Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (219)

Obračuni u “kući pravde”

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na dužem lečenju.

Milica Grabež

U pregovorima s režimom, uz posredovanje evropskih parlamentaraca, opozicija je zahtevala razdvajanje izbora, da redovni predsednički i lokalni izbori ne budu održani istovremeno kad i vanredni parlamentarni. Iako bi to moglo da utiče na pad rejtinga Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić je početkom pregovora bio spreman da prihvati taj uslov. To bi evropskim emisarima predstavio kao krunski dokaz dobre volje da izađe u susret opoziciji, ali i kao izgovor za odbijanje ostalih, mnogo važnijih zahteva o oslobađanju medija, ukidanju funkcionerske kampanje, pritisaka na birače kroz obezbeđivanje sigurnih glasova... Ipak, Vučić je na kraju prelomio da svi izbori, koji su planirani za sledeće proleće, budu održani istovremeno (Ako ih on na slobodi dočeka). Na to nije uticao pritisak opozicije i Evropljana, nego njegovo nezadovoljstvo radom Vlade Srbije.

U grupi ministara, koji ne zadovoljavaju Vučićeve zahteve, nalaze se Zlatibor Lončar, Vanja Udovičić, Tatjana Matić i Irena Vujović, ali na njegovom udaru se nalazi posebno ministarka pravde Maja Popović.

Odluku o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora Vučić je saopštio najbližim saradnicima Ani Brnabić, Siniši Malom i Aleksandru Vulinu, a sastanku su prisustvovali Andrej Vučić, Bratislav Gašić i Ivica Kojić.

- Ima mnogo razloga za raspuštanje Vlade i raspisivanje izbora, a najveći problem se zove Maja Popović. Da, ja sam odgovoran za njen izbor. Kriv sam jer sam bio glup, pa sam poslušao savete glupljih od sebe. Bata Gašić i bata Andrej su me uverili da je ona odličan pravnik, da ima dobre ideje i energiju koja je potrebna da ih sprovede. Svaka čast i njoj i njima. Ta žena je možda odlična u nekim drugim stvarima, o kojima Bata Gašić zna mnogo, ali o pravu nema pojma. Predložila je četiri zakona kojima je osramotila i Vladu i mene. Takvu bruku više neću dozvoliti, od sada sam biram sve ministre, a vi svoje ljubavnice vodite kući, radite šta hoćete, ali više nikome, a to vredi i za Andreja, neću dozvoliti da pravi cirkus - rekao je Vučić.

Koliko je stručna, Maja Popović je dokazala izjavom u kojoj je najavila da Veljka Belivuka i neke njegove saučesnike u zločinima čeka smrtna kazna. Ministarka pravde nije znala da je smrtna kazna u Srbiji ukinuta pre 20 godina. Mnogo ozbiljniji problem za Vladu Republike Srbije napravila je predlozima izmena i dopuna četiri zakona, koji se odnose na njen resor. Nacrt novog Zakona o parničnom postupku izazvao je čak i ulične proteste advokata, koji su, što se ne dešava često, čvrsto stali na stranu pravde i građana.

Ministarka pravde je novim Zakonom o parničnom postupku predvidela povratak srednjevekovnog običaja da stranke u postupku unapred plaćaju sudu da radi ono zbog čega postoji, tj. da sudi. Sporne su i odredbe o visini taksi, koje tužilac i tuženi moraju da plate, pošto bi to u praksi značilo da samo bogataši mogu da podnose tužbe. Prema tom nacrtu, ZPP je predvideo i instituciju „siromaškog prava", kojim bi građanima bilo omogućeno da sudu dokažu da su siromašni, da nemaju novca za plaćanje taksi. Takođe, uređenjem postupka revizije presuda potpuno je obesmišljeno postojanje Vrhovnog kasacionog suda. Ministarka Popović je te i mnoge druge odredbe ubacila u nacrt novog ZPP-a kako bi ubrzala postupke. Čim neko ne plati taksu na podnesak, i to u skraćenom roku, suđenje se okončava. To bi skratilo proceduru i stvorilo utisak da su sudije ažurne, a efikasnost suda na visokom nivou.

Što se Vučića tiče, on bi voleo da lično sudi, po kratkom postupku. Međutim, posle pobune advokata i pritisaka međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava procenio je da od eksperimenata Maje Popović ima više štete nego koristi. Svoje nezadovoljstvo nije istresao na nju, nego na Gašića, koji je predložio da bude postavljena na mesto ministarke pravosuđa.

Gospođa Maja je prethodno radila u Službi hitne pomoći u Beogradu. Kada je Aleksandar Đorđević postavljen za direktora Bezbednosno informativne agencije, njegova tadašnja supruga, koja je bila direktorka beogradske Službe hitne pomoći postavljena je za direktorku Instituta ''Torlak'', a pravnica Maja je prešla u BIA, za šefa kabineta Aleksandra Đorđevića.

Novi direktor BIA Bratislav Gašić premestio je Maju u sektor Logistike, u kojem se ona bavila preprodajom oduzete dece od roditelja, stranim kupcima. Sa tog mesta, Gašić je svoju prijateljicu preporučio, preko Andreja, za ministra pravde.

Srpsko pravosuđe je privatizovano. Tačno se zna ko njim vlada. Vučiću je važno da njegova vlast nije dovedena u pitanje i da je sudije javno ne osporavaju i sabotiraju procese i postupke do kojih je njemu stalo. Ali, to nije lako.

Iako se uljuljkava podrškom mafije iz Evropske komisije i evropskih lidera, kojima je napunio džepove milionima evra, da ga podrže njegovu diktaturu, uključujući i potpunu opstrukciju po pitanju reforme pravosuđa, slobode media i poštovanju ljudskih prava i sloboda, i oko evropskih komesara i nekoliko stotina statusnih službenika Evropkse Unije u Briselu, sužava se krug.

Evropska unija je, uz velike muke, izabrala bivšu tužiteljku Rumunije Lauru Kovesi za šefa Javnog tužilaštva Evropske unije. Do sada je 24 države prihvatilo, odlukama svojih vlada, nadležnost ove nezavisne pravosudne institucije.

Lovci na korupciju, zvanično je saopšteno, počeli su s radom. Javno tužilaštvo Evropske unije počelo je 1. juna sa borbom protiv korupcije u zemljama-članicama. Dodatnim milijardama u fondovima Unije za obnovu posle pandemije naročito će biti potrebna zaštita od korumpiranih službenika i komesara.

„Više novca, više fleksibilnosti, manje pravila". Šefica novog Javnog tužilaštva Evropske unije vidi u pandemijskom Fondu za obnovu ogroman posao za njenu mladu instituciju.

Laura Kovesi je u Rumuniji postala poznata kada je izdržala višegodišnji pritisak vlasti boreći se protiv korupcije. U svakom slučaju, ona se u svojoj zemlji očeličila za novi zadatak. Kamen-međaš za borbu protiv korupcije.

Evropski parlament već godinama se zalagao za uvođenje Kancelarije javnog evropskog tužioca (European Public Prosecutors Office, EPPO). Doduše, postojala je antikorupciona institucija OLAF, ali njena nemoć je dovela do nekažnjivosti prilikom zloupotrebe novca Evropske unije. Nedostajali su tužioci koji bi izdejstvovali optužnicu.

Sedište tužilaštva je u Luksemburg, ali će dobrim delom biti upućeno na nacionalne tužioce, a njih su dužne da imenuju države-članice. Tu počinju problemi. Najpre je Malta odugovlačila s imenovanjem svojih tužilaca, a sada blokira Slovenija. Slovenački premijer Janez Janša sprečava imenovanje slovenačkog kandidata, jer valjda želi da spreči rad antikorupcionog Tužilaštva Evropske unije.

„Skandalozno je to što se radi u Sloveniji... Kad Janša pušta poruke na Tviteru kao Tramp, onda to pokazuje koliko su velike poteškoće" na putu nove institucije, kaže poslanik nemačkih liberala (FDP) u Evropskom parlamentu Moric Kerner. On dodaje da bi Slovenija sebe trebalo da poštedi te „bruke" na početku svog predsedavanja Evropskom unijom. A šefica nove evropske institucije Kovesi je u slovenačkom dnevnom listu „Delo" napisala: „Nedostatak saradnje otežava nam (...) da popravimo zaštitu budžeta Evropske unije i da sačuvamo vladavinu prava".

Uprkos tome Tužilaštvo se posmatra kao značajan putokaz. Socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu Katarina Barli kaže da Evropska unija prvi put doživljava opasnost od erozije iznutra. „Korupciju smo imali oduvek, ali sada postoje snage koje žele da pomere naše vrednosti". Zato ona vidi novo evropsko tužilaštvo kao deo evropske samoodbrane.

Transnacionalna istraga, nacionalno krivično gonjenje

Šefica Kovesi i njen zamenik, nemački pravnik Andres Riter, na čelu su pravnog organa od 23 tužioca. Tu se odlučuje da li istraženi slučajevi korupcije moraju da se krivično gone. U zemljama-članicama s tim telom sarađuju pravnici koji se često specijalno imenuju za taj posao. U Luksemburgu praktičnu istragu sprovode finansijski analitičari i drugi stručnjaci koji mogu da istražuju međunarodne ilegalne tokove novca.

Ako je EPPO uveren da ima dovoljno dokaza o zloupotrebi novca Evropske unije onda slučaj mora da se iznese pred nacionalne sudove zemlje gde se dešava korupcija. To je osveta za ranije nedovoljno angažovanje Unije za nezavisnost pravosuđa u zemljama-članicama: tamo gde vlade imaju uticaj na pravosuđe, poslušne sudije mogu da sabotiraju proces.

Andres Riter vidi čitavo brdo posla pred Tužilaštvom. Od 2017. kada je institucija osnovana, u njenu nadležnost spada 3.000 slučajeva. „Mi smo obećanje građanima Evrope", kaže taj nemački pravnik i dodaje da je posebno u slučaju pandemije važno da se pomoć „ne otuđi". On se žali na činjenicu da je u luksemburškoj centrali samo polovina odobrenih radnih mesta mogla da se popuni. Hitno se traže specijalizovani islednici.

Mađarska i Poljska ne sarađuju

Saradnja s Tužilaštvom je dobrovoljna, jer je dogovorena u okviru „pojačane saradnje", mehanizma koji Uniji omogućava nove projekte bez menjanja važećih propisa. Pored Mađarske i Poljske, saradnju su odbili i Danska, Švedska i Irska. Skandinavci često idu svojim putem u oblastima pravosuđa i unutrašnje politike.

Malteška novinarka Dafne Karuana Galicija istraživala je slučajeve korupcije i pranja novca. Ubijena je. Ubijeni su zbog izveštavanja o korupciji slovački novinar Jan Kucijak i njegova verenica.

U Mađarskoj se godinama kritikuju unosni ugovori kojima se sledbenicima i okruženju Orbana obezbeđuje pristup budžetskim sredstvima Brisela. Mnogi veruju da bi tu bilo posla za evropsko Tužilaštvo. Saradnji se protivi lično premijer Orban.

Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sergej Lagodski, smatra da Tužilaštvo neće biti „bezubi tigar": „Ne možemo dopustiti da nas te zemlje zaustave". On dodaje da ni te zemlje ne mogu baš potpuno da ignorišu rezultate rada Tužilaštva, te da neke istrage mogu da se iskoriste makar kao politički pritisak.

Na negativnoj listi međunarodne nevladine organizacije „Transparensi internešenal" (Transparency International), pet zemalja Evropske unije su u donjem delu tabele: Mađarska, Poljska, Rumunija, Hrvatska i Grčka. U poslednjem godišnjem izveštaju te organizacije navodi se da je u tih pet zemalja bilo mnogo slučajeva prevare u vezi sa sredstvima Evropske unije.

Sredinom septembra, nakon izbora u Nemačkoj, Angela Merkel silazi s vlasti. Inkasirala je preko 17 milijardi evra, korupcijom, poslujući sa balkanskim diktatorima i arapskim maherima,

Laura Kovesi ne želi da komentariše odbijanje pojedinih zemalja da sarađuju s Tužilaštvom. Ona izbegava političke izjave da bi zaštitila svoju instituciju. Ipak, očekivanja su velika. Na Malti je ubijena Dafne Karuana Galicija, a u Slovačkoj Jan Kucijak, oboje su novinarski istraživali korupciju. Njihove porodice su pohvalile osnivanje Evropskog tužilaštva.

A i srpski diktator je ogrezao u krvi. Ne samo u korupciji, a Obaveštajna zajednica Amerike ga optužuje da je opljačkao 25 milijardi dolara sa bratom Andrejem, trgujuci kokainom, oružjem, migrantima i rasprodajući imovinu Srbije, banke, resurse, pljačkajući kreditne linije..

Sudski proces grupi Veljka Belivuka, koji je svojom izjavom sa saoptuženim Markom Miljkovićem uvukao u proces Aleksandra i Danila Vučića i još neke ministre, počeo je potvrđivanjem optužnice.

Ovaj skandal je početak pada Vučića i kartela mu.

Nekadašnji poslanik u Skupštini Srbije Srđan Nogo tvrdi da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić isplanirao da Veljko Belivuk bude likvidiran u pritvoru, a da se krivica prebaci na suparnički kriminalni klan. Nogo objašnjava da je režim u strahu da tokom suđenja ne ispliva još detalja o saradnji Belivuka sa braćom Vučić i njihovim saradnicima. On tvrdi da je Belivuk bio samo izvršilac ubistava, ali da su ona rađena po nalogu i nadzoru vlasti i agenata BIA. U audio izjavi od sat vremena postavljenoj na njegov Jutjub kanal, Srđan iznosi stravične tvrdnje o vezama predsednika Srbije i njegovog najužeg okruženja sa najstrašnijim zločinima, trgovinom narkoticima i drugim teškim delima.

Srpsko pravosuđe je, za sada, uz Vučića. Optužnicu protiv Belivuka potvrdila je zamenica predsednika Višeg suda u Beogradu Svetlana Aleksić. Predsednik suda se izvukao iz obaveze koju je sam sebi postavio, da predsedava vanraspravnim krivičnim većem odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala.

Apelacioni sud je po žalbi, ukinuo pritvor za još četvoro optuženih, navodeći da ne stoje razlozi za njihovim zadržavanjem.

Predmet će, po svemu sudeći, dobiti sudija Mirjana Ilić, koja je osudila grupu navijača Partizana za navodno ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona. Taton je bio narkoman i peder i u Francuskoj mu je bio zabranjen pristup sportskim terenima.

Boris Tadić i tadašnji gradonačlenik Đilas su montirali proces, jer su obećali za sve doživotni zatvor. Taton je ubijen u bolnici, 17 dana nakon povređivanja, u operaciji koja nije bila neophodna. Jer samo njegovom smrću moglo su suditi za ''ubistvo''. Sudija Mirjana Ilić je izrekla presudu navijačima, koji nisu pipnuli Tatona, 2400 godina zatvora. Apelacioni sud je prepolovio kazne.

Magazin Tabloid je objavio fotografiju kako Vučić posećuje gradnju jednog hotela kod Paraćina, čiji izvođač radova je rođeni brat sudije Mirjane Ilić.

Moguće je da će većem predsedavati sudija Zorana Trajković, koja je uštva neviđena, a član je veća kojim predsedava sudija Mirjana Ilić. Na taj način optuženi će brutalno biti onemogućeni da se brane i iznose odbranu, u kojoj bi se pozvali na saučesnike Aleksandra Vučića, njegovog sina Danila i druge ministre.

Fotografije Veljka Belivuka i saučesnika iz vlasti, već su iz Belgije dostavljene i u Srbiju. Čeka se početak suđenja, koje mora početi u septembru.

Imali smo vruće leto, ali i jesen će postati paklena.

1

Mrtve duše sudije Stepanovića

Rešenjem Dragane Ilčić, sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, nastavljen je izvršni postupak protiv Milovana Brkića. Sudija Ilčić je 2. avgusta 2021. godine donela odluku kojom je omogućila javnom izvršitelju Milošu Mitroviću, koga je angažovao poverilac Milan Špiček, da nastavi postupak protiv izvršnog dužnika Brkića.

Aleksandar Stepanović, predsednik beogradskog Višeg suda, tim povodom je dobio pismo dirljive sadržine, koje prenosimo u celini.

„Poštovani gospodine Stepanoviću, rab Božji Milovan Brkić posetio je pre neki dan moju večnu kuću. Ispričasmo se, a on mi pročita jedno rešenje, kojim ga u moje ime globite za veliki novac. Naveo mi je još četiri takva rešenja, koja će ga brzo dovesti meni na trajni boravak. I, kaže mi rab Božji da Vi stojite iza svih napada na njega. Ja se sećam da me pre šest godina niste primili na razgovor, a preporučio me čovek iz Vašeg kartela. Sedim tako na malom uzvišenju u predvorju raja i pita me rab Božji da li vidim kako Vaše kolege vode u pakao i moli me da im mahnem. Ako Vam je u krvi da nekom podmećete, gledajte da to ne činite i preko mene. U očekivanju da Vam mahnem, Milan Špiček", navodi se u pismu šefu naprednjačkog pravosuđa.

Ako sudija Ilčić može da donese rešenje na zahtev poverioca, koji je umro u oktobru prošle godine, onda pokojnik može i da piše sudiji Stepanoviću. Ovo je još jedan morbidan dokaz katastrofalnog stanja u kome se nalazi pravosuđe, prepuno zlih kretena, spremnih da izvrše svaki nalog vlasti, pa i ne samo da krše zakon, nego za to koriste i mrtve duše.

2.

Mutavi tužioci su najbolji kadar

Državno veće tužilaca oglasilo je izbor javnih tužilaca, između ostalog i za izbor glavnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu. U tom smislu uveliko je počela politička borba za glavnog tužioca.

Sadašnji tužilac Snežana Dubajić ima sjajnu karijeru - od zapisničarke do tužiteljke, bila je vanredni student Pravnog fakulteta u Nišu, isturenog odeljenja u Smederevu. Ona i njen veliki prijatelj Zlatan Milisavljević su zajedno studirali isti fakultet krajem 90 - ih i početkom 2000 - ih godina, sedeli su zajedno u klupi, bili su vredni studenti i jedno drugome pomagali. Zlatanova kčerka je zposlena kod gospođe Dubajić

Inače, Snežana Dubajić je kadar SNS, poslušna, mudro ćuti i ne talasa, odnosno ne meša se mnogo u svoj posao, da bi je ponovo izabrali za glavnog tužioca, jer je to oprobani obrazac napredovanja, a govori se u određenim krugovima da ima ambicije da napreduje, to jest da zameni Dragana Rupara, glavnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu.

Njen dosadašnji rad karakteriše neefikasnost u reševanju predmeta, pa je tako slučajno ili namerno zatrpana velikim brojem predmeta.

Koga će izabrati za glavnog tužioca isključivo zavisi od političara koji biraju nosioce pravosudne funkcije, utiču i kontrolišu pravosuđe oduvek. Zato tužilaštvo i sud ne smeju da procesuiraju nosioce političkih funkcija, direktore javnih preduzeća, gradonačelnike, sekretare i ostale funkcionere.

Vladanka Pantić zamenik tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu je takođe kadar SNS, i koja je može se reći blagonaklona prema svojim kućnim prijateljima Dejanu Saviću nekadašnjem direktoru Elektromorave Požarevac i Saši Valjareviću nekadašnjem direktoru JKP Komunalne službe. Naime, baš je njoj slučajno pripao predmet Dejana Savića koji je udario čoveka na pešačkom prelazu i nakon toga oslobođen. I predmet RK „Mladi Radnik" kada je Saša Valjarević bio predsednik kluba, gde su osuđeni njegovi najbliži saradnici na uslovne kazne, a Valjarević je izgleda bio tada samo prisutan građanin u rukometnom klubu. Njen suprug advokat Novica Pantić je do skora bio pravni zastupnik u JKP Vodovod i kanalizacija, koji je pre četiri meseca bio akter saobraćajne nezgode u ulici Čede Vasovića u Požarevcu.

Očigledan primer da je pravosuđe korumpirano je slučaj Gorana Janićijevića neformalnog vlasnika „Vila Jelena 012" koga je po nekim pravilima trebalo da radi Tužilaštvo za organizovani kriminal, a oni su sve njegove predmete gurnuli u Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu, što predstavlja jedan apsurd ovog sistema, jer on zapravo uživa zaštitu ove vlasti zato što je povezan sa Zvonkom Veselinovićem.

Ipak, treba napomenuti da Dragan Rupar tužilac u Višem javnom tužilaštvu Požarevac, i Slobodan Kovačević zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu, znaju svoj posao, stručni su i moralni, ne plaše se predmeta i imaju petlju da rade ozbiljne stvari, ali takvih u Srbiji ima sve manje.

3.

Sudija i prostitutka

Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Petar Banovac ima motor. Voli da se provoza sa svojom klijentkinjom, Ruskinjom, uglednom prostitutkom, koju, tvrdi on, pošteno plaća.

Takve su nam sudije. Kurve, pederi, narkomani...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane