Natrag

Povodom

Da li su zločini učinjeni nad Srbima prolazni i nekažnjivi

MURAL ĐENERALA MLADIĆA

Ovih dana smo svedoci sramnih dešavanja oko murala generala Mladića, koji su inicirani od stranih kolonijalnih upravitelja na ovim prostorima i imaju za cilj da stalno drže pod pritiskom porobljeni srpski narod na prostorima bivše Jugoslavije, a posebno da ohrabre i otvore prostor kvislinškim snagama u Beogradu. Svest se mora izmeniti, istorija krivotvoriti a nacionalni ponos uništiti kako bi se Srbi najzad preveli u evropsko roblje, kako im je to Četvrti Rajh namenio. Muslimani na Balkanu su dobar narod, naše poreklo je zajedničko, izgleda nepovratno prošlo, jezik isti, ali neki od njih žive u zabludi da je saradnja sa raznim okupatorima koji su prolazili ovim prostorima isplativa, a zločini učinjeni nad Srbima prolaziti nekažnjeno, tvrdi kolumnista Stevan Zivlak

Stevan Zivlak

Iz sramnih izjava samozvanog Predsednika i njegovog ministra policije koje čusmo posle performansa histerične aktiviskinje iz Novog Pazara, saznadosmo da policija nije ni branila mural Djenerala, već da je samo štitila kvislinške aktiviste od naroda. Svaka im čast na tim izjavama, nije se ni očekivalo ništa drugo od ekipe uzurpatora političkog sistema u Republici Srbiji.

Treba otvoreno reći da je upravo Republika Srbija i izdajničke vlasti koje su se smenjivale od Slobodana Miloševića i njegove bande pa do današnjih dana, nedosledno i podmuklo postupale prilikom NATO agresije na teritoriju Jugoslavije, na stvaranje kvislinških jedinica, da se iz Beograda nije reagovalo na pravi način kada su neonacističke slovenačke NATO falange stvorene po nalozima NATO pakta odmah po napadu na SFRJ, pobile nekoliko desetina vojnika koji su bez bojeve municije poslati na austrijsku granicu.

Nije to bilo samo u mestu Holmec, ubistva su se dešavala širom Slovenije. Vojnici JNA su bili stari tek nešto više od 18 godina, pretežno su bili na služenju redovnog vojnog roka, a rodom iz Novog Sada i okoline. O tom neonacističkom zločinu slovenačkih terorističkih trupa se malo zna, iz Beograda je usledila uspešna akcija zataškavanja, čime je otvoren prostor da NATO pakt krene masovno u organizovanje kvislinških jedinica u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Kosovu i Metohiji.

One su imale zadatak da po nalozima Vojne komande južnog krila NATO pakta, vode kopnene operacije, a NATO pakt je vršio logističko opremanje, razradjivao njihove terorističke aktivnosti, koje su bile uperene na fizičku eliminaciju lojalnog stanovništva , a poseban udar je bio usmeren na Srbski narod koji je bio državotvoran , lojalan domovini koju je stvorio u dva krvava Svetska sukoba i predstavljao je vezivno tkivo državi Južnih Slovena, koja je bila medju najuglednijim državama Sveta i Lider Pokreta Nesvrstanih.

Najkrvavije operacije su vođene u Bosni i Hercegovini, NATO pakt je na toj teritoriji organizovao dve grupe terorističkih neonacističkih jedinica, jednu od ustaških rimokatoličkih falangi, drugu od najekstremnijih radikalnih muslimana koje su imale za cilj da očiste etnički sve srpske prostore u BiH, posebno levu obalu Drine i pripreme vojište za sudbonosni kopneni napad na teritoriju Republike Srbije poput onog iz Prvog svetskog rata.

Da bi ojačali radikalizam kod mobilisanih muslimana, dovođeni su planski najgori mudžahedini iz čitavog sveta, koji su nevidjenim zločinima, ritualnim odsecanjima glava zarobljenih vojnika tadašnje JNA i drugim zverstvima, načinili veliku ljagu NATO paktu i izjednačili su njegove metode sa najcrnjim ponašanjima nacističkih falangi iz Drugog svetskog rata.

Đeneral Ratko Mladić je u teškim geopolitičkim okolnostima, trpeći razne pritiske iz Beograda, često i od rukovodstva Republike Srpske, trpeći blokade na Drini od Republike Srbije, odolevajući vazdušnim napadima NATO avijacije, mudro rukovodio odbrambenim operacijama i onemogućio podivljali Četvrti Rajh da izvrši blic krig, okupira Bosnu i Hercegovinu, da njegove kvislinške muslimanske i rimokatoličke falange ne pobiju i pokolju spski narod i manje više, sačuvao je teritoriju na kojoj je stvorena Republika Srpska.

Izgubljeno je mnogo srpskog etničkog prostora, najviše izdajničkom ulogom Slobodana Miloševića, izgubljeno je Sarajevo i drugi prostori, ali su Srbi opstali i stvorili preduslove za svoj koliko toliko bezbedan život i bitisanje na prostorima BiH. Da nije bilo hrabre vojske Đenerala Mladića i njega lično, zastave NATO pakta bi se još tada zavijorile u Beogradu, a Republika Srbija bi bila rasparčana i uništena. Svi znamo kako se naša zemlja odužila hrabrom đeneralu, na koji način je lovljen, uhapšen i isporučen Haškom sudu, to je ljaga koja pada na obraz svima nama koji žive u ovoj tužnoj državi, ali slava Đenerala živi, on je ušao u Srpske narodne pesme, više se njegovo herojstvo ne može izbrisati niti poništiti.

U Srebrenici je formirana tkzv. Handžar divizija, sastavljena od najgorih zločinaca koji su za vreme ratnih operacija, pod zaštitom Holandskog bataljona koji ih je navodno pacifikovao, izlazili noću iz te zaštićene enklave i sistematski ubijali srbsku nejač u okolnim selima, sve do reke Drine. NATO plan je bio da se tim metodom pobije i pokolje celokupno srbsko stanovništvo na levoj obali Drine, dok su za klanje Srba na Dinari u zapadnim krajevima BiH bile zadužene ustaške kvislinške formacije. Popis srbskih žrtava u okolini Srebrenice nije nikada do kraja izvršen , uništeno je stotine srbskih sela, a pobijeno najmanje 3900 srba, pretežno staraca, žena i dece.

Posebno je krvav zločin bio u selima Kravice, Ježestice i Šiljkovića, taj masakr su planirali Hamed Salihović i Ramiz Bećirović, pod komandom Nasera Orića. Masakr se desio na Božić 7.januara 1993. godine, zaklano je 49. stanovnika sela Kravica, a nekoliko sela spaljeno do temelja. Najmladji masakrirani Srbin je bio Vladimir Gajić star samo četiri godine, Novica Bogićević star 14. godina, a najstarija masakrirana žrtva je bila starica Mara Božić starica od 89.godina, koju su zlostavljali pa zapalili muslimanski vojnici.

U svojoj kući su mučeni pa zapaljeni Negosav star 80 godina i njegova nepokretna supruga Krstina Erić stara 81. godinu. Na nepokretnoj ženi Tankosavi Stevanović staroj 55 godina, patolog je ustanovio preko 15 ubodnih rana, Nevenki Đukanović su muslimani odsekli glavu itsl. Seoska SPC Crkva Svetih Apostola Petra i Pavla je sravnjena sa zemljom, groblje prekopano, selo zapaljeno.

Za ovaj nezapamćen zločin, kao i za ubistva, mučenja i masakriranja Srba koja su se masovno dešavala u policijskoj stanici u Srebrenici u periodu od 27. decembra 1992, do 20.marta 1993.godine, Haški tribunal je vodio postupak protiv Nasera Orića i oslobodio ga je odgovornosti za sve zločine koje su kvislinške muslimanske jedinice učinile protiv Srpskog nenaoružanog stanovništva, a ubistva zarobljenih Srba u policijskoj stanici u Srebrenici, Haški tribunal je smatrao kao legitiman ratni čin.

Zločin u selu Kravica je poučan za Srpski narod, pošto je ponovljen. Naime za vreme Drugog svetskog rata 3. jula 1944. godine, ustaše pod komandom Ante Caratana i Franje Sudara su poklali 111 stanovnika mučenog sela Kravice, Srbske nacionalnosti. Tom prilikom su pripadnici Prve ustaške brigade spalili i brojne zaseoke sela Kravice, poput Donjih i Gornjih Bačića, Anđića, Solakovića, Popovića, Mandića itd. U podrumu porodične kuće Vasića ustaše su spalili 46 stanovnika zaseoka Anđići, a ukupno je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno preko 600 Srba na području sela Kravice i okoline.

Da li su Srpske jedinice pod komandom đenerala, kada su vojnički besprekornom vojnom operacijom osvojili Srebrenicu i pohapsili muslimanske zločince , pretežno pripadnike kvislinške Handžar divizije, izvršili odmazdu, pošto nije bilo srpskog borca na tom području kome nije bilo zaklanih članova porodice od tih terorističkih muslimanskih boraca, ili odmazde nije bilo, niko nije utvrdjivao, ali je zato u oslobadjajućoj Haškoj presudi Oriću utvrdjeno da su zločin nad Srpskoj starčadi u selu Kravica učinili brojni muslimani i da ih on nije mogao sprečiti u tome.

Srpski gradjani, posebno intelektualci treba da budu svesni istorijskih činjenica, da lakoverno ne veruju u brojne bajke Svetskog satanizma, u koje spada i bajka o genocidašima kako nas gospodin Izetbegović zvanično naznačuje, u pravičnost presuda Haškog tribunala, u nesuvisla mucanja domaćih kvislinga itd.

Pohod Četvrtog Rajha na teritorije slovenskih naroda je počeo napadom na nezavisnu Jugoslaviju, a završiće se nakon poraza kod Staljingrada, i padom Berlina kao i prethodni put. Isporučivanje Srbskih generala Haškom tribunalu je nevidjena sramota ovog naroda i države, zamislite da je Josip Broz po zahtevu nacističkih sudova isporučivao svoje ratne komandante, tokom trajanja ratnih sukoba?

Pohod neonacističkih hordi na našu zemlju još uvek traje, naši samopostavljeni političari i njihova jednopartijska skupština prave jednu grešku za drugom, nas tek čekaju teški dani. Zato, ne podržavajte u prestonom Beogradu razne histerične aktivistkinje kojima su navodno rodjaci, muslimanski borci pobijeni u Srebrenici.

Neka ona žali za tim vremenima kada su muslimani klali nekažnjeno Srbe po BiH, ali je to vreme prošlo.

Muslimani na Balkanu su dobar narod, naše poreklo je zajedničko izgleda nepovratno prošlo, jezik isti, ali neki od njih žive u zabludi da je saradnja sa raznim okupatorima koji su prolazili ovim prostorima isplativa, a zločini učinjeni nad Srbima prolaziti nekažnjeno.

Đeneral Mladić je promenio tu istorijsku matricu, u tome je njegova istorijska veličina i doprinos opstanku Srba na svojim istorijskim teritorijama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane