Natrag

Svedočanstva

Ekskluzivno: Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu (Drugi deo)

Amerikanci su se ponašali prema Srbiji kao hijene

Državna bezbednost Republike Srpske: Američka politika prema Srbiji i posle smene Miloševića bila je zasnovana na pritiscima. Godine 2001. u Stejt departmentu odlučeno da se Kosovu da nezavisnost i da se pomažu secesionistički pokreti u Vojvodini i Sandžaku Beograd - Američka administracija 2001. godine nije isključivala mogućnost izazivanja građanskog rata u Srbiji, jer nije bila zadovoljna brzinom promene političkog sistema i procesom privatizacije.

***

Prema informacijama koje su prikupili srpski obaveštajci, ključne tačke američke politike prema Balkanu bile su oslonjene upravo na projekat slabljenja srpske države. Taj plan trebalo je izvesti na nekoliko nivoa: ekonomskom, kroz proces privatizacije i slabljenja poljoprivrede i drugih strateških privrednih grana, bezbednosno, kroz slabljenje i smanjenje oružane sile, i političko, kroz uklanjanja nepodobnih ljudi iz političkog života.

Na sastanku Radne grupe u američkom Stejt departmentu u junu 2000. godine doneseni su sledeći zaključci:

Nastaviti sa pritiscima na Srbiju;

Energičnije pristupiti ideji oblikovanja „Velike Albanije". Ubrzati pripreme za osamostaljenje Kosova;

Podstrekivanje i pomaganje secesionističkih pokreta u Vojvodini i Sandžaku;

Ne isključiti, kao krajnju meru, i izazivanje građanskog rata u Srbiji;

Iz političkog života ukloniti sve političare iz Miloševićevog vremena;

Ukloniti Vojislava Koštunicu sa političke scene;

Ubrzati privatizaciju strateških preduzeća u Srbiji, s posebnim osvrtom na cementare, železaru u Smederevu, duvansku industriju (fabrike u Vranju i Nišu) i prehrambenu industriju. Prednost dati američkom kapitalu;

Poljoprivredu u Srbiji tako programirati, da cela zemlja bude zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda;

Ograničiti delovanje šefa Koordinacionog centra za Kosovo, jer se ustupci oko Kopnene zone bezbednosti više ne mogu tolerisati. Ako je potrebno, napraviti razdor u Vladi Srbije po pitanju rada Nebojše Čovića.;

Zaštititi crnogorski politički vrh, koji je secesionistički orjentisan, i političare iz Republike Srpske koji su lojalni američkim interesima. Pritisak na Zorana Đinđića Premijer Đinđić je prilikom posete Americi kritikovan zbog nesaradnje sa Hagom, neefikasnog slabljenja Socijalističke partije Srbije, prilagođavanje Srbije evropskom zakonodavstvu i spore i neefikasne privatizacije. Od njega je traženo da se hitno Haškom sudu izruče svi koji su bili u okruženju Slobodana Miloševića i da se ubrza reorganizacija Vojske i oružanih snaga.

Od premijera Srbije je, takođe, traženo da se broj vojnika i količina naoružanja svedu na mere koje neće predstavljati bilo kakvu pretnju zemljama u okruženju. Drugim rečima, od Đinđića je traženo da Srbiju dovede u inferioran položaj.

Lista ucena 10. jul 2008.

Državna bezbednost RS: Zoranu: Đinđiću 2001. godine ispostavljena lista zahteva Amerikanaca, na kojoj je na prvom mestu stajalo da „Sartid" ne sme biti prodat Nemcima Beograd - „Sartid" ne sme biti prodat Nemcima, bio je izričit zahtev koji je američka administracija predočila tadašnjem srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u novembru 2001. godine, prilikom njegove posete Vašingtonu.

Tada je predsedniku Vlade Srbije ispostavljena lista zahteva, na kojoj je privatizacija ključnih i najprofitabilnijih preduzeća u Srbiji bila na prvom mestu. Amerikanci su zahtevali da njihov kapital ima prioritet u Srbiji kada je u pitanju privatizacija duvanske industrije, metalskog kompleksa, industrije građevinskih materijala, hemijska industrija. Pored toga, Đinđić je dobio i zahtev da se privatizacija ubrza, i za to je dobio tačnu dinamiku.

Spisak zahteva koji su predati srpskom premijeru u novembru 2001. godine.

Prilikom posete SAD premijer Đinđić je održao predavanje u vašingtonskom Institutu za mir. Tom prilikom neko od prisutnih je upitao premijera za TV B92 i zbog čega je situacija sa pojedinim nezavisnim medijima u Srbiji, po nekim ocenama, tada bila nepovoljnija nego što je bila u vreme Miloševićevog režima. Đinđić je ocenio „iritirajućim" navedeno pitanje i zaključio da neki ljudi traže privilegije; „Oni ne žele zakon, već traže licencu kako bi postali nacionalni TV kanal, mada, u ovom trenutku, oni već imaju svoj TV kanal, i to bez licence. Prema tome, oni rade ilegalno. Međutim, mi to prihvatamo, jer i svi ostali tako rade u Srbiji. Jedino što mi činimo jeste da ne dajemo privilegije pojedinim medijima. Ako je neko bio veoma hrabar u vreme Miloševića, daćemo mu orden, ali ne TV kanal. Kanal će dobiti putem tendera, i to na istoj osnovi kao i svi ostali. Žao mi je, ali to je princip demokratije i tržišne ekonomije", poručio je tom prilikom republički premijer Zoran Đinđić.

Uslov svih uslova 11. jul 2008.

DB.RS Vladi SRJ je 11. oktobra 2000. godine se obratila glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte sa zahtevom da se Slobodan Milošević odmah isporuči Tribunalu!

U zahtevu je stajalo: Slobodan Milošević se mora lišiti slobode, jer postoji opasnost da dobije politički azil u Belorusiji. Smatrajte da je hapšenje bivšeg predsednika SRJ prioritet nad prioritetima. Samo nekoliko dana kasnije američka administracija se obratila srpskoj vladi sa zahtevom da se što hitnije završe kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije. „Nebojša Pavković ne bi trebalo da ostane na mestu načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Takođe, treba ukloniti sve koji su počinili ratne zločine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni! Reorganizovati vojnu obaveštajnu službu, kao i resore državne i javne bezbednosti. Dalja uputstva će preneti ambasador Montgomeri", pisalo je na zahtevu koji je iz Vašingtona prosleđen u Beograd. Ni Britanci nisu mirovali. Premijer vlade Toni Bler 12. novembra 2000. godine obratio se srpskoj vladi sa zahtevom da se ni slučajno ne dozvoli doslovna primena Rezolucije 1244 u vezi sa problemom Kosova.

„Ne sme se ni pomišljati na povratak dela jugoslovenske vojske i policije na Kosovo, jer bi njihovo prisustvo povećalo političke tenzije između OVK i snaga Kfora. Generale Pavkovića i Lazarevića odmah poslati u Hag, jer su naši obaveštajci došli do nepobitnih dokaza da su pripadnici Vojske Jugoslavije učestvovali u ubijanju Albanaca u okolini Peći", tražio je Toni Bler. Medlin Olbrajt je 18. decembra 2000. godine tražila od američkog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija da pritisne Vladu Srbije da isporuči Miloševića Hagu. Olbrajtova je naložila da se Đinđiću postavi pitanje zašto dopušta da se dokazani ratni zločinac Ratko Mladić slobodno šeta Beogradom i da se finansijska pomoć Srbiji uslovi hapšenjem Miloševića.

Pauelov zahtev Đinđiću Državni sekretar SAD Kolin Pauel je 26. septembra 2001. godine zatražio od premijera Srbije Zorana Đinđića da se Vojska pod hitno reformiše. „Ništa nije učinjeno da se generali Pavković i Lazarević razvlaste, pa je Vojska Jugoslavije još u rukama onih koji su činili ratne zločine.

Nećemo učestvovati na donatorskoj konferenciji ukoliko se dotle ne uhapsi i isporuči Tribunalu u Hagu Slobodan Milošević. Šaljem vam oficira za vezu koji će koordinirati rad svedoka saradnika, Tribunala i naših operativaca", napisao je tom prilikom državni sekretar SAD.

Mister procenat 12. jul 2008. DB.RS Montgomeri: S privatizacijom se stalo jer su se namnožili oni koji traže procente, pa mnogi kažu da Srbija za ministre ima „mister procente" Američka administracija nije bila zadovoljna tempom privatizacije i stepenom korupcije u Srbiji u vreme Đinđićeve vlade. Ovakav zaključak može se izvući ako se analiziraju poruke američkih predstavnika u Srbiji i zvaničnika administracije u Vašingtonu, poput transkripta razgovora između Strouba Talbota, visokog službenika Stejt departmenta zaduženog za Balkan, i američkog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija.

Razgovor je vođen neposredno posle hapšenja službenika CIA Dejvida Nejbora u motelu „Šarić" na Ibarskoj magistrali. Nejbor je u motelu ručao s potpredsednikom srpske vlade i nekadašnjim načelnikom Generalštaba Momčilom Perišićem, koji je takođe uhapšen.

Talbot: Bile, kako se dopustila tolika nepažnja pa da Džon (Nejbor) upadne u pripremljenu klopku?" Montgomeri: S mnogim pojedinostima nisam upoznat, jer se dopustila samostalnost u delovanju, ali po onome što mi je preneto, veza doušnika je otkrivena i on je preneo kada će se Džon sastati s Perišićem i na kom mestu.

Talbot: Sve treba aktivirati kako bi se izbeglo suđenje Džonu. Odmah zatražite prijem kod premijera Đinđića.

Montgomeri: Dobio sam garancije od ministra Mihajlovića, Koraća, Čede i Milovih poslanika da će se preseći afera, ali za Nejbora treba tražiti druga rešenja.

Talbot: Da li se zna kakva je reakcija generala Krge, on je blizak s Tomićem, ali i s Pavkovićem. Na vojnu obaveštajnu službu nije se obratila potrebna pažnja.

Montgomeri: Nejbora samo sklonili i sve je preuzeo Dejvid (Blek), koji je odmah naredio da se prestane sa saradnjom doušnika iz kabineta nekih ministara. Isto tako je tražio dodatne ljudske resurse kako bi se pojačala bezbednost ambasade i njenog osoblja.

Talbot: Đinđićeva pozicija je takođe uzdrmana, jer se aferom dokazalo da mi ne biramo sredstva i načine da ostvarimo svoje ciljeve. Kakvi su rezultati grupe iz „Galupa" koja se bavi raspoloženjem javnog mnjenja u Srbiji? Šta o svemu kažu gosti vaše Lin?

Montgomeri: Zoran je dobro uzdrman, i posle izručenja Miloševića i ovog incidenta njegova popularnost je naglo opala. Sam je kriv za sve što ga je snašlo, jer je pored sebe postavio beskorisne ljude od kojih većina samo misli kako da se što pre obogati. S privatizacijom se stalo, jer su se namnožili oni koji traže procente za sebe, pa mnogi kažu da Srbija za ministre ima „mister procente". Poslednje što se čulo na snimljenom razgovoru bila je poruka Talbota:

Talbot: Verovatno će predsednik Buš pozvati premijera Đinđića čim se prašina bude slegla. Jedan od operativaca iz štaba Entonija Montkona obavio je poverljivi razgovor sa šefom zemunskog kriminalnog klana Dušanom Spasojevićem Šiptarom krajem juna 2002. godine. Tako je zabeleženo u izveštaju ovog operativca.

Kasnije se ispostavilo da direktnog razgovora nije bilo, već da je engleski obaveštajac napisao nekoliko pitanja, na koja je tražio odgovore, dok je posrednik bio izvesni Mujo Skenderović. Jedno od pitanja odnosilo se na eventualno pomaganje u otkrivanju Nejbora od strane Alije Delimustafića i njegovih ljudi. Odgovore koje je dobio pripadnik MI6 bili su uopšteni i toliko nekonkretni da ih ne treba ni navoditi. Srozavanje Srbije 13. jul 2008. DB.RS Hašim Tači i Vesli Klark na sastanku 2001. godine planirali razoružavanje srpske vojske Krajem avgusta 2001. godine u Prištini su se sastali nekada glavnokomandujući NATO general Vesli Klark i vođa terorističke OVK Hašim Tači.

Osnovna tema njihovog razgovora bila je situacija u Srbiji, političke prilike u Beogradu, i naročito Vojska Jugoslavije i srpska policija.

Tačija je pre svega interesovalo šta Zapad planira da uradi da bi vojno oslabio Srbiju. Sve što su razgovarali Klark i Tači obaveštajci su snimili, i Kurir objavljuje najzanimljivije delove ovog razgovora. Klark: Ne brinite, sve ide po planu. Ministarstvo odbrane Jugoslavije svešće teško naoružanje u planirane okvire. Mora se uništiti još najmanje 250 tenkova T-84 i izbaciti iz upotrebe 42 višecevna bacača raketa. Tači: To je jako bitno, oni nam ne smeju nijednog trenutka biti pretnja, nikada nećemo imati mirnu situaciju ovde ako je Srbija jaka.

Klark: Potpuno smo svesni toga i radimo sve kao što vam je i saopšteno ranije. Njihov oružani potencijal biće sveden na takvu meru, da više nikada neće moći vojno da vas ugroze. Tači: Da, ali...

Klark: Pogledajte samo šta se desilo s njihovom avijacijom, avioni su prizemljeni jer nema kerozina. Njihovi vojnici nemaju osnovne uslove za borbenu obuku. Mi moramo da znamo gde je svaki metak potrošen, naši ljudi koji su kod njih kao savetnici drže stvar pod kontrolom.

Tači: To je Ok, ali još uvek ništa nije urađeno da se rasformiraju njihove specijalne jedinice u vojsci i u policiji, a oni su nam u vreme rata ovde pravili najveći problem. Vi to dobro znate, ali sigurno da je takva situacija bila u Hrvatskoj i u Bosni.

Klark: Taj problem će biti rešen, ono što vi morate da uradite je da preusmerite deo sredstava preko Mauricijusa za lobi grupe u Vašingtonu koje rade na vašoj stvari (Klark misli na nezavisnost Kosova). 8 Tači: To nije sporno...

Klark: Koliko novca iz crnih fondova možete da odvojite u ovom trenutku? Tači: Sigurno pola miliona... za sada.

Klark: To je Ok, za sada... Kako vam i dalje idu ti poslovi? Da li crnogorske vlasti sarađuju? Tači: Ide dobro preko njihovih luka, roba ide ka Italiji i zapadnoj Evropi (Tači misli na opojne narkotike koji se proizvode na Kosovu). Nismo imali velike zaplene u zadnje vreme... zadovoljni smo. Klark: Drago mi je da to čujem. Tači: Vlahović, Đelić i Dinkić potpuno razumeju ovaj naš posao i sa njima nemamo nikakvih problema.

U nastavku razgovora bivši glavnokomandujući NATO Vesli Klark i sadašnji premijer Kosova Hašim Tači razgovaraju o političkim prilikama u Srbiji, kao i stvaranju nezavisne države Kosovo.

Klark: U jednom trenutku, a taj momenat nije daleko, neće biti značajnog protivljenja sa srpske strane, a i ako ga bude, ne treba pridavati nikakav značaj intervencijama iz Beograda. Brzo ćemo stvoriti nezavisno Kosovo, a zatim još brže ujediniti sve delove u kojima žive Albanci.

Tači: Kada je to... Mislim, kada to možemo da očekujemo?

Klark: Shvatite, to je proces, a za proces treba vremena. Budite sigurni da ćemo ciljeve koje smo zacrtali i ostvariti.

Tači: Razumem, ali ovo sve traje dugo i, znate, finansijski nas to jako iscrpljuje. Naša ekonomija ne funkcioniše, pa se uglavnom oslanjamo na crne fondove i naše ljude u inostranstvu.

Klark: Budite oprezni s tim vašim crnim fondovima. Jasno mi je da morate tako da se finansirate, aki cela stvar polako prevazilazi normalne okvire. Postajete preglomazni, bodete oči, u jednom trenutku nećemo moći to više da tolerišemo.

Tači: Baš zato insistiramo da se sve ubrza.

Klark: Ništa ne brinite... Sada mi recite šta se dešava sa privatizacijom na Kosovu? Kako privremena vlada sarađuje sa Komisijom za privatizaciju? T

Tači: Mislim da je to dobro, a to će vam verovatno i oni potvrditi. Beograd nam pravi problem oko svojine, ali neki ljudi u njihovoj vladi su razumeli o čemu se radi.

Klark: To je dobro.

Tači: Vlahović, Đelić, Dinkić potpuno razumeju ovaj naš posao i sa njima nemamo nikakvih problema. Čak su nam nekoliko puta izašli u susret.

Klark: Rudno bogatstvo Kosova je veliko i uz pametna ulaganja koristi će imati svi. Kosovari pre svega, ali i ceo region. Naš prioritet je da kontrolišemo taj resurs i Beograd tu neće praviti nikakve smetnje. Mi ćemo nastaviti da u Srbiji podstičemo one snage koje imaju mlak pristup pitanju Kosova. Videćete, samo je vreme u pitanju.

Tači: Bojim se da su ljudi kod nas nestrpljivi. Mi zasad kontrolišemo situaciju, ali sve je pod velikim znakom pitanja.

Scenario za Balkan Žak Klajn: NVO u Beogradu najviše čine za našu stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da će i neke optužnice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

U maju 2002. godine u Vašingtonu je održan sastanak kojem su prisustvovali svi rukovodioci odeljenja za Evropu Stejt departmenta. Glavna tema razgovora bila je situacija na Balkanu. Pored američkih zvaničnika, na sastanak su pozvani i visoki predstavnik za BiH Žak Klajn i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.

Za mnoge činovnike koji su prisustvovali ovom sastanku poziv glavnoj tužiteljki Tribunala bio je veliko iznenađenje, jer nije bilo uobičajeno da skupu na ovako visokom političkom nivou prisustvuje i neko njenog ranga.

Klajn: Imamo veliki problem povodom Srebrenice. Polako se otvaraju i druge dimenzije ovog slučaja. Moramo uložiti dodatne napore i izvršiti pritisak na medije u Bosni i okruženju da se ova tema zadrži u dogovorenim okvirima. Nepoznat glas: Da. Imaćemo to u vidu!

Klajn: U Srbiji, ali i u Hrvatskoj... ali u Srbiji naročito. Mediji izveštavaju o slučaju Srebrenice drugačije. Stvara se javno mnjenje koje je... S druge strane, NVO u Beogradu najviše čine za našu stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da će i neke optužnice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

Del Ponte: Sve se čini da Mladić i Karadžić izbegnu odgovornost za genocid. Međunarodne snage na terenu ne čine dovoljno da se oni uhapse. Oni, jednostavno, ne čine dovoljno. Njihova reakcija konstantno kasni. Nepoznat glas: Kako to mislite?

Del Ponte: Kada smo nekoliko puta imali dojavu o njihovim skrovištima, oni su kasnili sa akcijom. Hvatanje Mladića i Karadžića mora biti prioritet nad prioritetima. Ugled suda kao institucije je u pitanju. Nepoznat glas: Da...

Del Ponte: Ne postoji komunikacija na terenu, mislim da smo potpuno zakazali. Nismo u stanju da ih lociramo.

Klajn: Uglavnom se nalaze na terenu Bosne. Povremeno prelaze u susedne zemlje, Srbiju i Crnu Goru. Nepoznat glas: Srbija će vremenom postajati sve kooperativnija.

Del Ponte: Koštunica je najveći problem u Beogradu. On se energično protivi našim planovima. Koliko je pravio haos oko izručenja Miloševića... ali to smo uspeli da završimo. To je bila najbitnija stvar za nas... Milošević je centralna stvar.

U nastavku sastanka ključnu ulogu odigrao je visoki službenik CIA Bob Hejden, koji je zvaničnicima na sastanku objasnio koji su to prioriteti američke spoljne politike prema ovom delu Balkana, kao i šta će agencija za koju radi konkretno preduzeti kada je reč o Srbiji. Nepoznat glas: Gospodine Hejdene, imate li vi nešto da dodate?

Hejden: Mislim da bi prisutne trebalo upoznati sa planom naših aktivnosti na terenu u narednom periodu... Mislim, govorim o nekom vremenskom okviru od nekoliko godina, najviše pet... Prvo, na listi naših prioriteta centralno mesto zauzima Kosovo. Pre svega moramo ubrzati pripreme za proglašenje nezavisnosti. Tu mislim na pravne probleme i u ovom delu očekujemo veliku pomoć. Ramuš Haradinaj, Agim Čeku i Hašim Tači su ljudi koje mi vidimo kao lidere novog Kosova u narednih 20 godina... Del Ponte: To će biti... To je teško... Mi radimo na optužnici protiv Haradinaja. Postoje dokazi da je učestvovao u ubistvu civila na Kosovu...

Hejden: Verujemo da ćemo zajednički pronaći neko rešenje...

Dalje, u kratkom periodu moramo stvoriti efikasnu vojnu silu na Kosovu koja bi bila u stanju da se odupre agresiji iz Beograda. Na terenu... odlučujuću reč u komandovanju u međunarodnim snagama, i vojnim i policijskim, moraju imati američki instruktori. Imaćemo konstantan problem sa situacijom u Kosovskoj Mitrovici. Nećemo dozvoliti da se taj grad pretvori u Berlin, podeljen na dva dela. Ako bude bilo potrebe, problem ćemo rešiti... jednostrano. Nepoznat glas: Šta ćemo sa susedima?

Hejden: Susedi će se složiti. Ali i tu će biti nekih promena. Pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Crna Gora će postati nezavisna država.

Takođe, policiju Crne Gore treba osposobiti da se odupre eventualnom pokušaju vojne intervencije iz Srbije. Posebno treba pojačati granicu sa Srbijom i kontrolisati je. S druge strane, treba pojačati pritisak u... Morate da shvatite, ključno je: Srbija se mora što više oslabiti. Nepoznat glas: To je nesumnjivo.

Hejden: Drago mi je da delimo mišljenje... Znači, moramo podržavati secesionističke pokrete u samoj Srbiji. Pre svega u Vojvodini. Moramo pomoći onima koji traže da ova srpska pokrajina dobije prerogative države. Od političkih do kulturnih pokreta i ohrabrivati ulazak ovakvih ideja u sve političke opcije u Srbiji. Neprijatelj No.1 17. jul 2008. DB.RS Američka administracija je još 2002. godine označila Vojislava Koštunicu kao najveću prepreku ostvarenju njihovih interesa u Srbiji.

Na sastanku održanom u julu 2002. godine u Vašingtonu ovu konstataciju izneo je visoki činovnik u CIA Bob Hejden. Pored njega sastanku su prisustvovali i čelnici američkog Stejt departmenta zaduženi za Evropu i Balkan, kao i visoki predstavnik za BiH Žak Klajn i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.

Hejden: Vojislav Koštunica je najveća pretnja realizaciji naših interesa u Srbiji. Mi ne smemo dozvoliti njegovo jačanje i moramo osujetiti njegov dolazak na bilo koju odgovornu funkciju. Del Ponte: Još jednom moram da naglasim da mi jako teško nalazimo zajednički jezik sa Koštunicom i njegovim okruženjem. On je najveća kočnica u saradnji Jugoslavije sa Hagom.

Hejden: Koštunica je previše tvrd političar da bi bio dobar za nas. On se najviše protivio obračunu sa starim kadrovima u tajnoj policiji i vojnoj obaveštajnoj službi. Njegovi ljudi i on kontrolišu vojsku u potpunosti, i to treba iskoristiti. Nepoznat glas: Kako to mislite?

Hejden: Vrlo jednostavno. Krivicu zašto Karadžić i Mladić nisu uhapšeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu. Tako ćemo imati prostor za stalni pritisak prema njima. Koštunica ne dozvoljava da se očiste službe bezbednosti, onda ljudi iz tih službi kriju haške optuženike... Krajnje jednostavno! Nepoznat glas: Razumem...

Hejden: Moramo nastaviti sa disolucijom srpskih oružanih snaga. Vojsku Jugoslavije treba osloboditi od kadrova koji su bili na komandnim mestima u vreme ratova tokom devedesetih. To je ključna stvar! Moramo i u budžetskim merama slabiti vojsku, odnosno vršiti konstantan pritisak na vladu u Beogradu da umanji sredstva koje odvaja za potrebe vojske. Del Ponte: Mi tu možemo pomoći, dosta... Mislim... kroz podizanje novih optužnica...

Hejden: I mi vama možemo biti od koristi... (smeh)... Ne brinite... Dalje, moramo uništiti i potencijale njihovih specijalnih jedinica u okviru policije i tajne policije. „Crvene beretke", specijalna jedinica tajne policije, moraju biti raspuštene. Žandarmerija, koja će postati nova specijalna jedinica MUP, mora biti inferiorna u odnosu na slične jedinice u okruženju. Time će se borbena moć Srbije u regionu svesti na razumne mere. 10 Nepoznat glas: Ne smemo dozvoliti ni drugima da previše ojačaju. I to bi moglo da nam stvori problem u budućnosti.

Hejden: Naravno... Ne brinite... U Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu imamo potpunu kontrolu. Na Balkanu će uvek biti dovoljno oružja i usijanih glava, ako nam bude bio potreban novi ratni sukob. Ali nikada više nijedna strana neće biti toliko moćna.

Otrežnjenje 18. jul 2008. DB.RS

Prilikom druge posete SAD, u junu 2002. godine, srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u Vašingtonu je pokazan papir koji je on morao da pročita, ali nije imao pravo da komentariše!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane