Pariz

Pisac Erik Zemur nova nada neprskanih Francuza

Kad ulazite u Francusku, izujte se

Novinar, pisac, polemičar, filozof i potencijalni kandidat za predsedničke izbore, Erik Zemur je totalno raspametio francuske medije, političare i uneo novu nadu u živote pravih neprskanih Francuza galskog porekla. Svi oni koji su tražili čoveka proviđenja kome bi poverili sudbinu Francuske, veruju da je Zemur ta retka zverka. On bi mogao da zaustavi invaziju migranata kao i dalju islamizaciju Francuske. Iako još uvek nije kandidat, njegova kota popularnosti je preko 10 % i stalno raste. Mnogi ga guraju i moljakaju da se kandiduje što pre, sakupljaju se fondovi, organizuju prikupljanja neophodnih potpisa, pogotovo od kada je uklonjen iz najpopularnije info emisije na CNews TV kanalu. Zemur je otvoreno pro ruski nastrojen, iskreno skeptičan prema Amerikancima i NATO paktu, i što je najčudnije, on često brani srpsko Kosovo, čiju sudbinu upoređuje sa francuskom budućnosti. Zbog svoje teorije o zameni stanovništva, i odbojnosti svega što nije francusko, muslimani ga mrze isto onoliko koliko i svi ostali politički podobni ekologisti i levičari mondijalisti. O svemu ovome piše naš dopisnik iz Pariza Mile Urošević.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Za one koji imaju kratko pamćenje ili ne čitaju redovno Magazin Tabloid, podsećam da smo pre pet godina bili možda jedini na svetu koji su predvideli pobedu Makrona još u vreme kada je kao kandidat amater, bez podrške neke stranke bio kreditovan sa svega 8 % mogućih glasova. Već tada je bilo jasno da je narodu preko glave i politike i korumpiranih političara. Degažizam ga je doveo u finale protiv Marine Le Pen, koja je takođe profesionalna političarka i čijeg se programa raja plaši. Jednostavno ona ne može da dobije većinu jer su svi mediji protiv nje.

Oduvek je veliki deo glasača verovao u nacionaliste i prozivao Marinu Le Pen da preuzme vlast ali se to uvek pokazivalo kao nemoguća akcija jer su se sve partije zajedno udruživale u takozvanu republikansku solidarnost da se fašisti ne domognu vlasti. Tako su Le Pen i otac i ćerka patriote pre finala i fašiste u drugom krugu glasanja.

Već decenijama ova politička farsa pali, kako od Širaka, Sarkozija do Olanda i Makrona, uvek ista pesma. Najpre se pušta da se familija Le Pen populariše i nabija poene ne bi li došli u drugi krug predsedničkih izbora a potom se ospe drvlje i kamenje da se narod zaplaši of fašističke familije i građanskog rata koji bi izbio da ona dođe na vlast. I tako: ćiribu ćiriba svako ko je doguro do finala prolazi glatko. I ovoga puta su se svi već pomirili sa klasičnim duelom između Marine Le Pen i Makrona, a onda je se pojavio jedan mali patiuljak Uča, pune glave i hrabrih ideja i pomrsio konce najavljenom finalu.

Ko je zapravo Erik Zemur ?

Zovu ga francuski Tramp, buldožer istine, boca u moru, budilnik uspavanog naroda, spasitelj, Mojsije. On je pola De Gol, pola Napoleon. Jevrejin poreklom on je veći Francuz od Francuza i na tome zasniva svoju politiku. Za druge je to savršeni oportunista, koji koristi medije za svoju promociju i bogaćenje, klovn medijskog cirkusa. Načitan, ali ne i naočit, čak dosta ružan, ovaj skoro kepec je za uzvrat britka sablja protiv mondijalizma. Bez dlake na jeziku on često koristi citate velikih ljudi i ne ustručava se da postavlja nezgodna pitanja i da sam daje odgovore.

Zemur je za asimilaciju imigranata od kojih zahteva da napuste svoja imena i kulturu ako žele da postanu Francuzi ili da ostanu stranci. A ne da igraju na dve strane. Kad ulazite u Francusku, izujte se, poručuje strancima koji žele da žive u francuskoj ili postanu njeni državljani i dodaje: „Danas, u francuskim predgrađima, mnoge muslimanske porodice zabranjuju svojoj deci da u kući govore francuski, taj đavolji jezik kako ga nazvaju.”

Što se tiče diskriminacije pri zapošljavanju, za Zemura razlikovati znači birati. To je obična selekcija ili sloboda da radite sa kim god želite. To nije nepravda, niti zločin kako tvrde pro vladine organizacije i ostali lobiji za prava manjina. Svaki gazda ima pravo da odbije da zaposli crnca ili Arapa. U Francuskoj Francuzi imaju prednost, logično! Ovo je toliko uzbunilo francusku javnost da se samo o tome blebeće po vas celi božji dan. Kako prekrstiti Muhameda u Mišel ili Fatimu u Fransoaz.

Sve ovo zahteva mnogo hrabrosti koju ostali kandidati nemaju niti im treba jer je po njima Zemur idiot, odvratni rasista, pa čak i mali Hitler. Tako se Francuska opet podeli na dva tabora na Zemurologe i Makrologe uz sve manji uticaj Lepenista koji pokušavaju da uvuku Zemura u svoj tabor. Doduše, on ne zamera samo strancima, i pre svega muslimanima, da okupiraju Francusku, već otvoreno optužuje vlast za kukavičluk, kolaboraciju pa i izdaju.

Vlast mu sa svoje strane vraća milo za drago i često ga šalje na optuženičku klupu zbog širenja mržnje i rasisma. Za sada Zemur nema razrađen program jer nije ni zvanično kandidat ali on nameće teme kao što su ponovno vraćanje smrtne kazne, proterivanje migranata i skidanja sankcija Rusiji i slično. Humanisti urlaju na sva usta, ali Zemuru skače popularnost.

On opet javno optužuje Makrona za njegovu suludu politiku migracije i tvrdi da je za vreme njegovog mandata preko dva miliona Arapa i crnaca ušlo u zemlju i da sada oni sprovode svoje zakone i običaje, totalno suprotne evropskoj civilizaciji. Radi se o otvorenoj i smišljenoj i organizovanoj zameni stanovništva što vodi ka nestanku Francuske. Zvaničnici se nadaju da će on napraviti neki prekršaj i biti osuđen pre izbora i da tako neće imati prava da se kandiduje.

Iako je situacija kritična ona nije izgubljena.

U svojoj najnovijoj knjizi, koja ide ko alva, Zemur tvrdi da još uvek ima nade da se spasi Francuska, ali pod uslovima da svi političari misle barem malo kao on. Knjiga “La France n'a pas dit son dernier mot” u prevodu, Francuska nije rekla zadnju reč, mnogo liči na politički program kampanje za mesto nekrunisanog kralja, kako mnogi nazivaju kirajdžije Jelisejske palate.

Gotovo neograničene vlasti, svaki francuslki predsednik je jedinstven u svetu po svojoj funkciji. Taj može sve šta hoće kao neki diktator ali jedino ne može dokle hoće jer su mandati ograničeni na dve izborne kampanje od po 5 godina. Narodu koji je već jednom srušio monarhiju i pobedio diktaturu, ponovo se gadi ovako personalizovan sistem vlasti.

Demokratija u Francuskoj ima samo ime a ponaša se kao neka autoritarna diktatura političkih oligarha pod pokroviteljstviom Briselske mafije i finansijskih lobija. Uz sve to Zemur tvrdi da su na vlasti nesposobni ljudi koji su na prepad upali u mašinu i improvizuju politiku na uštrb slobode građana. Od kako je krenula pandemija, Francuska se ponaša kao da sanja da postane Kina! Uz pomoć policijske represije, velikih novčanih kazni i novo smišljenih zakona po meri i potrebi, ovakva nazovi demokratija može da radi šta hoće sa svojim građanima.

Da ih pretvara u poslušne i zaplašene građane drugog reda po kineskom sindromu. Sve ovo, bilo istina ili samo predrasuda ide u prilog onima koji tipuju na Zemura. Ipak pitanje je: Može li Erik Zemour postati predsednik šeste sile sveta? Može li Zemur da preživi svoju popularnost? Ogorčen, oštar, ponekad nasilan, politički nepodoban on predviđa smrt Francuske ako se ovako nastavi. Francuska koja više ne privlači niti zrači svojom kulturom i privlačnošću već odbija i bruka se pred svetom. Pariz se ponižava pred Briselom i zatvara oči pred Afrikom i bliskim Istokom, zapušava uši pred vapajom naroda: zaustavite dalju propast i pokornost.

Zemur hoće da sve to promeni. A raja se nada. Sve je veći broj onih koji traže nekog čoveka van sistema van partija van pameti ako treba samo da skine ovu belosvetsku družinu oligarhija i tajkuna sa dnevnog reda. Za sada izgleda da takvog majka nije rodila mada mnogi počinju da veruju da je Erik Zemur nebom poslat da spasi Francusku od islamizacije i zamene stanovništva. Zemur je novi Le Pen na kvadrat jer ne može biti proglašen za fašistu već samo rasistu a to mnogim Francuzima nešto naročito i ne smeta. Većinom se slažu sa konstatacijom da je Francuska u opasnosti od islamizacije i atentata i zamene stanovništva uz pomoć bele kuge.

Pojedini kvartovi su totalno musllimanski gde ni policija rado ne zalazi. Droga i nesigurnost su na svakom koraku. Zbog svega ovoga jedna ličnost kao što je Zemur, uliva strah u kosti vladajućoj stranci ali i opoziciji. On uzima glasove na obe strane, baš kao što je Makron u svoje vreme i pokupio nezadovoljstva i došao na vlast.

Ako je Makron mogao na brzaka da uzme fotelju zahvaljujući degažizmu, overdozi politike i sveopštem gađenju naroda prema samim političarima i njihovim partijama, zašto ne bi i Zemur takođe istom šemom postao predsednik? Istorija se često ponavlja. Popularnost Zemura je krenula putem TV kanala CNews gde je uz tolerantnost vlasnika on sebi dozvolio totalnu slobodu govora, što je do tada bilo nemoguće. Za kratko vreme Zemur je postao veoma gledan i rezultat je bio katastrofalan za vladajuću stranku kao i za opoziciju. Sa 3% njemu je skočila popularnost na preko 10 % a CNews postala najjači info kanal. Zbog ove dinamike visoka komisija za medije je praktično zabranila Zemuru da nastavi svoju emisiju.

Francuzi ko Francuzi, ne vole kad im se nesto zabranjuje. Zemur je onda potegao svoju novu knjigu i ubrzo su se pojavili redovi ispred knjižara gde se ona prodaje. On i dalje postavlja pitanja na koja niko od zvaničnih nema nameru da odgovori. Zemur smeta, Zemur plaši elitu, Zemur ugrožava guzonje i foteljaše i svi čekaju samo jednu reč: Da ili Ne! Kandidat or not kandidat? Ke se ra sera.