O tome se govori

Muž Viktorije Nuland - Robert Kagan tvrdi:

SAD 2024. mogu ući u građanski rat i raspasti se

Kagan je za liberalni i antitrampovski The Washington Post napisao: „Sjedinjene Države idu ka svojoj najvećoj političkoj i ustavnoj krizi od Građanskog rata, sa predvidljivim izgledima da u naredne tri do četiri godine dođe do masovnog nasilja, kolapsa federalne vlasti i podele zemlje na zaraćene crvene i plave enklave". Sa istom prognozom je pre pola godine istupio i bivši predsednik Donald Tramp

Robert Kagan

Buduće događaje on vidi ovako: „Signalna raketa za građanski rat i kolaps Amerike biće sledeći predsednički izbori. Republikanci i demokrate će blatiti jedni druge, i jedni i drugi će se proglasiti izbornim pobednicima, počeće nemiri i neredi, zemlja će utonuti u haos i prave borbe između „crvenih" i „plavih" država"

Razgovori o "nacionalnom razvodu" prešli su i u pravu ravan. Tri okruga u Merilendu - Geret, Alegeni i Vašington objavili su da žele da uđu u sastav Zapadne Virdšinije. Ti okruzi su aktivno glasali za Donalda Trampa 2020. godine, dok je Merilend bio većinski za Bajdena. I republikanski okruzi Oregona žele da se pripoje Ajdahu

DONALD Tramp je javno dopustio mogućnost da će se SAD raspasti do novih predsedničkih izbora u 2024-oj. Ili kao posledica tih izbora.

Među njegovim najžešćim političkim oponentima i kritičarima je i Robert Kagan, jedan od ključnih analitičara i saradnika Instituta Brukings, Karnegi fondacije i Maršalove fondacije, a on upozorava Amerikance da im se upravo to - i u istom kratkom roku - može dogoditi.

Ovome, radi boljeg razumevanja, treba dodati tri okolnosti: 1. da je Kagan jedan od autora projekta „Novi američki vek", 2. da je on muž Viktorije Nuland, zamednika državnog sekretara SAD i 3. da je svoju prognozu-opomenu objavio na stranicama liberalnog i antitrampovskog The Washington Post.

Ukazavši da se pojačava polarizacija američkog društva i animoziteti i neprijateljstva između republikanaca i demokrata idu ka nepomirljivosti, predviđa veliki oružani sukob u Sjedinjenim Državama u naredne tri do četiri godine, koji bi mogao da se završi rušenjem federalne vlade i raspadom SAD na sukobljene države i teritorije koje mogu i neđusobno ratovati.

Muž druge figure u američkoj diplomatiji u pomenutom tekstu piše:

„Sjedinjene Države idu ka svojoj najvećoj političkoj i ustavnoj krizi od Građanskog rata, sa predvidljivim izgledima da u naredne tri do četiri godine dođe do masovnog nasilja, kolapsa federalne vlasti i podele zemlje na zaraćene crvene i plave enklave."

U „crvenim enklavama" većina stanovnika glasa za Republikansku partiju, u „plavim" - za Demokratsku.

Kagan na istoj liniji dalje predviđa:

„Signalna raketa za građanski rat i kolaps Amerike biće sledeći predsednički izbori. Republikanci i demokrate će blatiti jedni druge, i jedni i drugi će se proglasiti izbornim pobednicima, počeće nemiri i neredi, zemlja će utonuti u haos i prave borbe između „crvenih" i „plavih" država".

U republikanskom taboru se spremaju nešto drugo. Ideja o „nacionalnom razvodu" (national divorce) ima sve više pristalica. Njihov rezon je: ako ne možemo da se dogovorimo - zar nije bolje da bude svako za sebe.

Kolumnista konzervativnog The New York Post Kerol Markovic sa zabrinutošću piše o tim osećanjima među republikancima. Ona se ne slaže sa poznatim konzervativnim radio voditeljem Džesom Kelijem, koji smatra - pošto su podele između republikanaca i demokrata zemlju pretvorile u bure baruta - da između njih treba povući nove, prave granice (redraw the map).

Ona je uverena da do „nacionalng razvoda" neće doći, jer i unutar najplavljih država postoje „enklave koje su jarko crvene" (republikanske). Za primer je uzela Njujork koji ima more „crvenih" četvrti van centra grada:

„„Posetite Brajton bič i Boro park u Bruklinu, Hauard Bič i Brizi Point u Kvinsu, Trogs Nek u Bronksu ili bilo koju tačku na Stejten Ajlendu: tamo ćete se naći u „crvenoj" Americi, gde se američke zastave visoko vijore. Policajci su tamo heroji, a mladu majku niko ne naziva porodiljom. Ista je slučaj u Kaliforniji i drugim državama".

Markovic je ukazala da se konzervativni Amerikanci već uveliko preseljavaju u većinski republikanske države, a liberali - u demokratske. Štaviše, da liberali beže od poreza u većinski republikanske države Teksas i Florida .

Njen zaključak je: „Pošto se ne možemo razdvojiti, moramo da vodimo mirnu borbu za svoja uverenja i ideale kako bismo ubedili druge da prihvate naš način razmišljanja i glasanja".

Razgovori o "nacionalnom razvodu" prešli su i u pravu ravan.

Tri okruga u Merilendu - Geret, Alegeni i Vašington objavili su da žele da uđu u sastav Zapadne Virdšinije. Ti okruzi su aktivno glasali za Donalda Trampa 2020. godine, dok je Merilend bio većinski za Bajdena.

Guverner Zapadne Virdšinije, republikanac Džim Džastis, izjavio je da bi od tog „transfera" svi imali koristi iako procedura promene granica u SAD nije laka.

Prošle godine su dva okruga Oregona nameravala da pređu u Ajdaho, ali nisu dobila podršku.

Prilično masovan društveni pokret „Promena granica Oregona za veći Ajdaho" poziva sve u Oregonu (osim njegovog liberalnog severozapada), kao i ruralne okruge severne Kalifornije, da se pridruže Ajdahu kako bi njegova zapadna granica izbila na Tihi okean.

Ideje o otcepljenju republikanskih okruga od liberalnih država danas nemaju realne šanse. Ali, njihovi izgledi će se povećati dođe li do razbuktavanja političkog neprijateljstva između „plavih" i „crvenih" država u građanskom ratu koji je predvideo Robert Kagan.

Ako političko neprijateljstvo ne dovede do rata između konzervativaca i liberala i raspada zemlje na „zaraćene enklave", kako predviđa Kagan, onda će Ameriku neizbežno dočekati porast depresije i nasilja, kao i erozija društvenih institucija.

„Nacionalni razvod" uzima maha i na zakonodavnom nivou. Čak 16 republikanskih država usvojilo je zakone koji ograničavaju primenu nedavnih federalnih izbornih pravila glasanja koja nameću demokrate, zbog čega Kagana tvrdi da „zemlja klizi u haos".