSSAD ima ogromnu prednost u odnosu na obaveštajne službe drugih zemalja zato što u svakoj zemlji postoji dominantna jevrejska zajednica. Proucavanjem društvenih i kaznenih podataka MOSSAD može da pronade agente medu jevrejskim lobijem svake zemlje, koje potom može da drži u šaci i da ih prisili da besplatno rade za MOSSAD. MOSSAD ima prednost i zato što ima pristup podacima svih americkih agencija za sprovodenje zakona i obaveštajnih agencija. Americki obaveštajni sektor ratne mornarice (Office of Naval Intelligence, skraceno ONI) ELINT daje besplatne usluge Mossadu. Gradani SAD-a bi bili šokirani, besni i ozlojedeni kada bi znali koliko MOSSAD zna o životima miliona Amerikanaca svih profesija, cak i onih koje ni na koji nacin nisu povezane sa politikom.

Prvi šef MOSSAD-a, Ruben Šiloa, bio je clan Komiteta 300, ali nije poznato da li njegov naslednik uživa u tom položaju. Postoji mogucnost da uživa. MOSSAD ima vrlo sposobnu službu za dezinformisanje. Zapanjujuce je koliko se dezinformacija ubacuje na americko „tržište", a još više kako se to sve proguta.

Ono što možemo videti u mikrokosmosu MOSSAD-a je domen kontrole koju „olimpijci" imaju nad obaveštajnim službama, zabavom, fondacijama, stvaranjem javnog mišljenja (anketama) i televizijskim „informativnim" medijima na svetskom nivou. Ted Tarner je nedavno dobio mesto u Komitetu 300 kao priznanje za svoje pravljenje „vesti" na CNN-u. Komitet ima moc i sredstva da ljudima ovog sveta kaže šta god želi i da ogromna vecina u to poveruje.

Kada god neki istraživac slucajno nabasa na ovu zastrašujucu grupu, oni ga ili uspešno kupe ili ga podvrgnu nekoj vrsti „spcijalne obuke", u Institutu Tavistok, posle cega i on sam pocinje da doprinosi pisanju romana tipa Džejmsa Bonda, tj. biva skrenut sa puta i dobro nagraden. Ako osoba kao što je bio Džon Kenedi slucajno naide na istinu o tome ko upravlja svetskim dogadajima, i ne bude podkupljen, onda biva ubijen.

U slucaju Džona F. Kenedija ubistvo je pocinjeno uz veliki publicitet i krajnje okrutno kako bi poslužilo kao upozorenje svetskim vodama da ne izmicu kontroli. Papa Ivan Pavle I je tiho ubijen zato što se, pomocu masona u Vatikanu, približio Komitetu 300. Njegov naslednik Ivan Pavle II javno je ponižen u znak upozorenja da prestane i odustane od svojih namera, što je i ucinio. Kao što cemo da vidimo, neki vatikanski celnici su danas clanovi Komiteta 300.

Vrlo je lako skrenuti ozbiljne istraživace sa puta Komiteta 300. Britanski MI6 (u SAD-u) u tu svrhu proizvodi mnoštvo gluposti, kao što je „novo doba", jogizam, zen budizam, vešticarenje, delfsko sveštenstvo u cast boga Apolona (ciji je clan bio i Aristotel) i na stotine malih „kultova", svih vrsta.. Jedna grupa „penzionisanih" britanskih obaveštajaca, koje nisu uspeli da skrenu s puta, hijerarhiju zaverenika nazvala je „Force X" (Sila X). Ti „penzionisani" obaveštajci izjavili su kako ta sila poseduje supertajnu službu koja je potkupila KGB, Vatikansku obaveštajnu službu, ClA-u, ONI, DGSE, Americku vojno-obaveštajnu službu, Obaveštajnu službu Ministarstva spoljnih poslova, pa cak i najosetljiviju od svih americkih obaveštajnih službi - Nacionalnu kancelariju za izvidanje (Nacional Reconnaissance Office, skraceno NRO).

Postojanje NRO-a je bilo poznato samo malom broju ljudi van Komiteta 300 sve dok na njih, potpuno slucajno, nije naleteo Truman. Cercil je imao svog udela u osnivanju te kancelarije i navodno je pozeleneo od besa kada je saznao da ih je Truman otkrio. Cercil je, više nego ijedan drugi sluga iz Komiteta 300, Trumana smatrao „svojim coveculjkom" iz grada Indenpendensa (u prevodu: Nezavisnost, nap. pr.), „coveka bez imalo nezavisnosti". To se odnosilo na cinjenicu da je masonerija kontrolisala svaki Trumanov potez. Americki Kongres ni danas ne zna koliki je godišnji racuin NRO-a, organizacije koja je odgovorna samo nekolicini biranih kongresmena. To je tvorevina Komiteta 300, kojem redovno dostavljaju svoje izveštaje, cak i svakih nekoliko sati.

Upravo zbog toga filmske i književne parodije o raznim ograncima i podkancelarijama Komiteta 300 imaju svrhu da odvuku pažnju od stvarnosti, ali nikada ne smemo da dovodimo u pitanje da li ta stvarnost zaista i postoji. Uzmimo još jedan primer takvih „književnih" dela - knjigu The Day of the Jackal (Šakalov dan), na osnovu koje je snimljen veoma dobar film.

Dogadaji povezani sa radnjom te knjige su istiniti, iako su, iz ociglednih razloga, promenjena imena nekih likova i mesta, ali podatak - da je samo jedan operativac tajne službe MI6 bio zadužen za ubistvo Šarla de Gola -apsolutno je tacan. Generala De Gola je postalo nemoguce kontrolisati jer je odbio saradnju Komitetu 300, za cije postojanje je dobro znao buduci da je bio pozvan da se uclani. Stanje je došlo do usijanja kada je De Gol povukao Francusku iz NATO-a i odmah zapoceo sa izgradnjom sopstvenih nuklearnih snaga, takozvane „force de frappe" (udarne sile).

To je tako razljutilo Komitet da je naredio De Golovo ubistvo. Ali je francuska tajna služba uspela da presece „Šakalove" planove i da odbrani De Gola. U svetlu podataka službe MI6, za koju bih mogao da dodam kako je to glavni izvor Komiteta 300 kada je rec o obaveštavanju, posao koji je obavila francuska obaveštajna služba granici se s cudom.

MI6 vuce korene sve od ser Frensisa Volšingema, glavnog stratega kraljice Elizabete I za operaciju prljavih trikova. Tokom vekova MI6 je stvorila arhivu koju nijedna druga strana služba ne može ni približno da stvori. Agenti službe MI6 su prikupljali podatke sa svih strana sveta i sprovodili tajne operacije koje bi, kada bi se obelodanile, zapanjile i najupucenije i upavo zbog toga važi za „glavnu službu" Komiteta 300.

MI6 ne postoji zvanicno. Novac dobija od kraljice i od „privatnih fondova", a smatra se da je to iznos izmedu 300 i 500 miliona dolara godišnje, ali niko ne zna tacnu sumu. U današnjem obliku MI6 postoji od 1911, kada je na njegovom celu bio ser Mensfild Kaming, kapetan Kraljevske ratne mornarice, koga su uvek oznacavali slovom ,,C" pa odatle i slavni ,,M" u filmovima Džejmsa Bonda.

Ne postoji nikakva zvanicna arhiva o uspehu i neuspehu službe MI6, toliko je tajanstvena, iako je katastrofalna izdaja grupe Bardžis, Meklin, Blejk i Blant nanela veliku štetu moralu njenih agenata. Za razliku od drugih tajnih službi, buduci clanovi se uzimaju sa univerziteta i drugih podrucja obrazovanja, a angažuju ih uvežbani „lovci na talente", kao što smo videli i u slucaju Rodsovih stipendista koji su uvuceni u Okrugli sto. Jedini uslov je znanje stranih jezika. Kandidati prolaze kroz strogo „privikavanje na krv" (blooding).

Uz pomoc takve strašne sile Komitet 300 nije imao strah od svoga moguceg razotkrivanja i to stanje ce trajati još decenijama. Ono što postojanje Komiteta 300 cini neverovatnim jeste neverovatna diskrecija koja ga prekriva. Nijedan mediji nije nikada ni spomenuo tu zaverenicku hijerarhiju. Zato ljudi, što je i za ocekivati, sumnjaju u njegovo postojanje.

Komitet 300 je pod vecinskom vlašcu britanskog monarhizma, danas Elizabete II. Veruje se da je kraljica Viktorija bila prilicno paranoicna u pogledu tajnosti ovog društva, te se veoma trudila da prikrije masonske poruke ispisane krvlju žrtava „Džeka Trboseka", koje su aludirale na povezanost Komiteta 300 s tim „ogledima", koje je sprovodio jedan clan kraljevske porodice koji je u isto vreme bio i visoki clan Škotskog obreda masona (Scottish Rite of Freemasonry), Komitet 300 cine pripadnici britanske aristokrati je koja ima poslovne interese i udruženja u svakoj zemlji na svetu, ukljucujuci i SSSR.

Struktura Komiteta 300 izgleda ovako:

Tavistok institut na Univerzitetu Saseks i na više mesta u Londonu je u vlasništvu i pod kontrolom Kraljevskog instituta za medunarodne poslove, ciji je „hofjuden" u Americi upravo Henri Kisindžer. Grupa orlova zvezda, koja je po završetku Drugog svetskog rata promenila ime u Grupa zvezda, sastoji se od grupe najvecih medunarodnih kompanija cija se podrucja poslovanja preklapaju i preplicu sa: 1) osiguranjem, 2) bankarstvom, 3) nekretninama, 4) zabavom, 5) visokom tehnologijom, ukljucujuci kibernetiku, elektronske komunikacije, itd.

Bankarstvo nije esencijelno, ali je od vitalne važnosti, posebno na podrucjima na kojima banke deluju kao obracunske kuce i perionice para od droge. Glavna „velika britanska imena" su Engleska banka (Bank of England), americke Centralne banke (Federal Reserve Banks), Medunarodna banka za obracune (Bank of International Settlement), Svetska banka (The World Bank) i Hongkongška i šangajska banka (Hong Kong and Shanghai Bank). Banka American Express (American Express Bank) služi za recikliranje novca od droge. Svaka od ovih banaka je povezana i/ili kontroliše na stotine hiljada velikih i malih banaka širom sveta.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane