Natrag

Tabloid je pozvan

Nož u stomaku

„Da ste platili hiljadu i po Eura, sve bi odavno bilo završen, kaže direktor klinike Željko Mirković "

Kad sam prvi put čuo za slučaj, mislio sam da je u pitanju anegdota koja se često koristi kao metafora za površnost. Radi se o tome da lekari „zaborave" neki instrument u pacijentovoj stomačnoj duplji i tako demonstriraju nonšalantost i totalnu nebrigu za pacijenta. Bojana Stanković, majka sedmoro dece je to osetila na svojoj koži.

Vladimir Stanković

Vladimir Stanković je suprug Bojane Stanković koji je bio direktan učesnik događanja koji je bio uz suprugu na svakom koraku njene golgote.

„Sve je počelo sa sedmim detetom tako sto do devetog meseca je bilo sve ok. Na porođaj sam je odvezao prvog avgusta 2019, a porođena je šest dana kasnije. Onda nastaju veliki problemi iako je zahvat carski rez, kako su oni rekli, prošao bez komplikacija. Tim koji je vodio carski rez su Svetlana Janković Ražnatović, Snežana Rakić, Vladimir Pažin i Dragan Kikanović.

Oni su standardni tim bolnice Narodnog fronta. Ubrzo zatim kod Bojane nastupa sepsa koju pokušavaju da spreče jakim antibioticima i transfuzijama krvi. Posto su konstatovali da terapija ne daje željeni efekat, oni se odlučuju za takozvanu, totalnu postpartalnu histerektomiju (odstranjivanje materice). Supruga me je tad molila da izađe iz bolnice jer je shvatila da nešto nije u redu što kod nje dovodi do traume. Ja tada još ne shvatam koliko je situacija ozbiljna i nikada ne bih pomislio da lekari u Narodnom Frontu mogu tako da pogreše i ugroze život pacijenta. U tom trenutku dobijam poziv od doktora Vladimira Pažina da hitno dođem u Narodni Front da bih ubedio suprugu da ostane u bolnici. Mojoj supruzi se iz dana u dan stanje pogoršava i ona počinje da gubi na težini. Tada odlazimo u (privatnu kliniku) Euromedik gde doktorka Rajkica Jovović uočava problem i hitno nas šalje u urgentni centar. Ona kaže da su Bojani creva vezana i ona u velikim bolovima jedva stiže do urgentnog centra gde joj pružaju pomoć tako sto joj kroz nos vade veliku količinu vode i neke druge tečnosti. Lekari koji su je tad pregledali je šalju na VMA pod izgovorom da nemaju dovoljno mesta. Na VMA joj daju neku injekciju i puštaju nas kući."

Skalpel u stomaku

Bojani su oni, zbog kojih se Hipokrat u grobu prevrće, ostavili kompletan skalpel u stomaku. Sedmo dete je donela na svet putem carskog reza pri kome je pomenuti hirurški instrument, umesto da bude vraćen na svoje mesto, ostao na neželjenom mestu. Da stvar bude gora to strano telo je izazvalo sepsu i perforiralo creva. To je rezultiralo stvaranjem čitavog seta zdravstvenih problema koje Bojana ima i danas godinu i po dana posle carskog reza. Prateći neželjeni efekat izazvan sepsom je doveo do toga da su lekari morali da joj odstrane matericu. Pošto je zdravstvo jedan od poznatih segmenata pogodnih za zloupotrebu kao što su to mita i ucene. To je verbalizovao Lončarev čovek od poverenja, inače direktor klinike Željko Mirković :"Da ste dali 1500 eura skalpel bi odavno bio izvađen." Ti ljudi koji sebe nazivaju lekarima, do momenta pisanja ovog članka, nisu odstranili zaboravljeni hirurški instrument, iako imaju sve parametre koji ukazuju na neophodnost takvog zahvata.

Sadašnja vlast je komercijalizovala sve a konsekvenca toga je bogaćenje involviranih lekara. Zdravstvo je postalo korumpiranije nego što je bilo u nekim prethodnim sistemima i mislim da je u toj korupciji dotaklo zenit. Mnogobrojne dešperatne posete Stankovićeve kompletirane izveštajima sa pregleda ukazuju na veoma ozbiljne probleme koji joj ugrožavaju život, su bagatelizovane u svakoj bolnici u kojima je bračni par Stanković tražio pomoć.

To su između ostalih Urgentni centar, Gradska bolnica i Vojno medicinska akademija. Intervencija je izostala a Bojana Stanković još uvek ima nesnosne bolove. U svakoj od tih bolnica je Stankovićevoj rečeno da problem nije „dovoljno akutan?" Zbog prirode problema njoj je zabranjeno da uzima analgetike, tako da to dodatno čini situaciju neodrživom. Bio sam lično prisutan kod nekoliko napada bola koje ova hrabra žena ima na dnevnoj osnovi i mogu da kažem da se to graniči s efektima najgore torture kakve možemo videti samo u filmovima.

Bol je takvog intenziteta da je žena, dok napad traje, stalno na ivici svesti. Prosto je neverovatno takvo nonšaliranje žene koja je u prvim redovima borbe protiv bele kuge što je zadesila našu naciju. Umesto nagrade, dobila je kaznu! Takvu politiku je nametnuo SNS. Specijalno u zdravstvu najveću odgovornost ima čovek koga zovu „Doktor smrt" koji je totalno nezainteresovan da bilo kako interveniše i bude ono što bi pre svega trebalo da bude - lekar.

Bojani je direktor klinike Željko Miković rekao da bi odavno sve bilo sređeno da je ona platila, naravno na crno, 1500 eura! To je očigledno krivično delo ali čini se da je u Srbiji odavno došlo do neviđene inflacije sličnih takvih prestupa tako da ih više niko i ne primećuje. Etatizam u svim strukturama je dostigao takav nivo da se ni to više ne beleži. Tako da bračnom paru koji se brine o sedmoro dece i bukvalno jedva sastavlja kraj s krajem, ne preostaje drugo nego da stegne zube i bori se kako zna i ume u očekivanju i strepnji da neki put jedan od tih napada bola bude, nedaj Bože. možda fatalan. Minut je do dvanaest. Skalpel mora napolje!

Ovoj vlasti ništa nije sveto pa otud njihovo nesmetano, bahato orgijanje i utrkivanje u maltretiranju naroda koji je odavno postao mazohistički nastrojen pa je kao takav potpuno utrnuo i ne reaguje na sumanutost koja motiviše vlast da stalno manifestuje totalni nedostatak empatije i tretira narod jedino kao puki izvor prihoda i objekta za pljačku. Rentgenski snimak pokazuje tačno gde se nalazi skalpel i meni kao diletantu nije jasno zašto se on ne odstrani iz tela?

Konkretno objašnjenje ne postoji. U svakom slučaju bračni par Stanković je spreman da ide do kraja u traženju svojih prava u vidu materijalnog obeštećenja. Nadajmo se da će neka druga vlast koja će, nadam se ubrzo, da smeni ove ljude s kupljenim diplomama, bez usađenog moralnog kodeksa, imati više sluha za građane Srbije, zbog kojih i postoji i da će adekvatno da nagradi one koji doprinose suzbijanju bele kuge koja, znamo, preti da nestanemo kao entitet.

Antrfile:

„Vaš slučaj nije hitan. Može da čeka. Imamo slučajeve koje moramo da damo prioritet.''

Centre za socijalni rad treba staviti pod starateljstvo

Nema pomoći bez štapa

Ljubovija je mala varoš na desnoj obali Drine. Jedna od najsiromašnijih u Srbiji.

Mlađi su otišli trbuhom za kruhom, jer je ''tranzicija'' pojela sva preduzeća, zemljoradničke zadruge. Zemlju obrađuju stari i nemoćni.

M. Protić

Centar za socijalni rad je stecište zlih ljudi, koji koriste opštinski budžet, da poprave svoje bankovne račune.

Živana Nešković je starica iz sela Crnča. Ima 85 godina, stara je, nepokretna, dementna, sa svim mogućim dijagnozama koje i priliče njenom dobu i životu.

Njena kćerka Božana Nešković majka je troje dece, ali se vratila u Crnču da se stara o majci koja nije orijentisana, skoro je nepokretna.

Sve molbe da se Živani omogući socijalna pomoć, direktorka Vera Milutinović je odbijala. Sve žalbe na ta rešenja su odbijana, uz cinično obrazloženje da starica ne koristi štap pri hodanju. Tako su zaključivali lekari, članovi komisije Republičkog fonda zdravstvenog i socijalnog osiguranja, mada nikada nisu pregledali Živanu.

Da bi se ostvarila socijalna pomoć, pravo na tuđu negu, jednokratna pomoć za kupovinu ogreva, nemoćno lice mora da angažuje najboljeg advokata, da bi se nosio sa službenicima centara za socijalni rad.

I dok plupismeni seljaci ''mole gornji naslov da im pomogne'', bezdušnici iz Centra za socijalni rad se pravi gluvi i nemi.

Većina starih nesposobnih iz seoskih domaćinstava, u brdima i planinama, nemaju snage da peške siđu s brada i da traže pomoć. To umesto njih čine još pokretne komšije i rodbina, ali mrka kapa.

Nedodirljivi službenici iz Centra čekaju da ''korisnici socijalne pomoći umru''. I tako se završava ''rad na njihovim slučajevima''.

U Ljuboviji je osnovan i Dom za stara lica, u kojim se smeštaju ostareli penzioneri. A korisnici socijalne pomoći su obavezni da idu da u ovom Domu, koji je u okviru Centra za socijalni rad, rade kao čistačice, perači rublja. Bez naknade, jer koriste po 8 hiljada mesečne socijalne pomoći!

Kada ''gornji naslov'' odbije ostarele seljake iz ljubovijskih sela, da im pomogne, onda su u lekari iz lozničke bolnice, koji kao veštaci pišu lažne nalaze da se ''lice kreće bez pomoći štapa'', da onda može samo o sebi da se stara. Bolesti poput kancera, tumora na mozgu, Parkinsonove ili Alcahajmerove bolesti, nisu dijagnoze koje mogu doprineti da osamdesetogodišnjaci padnu na teret Centra za socijalni rad, ili opštinskog budžeta.

Samo prepadni vod može da protrese ovu socijalnu ustanovu, da zaposlene privede zakonu i utvrdi ko su im saučesnici u ovom zločinu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane