Natrag

Intervju

Porf. dr Olga Četvernikova tvrdi: Žele digitalizaciju pomoću koje će menjati ljudski mozak

SZO VRŠI PROMENU LJUDSKE PRIRODE

Stvara se digitalizacija pomoću koje se menja struktura mozga. A iz svih mogućih fondova, sve češće, dolaze informacije o njihovim (SZO) planovima da promene čovekovu prirodu. Zapadna antikovid vakcinacija je dalekosežni projekat sa nepredskazivim posledicama za čovečanstvo. Nema ovde nikakavih teorija zavere: u pitanju su fakti, činjenice! SZO i Bil Gejts stalno osnovaju nove Alijanske za kontrolu zdravlja populacije. Skoro sve što nije u skladu sa takvim prilazom, smatraće se nedopustivo. Rezultat toga biće zamena čovekovog prirodnog imuniteta - veštačkim, bez koga on neće moći da živi. To je apsolutno tačno! Na primer, već se proizvodi vakcina protiv gojaznosti, i obrnuto, protiv preterane mrašavosti. O tome je govorila dr Olga Četverikova, direktorka Centra za geopolitiku pri Ruskom državnom univerzitetu za humanističke nauke, čiji intervju prenosimo

***

Pitanje: Olga Nikolajevna, danas je faktički iščezla medicina orijentisana ka čoveku. Specijalista za molekularnu biologiju i homeopatiju Luj Brojer u svojoj knjizi „Farmaceutska i prehrambena mafija" seća se, ne tako davnih vremena, kada su postojale apoteke, uslovno govoreći „na svakom ćošku". Apoteka je opsluživala kvart, farmaceuti su lično poznavali svakog čoveka koji je dolazio po lekove, birali posetiocima pudere koji im najviše odgovaraju, pravili kreme. Sve se promenilo posle Drugog svetskog rata, kada su u Evropu došli Amerikanci i, u toj oblasti, promenili gotovo sve. Svoje ciljeve u kardinalnoj reformi zdravstva, bogataši sveta koji stoje iza nje, više i ne skrivaju. Hajde da danas razgovaramo o mehanizmima kojima ostvaruju svoje planove.

OČ: Fond Rokfeler i oni koji iza njega stoje, još pre početka Drugog svetskog rata, razradio je ideju i postavio temelj jedinstvenom globalnom medicinskom sistemu preko postepene zamene narodne medicina - farmaceutikom. Jedan od osnovnih instrumenata postala je vakcinacija. U ratnim i poratnim godinama ovaj sistem se praktično učvrstio. Medicinu su počeli da posmatraju kao tehnički instrument, a ne kao zdravstveni sistem, koji pretpostavlja primenu socijalnih, ekonomskih i opštih mera za ozdravljenje, koje uzimaju u obzir ne samo fizičko, već i moralno i duhovno čovekovo zdravlje. Celokupan sistem pomoći sveo se na uske medicinske funkcije. Svi programi Fonda Rokfeler usmereni su na borbu protiv konkretnih bolesti, najrasprostranjenijih u ovom ili onom regionu, ili bolesti koje donose najveći prihod farmaceutskim kompanijama. Taj princip je postao dominantan u celom zdravstvenom sistemu.

SZO stvara Međunarodno ministarstvo zdravlja

Posle završetka Drugog svetskog rata struktura globalne zdravstvene zaštite počela je da jača u svim delovima planete uz pomoć oficijelnog organa - Svetske zdravstvene organizacije (SZO) - postepeno stvarane od 1946. godine i konačno formirane 7. aprila 1948. Upravo se taj datum slavi kao Svetski dan zdravlja.

Danas je uticaj SZO toliko porastao da se sve što nije u skladu sa njenim mišljenjem i direktivama naziva „infodemijom" - lažnim informacijama. Na konferenciji održanoj pre malo više od godinu dana, koju je organizovala SZO radi razrade „novih naučno zasnovanih mera i prakse, usmerenih na sprečavanje, otkrivanje i suzbijanje lažnih informacija", rečeno je da će se stvoriti nova nauka - infodemiologija, koja će razrađivati metode suprotstavljanja infodemiji kao sastavnom delu borbe protiv KOVID-19 i protiv pandemije kao takve. U toku je pokušaj da se ovaj proces ozakoni kao praksa koja je u skladu sa međunarodnim standardima.

Rokfeler fondacija decenijama upravlja glavnim zdravstvenim ustanovama sveta

Na redu je i stvaranje Međunarodnog ministarstva zdravlja. SZO ovde nastupa kao tehnički direktor, buldožer koji treba da raščisti trg pre izgradnje nove strukture u kojoj će biti jedinstven međunarodni pravni sistem, i jedinstven sistem finansiranja, i jedinstvena ideologija. Po zamisli „reformatora" postepeno, celokupna medicina treba da se pretvori vakcinaciono-profilaktičku.

I već sada, pažnja se svuda usmerava ne na lečenje bolesti, već na njenu profilaksu. Ali to nije ona profilaksa koja je postojala u sovjetskim vremenima, kada se gradio sistem preventive kroz odgovarajući načina života. Danas je reč upravo o vakcinacionoj profilaktici, o imunizaciji pomoću vakcina. Skoro sve što nije u skladu sa takvim prilazom, smatraće se nedopustivo.

Pitanje: Rezultat toga biće zamena čovekovog prirodnog imuniteta - veštačkim, bez koga on neće moći da živi?

OČ: Apsolutno tačno! Na primer, već se proizvodi vakcina protiv gojaznosti, i obrnuto, protiv preterane mrašavosti.

Fond Rokfeler vodi glavnu reč u ključnim promenama

Pitanje: Na koji način je SZO pomogla realizaciju planova Fonda Rokfeler?

OČ: Njenom nastanku prethodilo je stvaranje, u Vašingtonu godine 1943. - Uprave za pomoć i obnovu Organizacije nacija (APOON). U njene zadatke ulazilo je i pomaganje ljudima u krajevima oslbođenim od fašista; pri Upravi je funkcionisalo Odelenje za zdravlje. APOON se izgrađivao kao struktura sa isključivim uticajem SAD. Amerikanci su nastupali kao njeni neposredni rukovodioci. No, osnove i principi rada postavilo je Međunarodno odelenje za zdravlje (MOZ) Fonda Rokfeler.

Džon Rokfeler, jedan od osnivača svetske hobotnica organizacije

APOON je bila ne samo prethodnica SZO, već je neprimetno postala i kovačnica kadrova za novu organizaciju. U julu 1946. godine na Međunarodnoj konferenciji za zdravstvenu zaštitu na kojoj je doneta odluka o stvaranju SZO, većina prisutnih bili su stipendisti Fonda Rokfeler. Prilično brzo i kadrovi, i metodi, i razvijeni programi MOZ su se preselili u SZO.

Zanimljivo je da su SAD posle zvaničnog formiranja SZO još dva meseca razmišljale da li da uđu u tu organizaciju ili ne. Predstavnici Sovjetskog Saveza su aktivno na tome insistirali. Iako je sam SSSR uzeo učešće u stvaranju SZO, 1949. godine je izašao iz nje i u njoj nije bio prisutan do 1956. godine.

Pitanje: I u UNESKO je SSSR ušao tek 9 godine posle njegovog stvaranja…

OČ: To je bila od samog početka principijelna Staljinova pozicija, pošto se na čelu organizacije koja utiče na nauku, kulturu, obrazovanje nalazio jedan od najznačajnih eugeničara - Džulijan Haksli.

Pitanje: Da, ta struktura, sa očiglednim „duplim dnom", pretenduje da kontroliše pogled na svet čovečanstva. Otuda i zanimanje za kulturne objekte, obrazovanje, nauku…

SZO je finansirana iz SAD i Fonda Bil Gejts

OČ: Obrazovanje je za Amerikance politička, ključna sfera, instrument za formiranje društva kao takvog, mehanizam upravljanja svešću, UNESKO se time i bavi. Staljin i sovjetski političari su dobro shvatili: ukoliko bi stupili u tu organizaciju, faktički, morali bi da se uskladimo sa potpuno nama tuđim pogledom na svet i standardima iz njega proisteklim.

Sedište Gejtsove imperije je smešteno u ovoj zgradurini

No, kada smo ulazili u Svetsku zdravstvenu organizaciju, poverenja je bilo više - reklo bi se da je saradnja sa SAD u godinama Velikog otadžbinskog rata, stvorila neku iluziju da je moguće uticati na stanje stvari. Ali, to se nije desilo. Kao prvo, SZO je najvećim delom finansirana iz SAD-a. SSSR ovde nije mogao da igra važnu ulogu. Kao drugo, SZO je usklađena sa modelima Fonda Rokfeler. Zato je Sovjetski Savez vrlo brzo izašao iz Svetske zdravstvene organizacije. I samo se tokom vladavine Hruščova aktivno radilo na integraciji SSSR-a u međunarodne organizacije.

Skriveni deo istorije SZO u kojoj Fond Rokfeler ima vodeći položaj je smanjivanje broja stanovnika

Faktički od dana stvaranja SZO Fond Rokfeler imao je u njoj skrivenu ulogu: sve je određivao, ali nikada nije otvoreno govorio o svojoj delatnosti.

Pitanje: U čemu se sastojao osnovni uticaj Fonda Rokfeler na SZO?

OČ: U propagandi institucionalizacije međunarodne zdravstvene zaštite - osnovani su instituti sa konkretnim zadacima, a takođe i praksa spoljašnje kontrole ostvarivanja razrađenog programa, tako da je svaki korak vrlo strogo kontrolisan. Na primer, upravo od MOZ-a Fonda Rokfeler preuzeta je praksa, koja je bila temelj važnih vertikalnih kampanja SZO u iskorenjivanju malarije i drugih bolesti u svetu. To je akcioni plan usmeren na konkretne rezultate u suzbijanju određene bolesti, u čijim okvirima se stvaraju, donose odgovarajući potplanovi.

No, svejedno, glavno nasleđe Fonda Rokfeler dovoljno dugo je ostalo skriveno. Reč je o eugenici i o planovima za smanjivanje broja stanovništva. To je najvažniji, skriveni deo istorije SZO u kojoj Fond Rokfeler ima vodeći položaj.

Ključnu ulogu u uvođenju ideja eugenike u Fond odigrao je Džon Rokfeler-mlađi, predvodnik drugog pokolenja Rokfelera. Jedan od pet sinova, Džon D. Rokfeler III, počeo je aktivnije, čak i od oca, da širi ideje eugenike. Vaspitan je na maltuzijanskim idejama.

Pseudonauku eugenike usvajao je na Univrzitetu Prinston pod okriljem upravnika, člana američkog Društva za eugeniku, profesora ekonomije Franka Fetera. Dalje, Džon D. Rokfeler III kratko je radi u Birou za socijalnu higijenu porodice - organizaciji koja se bavila kontrolom rađanja, a 1931. godine priključio se savetu direktora Fonda Rokfeler, gde se nalazio i Frederik Ozborn, koji je umnogome predodredio novo viđenje eugenike. Za vreme Trećeg Rajha Ozborn je lično odobrio nacistički eugenički program kao „najvažniji eksperiment koji je ikada sproveden".

Rimski klub Rokfelera i drugih milijardera već pola veka pomaže širenje ideje o što manjoj svetskoj populaciji, u njemu ima i naših "umova"

Godine 1934. kada su nacisti već bili na vlasti u Nemačkoj, Džon D. Rokfeler III je napisao ocu pismo u kome je izrazio želju da se bavi problemom prenaseljenosti. Početkom pedesetih godina prošlog veka stvoren je rokfelerski Savet za stanovništvo. Otpočela je svesna ekvilibristika: umesto diskreditovanog termina „eugenika" počeli su da koriste pojmove kao što su „populaciona kontrola" i „planiranje porodice".

Nametana je ideja da je nekulturno, nepravilno, necivilizovano - imati mnogo dece

Pitanje: Centralnu ulogu u preimenovanju eugenike i stvaranja nove oblande oko nje pripada Ozbornu?

OČ: Da. Evo jedne njegove izjave: „Sama reč „eugenika" je na lošem glasu u nekim oblastima. Ljudi jednostavno ne mogu da prihvate ideju da je genetska osnova na kojoj je formiran njihov karakter loša i ne treba da se reprodukuje u narednom pokolenju. Oni ne prihvataju ideju da su oni, u suštini, niža vrsta."

Ozborn je predoložio da se eugenika proda na velikom tržištu u novom pakovanju. Umesto fraza o uklanjanju ljudi niže vrste kroz prinudnu sterilizaciju, treba govoriti o slobodi izbora veličine porodice u zavisnosti od kvaliteta života. Ozborn je video ogromni potencijal za eugeniku u kontracepciji i masovnom seksualnom obrazovanju stanovništva. Po njegovoj zamisli čovek treba sam da dođe do misli da je nekulturno, nepravilno, necivilizovano - imati mnogo dece.

Pitanje: Zaista, ovde je teško nešto prigovoriti, zato što, kao prvo, izgleda kao da postoji sloboda izbora, a drugo, sve ideje se prikazuju kao briga o čoveku. Kako je reagovala SZO na ove inicijative?

OČ: SZO, pokušavajući u početku da nastupi sa humanističkih pozicija i vrednosti, ovu ideju je kategorički odbacila. Zato je Džon D. Rokfeler III 1952. godine sponzorisao Konferenciju o problemima populacije, na kojoj je i osnovan Savet za stanovništvo.

Džon Dejvidson Rokfeler Ormond Bič 23. maj 1937 je bio američki industrijalac i filantrop

Osnivač je porodice Rokfeler, koja je svoje bogatstvo stekla u naftnoj industriji . Brat je Vilijama Rokfelera

Posle uspeha nekoliko programa Saveta, Fond Rokfeler mu dodelio mnogo značajniju sumu za razvoj. A godine 1963. Savet je razradio sopstveni program usmeren na rešavanje populacionih problema, koji su 1982. godine definisani kao Program nauke o stanovništvu. U skladu sa njom, demografske nauke treba da se usmere u tri pravca: istraživanja u oblasti reproduktivne biologije, tehnologije kontracepcije i političkih istraživanja. Faktički sve se svodilo na smanjivanje broja stanovnika.

Svetska zdravstvena organizacija distribuira novac za projekte neproverenih vakcinacija prema nalozima Gejtsa i Rokfelera

Američki ekonomist, pisac i istraživač Vilijam Engdal povodom ovoga je napisao: „Stari razgovori o čistoći rase i uklanjanje „ljudi niže rase" su prošlost. Ipak, leopard eugenike nije promenio svoje pege posle rata. Postao je mnogo opasniji u Savetu za stanovništvo…Rokfeler je pronicljivo prepakovao svoju diskreditovanu rasnu eugeniku i klasnu ideologiju u odelo „populacione kontrole". I umesto da se usredsredi na pitanja unutrašnje politike kao što su: siromašni migranti, umno zaostali… on je proširio svoj pogled na sve zemlje u razvoju, veliko more čovečanstva koje je stajalo između porodice Rokfeler i realizacije njenih ambicioznih posleratnih programa Novog američkog doba."

Zaista, preko lica ovlašćenih od Fonda Rokfeler ove ideje su počele vrlo aktivno da se šire među činovnicima, probijajući se u aparat OUN. Na kraju, 1962. godine na sesiji Generalne skupštine OUN razmatrano je pitanje povezanosti broja stanovnika i ekonomskog razvoja zemalja i delovanju OUN u vezi sa tim.

Sredinom šezdesetih godina OUN je dobila mandat za pomoć zemljama koje vrše kontrolu stanovništva preko SZO i UNESKO-a. A godine 1967. UNESKO je zauzela poziciju koja favorizuje planiranje porodice. Rukovođenje ovim projektom na sebe je preuzeo Fond OUN za aktivnosti stanovništva (od 1987 godine - Fond OUN za stanovništvo - UNFPA), čiji je zvanični zadatak saradnja zemalja u razvoju i zemlja čija je ekonomija u tranziciji u rešenju demografskih problema. Pitanje je jednostavno postavljeno: ako ne želite ekonomski rast u državi kontrolišite natalitet.

Ugledni francuski naučnik Montanjije je 2008. dobio Nobelovu nagradu za medicinu za otkriće virusa Side

Ako želite ekonomski rast u državi kontrolišite natalitet

Godine 1971. Fond za stanovništvo prelazi u nadležnost Generalne skupštine OUN i na taj nači svi učesnici Skupštine postaju saučesnici u njegovim aktvnostima.

Pitanje: Globalni program eugenike!

OČ: Da, jezgro - eugenika, suština - eugenika! Obrazlaganjem navedenih ideja tada se aktivno bavilo nekoliko „centara mozgova". Godine 1972. na inicijativu Dejvida Rokfelera stvoren je Rimski klub, koji je objavio poznati izveštaju „Granice rasta" u kome se pojavljuje misao da će se čovečanstvo, zbog prenaseljenosti, kroz 40 godina susresti sa problemom nedostatka životnih namirnica.

Pre dve godine pojavio se i poznati rad Henrija Kisindžera „Memorandum 200 o istraživanju nacionalne bezbednosti: posledice rasta stanovništva u svetu za bezbednost SAD i njenih interesa van granica" (National Security Study Memorandum 200, NSSM200).

U njemu se otvoreno tvrdi da rastući broj stanovništva u najmanje razvijenim zemljama i zemljama trećeg sveta, predstavlja pretnju za nacionalne interese SAD, jer povećava rizik nastanka političke nestabilnosti i nereda. To može dovesti na vlast u tim zemljama snage koje prestavljaju opoziciju američkoj politici, i biti uzrok smanjenja isporuke sirovina koje su potrebne američkoj ekonomiji. Zato je neophodno koristiti za ostvarivanje svojih ciljeve nacionalne lidere, sredstva informisanja, obrazovanje i programe međunarodnih organizacija za ograničenje nataliteta. Godine 1975. američki predsednik Džerald Ford prihvatio je ovaj izveštaj kao zvaničnu politiku SAD.

Šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka aktivno se šire programi za dobrovoljno ograničavanje natalita kroz praksu planiranja porodice. Prvi zvaničan međunarodni dokument u oblasti demografije je Globalni plan akcije donet u Bukureštu 1974. na Međunarodnoj konferenciji o stanovništvu i razvoju. Programi o stanovništvu počeli su da se uključuju u agendu pomoći zemljama u razvoju pod parolom da su neophodni za njihov socijalno-ekonomski razvoj.

Građa virusa side

Pitanje: Koliko je sredstava za ovo izdvojeno?

OLGA ČETVERIKOVA: Od sredine sedamdesetih do sredine osamdesetih godina prošlog veka međunarodno finansiranje programa pod vođstvom SAD, kada je reč o ovom pitanju, poraslo je sa 168 na 521 milion dolara.

Uspesi Rokfelera i SZO u programu smanjenja nataliteta

Pitanje: Kakav je bio ukupan efekat realizacije programa za smanjenje nataliteta?

OLGA ČETVERIKOVA: Značajan. Ako je u periodu od 1960-1965 na jednu ženu dolazilo šestoro dece, onda ih je u periodu 1985-90 bilo manje od četiri. Za 43% smanjen natalitet može se pripisati širenju programa za planiranje porodice.

No, Fond Rokfeler populariše i druge metode za smanjivanje stanovništva - korišćenje takozvanih antifertilnih vakcina.

Realizacija ovog programa počela je 1972. godine, kada je SZOobjedinila međunarodne kolektive naučnika iz različitih oblasti i kliničke lekara radi konkretnih istraživanja, i odredila ciljnu grupu za vakcinaciju vakcinama za regulisanje fertilnosti. Zajedno sa Fondom OUN za stanovništvo, Svetskom bankom, Programom za razvoj OUN, Fondom Ford i drugim organizacijama, otpočelo je finansiranje Programa SZO za reproduktivno zdravlje u čijim su okvirima razrađivane i vakcine protiv začeća. Samo je tokom prvih 20 godina na to bilo protraćeno 400 miliona dolara.

Bile su potrebne vakcine za neutralizaciju bioloških funkcija čovekovog horionskog gonadotropina (hCG) - hormona koji je odgovoran za fertilnost. Sprovedena su ozbiljna istraživanja o čijim je rezultatima napisano mnogo članaka. Fond Rokfeler se, veoma dalekovido, potrudio da uvuče u ova istraživanja i naučne centre zemalja u razvoju. Na kraju je uspeo da razradi prototip anti-hCG vakcine, koja će, kako se mislilo, dovesti do pojave savršeno novog metoda planiranja porodice.

Pitanje: Kako se koriste rezultati ovih istraživanja?

Gejts postade Glavni stručnjak za vakcine

OČ: Početkom devedesetih godina prošlog veka SZO je otpočela masovne vakcinacione kampanje protiv tetanusa među ženskim delom stanovništva Meksika, Nikaragve, Tanzanije, Nigerije, Filipina. Posledice primene tih vakcina bili su pobačaji i druge komplikacije koje su se javljale kod vakcinisanih. Meksički komitet „Za život" alarmirao je javnost. Pojavila su se pitanja: zašto se vakcina protiv tetanusa daje samo devojčicama i mladim ženama uzrasta od 15 do 45 godina? Zašto su je više puta primali? I na kraju se otkrilo da te vakcine sadrže ljudski horionski gonadotropin (hCG) koji u dodiru sa nosiocem tetanusovog toksina stimuliše obrazovanje antitela protiv hCG što ženu onemogućava da održi trudnoću. Upravo je to bio razlog masovnih pobačaja i neplodnosti vakcinisanih. Slično se desilo u svim zemljama, u 52 zemlje u kojima je vršena vakcinaciona kampanja i u kojima je vakcinisano više od 130 miliona ljudi. Pri tome ni jednoj ženi koja je dobila antitetanus vakcinu nisu rekli koji je pravi sastav vakcine.

Kada otkrivene činjenice više nije bilo moguće kriti, SZO nije objašnjavala i nije se pravdala, jednostavno je zaustavila ove programe. Ipak, vakcinisane žene, milioni njih, postale su neplodne, a za ovaj zločin niko nije odgovarao. Ako je o antifertilnim vakcinama napisana masa naučnih radova, o ovim, nazovimo ih „antitetanus" vakcinama, ispitivanja su vršena u tajnosti. Ni jedna od njih nije bila testirana ili licencirana za prodaju i distribuciju.

Bivši američki obaveštajni oficir Lari Romanov u članku „Poučna priča o SZO", napisao je da ova organizacija „ispunjava dve osnovne funkcije: kao prvo ona za svoje gazde predstavlja instrument smanjivanja stanovništva u svetu, i drugo, istupa kao moćan marketinški agent krupnih farmaceutskih kompanija, konkretno, proizvođača vakcina". Romanov je nazvao SZO „međunarodnim zločinačkim preduzećem" koje stvara sintetičke viruse da bi posle toga vakcinisalo ljude protiv njih.

Pitanje: Čudno je što od strane vlasti država u kojima su vršeni zločini nije bilo odgovarajuće reakcije?

Glavni cilj medicine su vakcine i vakcinisanje a ne prirodno lečenje i stvaranje imuniteta

OČ: Ovde je vrlo karakteristično kako su se vlasti Filipina ponašale. Ministar zdravlja ove države izjavio je da, pošto su vakcine sertifikovana od SZO, filipinsko rukovodstvo nije sumnjalo u pouzdanost proizvođača. Reč je o dve kompanije iz Kanade i Australije. Kakvi su „autoriteti" ovi proizvođači svedoči i poznati skandal koji se dogodio 1980. godine kada je pomenuta australijska kompanija, zajedno Crvenim krstom Kanade svesno širila epruvete sa preparatima krvi zaraženim SIDOM-om

No, iako su ove činjenice postale javne nikakvih posledica za SZO nije bilo, dalje informacije o ovome su blokirane. SZO je odlično uvežbala metodiku laži i prećutkivanja svog učešća u zločinima.

Pitanje: Uzimajući u obzir kakve moćne sile stoje iza programa za vakcinaciju, ne iznenađuje takvo ponašanje SZO.

OČ: Želim da se zadržim na još jednom čedu Fonda Rokfeler, koje je potom usvojio Fond Gejts - to je kampanja masovne vakcinacije dece u svetu od smrtonosnih dečjih bolesti.

Pitanje: Koju vodi Dečji Fond OUN (UNICEF)?

OČ: Da. Godine 1990. Fond Rokfeler pokreće Inicijativu za dečju vekcinaciju - CVI, koja je rezultat zajedničkog rada Fonda, Programa za razvoj OUN, UNICEF-a, SZO, Svetske banke sa privatnim i državnim partnerima, uključujući i vladine ustanove, naučnike i proizvođače vakcina.

Naravno, cilj projekta je bilo stvaranje vakcine koja će se davati oralno, samo jedna doza, a koja će biti efikasna i jevtina i delovati protiv nekoliko bolesti. Godina 1994/95 Fond Rokfeler je izdvojio za CVI 2,5 miliona dolara, no, to je, ispostavilo se, bilo malo. I tada je štafetu preuzeo Fond Gejts (zvaničan naziv - Fond Bila i Melinde Gejts).

Pitanje: Da li to znači da je Fond Rokfeler napustio posao?

OČ: Nikako. On se bavi strateškim zadacima. A sfere povezane sa imunizacijom, vakcinacijom, stavljene su u nadležnost Fondu Gejts.

Glavna dobrotvorna ideja, od dana njegovog osnivanja je sveopšta imunizacija. Razume se, Fond je tesno povezan sa Big farmom i poseduje pakete akcija takvih farmaceutskih kompanija kao što su GlaxoSmithKline, Novartis, Hoffmann-La Roche, Sanofi-Aventis, Pfizer i druge. A predstavnici ovih kompanija učestvuju u upravljanju Fondom.

Masovne vakcinacije donose milijarde profita Gejtsovima, Rokfelerima i farmaceutskim gigantima

Big farma se odavno pretvorila u moćnu lobističku strukturu, koja određuje ne samo razvoj svetske medicine, već i drugih sfera života, pošto se zdravstvo prepliće i sa socijalnom i sa obrazovnom sredinom. Big farma je postala jedan od najvažnijih subjekata delatnosti, povezana sa delatnošću banaka i IT-kompanija.

Godine 2017. po ocenama međunarodnih analitičara ukupno tržište Big farme iznosilo je 1 trilion i 200 milijardi dolara. I njegov ukupni rast je negde 3% godišnje.

Pitanje: Sve je tako isprpletano, a zapravo, to je jedna velika hobotnica.

OČ: Da, jedan monstrum sa više glava. Među ovim kompanijama nema nikakve konkurencije, one su sve sfere odavno podelile među sobom. Zato današnja priča o borbi za posao između različitih farmaceutskih kompanija - informacija je za neobaveštenog čoveka.

Pitanje: Bil Gejts je finansirao sve učesnike trke i njemu je svejedno ko će stići prvi zato što se kladio na sve?

OČ: Naravno. Kada se prouči istorija tih farmaceutskih kompanija, ispostavi se da je svaka prepuna skandala i tragičnih događaja. Ali, očekivano, to se zaboravlja, i prema njima nastavljaju da se odnose kao prema potpuno respektabilnim strukturama.

Danas Fond Gejts zauzima drugo mesto na listi finansijera kampanje SZO. Pri čemu najveći deo sredstava odlazi na programe vakcinacije.

Godine 1998. Gejts je inicirao program za vakcinaciju dece. Usled pogoršanja rada mehanizama za širenje vakcinacije u siromašnim zemljama, godine 2000. osnovana je Globalna alijansa za vakcine i imunizaciju - GAVI (Alijansa za vakcinaciju). Stvorena je upravo kao instrument za realizaciju ovog vakcinacionog programa koji nije mogla da ostvari CVI.

Gejts na konferenciji TED 2010. u Kaliforniji priznaje da je pomoću vakcinacije moguće smanjiti stanovništvo na planeti za 10-15%

Pitanje: Kakav je mehanizam delovanja Alijanse?

OČ: GAVI je međunarodna organizacija čija je osnova državno-privatno partnerstvo. Među proklamovane ciljeve spada: spasavanje dečjih života, zaštita zdravlja ljudi.

GAVI je postala model za druge oblike državno-privatnih organizacija koje su, uz pomoć Gejtsa, nicale kao pečurke posle kiše. Alijansu stvara Svetska alijansa za poboljšanje ishrane - GAIN (Global alliance for improved nutrition). U januaru 2003. godine pojavio se projekat „Veliki zadaci globalne zdravstvene zaštite", u okviru koga su naučnicima nuđeni grantovi za najbolje inovacione ideje u oblasti zdravstva. Godine 2012. obrazovan je Svetski fond za inovacione tehnologije u prehrani sa sedištem u Japanu. Godine 2013. pojavila se „Alijansa za globalnu saradnju u istraživanju spremnosti reagovanja na zarazne bolesti", u kojoj Fond Gejts igra ključnu ulogu. Ovo je, naravno, daleko od potpunog spiska državno-privatnih organizacija iz kojih vire rogovi Fonda Bila i Melinde Gejts. Mehanizam njihovog delovanja faktički omogućava da privatni interesi definišu programe u oblasti zdravstva, da ih ozakone, a onda mobilišu resurse, pa i državne.

Na taj način gradi se neka nova arhitektura globalne zdravstvene zaštite, hranjena od državno-privatnih struktura, gde SZO nastupa u ulozi tehničkog izvršioca, obezbeđujući svim tim fondovima i projektima legitimnost i status međunarodnih projekata. Pri tome sama SZO faktički gubi svoj autoritet i postaje jedna od mnogobrojnih struktura. Zato se Fond Gejts pretvara u najvećeg sponzora, važnog igrača koji može da određuje osnovne aktivnosti u sferi zdravstvene zaštite.

Možemo se prisetiti izjave Bila Gejtsa na konferenciji TED 2010. godine u Kaliforniji, u kojoj priznaje da je pomoću vakcinacije moguće smanjiti stanovništvo na planeti za 10-15%. Ili možemo navesti njegove reči koje je izrekao kada se govorilo o neophodnosti borbe sa siromaštvom i bolestima, posebno dečjim, pomoću socijalnih mera: „Neki tvrde da poboljšanje zdravlja zahteva iskorenjivanje siromaštva. No, nije neophodno iskoreniti siromaštvo u svetu da bi se iskorenile boginje. I nije neophodno iskoreniti siromaštvo da bi se samanjila malarija. Nama je potrebna proizvodnja i distribucija vakcina." Ovde je Gejts krajnje ciničan i otvoren.

Pitanje: Osim vakcina postoje i brojna druga sredstva koja utiču na čovekovo zdravlje: elektromagnetna zračenja, pesticidi za koje se još u Trećem rajhu znalo da razarajuće utiču na DNK, kućna hemija i druge za nas uobičajene stvari koje mogu dovesti do problema u reprodukciji i izazvati druge mutacije.

OČ: Potpuno tačno. Promene koje se odigravaju tiču se svih sfera našeg života. Među njima je i digitalizacija pomoću koje se menja struktura mozga. A iz svih mogućih fondova, sve češće, dolaze informacije o njihovim planovima da promene čovekovu prirodu.

Nedavno je SZO izjavila da četiri nova soja KOVID-a treba da dobiju nazive poznate ljudima. Nazvali su ih: Alfa, Beta, Gama, Delta. Ovde se odmah javlja asocijacija na roman Oldosa Hakslija „Vrli novi svet" jer su kaste ljudi, opisane u njemu, nazvane upravo tako: Alfa, Beta - to su intelektualno najrazvijeniji ljudi, elita, Gama i Delta se koriste za težak fizički rad, njihov mozak nije sasvim razvijen, oni vrše isključivo primitivne operacije. Interesantno je što su sojeve vezali za određene teritorije: naziv Alfa dat je soju iz Velike Britanije, Beta - iz Južne Afike, Gama - iz Brazila (mulati, latinosi), Delta - je pripala Azijatima. Po američkoj skali Rusi ulaze u kategoriju „Azijati" što znači Delta. U tom smislu, nemoguće je ne razumeti da je zapadna antikovid vakcinacija - dalekosežni projekat sa nepredskazivim posledicama za čovečanstvo.

Sa ruskog posrbio: Aleksandar Mirković

podeli ovaj članak:

Natrag