Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (67)

Ubrzano nestajemo

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Srbija od izvoznika postala uvoznik mesa!

Afrička kuga, skup tov svinja usled rasta cena stočne hrane, niske otkupne cene i ukupna veća proizvodnja i uvoz svinjskog mesa, veći od naših potreba, razjedaju svinjarstvo, koje daje najobimniji stočarski proizvod u Srbiji. Ova grana je minule 2021. godine u ukupnoj vrednosti agrara u nacionalnom proizvodu poljoprivrede učestvovala sa 641 milion dolara, odnosno 11 odsto od ukupne bruto vrednosti i bila je odmah iz kukuruza.

I pored takvih rezultata beleži se pad potrošnje svinjskog mesa za 20 odsto, zatim očekuje se ukupan uvoz oko 300.000 do 400.000 tovljenika, a već je u dva navrata uvezeno i po 150.000 prasića. To se dešava u vreme kada su obori u Srbiji prazni, a prodavnice pune. Inače, ukupno stočarstvo Srbije u BDP agrara učestvuje sa 30 odsto, što je na nivou nerazvijenih zemalja sveta. Stočarstvo u Srbiji decenijama godišnje opada po stopi između dva i tri odsto godišnje. Istovremeno u EU svakog trenutka postoji višak od 50 miliona tovljenika.

Krizi svinjogojstva u Srbiji se ne vidi kraj. Ključ rešenja, odnosno za gašenje požara, tovljači preporučuju da država u vreme krize interveniše iz robnih rezervi, ako nema mesa, ili da otkupljuje viškove, ako ga ima previše. Od države se očekuje da povremeno povuku veći broj ponude svinja od tovljača, kada ima viškova. Međutim kada se to i dogodi na tržištu se ništa krupno ne dešava, izuzev što još više zaostaje otkup, jer klaničari preuzete svinje koriste za tekuće potrebe

Tov gubitaka

Duže tovljenje svinja poskupljuje tov i povećava masnoću mesu, što klaničari svrstavaju u drugu klasu i umanjuju cene. A, da cena može biti ispod svakog poslovnog morala, pokazao je otkup svinja po 100,00 dinara po kilogramu žive mere (onih težih) na početku ove 2021. godine i najčešće po 120,00 - 150,00 dinara po kilogramu žive mere za prvih šest meseci ove godine. Sa tom cenom klaničari pred sam kalendar verskih praznika podižu cene u svojim radnjama. Do sada ih za takav postupak nije prozvalo nijedno udruženje potrošača. To je dvostruka sramota. Troškovi ishrane svinja po jednom kilogramu danas su 220,00 - 240,00 dinara. Sve što ispod toga dobiju tovljači predstavlja tov gubitaka!

Ako je verovati statistici, naši farmeri u ponudi godišnje imaju iz svog tova oko 1,4 miliona svinja, različite težine. Naše potrebe za tovljenicima kreću se između 900.000 i milion svinja, pa, zapravo u svakom trenutku i pored smanjenog tova imamo višak od skoro pola miliona svinja. Kada se ovome doda uvoz mesa različitih kategorija, pa i živih svinja, onda se može govoriti o dodatnih 300.000-400.000 tovljenika na godišnjem nivou koji nisu iz naših obora.

,,Proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu, pa čak ni oni sa većom proizvodnjom, a nemaju ni poslovno udruženje koje bi ih zastupalo u pravljenju aranžmana (ugovora) sa klanicama. Tako nema ni reagovanja što pojedine klanice po odavno ne kolju žive tovljenike, već uvoze meso i bave se preradom, navodi profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada dr Vitomir Vidović.

Unija poljoprivrednika povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, koje je pred totalnim uništenjem, predlaže mere Vladi ali ona na to uglavnom ne odgovara. Između ostalog traži se da Vlada Republike Srbije hitno imenuje ombudsmana za stočarstvo. Pored toga traži se i da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa Evropskom unijom.

Zlatan Đurić stočar iz Sremske Mitrovice nekoliko puta godišnje državi predlaže interventni otkup po najmanje 30.000 tovljenika. U ovoj 2021. godini predlagao je da cena na početku godine bude oko 210,00 dinara za kilogram žive mere, a očekivalo se da takvi postupci Vlade pokrenu tržište. Razlog za to bio je svakodnevni rast cena žitarica, koji se nije zaustavio ni do danas. Sa ovakvim cenama žitarica i manjim ovogodišnjim rodom kukuruza, za najmanje dva miliona tona od očekivanog, vidi se da su one glavni input u ishrani svinja. To navodi da je neodrživa svaka proizvodnja svinja bez dva evra po kilogramu žive mere.

U ukupnoj stočarskoj proizvodnji, tov svinja, dostigao je učešće u 2010. godini od 34 odsto dok u ukupnoj proizvodnji mesa prelazi udeo od 57 odsto, zavisno od godine. Prema procenama RZS na početku 2020. godine ukupan broj svinja bio je dostigao 2,98 miliona grla, što je za 35,7 odsto manje u odnosu na period 1988-1990. godine, odnosno posmatrano u odnosu 2010-2020, godina je manja za četiri odsto, a u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom je veći za 2,8 odsto. Istovremeno smanjen je i broj krmača i suprasnih nazimica, ukazivao je analitičar Vojislav Stanković.

Broj svinja u Srbiji, koji je postojao pre nekoliko godina od 2,98 miliona grla, ima udeo od oko 0,34 odsto u svetskom, odnosno 1,3 odsto u evropskom broju. Proizvodnja svinjskog mesa koja se kreće od 270.000 do 330.000 tona, druga je po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Ona tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i ima u visokom stepenu izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 30 odsto). U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji svinjsko ima učešće od 55,4 odsto. Posmatrano u odnosu na 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini bila je manja za četiri odsto. Posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u vremenu od 1988 - 90. godine manja je za jedan odsto, odnosno posmatrana na vreme od 2010 - 2020. godine, ona je veća za 2,5 odsto. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko samo 0,2 odsto u svetskoj, odnosno 0,7 odsto u evropskoj proizvodnji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, sredinom 2021. godine priznao je da se stočari nalaze u teškoj situaciji. Tada je najavio, a kasnije je i donet Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Međutim sa ovim zakonom nisu zadovoljni stočari. Jer bilo je obećano da će na osnovu ovog zakona, kada dođe do poremećaja na tržištu, kada cena koštanja padne ispod proizvodne, kao sada, Uprava za agrarna plaćanja imati mogućnost da interveniše sa novcem mimo robnih rezervi. Tada je najavljeno, takođe da će u svakoj prodavnici gde se nalazi sveže meso proizvedeno u Srbiji morati da stoji i srpska zastavica koja će označavati da je proizvedeno u Srbiji. Moći će da se prodaje i meso iz uvoza, ali će zakonom biti sprečeno lažiranje porekla.

U zahtevima stočara nalaze se i prelevmani u iznosu od po 25,00 dinara po kilogramu za žive svinje, meso i prerađevine. Jedan od uzroka pada proizvodnje u stočarstvu, pored neadekvatne agroekonomske politike je i epidemija Kovida-19. Zbog epidemije nisu radili ugostiteljski objekti, tržište je slabije funkcionisalo, pa je potrošnja svinjskog mesa manja za 20, a goveđeg za 75 odsto. Zbog pojave afričke kuge svinja nije realizovan izvoz u Kinu, ali je ohrabrujuća vest za stočare da bi u februaru 2022. godine trebalo da krene izvoz u Rusiju i EU, nakon što država prođe kontrolu klasične svinjske kuge. Ali od toga najverovatnije neće biti za sada ništa. U Srbiji je 15. decembra 2019. godine zvanično ukinuta vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Od 1992. godine kada su Jugoslaviji bile uvedene sankcije prestao je i izvoz svinjskog mesa u EU. Pored toga sveže svinjsko meso nije moglo ni da se transportuje preko zemalja EU u druge delove sveta. Moglo je samo ako je bilo prerađeno na 70 i više stepeni. Sveže nije smelo ni da se transportuje preko zemalja EU. I tu je bio razlog vakcinacija svinja protiv bolesti svinjske kuge. Za tu vakcinu država je godišnje plaćala oko 25 miliona dolara. Zbog moćnog uvozničkog lobija, pre ministra Branislava Nedimovića, nijedan prvi čovek agrara nije se usudio da donese takvu odluku. Da obustavi vakcinaciju. Samo od 2000. godine od demokratskih promena, on je 13 ministar poljoprivrede u Srbiji.

Nema šanse u izvozu

Proizvođači tovnih svinja u Srbiji ocenjuju da su mogućnosti za izvoz svinjskog mesa u Evropu skoro nikakve jer su, zbog viška tog mesa, na evropskom tržištu i cene niže nego na domaćem. Razlog su propisi EU, a to je da nema izvoza sve dok ne ode klanicu i poslednja svinja iz tova u vremenu vakcinacije. Svinje proizvedene u EU su po znatno nižoj ceni nego što to košta u Srbiji. Navodi se primer da su iz Danske ovih dana u Srbiju uvezeni prasići po "bagatelnoj" ceni od 180 dinara po kilogramu žive mere, što obara cenu domaćih prasića od 230 dinara. "Velike farme i klanice nedavno su uvezle oko 20.000 prasića jer ih Danska i ostale evropske zemlje nude po 180 dinara po kilogramu i dovoze na 'prag', pa domaći proizvođači neće imati kome da prodaju svoje po 230 dinara, koliko se cena kretala poslednjih mesec-dva dana, i moraće da je obore i prodaju ih iako im ta 'uvozna' stvara gubitak", rekao je za Betu proizvođač tovnih svinja iz Laćarka kod Sremske Mitrovice Bora Šuljmanac.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, da bi samo obradovao stočare rekao je da ostaje još samo jedna kontrola eksterne revizije evropskog Direktorata za bezbednost hrane u februaru 2022. godine zbog vakcinacije protiv svinjske kuge u Srbiji, pa posle kreće izvoz. Nakon toga, ako budu dobri rezultati kontrole, treba i da se odobri izvoz i izda dozvola za izvoz svinjskog mesa iz Srbije u zemlje EU. Ako se dogodi, odnosno kad se ostvari, to će biti prvi izvoz svinjskog mesa u EU, iz Srbije, posle četiri decenije! Međutim, on gubi iz vida da je posle obustave vakcinacije potrebno da prođe najmanje četiri godine da se obnovi stočni fond. Pa možda da prođe i sedam godina, ako tako hoće kupci iz EU. Jer, u svakom trenutku imaju višak od 50 miliona tovljenika!

Klaničari uvoze zamrznuto, jeftino, nekvalitetno meso iz evropskih zemalja za izradu istih takvih prerađevina, što stvara viškove svinjetine na tržištu Srbije, a domaće meso se koristi samo za prodaju u neprerađenom, svežem stanju. Domaći, sitni stočari, ističu da kupuju prasiće za tov od domaćih proizvođača od kojih već godinama kupuju samo da bi im pomogli da opstanu jer su i oni njemi prodavali sa popustom kada je cena bila preko 300 dinara po kilogramu, ali da će zbog toga imati gubitak jer je mogao da kupi po 180 dinara iz uvoza, objašnjava Draško Danilović, stočar iz Kuzmina u Sremu.

Stočari ističu da se domaći klaničari ponašaju monopolski jer do nedavno nijedna klanica do 11 sati pre podne nije nudila cenu za tovljenike, da bi posle sat vremena svi objavili da sa 180 dinara po kilogramu spuštaju otkupnu cenu na 175 dinara. Šuljmanac je rekao da je za prvih deset meseci 2021. godine prodavao tovljenike po ceni nižoj od proizvođačke, po 125-130 dinara po kilogramu žive mere, i da je zbog toga izgubio oko 200.000 evra jer godišnje proizvede oko 5.000 grla. U poslednja dva meseca cena tovljenika je bila 180 dinara po kilogramu što obezbeđuje minimalno pokrivanje troškova, navode stočari iz Srema.

Stručnjak za genetiku i oplemenjivanje životinja dr Vitomir Vidović kaže da će Srbija dobiti mogućnost da izvozi svinjsko meso u Evropu tek možda za oko dve godine. Ako smo ukinuli vakcinaciju 15. decembra 2019. godine, pa za još dve godine, ako budemo bez kuga (klasične i afričke) i budemo dobri, možda će nam dati odobrenje za izvoz. Ali ne i kupce! Jer, u svojim zemljama će imati znatno jeftinije proizvedenog mesa nego u Srbiji. Sve to znači, tek kada se u Srbiji zakolje i poslednja svinja iz vremena vakcinisanja, zbog bolesti svinjske kuge, biće mogućnosti za razmatranje da se odobri izvoz proizvođačima iz Srbije. I to sve pod uslovom da ne bude Afričke kuge koja se sad povremeno javlja u različitim delovima Srbije. On kaže, ne sme se gubiti iz vida ni činjenica da i danas u Evropi postoji višak svinjskog mesa od 50 miliona grla. Samo u ovoj 2021. godini u dva navrata Srbiju je iz EU stiglo ukupno 300.000 živih prasića. Plaćano je po komadu oko 30 evra. Uvoz je nužan Srbiji jer je uništen stočni fond, posebno tov svinja. U ovoj godini obavljen je i pokolj. Tako da je Srbija od zemlje sa nekadašnjih 1,1 miliona krmača novu 2022. godinu dočekuje samo sa 110.000 krmača u oborima! Samo u toku leta 2021. godine u Srbiji je zaklano oko 46.000 krmača koje su bile za priplod i mogle da donesu više prasića nego što smo uvezli. Zašto to radimo? Poljoprivreda uz novi koncept može da nam donese više novca nego što političari očekuju od RIO TINTA, kaže Vidović. Uzmimo samo primer Danske koja ima 5,6 miliona stanovnika, ali godišnje proizvodi 32 miliona svinja. Uz političku volju to bi mola i Srbija. Ako bi se okrenula izvozu na tržište Azije, gde imamo sporazum za izvoz na tržište od 183 miliona potrošača, pa i Kinu, onda bi imali veći prihod nego što nam političari obećavaju da će stizati od RIO TINTA!

Loš uzgoj svinja u Srbiji

U Srbiji je sam sistem organizacije uzgoja svinja loš, jer su veće farme uglavnom u porodičnom vlasništvu, a firme nisu zainteresovane za izvoz svinjskog mesa u malim količinama, dok mali proizvođači, nisu ujedinjeni i nastupaju pojedinačno. Sve dok se ne udruže sa ponudom, ne da će propasti nego će nestati. Poješće ih velike multinacionalne kompanije. Vitomir Vidović koji je i vlasnik reprocentra i farme svinja, dodao je da mali proizvođači treba da se udruže i osnuju klanicu, zadrugu, ili nije bitno kako će se zvati, i sami izvoze svinjsko meso kad obezbede tržište i dovoljne količine mesa, a potencijalno tržište nije Evropa nego Azija, Kina pa i Afrika. Ako bi, na primer proizvođači svinjskog mesa hteli da izvoze u Rusiju, u Moskvu, trebalo bi dnevno poslati 24 šlepera. Mali proizvođači u Holandiji, Danskoj, Belgiji su se, organizovali tako da su napravili klanice u kojima su oni deoničari, a u Srbiji je država "uspavana", a ni crkva nije zainteresovana za socijalni standard naroda da bi uticala na vlast kao u tim zemljama i pomogla proizvođačima. Razlog zašto je to tako u Srbiji je pljačkaška privatizacija prehrambene industrije uz pomoć države. Tako vlasnici nisu postali stočari koji su je gradili, već nazovi biznismeni koji su je kupili za prljavi novac. Da su vlasnici deonica postali i stočari drugačije bi se sad razgovaralo o cenama stočne hrane i finalnih proizvoda.

I pored takvih rezultata beleži se pad potrošnje svinjskog mesa za 20 odsto, zatim očekuje se ukupan uvoz oko 300.000 do 400.000 tovljenika, a već je u dva navrata uvezeno i po 150.000 prasića. To se dešavalo u vreme kada su obori u Srbiji prazni, a prodavnice pune, zahvaljujući uvozu i pokolju stoke u Srbiji. Inače, ukupno stočarstvo Srbije u BDP agrara učestvuje sa 30 odsto, što je na nivou nerazvijenih zemalja sveta. Stočarstvo u Srbiji decenijama godišnje opada po stopi između dva i tri odsto godišnje. Istovremeno u EU svakog trenutka postoji višak od 50 miliona tovljenika.

Krizi svinjogojstva u Srbiji se ne vidi kraj. Ključ rešenja, odnosno za gašenje požara, tovljači preporučuju da država u vreme krize interveniše iz robnih rezervi, ako nema mesa, ili da otkupljuje viškove, ako ga ima previše. Od države se očekuje da povremeno povuku veći broj ponude svinja od tovljača, kada ima viškova. Međutim kada se to i dogodi na tržištu se ništa krupno ne dešava, izuzev što još više zaostaje otkup, jer klaničari preuzete svinje koriste za tekuće potrebe

Bili ispred SAD

Zahvaljujući lošoj agroekonomskoj politici Srbija je od izvoznika postala uvoznik svinjskog mesa. Na to nas je decenijama upozoravao FAO, ali bezuspešno. Dokaz su činjenice da je iz Srbije 1990. godine bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti za 762 milina dolara. Izvozilo se i za vojsku SAD u konzervama iz Srbije. Poznato je da je taj izvoz devedesetih godina prošlog veka doprineo da se za Beograd tada kupe ,,Lejland'' autobusi. Međutim loša agrarna politika u Srbiji koja se vodila proteklih decenija, doprinela je da ona od izvoznika mesa, postane njegov uvoznik. Dokaz su brojke Uprave carina u Srbiji. Samo u 2019. godini uvezeno je zamrznutog svinjskog mesa u vrednosti od 71, a u 2020. godini za 58 miliona dolara. Srbija je daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika imala 1.300 svinja. Bili smo razvijeniji od SAD jer su one tada na 1.000 stanovnika imale, znatno manje, tek između 800 i 900 svinja u odnosu na isti broj stanovnika. Ili recimo 1984. godine u Srbiji je bilo 5,4 miliona svinja, a danas je teško poverovati da ih ima oko 2,5 miliona.

Stočari van sistema

Proizvođači tovljenika nisu u privrednom sistemu, pa čak ni oni sa većom proizvodnjom, a nemaju ni poslovno udruženje koje bi ih zastupalo u pravljenju aranžmana (ugovora) sa klanicama. Tako nema ni reagovanja što pojedine klanice po odavno ne kolju žive tovljenike, već uvoze meso i bave se preradom, navodi prof iz Novog Sada dr Vitomir Vidović.

Unija poljoprivrednika povodom izuzetno teške situacije u tovnom svinjarstvu, koje je pred totalnim uništenjem, predlaže mere Vladi ali ona na to uglavnom ne odgovara. Između ostalog traži se da Vlada Republike Srbije hitno imenuje ombudsmana za stočarstvo. Pored toga traži se i da Vlada Republike Srbije preispita sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan sa Evropskom unijom. Pored toga traži se uvođenje garantnog fonda da će država da interveniše kada dođe do poremećaja na tržištu. Jer, prošlo je vreme kada se sve prepuštalo tržišnoj stihiji.

Zlatan Đurić, stočar iz Sremske Mitrovice nekoliko puta godišnje državi predlaže interventni otkup po najmanje 30.000 tovljenika. U ovoj godini predlagao je da cena u početku godine bude oko 210,00 dinara za kilogram žive mere, a očekivalo se da takvi postupci Vlade pokrenu tržište. Razlog za to bio je svakodnevni rast cena žitarica, koji se nije zaustavio ni do danas. Sa ovakvim cenama žitarica i manjim ovogodišnjim rodom kukuruza vidi se da su one glavni input u ishrani svinja. To navodi da je neodrživa svaka proizvodnja svinja bez dva evra po kilogramu žive mere.

Cene inputa

Najveći uticaj na rast cena mesa imaju inputi. Kada je reč o kukuruzu, tokom 10. novembra 2021. godine bila je primetna smanjena aktivnost robno berzanskih učesnika za kupovinom ovih žitarica. Ponuda u zavisnosti od klauzule "gratis lager " se kreće u cenovnom rasponu od 26,30 do 27,00 din/kg bez PDV-a. Na tržištu pšenice, zabeležen je negativan cenovni trend. Ponuda se kreće od 31,30 do 32,00 din u zavisnosti od brzine preuzimanja i po tim cenama nije bilo realizacije. Po ceni od 31,00 din/kg bez PDV-a je zaključen kupoprodajni ugovor. Berzanski ugovor za SRPS kvalitet uz obračun kvaliteta soje, realizovan je na cenovnom nivou od 72,00 din/kg bez PDV-a. U odnosu na prethodni upoređujući period, zabeležen je pad cena, javljaju sa Produktne berze u Novom Sadu.

Smanjen broj svinja

U ukupnoj stočarskoj proizvodnji, proizvodnja svinja, dostigla je učešće u 2010. godini od 34 odsto dok u ukupnoj proizvodnji mesa prelazi udeo od 57 odsto, zavisno od godine. Prema procenama RZS na početku 2020. godine ukupan broj svinja bio je dostigao 2,98 miliona grla, što je za 35,7 odsto manje u odnosu na period 1988-1990. godine, odnosno posmatrano u odnosu 2010-2020, godina je manja za četiri odsto, a u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom je veći za 2,8 odsto. Istovremeno smanjen je i broj krmača i suprasnih nazimica, ukazivao je analitičar Vojislav Stanković.

Broj svinja u Srbiji, od 2,98 miliona grla, ima udeo od oko 0,34 odsto u svetskom, odnosno 1,3 odsto u evropskom broju. Proizvodnja svinjskog mesa koja se kreće od 270.000 do 330.000 tona, druga je po vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Ona tradicionalno dominira na porodičnim gazdinstvima i ima u visokom stepenu izražen naturalni karakter (prosečna tržišnost je veoma niska i iznosi u pojedinim godinama samo 30 odsto). U ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji svinjsko ima učešće od 55,4 odsto. Posmatrano u odnosu na 2019. godinu, proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini bila je manja za četiri odsto. Posmatrano u odnosu na prosečno ostvarenu proizvodnju u vremenu od 1988 - 90. godine manja je za jedan odsto, odnosno posmatrana na vreme od 2010 - 2020. godine, ona je veća za 2,5 odsto. Ostvarena proizvodnja svinjskog mesa u 2020. godini ima udeo od oko samo 0,2 odsto u svetskoj, odnosno 0,7 odsto u evropskoj proizvodnji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sredinom 2021. godine priznao je da se stočari nalaze u teškoj situaciji. Tada je najavio, a kasnije je i donet Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Međutim sa ovim zakonom nisu zadovoljni stočari. Jer bilo je obećano da će na osnovu ovog zakona, kada dođe do poremećaja na tržištu, kada cena koštanja padne ispod proizvodne, kao sada, Uprava za agrarna plaćanja imati mogućnost da interveniše sa novcem mimo robnih rezervi. Tada je najavljeno, takođe da će u svakoj prodavnici gde se nalazi sveže meso proizvedeno u Srbiji morati da stoji i srpska zastavica koja će označavati da je proizvedeno u Srbiji. Moći će da se prodaje i meso iz uvoza, ali će zakonom biti sprečeno lažiranje porekla.

U zahtevima stočara nalaze se i prelevmani u iznosu od po 25,00 dinara po kilogramu za žive svinje, meso i prerađevine. Jedan od uzroka pada proizvodnje u stočarstvu, pored neadekvatne agroekonomske politike je i epidemija Kovida-19. Zbog epidemije nisu radili ugostiteljski objekti, tržište je slabije funkcionisalo, pa je potrošnja svinskog mesa manja za 20, a goveđeg za 75 odsto. Zbog pojave afričke kuge svinja nije realizovan izvoz u Kinu, ali je ohrabrujuća vest za stočare da bi u februaru 2022. godine trebalo da krene izvoz u Rusiju i EU, nakon što država prođe kontrolu klasične svinjske kuge. Ali od toga najverovatnije neće biti za sada ništa. U Srbiji je 15. decemba 2019. godine zvanično ukinuta vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Od 1992. godine kada su Jugoslaviji bile uvedene sankcije prestao je i izvoz svinjskog mesa u EU. Pored toga sveže svinjsko meso nije moglo ni da se transportuje preko zemalja EU u druge delove sveta. Moglo je samo ako je bilo prerađeno na 70 i više stepeni. Razlog je bila vakcinacija protiv bolesti svinjske kuge. Za tu vakcinu država je godišnje plaćala oko 25 miliona dolara. Zbog moćnog uvozničkog lobija, pre ministra Branislava Nedimovića nijedan prvi čovek agrara nije se usudio da donese takvu odluku, o prestanku vakcinacije. Samo od 2000. godine, od demokratskih promena, on je 13 ministar poljoprivrede u Srbiji.

Loš uzgoj svinja u Srbiji

Analize pokazuju da je sam sistem organizacije uzgoja svinja u Srbiji loš, jer su veće farme uglavnom u porodičnom vlasništvu, a firme nisu zainteresovane za izvoz svinjskog mesa u malim količinama, a mali proizvođači, nisu ujedinjeni i nastupaju pojedinačno. Sve dok se ne udruže sa ponudom, ne da će propasti nego će nestati. Poješće ih velike multinacionalne kompanije. Vidović koji je i vlasnik reprocentra i farme svinja, dodao je da mali proizvođači treba da se udruže i osnuju klanicu, bez obzira kako će se zvati, zadruga kooperativa ili... i da se sami organizuju i izvoze svinjsko meso kad obezbede tržište i dovoljne količine mesa, a potencijalno tržište nije im više Evropa nego Azija i Afrika. Ako bi, na primer proizvođači svinjskog mesa hteli da izvoze u Rusiju, u Moskvu bi trebalo dnevno slati po 24 šlepera, navodi Vidović. Mali proizvođači u Holandiji, Danskoj, Belgiji su se, kako je rekao, organizovali tako da su napravili klanice u kojima su oni deoničari, a u Srbiji je država "uspavana". Ni crkva nije zainteresovana za socijalni standard naroda da bi uticala na vlast kako bi u tim zemljama i pomogla proizvođačima.

Inače, danas u EU, kako kažu analitičari u svakom trenutku postoji višak od 50 miliona svinja. Cena njihovog tova je znatno niža po kilogramu prirasta nego u Srbiji. Tov u Srbiji je i skup jer je poskupela stočna hrana. Onaj ko je sam ne proizvodi ne može da opstane na surovom tržištu. Svakom ko nema sopstvenu proizvodnju većeg dela stočne hrane, taj tov se ne isplati, na osnovu današnje cene žive mere svinja. A, to je svaka prodaja ispod 230 dinara po kilogramu žive mere, donosi gubitak. Meso proizvedeno u Srbiji je znatno kvalitetnije nego ono iz EU. Jer, stoka u Srbiji ne troši GMO hranu, a ovo što nam stiže iz sveta - je trošilo tu hranu za brži prirast. Inače,prema podacima RZS u Srbiji e godišnje proizvede oko 270.000 tona svinjskog mesa. Bude godina i sa proizvodom od 330.000 tona, ali to nije rezultat veće proizvodnje, već u vreme protesta kada se zbog lošeg otkupa i cena čini pokolj svinja, jer je skupa njihova ishrana i to se - ne isplati! Jer, takav tov svinja predstavlja isključivo tov gubitaka.

U Srbiji su mali proizvođači pod pritiskom velikih klanica koje su, zbog sticaja okolnosti u poziciji da se monopolski ponašaju i diktiraju cenu, a to smanjuje proizvodnju i zato Srbija sada ima samo oko 160.000 krmača, a pre smo nekoliko godina imala je 1,1 milion. Kraj ove godine dočekaće sa 110.000 krmača. Takav rad doveo je Srbiju na nivo da je od izvoznika svinjskog mesa postala uvoznik. Tako naši žitelji jedu svinjsko meso koje je trošilo kukuruz iz Srbije, koji je izvezen, pa kada su svinje utovljene, do 120 kilograma, prodate su Srbiji. Godišnje u Srbiju iz uvoza stigne oko 300.000 do 400.000 utovljenih svinja.

Skupa hrana i tov

Svetske cene hrane porasle su treći mesec zaredom u oktobru 2021. godine dostigle novi desetogodišnji vrhunac, ponovno predvođene porastom cena žitarica i biljnih ulja, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu. FAO Indeks cena hrane, koji prati međunarodne cene prehrambenih proizvoda kojima se najviše trguje u svetu, prosečno je iznosio 133,2 boda prošlog meseca u poređenju sa revidiranim 129,2 za septembar. Oktobarska računica je bila najveća za indeks od jula 2011. Na godišnjem nivou, indeks je u oktobru porastao za 31,3 odsto. Cene poljoprivrednih proizvoda naglo su porasle u prošloj godini, podstaknute zastojima u žetvi i velikom potražnjom, navodi se u izveštaju UN FAO.

Sve to se danas odražava i na cene hrane u Srbiji koje nikada više neće biti niske. Niti će cene biti niske, a to znači da više nikada neće biti ni jeftine hrane. Ako u svetu bude i viškova, oni će se bacati, ali neće poklanjati gladnima. A, u svetu je svaki dan milijarda gladnih ljudi! Inače, i danas u EU uvek postoji višak od 50 miliona svinja. Cena njihovog tova je znatno niža po kilogramu prirasta nego u Srbiji. Tov u Srbiji je i skup jer je poskupela stočna hrana. Onaj ko sam ne proizvodi stočnu hranu ne može da opstane na surovom tržištu. Dakle, svakom ko nema sopstvenu proizvodnju većeg dela stočne hrane, taj tov se ne isplati, na osnovu današnje cene žive mere svinja u Srbiji. A, to je svaka prodaja ispod 230 dinara po kilogramu žive mere, donosi gubitak. Meso proizvedeno u Srbiji je znatno kvalitetnije od uvoznog. Jer, stoka u Srbiji ne troši GMO hranu, a ovo što nam stiže iz sveta - je trošilo tu hranu za brži prirast. Inače, prema podacima RZS u Srbiji se već decenijama prosečno godišnje proizvede oko 270.000 tona svinjskog mesa. Bude godina i sa 330.000 tona mesa, ali to se dešava u vreme protesta kada se zbog lošeg otkupa, nezadovoljstva stočara i cena, u znak protesta kolju svinje. Tako imamo samo prividan višak mesa. Jer je skupa njihova ishrana i to se - ne isplati! Takav tov svinja predstavlja tov gubitaka.

Srbija bila zemlja budućnosti

Ove 2021. godine je u dva navrata u zemlju uvezeno ukupno oko 300.000 prasadi. To je dokaz lošeg rada, kada je ova oblast u pitanju. Činjenica je da je u svet, recimo, daleke 1990. godine sa prostora današnje Srbije bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti za 762 miliona dolara. Srbija je od izvoznika, sad postala uvoznik tog mesa. Samo u 2019. godini za uvoz zamrznutog svinjskog mesa potrošeno je 71, a 2020. godine 58 miliona dolara. U zemlji su prazni obori, pa u njima danas ima samo 2,5 miliona svinja. Sad, već daleke 1984. godine u njima je bilo 5,4 miliona svinja. To nam ostaje samo za sećanje na Srbiju koja je takva trebala da bude i naša budućnost! Nekadašnja Srbija je prvi izvozni posao u SAD imala 1893. godine kada je izvezla 30.000 tona suvih šljiva za 37 miliona dolara. Pored toga, u isto to vreme, je u Austrougarsku bilo izvezeno i 250.000 živih svinja. Sa tim prihodima, od izvoza šljiva i svinja, tadašnja Srbija je imala suficit u ukupnoj trgovini sa svetom!

Pada proizvodnja u prehrambenoj industriji Srbije

Proizvodnja prehrambene industrije Srbije od januara 2021. godine mesečno opada u proseku 0,6 odsto,da bi u septembru pala za 2,7 odsto ispod proseka prethodne godine, naveli su stručnjaci u najnovijem broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Posebno zabrinjava, kako se navodi, činjenica da je redukcija u prehrambenoj proizvodnji u svim granama - mlečnoj, mesnoj i pekarskoj industriji. Porast proizvodnje prerađivačke industrije u 2021. godini iznosiće četiri do pet odsto zavisno od toga da li je zastoj u septembru privremenog ili trajnog karaktera. Izvoz je u septembru 2021. godine vredeo 1,96 milijardi evra i bio je za 24 odsto veći u odnosu na isti mesec 2020. godine.

Cene i poskupljenja

,,Cene hrane imaće rast do leta sledeće 2021. godine. Troškovi ishrane tročlane porodice u Srbiji u porodičnom budžetu učestvuju sa 35-40 odsto, dok u zapadnim zemljama to učešće iznosi 5-15 odsto. Cene svežeg mesa u septembru 2021. godine su skočile za 15-30 odsto u odnosu na septembar prošle godine, dok je povrće poskupelo za 36 odsto, jaja za 20 odsto, a jestivo ulje za više od 50 odsto. Hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa više od 55 odsto, što ukazuje da će u narednom periodu doći do značajnog pada ionako niskog životnog standarda građana'', rekao je Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Kako je prognozirao, cene hrane će rasti sve dok budu rasle cene goriva, a u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna. Pandemija (korona virusa) je izazvala ozbiljne poremećaje na tržištu, pre svega kada je u pitanju kretanje roba. Bogate zapadne zemlje počele da koče kretanje roba, plašeći se nekih još većih poremećaja zbog pandemije, što takođe utiče ne kretanje cena hrane. Učešće Agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije trebalo bi da bude u korelaciji s učešćem poljoprivrede u stvaranju Bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje. Postoji i zakon po kome bi Agrarni budžet trebao da bude najmanje pet odsto od budžeta Srbije. On je to bio, čak i jedan odsto više, daleke 1996. godine, kada je donet u vreme kada je ministar poljoprivrede u Vladi Srbije bio pok. Ivko Đonović, višedecenijski direktor tadašnjeg giganta PIK ,,Takova'' iz Gornjeg Milanovca. Posle toga nikada više nije se ni približio zakonskoj odrednici od pet odsto. Kreće se od dva do četiri odsto.

Prema zvaničnoj statistici poljoprivreda direktno u BDP Srbije učestvuje sa nešto više od 10 odsto. Agrarani budžet u 2021. godini iznosi oko 400 miliona evra, što je manje od pet odsto budžeta Srbije. Kada bi ovaj princip bio ispoštovan, mi bismo svake godine za poljoprivredu izdvajali oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike i subvencije koje su njima namenjene. Niske subvencije uz neadekvatnu agroekonomsku politiku samo su jedan od razloga niske agrarne proizvodnje u Srbiji koja se decenijama kreće u vrednosti oko pet milijardi dolara godišnje. Vrednost agrarne poizvodnje koja se obavlja na oko 3.476.000 hektara tek ponekad po hektaru u proseku pređe više o 1.000 dolara. Uzrok je što subvencije po hektaru iznose tek oko 35 evra. Do pre nekoliko godina to je bilo i 5.200 dinara po hektaru, zajedno sa subvencijama za gorivo. Međutim, smanjene su za 1.200 dinara. Tako je Srbija postala jedina zemlja u regionu koja nema subvencije za gorivo. Onda se i postavlja pitanje kako seljaci u Srbiji, gde imamo 570.000 gazdinstava, da budu konkurentni sa evropskim poljoprivrednicima. Jer, poljoprivrednici u Hrvatskoj imaju subvencije po hektaru od 480 evra, pa u ostalim delovima EU se kreću do 900 evra po hektaru!

Evropska unija za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 milijarda evra ističući da je poljoprivreda najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života, zbog čega mu država mora posvetiti mnogo više pažnje. Kad ostanete bez hrane morate sve rezerve - i devizne i zlatne, da dajete za nabavku hrane, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo.

Ukazujući na činjenicu da visoke cene hrane naročito pogađaju siromašne građane, u Srbiji postoji sirotinjska potrošačka logika koju trpimo i koja postoji već dugi niz godina. Država bi zbog sve veće inflacije morala da intervencijom iz Robnih rezervi amortizuje cene ulja i mesa. A, U Srbiji je sad svakodnevno gladno oko 500.000 stanovnika.

Ubrzano nestajemo!

Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-septembar 2021. godine iznosio je 93.713 osoba i, u odnosu na isti period prethodne 2020. godine, kada je broj umrlih bio 78.445, beleži se rast od 15.268 ili za 19,5 odsto.

Srbija: Broj umrlih u septembru 2021. godine veći je za 35,8 odsto nego u istom mesecu 2020. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku to je stanje 6. novembra 2021. godine.

Živorođeni i umrli, januar-septembar 2021. godine

U ovom saopštenju RZS prikazani su prethodni rezultati o živorođenim i umrlim nakon upisa činjenice rođenja i smrti u matične knjige rođenih i umrlih. Podaci su prikazani prema mesecu registracije, odnosno mesecu upisa u matične knjige rođenih i umrlih u 2020. i 2021. godini.

U Republici Srbiji, u periodu januar-septembar 2021. godine, broj živorođenih je iznosio 45.476. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 46.270, beleži se pad od 794 odnosno za 1,7 odsto.

Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-septembar 2021. godine iznosio je 93.713 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 78.445, beleži se rast od 15.268 ili za 19,5 odsto.

Napomena: Prethodni rezultati o živorođenim i umrlim u periodu januar-septembar 2020. i 2021. godine po regionima nalaze se na sledećem linku: .

Republički zavod za statistiku od 1998. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji bio je zabeležen i u 2020. godini. Tako je prošle 2020. godine u Srbiji bilo je rođeno samo 61.693 beba, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku.

Samo u tri prošlogodišnja meseca i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece.

Lane, 2020. godine je umrlo više od 116.954 ljudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine.

Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. je umrla 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. kada je umrlo 8.803 ljudi.

Veoma su nepovoljni i novembarski podaci iz 2020. godine, jer je u novembru prošle 2020, godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je bilo za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.

(Nastaviće se)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane