Natrag

KiM

Kako je Aleksandar Vučić zalepio nestanak Srbije na Kosmetu

Poslednja igra Fahrijinog sina

Napetost na KiM izazvana je sredinom septembra kada je započeta primena faze sporazuma koji su u Briselu, uz EU kao garant, potpisali kosovski Albanci, apsolutno bez ikakvog međunarodnog legitimiteta, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.Da je sve deo dogovora i koordinisano kako bi tenzije bile podignute na što viši nivo, može se dokazati prostom činjenicom.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Kako je isticao rok za prestanak "tolerisanja" srpskih registarskih tablica, kosovski Albanci su instalirali nove kontejnere za "lakše funkcionisanje policijskih službenika" budući da se očekivao povećani obim posla. Već sutradan, 20. septembra, počeli su da skidaju tablice sa srpskim oznakama kao nešto sasvim normalno. Događaji koji su usledili su poznati a u njima leži i dokaz o nameštanju.

Kako su dani odmicali svako malo smo mogli da pročitamo ili čujemo u medijima kako jedinice ROSU ojačavaju svoj sastav novim pripadnicima.

Treba se prisetiti 2011. godine kada su na severu Kosova i Metohije podignute barikade. To je učinjeno istim povodom kao i ovaj put jer Srbi nisu želeli da prihvate separatističke paralelne institucije oko čijeg uspostavljanja su započeti pregovori u Briselu. Zahvaljujući naprednjačkoj pobedi na izborima u Srbiji 2012. godine, to je kasnije ipak uspešno nametnuto. No, tokom tih barikada bilo je dovoljno da prođe samo jedno vozilo specijalnih jedinica kosovskih Albanaca, ili čak KFOR-a, pa da ceo sever pokrajine barikadama bude hermetički zatvoren i za njih i za KFOR. Bez predstavnika srpske vlasti iz Beograda, KFOR nije mogao svojim vojnicima na severu da dostavi čak ni hranu i vodu za piće. Toliko su blokade bile efikasne.

Ove, 2021. godine, ni jedan jedini put nije ni pokušano da se putevi blokiraju već se samo kukumavčilo na ponašanje albanske policije! Razlog za to jeste Vučićeva "Srpska lista" koja vrši lokalnu vlast u okviru sistema za koji su nadležni albanski separatisti. Kao takva ona ne može da blokira puteve i spreči izvršenje odluka nadležnih koje se smatraju legitimnim u sistemu u kome funkcionišu.

Ti isti ljudi, zaposleni koje su krizni štabovi "Srpske liste" slali na Jarinje i Brnjak, barikade su mogli da podignu 50 kilometara ispred ovih administativnih prelaza u Zvečanu i ispred Zubinog Potoka i da tako na krajnje jednostavan način spreče sprovođenje ove odluke. Samo da to nije potpisao Vučić u Briselu i da "Srpska lista" nije deo Vučićevog veleizdajničkog poduhvata. Samo da nije tako...

Pa, opet, Aca Srbin je na kraju izvojevao još jednu pobedu, kažu njegovi mediji. Ona se sastoji u tome da neprijateljski nastrojena manjinska zajednica, kosovski Albanci, sada imaju legitimno pravo da nalepnicama prekriju državne simbole na registarskim tablicama države u kojoj obitavaju a za šta im je pismenu saglasnost dao upravo predsednik te države, Aleksandar Vučić. Simbolično, nalepnice su bele boje poput zastavica čije značenje je svima poznato.

Ta poslednja "pobeda" mu je donela još jedan vladarski naziv - Osramotitelj Srbije. Možda mu on najbolje i pristaje od svih do sada jer najveći politički uspeh Aleksandra Vučića jeste besomučno posramljivanje države Srbije i njenih građana.

Svojim zapadnim mentorima on je idealan jer teško da će bilo ko biti drugi da bude sposoban da istovremeno u javnosti podiže tenziju i "srbuje" a da putem svojih medija, promoviše upravo interese onih na koje podiže ojađenu vojnu silu Srbije na čelu sa dezerterom i detinjastim avanturistom Vulinom.

Gotovo u istom trenutku, veb portal koga je osnovala Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Kosovo onlajn, objavio je priču o Srbinu i Albancu koji se "ne bave politikom" već ih brine "kako da zadrže mlade". Naravno reč je o "primeru suživota" mimo dnevne politike. Zoran i Hamit iz Rabovca pomažu jedan drugome u poljoprivrednim poslovima i žive kao najrođeniji. Sva je priča sazdana na goloj laži.

Zoran Spasić je pre deset godina obavljao funkciju predsednika opštine Lipljan, po srpskom sistemu, a do danas je ostao aktivan u lokalnoj vlasti. Tačnije, kandidat je "Srpske liste" za opštinu Lipljan pod brojem 7! Što se Hamita tiče, zbog njegove zavisnosti od alkohola odbačen je od svoje zajednice i vreme provodi uglavnom uz piće u srpskom kafiću u Lipljanu. Na svoju žalost, idealan je profil prijatelja člana "Srpske liste".

Rabovce, selo u kome žive, je "slepo crevo", zbog čega nema ni kupaca za zemlju. Ništa se ne gradi pa je jedno od retkih sela na KiM koje je zadržalo izgled kakav je imalo i pre '99. godine. Mladi čim ojačaju odlaze iz te pustare a i od Srba i od Albanaca ostala je samo sirotinja koja nije imala kud. Zato neguju komšijske odnose jer su ostavljeni i prepušteni sebi.

Za to vreme Vučić je pokrenuo kolone oklopnih vozila i u nebo podigao tri helikoptera i dva aviona u sastavu vojske Srbije. On to nije učinio sam niti samo u dogovoru sa albanskim separatističkim vlastima, već i sa NATO paktom na terenu. Naime, prema Kumanovskom sporazumu iz 1999. godine, definisana je "zona vazdušne bezbednosti (ASZ) kao zona od 25 kilometara koja se proteže izvan granica pokrajine Kosova i Metohije, unutar dela teritorije SRJ.

Ona uključuje vazdušni prostor iznad te zone od 25 kilometara". U daljem tekstu sporazuma se precizno navodi da "bilo koje snage SRJ i Republike Srbije" ne mogu da uđu u zonu kopnene, odnosno vazdušne bezbednosti "bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR")."

Ovo je potvrđeno još jednom 2013. godine kada je za kontrolu civilnog saobraćaja određena Mađarska državna agencija Hungarkontrol, dok je vojno vazduhoplovstvo ostalo u nadležnosti KFOR-a. Dakle, za nadletanje administrativne linije i podizanje tenzija u javnosti, iz nekog svog razloga, odobrenje je dato direktno iz NATO-a. Po svemu sudeći, zapad mnogo ulaže da sačuva svog pulena Vučića na vlasti.

No, ovi događaji su poslužili da po prvi put i konkretno čujemo kako je ovaj režim ne samo od zemlje već i od naroda digao ruke.

Na konferenciji za medije povodom navodnog napada ROSU na sever KiM, novinarka N1 televizije upitala je Vladimira Orlića, vodećeg propagandnog jastreba SNS-a, da prokomentariše događaje, da poruči nešto ljudima koji se smrzavaju na barikadama na severu KiM. Ipak, on je uporno i pomamljeno govorio samo o Đilasu van svakog konteksta. Izrevoltirana Orlovićevim ignorisanjem, novinarka je upitala da li su to zaslužulili ljudi na Kosovu i Metohiji da bi on kratko odbrusio "nas oni ne zanimaju" i naveo EU kao partnera u pregovoru kome polažu račune!

Sramote su se dalje nizale a sledeća je oličena u bilbordima sa natpisom "Dobrodošli u zajednicu srpskih opština". Naime, ovim bilbordima u potpunosti je negirano ime Kosova i Metohije i pretočeno u besmislenu "Zajednicu srpskih opština". Dakle "srpske opštine" koje mediji pominju - nisu opštine Republike Srbije već opštine tzv. "republike Kosovo" u kojoj većinu stanovništva čine Srbi zbog čega ih tako i nazivaju, i to je sve!

Ono što se u javnosti namerno prećutkuje jeste da će ona, pored ostalog, imati pun nadzor u oblasti zdravstva i prosvete. Dakle, ove dve oblasti koje poslednje funkcionišu u sistemu Republike Srbije, formiranjem Zajednice srpskih opština, neprimetno će skliznuti u okvir albanskog sistema na KiM! Upravo zato se kosovski separatisti ne bune što nakon svih ugašenih institucija države Srbije, prosveta i zdravstvo to još uvek nisu.

Biće to još jedna Vučićeva pobeda, verovatno poslednja jer posle nje Srbije na Kosovu i Metohiji više neće biti.

U ponedeljak 4. oktobra, kada je posle dvonedeljnog natezanja na administrativnim prelazima ostatka Srbije sa KiM, i zvanično na snagu stupila nenormalnost, tog dana mediji na srpskom su redom preneli kako je "normalizovan saobraćaj" prema Kosovu (najčešće bez Metohije). Upadljivo je kako se, i kod režimskih i kod "antirežimskih" medija, horski koristi termin "normalizacija" za pristanak da se na teritoriji države prekriju njeni nacionalni simboli jer jedna manjiska zajednica to tako želi.

Pošto nije mogao da legalizuje separatističku tvorevinu kao državu, Vučić je Srbiju sveo na njen nivo, na nivo takozvane države jer ne možete očekivati od bilo koga drugog da poštuje vašu državu kada vi to niste u stanju da obezbedite na sopstvenoj teritoriji.

No, mediji na sav glas viču kako je Vučić i ovaj put odneo pobedu. Verovatno i jeste samo, koga? Ako već jeste, onda u čije ime se on to bori?

Na to će nam odgovor pružiti ljudi koje je on okupio oko sebe i učinio ih udarnom snagom svoje politike prema Kosovu i Metohiji. Redom su to oni koje je po dolasku na vlast tako žestoko napadao kao "Tačijeve Srbe" da bi ih ubrzo primio u svoje naručje.

Za njih se ne može reći da su Janjičari jer su oni bili mahom na silu islamizovani. Ovo su Srbi koji su se slobodnom voljom, procenivši da će im to doneti naročitu materijalnu korist, jednom već "poturčili" stajući na stranu najvećih srpskih krvnika, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Fatmira Ljimaja i drugih... a onda su se, ne menjajući taj stav, još jednom "poturčili" prelazeći u tabor Vođe za koga se tada već znalo da sve što radi jeste jedino da sprovodi i ostvaruje one interese koje pomenute vođe kosovskih Albanaca nikako nisu mogle. Tako je nastala najgora sorta "Srba" - Vučićevih Srba.

Hteli ili ne, i jedni i drugi, ali i životi preostalih kosovskometohijskih Srba predati su njima u ruke. Sve što se tim ljudima dešava, ili bi trebalo a ne dešava se, direktna je posledica odnosa Vučićevih Srba prema nekada svom, srpskom narodu. Taj odnos najbolje ilustruju reči beogradske muzičke grupe Sanšajn i njihovog teksta za pesmu Iza horizonta:

"Milosti nema, nema žala, za njih je moja četa, četa kanibala".

To će ih naterati da počnu da navijaju za Albance jer valjalo bi malo predahnuti od Vučićevih uspeha, koji se ovakvim tempom ne daju se više podneti.

Rešenje svakako postoji i jednostavno je, ali ne baš lako. Neophodno je da Srbi sa KiM osete snažniju podršku ostatka svog naroda kako bi učinili ono što je najefektivnije - bojkot separatističkih izbora 17. oktobra i jasan zahtev za obnavljanjem institucija i lokalne vlasti po sistemu države Srbije.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane