Stav

NADZORNI KAPITALIZAM

Branko Dragaš

Tekst koji je pred vama nastoji da što bliže predstavi knjigu Šošane Zubof „ DOBA NADZORNOG KAPITALIZMA, koja je napisana 2019. godine, jer smatram da analiza savremenog, digitalnog kapitalizma, koga autorica knjige naziva - nadzorni kapitalizam, zaslužuje da što veći broj naših čitalaca sazna o osnovnim idejama, kritikama i predviđanjima razvoja današnjeg neoliberalnog kapitalizma.

Nije uopšte više jeres moja tvrdnja da je neoliberalni kapitalizam došao do svoga kraja, jer većini okupiranih i sve siromašnijih građana postaje jasno da velika inflacija, nezaposlenost, prazni rafovi i popucali lanci snabdevanja, sve veće raslojavanja stanovištva , sve su to čvrsti i pravi dokazi da je sistem bankrotirao i da više ne može da ponudi nikakvu demokratsku i slobodarsku budućnost savremenom društvu, osim uvođenja, kako sam ga nazvao, - korporativnog fašizma, koji bi imao istorijski zadatak da nasiljem odbrani truli kapitalistički poredak.

Programirana pandemija, nestašice hrane, energenata, propaganda o klimatskim promenama, gebelsovska cenzura medija i podignuti FEMA logori, o kojima uporno pišem već čitavu deceniju, samo su nagoveštaji šta čovečanstvo čeka da bi privilegovana kasta milijardera i njihovih političara sačuvala postojeći propali poredak.

Nasilje, širenje straha, pretnje, ucene, neprestane vakcinacije, lobotomiranja, čipovanja, gušenje ličnih sloboda i prava građana, fašističke propusnice, kršenje ustava, zakona i stalna pretnja čovečanstvu da nas ima previše na planeti, da mora da se smanji broj ljudi na planeti na „ zlatnu milijardu", sve je to deo Agende 2030, koja se već sprovodi u cilju da se čitavo čovečanstvo stavi u digitalne koncentracione logore, da se ubije zdrava pamet i prirodna logika slobodnog i mislećeg čoveka, kako bi se svi naterali da razmišljaju prema uputstvima i naredbama Velikog Inkvizitora.

Nadzorni kapitalizam, prema mom mišljenju, nakon pročitane knjige, predstavljao je pokušaj da se na tihi i meki način sprovede korporativni fašizam u poslednje dve decenije opšte digitalizacije čovečanstva, ali kako taj projekat nije u potpunosti zaživeo, kako nije doveo do potpunog i konačnog pokoravnja čovečanstva, kako se opasno vreme nekontrolisane socijalne revolucije približilo, što je uplašilo Klausa Švaba i njegove bandite iz Davosa, kako je sve veći broj ljudi na planeti počeo da shvata o kakvoj prevari se radi i zbog toga su, napokon, počeli masovno da izlaze na ulice razvijenih zapadnih država da se bore za otetu slobodu i pravdu, onda Familiji nije preostalo ništa drugo nego da naredi Velikom Inkvizitoru da preduzme sve nasilne mere da se očuva uspostavljeni totalitarni poredak.

Svedoci smo neverovatne agresivnosti i surovosti policije prema mirnim protestima građana, surovosti koja je prvi put pokazana u julu 2020. godine u Beogradu, kada je Uzurpator, uplašen da ne izgubi vlast, naredio specijalnim policijskim snagama da budu nemilosrdni prema mirnim građanima na ulicama. Takva fašistička intervencija policije je viđena, nakon našeg tragičnog slučaja, jer Srbi su se, ipak, prvi pobunili i pokazali da neće da žive u koncentracionom logoru i pod policijskim časom, gotovo u svim velikim gradovima razvijenih država Zapada i ti odlučni, hrabri i sve masovniji protesti nezadovoljnih i nepokornih građana nam ulivaju nadu da nije sve izgubljeno za čovečanstvo i da ima, na svu sreću, još uvek nade i volje da se izborimo sa Zlom, koje nas je okupiralo.

Tih dve godine teških i krvavih uličnih borbi nepokornih građana, posmatrano od trenutka kada je izdata ova knjiga do danas, uličnih borbi koje autorka nije predvidela, mada je u završnici knjige pozvala na pobunu građana i suprotstavljanju nadzornog kapitalizma, pokazali su da pokušaj meke okupacije čovečanstva digitalnim tehnologijama nije uspeo i da Familja mora nasiljem i terorom da brani neoliberalni kapitalizam od propasti.Šta je - nadzorni kapitalizam? ŠZ pravi poređenje sa industrijskom revolucijom, koja se usmerila na bezglavo iskorišćavanje prirodnih resursa i danas zagadila i uništila dobar deo prirode, dovodeći čoveka na biološki rub opstanka, dok nadzorni kapitalizam se bazira na sumanutom i protivzakonitom iskorišćavanju ljudske prirode.

Posledice takve eksploatacije ljudske prirode će biti tragične po samog čoveka. Danas vidimo ozbiljne simptome narastajuće bolesti zavisnog čovečanstva od novih tehnologija. Nadzorni kapitalizam polaže pravo na ljudsko iskustvo kao na besplatnu sirovinu koja se prevodi u podatke o ponašanju. Mada se neki od tih podataka, kaže autorka, koriste za unapređenje proizvoda ili usluga, ostali se proglašavaju za privatni bihevioralni višak, unose u naredne proizvodne procese, poznate kao „ mašinska inteligencija" i pretvaraju u prognostičke proizvode, koji prognoziraju kako će se ljudi ponašati danas, sutra ili nekad kasnije.

Tim prognostičkim proizvodima se trguje na tržištima budućeg ponašanja.Nadzorni kapitalisti su zgrnuli ogromna bogatstva od te trgovine, jer kompanije žarko žele da znaju kako će se kupci ponašati na tržištu. Ali, tu se ne završava manipulacija. Nadzorni kapitalisti su otkrili da i oni sami mogu da se uključe u određivanje prognoza ponašanja, ako se umešaju da bi podstakli, pogurali, podesili i usmerili naše ponašanje prema unosnim ishodima. Automatizovani mašinski procesi mogu da oblikuju naše ponašanje. Nije više cilj njihov da prikupe sva saznanja o nama, nego da nas automatizuju. Tako se razvija nova moć koju ona naziva - instrumentarizam.

Bez oružja i vojske, što je karakteristika totalitarizama, nadzorni kapitalizam svoju volju nameće uz pomoć automatizovane i sve raprostranjenije računarske arhitekture pametnih i umreženih uređaja, stvari i prostora.Predviđaju i kontrolišu našu budućnost, zbog tuđe dobiti.Ko su nosioci nadzornog kapitalizma? Tehnološke kompanije, koje su danas izrasle u najmoćnije korporacije na svetu: Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk, Tesla...

Naši životi se pretvaraju u besplatne podatke, koji nam se bez našeg znanja ili mogućnosti za borbu otimaju i prenamenjuju da bi se stvorili novi oblici društvene kontrole, koji se onda prodaju za dobrobit trećih lica. Gugl je pionir nadzornog kapitalizma. Prekretnica je bila 2002. godina, kada tajnovita kompanija, koja ima milione korisnika, počinje da shvata da nedozvoljeno raspolaže obiljem privatnih podataka svojih korisnika, koje može da obradi i da prodaju onim oglašivačima koji daju najviše novca da bi se našli na prvim mestima pretraživanja.

Gugl prikuplja više podataka nego što mu je potrebno da bi uslužio korisnike, taj višak podataka automatski obrađuje, to postaje njegova besplatna imovina, koja može da se unosno prodaje na tržištu usluga. Ali, usluživanje korisnika se pretvara u njihovo nadziranje i modifikaciju ponašanja.Korisnici više nisu svrha sami po sebi, nego sredstvo za postizanje tuđih ciljeva.Gugl je otkrio da smo mi manje vredni od tuđih opklada na račun našeg budućeg ponašanja.

On obrađuje više od 40.000 upita u sekundi, preko 3,5 milijardi dnevno i preko 1.200 milijardi samo tokom 2017. godine. Posle terorističkog napada 2001. godine, odnos prema privatnosti se potpuno promenio, vanredno stanje je pogodovalo rastu Gugla i uspešnom uobličavanju njegove logike akumulacije na bazi nadzora, što je dovelo do direktne saradnje sa državnim obaveštajnim agencijama.

Obamin izborni štab je tako prikupio podatke o 250 miliona Amerikanaca i značajno doprineo njegovoj predsedničkoj pobedi. Konsultanti iz Obaminog štaba su se hvalili da su znali za koga će ljudi glasati pre nego što su se i oni sami odlučili. Korisnici interneta širom planete sklopili su faustovski ugovor po kome besplatne usluge poput Guglovih veb pretraživača i Fejsbukove društvene mreže skupo plaćaju pristankom na nadzor.

Ljudi će se odreći privatnosti da dobiju ono što žele. Cilj nadzornog kapitalizma nije nametanje normi ponašanja, kao što su poštovanja pravila i poslušnost, nego proizvodnja ponašanja koje pouzdano, definitivno i neizostavno vodi ka željenim komercijalnim ishodima. Garantovani ishodi ukazuju da nadzorni kapitalisti moraju da stvore budućnost da bi je predvideli. Intima, kakvu smo znali, danas više ne postoji. Samoća je zbrisana. Svi smo pod stalnim nadzorom. Deca se uče da između ličnosti i tržišta nema granice. Nema više ličnosti, nego samo podaci.

svakoj punoletnoj osobi u, recimo, SAD postoji oko pet hiljada obrađenih podataka. Fejsbukova „prognostička mašina" počiva na novoj platformi mašinske inteligencije koja se zove FBLearner Flow, koja je kičma veštačke inteligencije i koja guta hiljade milijardi podataka dnevno, uvežbava hiljade modela oflajn ili u realnom vremenu, šalje ih serverima da bi predvideli buduće trendove. Fejsbuk se hvali da su od osnivanja stvorili više od milion modela i da su prognostički servisi dostigli šest miliona predviđanja u sekundi.

Mašine beleže nanosekunde emocija, deponuju milione snimaka lica iz 75 zemalja u emocionalne čipove, klasifikuju 12 emocija, što znači da veštačka inteligencija može da iskusi 64.000 milijardi emotivnih stanja.Ove zastrašujuće brojke nam pokazuju da je nastao jedan potpuno novi svet, novi virtualni univerzum, otuđen od čovekove prirode, svet koji ukida sam pojam autonomnog pojedinca i svim mogućim sredstvima, ponudama elitnog statusa, bonusima, bodovima za sreću, popustima, linkovima za kupovinu, nagrađuju korisnike samo da bi se prepustili mašinama u službi novog tržišnog univerzuma.

Oni smatraju da je čovek nesavršen, da je ljudski tok misli slab i manjkav, da ljudi prave nerazumne izbore i zanemaruju širu strukturu alternativa, da korisnici gube samokontrolu i da je mnogo bolje da umesto ljudi odlučuju mašine.

Fejsbuk raspolaže dosad nezamislivim sredstvima za modifikaciju ponašanja, koja primenjuje tajno, masovno i bez ikakvih društvenih ili pravnih mehanizama za saglasnost, osporavanje i kontrolu, zaključuje ŠZ. Prisvojivši tako pravo da tajno i za novac menja ljudske postupke, nadzorni kapitalizam nas proteruje iz vlastitog ponašanja i primorava nas da modifikujemo ponašanje prema interesima moćnih korporacija.

Njihov cilj nije da nas unište, nego da nas kreiraju prema sopstvenim potrebama i na tome da dobro zarade. Instrumentalizam je tržišni projekat koji se udružio sa digitalnom sferom da bi ostvario potpunu dominaciju u društvu. Podsmevaju se demokratiji, jer ona neguju iluziju slobode i sprečava potpunu prevlast nauke. Ljudska bića se svode na uslovljeno životinjsko ponašanje bez ikakvog misaonog značenja. Ljudi nisu ličnosti, nego su organizmi i podaci koji moraju da se povinuju novim zakonima kapitala.

Oblikuje se novo društvo automatizovanog ponašanja, nema neizvesnosti, slučajnosti i samovolje, da bi se postigao garantovani politički i društveni ishod - sigurnost bez straha. Cenu ne plaćamo svojim telima, nego gubitkom svoje lične slobode.Nadzorni kapitalizam nudi novi model naše rajske budućnosti-mašinsku košnicu u kojoj se sloboda žrtvuje u korist sigurnosti i savršenog znanja, kojim se automatski upravlja u interesu korporacija,koji menjaju našu prirodu da bi sebi obezbedile uspeh.

Najugroženije su generacija Z, svi koji su rođeni posle 1995. godine ili prvi naraštaj digitalnih urođenika, koji su srasli sa mašinama i koji ne mogu da žive bez nadzora, koji su vezani za društvene mreže, žele da budu savršeni, žive pred pogledima drugih, jer to je jedini život koji imaju, pošto stalno strahuju od nevidljivosti i izostavljenosti. Strah od propuštanja zatvara se u začarani krug dezorijentisanosti u slučaju prekida digitalnih veza. Šta je rešenje?

Šošana Zubof poziva na pobunu, odbranu individualnosti, privatnosti, slobode i različitosti. Poziva da se trgnemo iz stanja prepuštenosti razbribrigama, malodušnosti i letargije, da ustanemo u odbranu neposredne demokratije i da digitalnu tehnologiju stavimo u službu ljudskog roda, umesto što pristajemo da nas ona porobi, manipuliše i određuje kakvu budućnost moramo da prihvatimo.

Pobuna je počela. Svakog dana sve veći broj ljudi se budi. Brzina njihovog buđenja će odrediti vreme našeg oslobađanja. Niko se sam ne može da oslobodi, skloni ili sakrije, kako bi uživao u nekoj svojoj sebičnoj sreći. Samo zajedničkom borbom možemo da osvojimo izgubljenu slobodu. Probudite se i uspravite! Ustanite u odbranu čovekove prirode od nadzornog kapitalizma.