Razaranja

Kako se na najgori mogući način godinama potvrđuje narodna poslovica

RIBA SMRDI OD GLAVE

Zbog čega se na kongresu o obnovi Akropolja povela priča oko nepostojećeg slučaja beogradske Gondole? Čiji je ovaj „slučaj" zapravo privatni politički projekat? Ko je predsednica opskurne nevladine organizacije Evropa Nostra i kakva je njena kompetencija vezano za zaštitu spomenika kulture? Kakva je njena kompetencija vezano za slikara Ivana Tišova? Kakva je njena kompetencija za Leonida Šejku? Kakva je njena kompetencija za prepoznavanje falsifikata? Kako je zakuvan korupcionaški skandal oko obnove Narodnog muzeja?

Stanislav Živkov

Tokom nedavnog boravka u Atini, ovog novinara su neki arheolozi i istoričari umetnosti iz više zemalja sveta pitali o čemu se zapravo radi u nepostojećem slučaju „Beogradske gondole" nakon čega im je rečeno da su doslovce obmanuti i to iz prostog razloga što je zahvaljujući neradu službe zaštite spomenika kulture i arheologa, najveći deo tvrđave ostao arheološki neistražen, ono što je arhitektonski istraženo, često je idiotski prezentovano i da u krajnoj liniji zbog svega toga Beogradska gondola ni najmanje neće narušiti siluetu nečega što je već ionako poodavno otišlo u tandariju.

Nakon svega ovoga ispostavilo se da su neke persone iz međunarodne organizacije Europa Nostra čak dolazile u Beograd da kao navodno jako važan faktor izvrše uvid u stanje i daju svoje mišljenje a sve na poziv beogradske parazitske organizacije Evropa Nostra Srbija što bi sve bilo jako lepo i krasno, ako bi se zaboravila prosta činjenica da recimo u upravnom odboru ove srbijanske NVO sede redom sve sami štihovi skupljeni s koca i konopca po partijskom žutom ključu a za koje je redom jedini zajednički imenitelj da sa službom i strukom zaštite spomenika imaju veze kao slon sa staklarskom radnjom, pri čemu se zaboravlja da je Evropa Nostra Srbija zapravo najordinarniji politički projekat izvesne Irine Subotić, inače prethumne penzionerke poznatije kao Irina Nacionale.

Očito je da je Dr Nacionale šarmirala mnoge daleko značajnije stručnjake u svetu pa im je očito bilo potrebno ukazati i na daleko tamniju stranu ovakve kapitalne NVO i njene predsednice tim pre pošto na web sajtu Evropa Nostra Srbije pišu sve sami panegirici: Irina Subotić je potpredsednica i član Upravnog odbora panevropske organizacije Europa Nostra, i predsednica Evropa Nostra Srbije. Doktor je istorije umetnosti, predaje na master programima Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Bila je decenijama kustos Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu. Organizovala brojne izložbe avangardne i moderne umetnosti, učestvovala na mnogim kongresima i simpozijumima u zemlji i svetu i objavila više studija i monografija. Član više nacionalnih i međunarodnih stručnih i nevladinih organizacija: AICA, ICOM.

Pored istorije savremene umetnosti posebna polja interesovanja, rada i istraživanja su joj muzeologija, muzejska edukacija i angažovanje civilnog sektora u zaštiti i promovisanju kulturnog nasleđa što sve zajedno nema apsolutno nikakve veze sa zaštitom spomenika kulture što ni najmanje ne čudi jer je Subotićka tokom čitave svoje karijere uglavnom pokazivala da ni sa osnovnom strukom dobrim delom nije bila upoznata.

Tako je Subotić dr Irina, u punom cvetu starosti jer je načela 82 godinicu, samu sebe proglasila za stručnjakinju ni sama ne zna zašta sve ne a sve zbog toga pošto po svaku cenu pokušava da i dalje ostane u centru pažnje. Njena navodno eminenta karijera ostala je obeležena što skandalima, što neznanjem o čemu najbolje govori čuveni skandal oko plagijata i tužbe Zorana Markuša zbog krađe autorstva izložbe o grupi Zenit, odnosno najblaže rečeno njenih kleptomanskih poteza. Zatim naredni skandal oko izložbe slikara Vlade Veličkovića gde joj je jako zasmetalo što je Mirjana Bobić Mojsilović radila intervju sa Veličkovićem, zbog čega je vređala Bobićku nazivajući je novinarčićem na šta je Bobićka u tekstu „Čiji je čovek Vlada Veličković?" pored ostalog napisala sledeće: izvesna Irina Subotić se uvalila u meku i izazovnu stolicu kratkotrajne TV slave da bi narodu saopštila da jedino ona razume slikarstvo Vlade Veličkovića te da su svi ostali budale.Bobićka je dalje napisala: duboko žalim gospođu Irinu Subotić, večitog talenta jugoslovenske umetničko kritičarske scene koja je po godinama odavno prešla granicu talentovanih jer je imala potrebu da milionskom tv gledalištu saopšti kako je Vlada Veličković njen i samo njen, te da ga jedino ona može razumeti. To čiji je čovek Vlada Veličković rešava se pristojno u porodičnom trouglu ili četvorouglu i ne tiče se TV publike. Dalje se navodi da ucveljenost Subotićke možda dolazi od jednostavne činjenice da i pored dvadesetogodišnjeg vernog služenja slikaru on uopšte nije spomenuo nju već Katarinu Ambrozić.

Naravno i kada se pogleda muzeološka karijera Subotić dr Irine vidi se da je često brkala babe i žabe pa je tako 1993. godine priređujući u Narodnom Muzeju izložbu Ruski umetnici u Srbiji mrtva hladna u ruske slikare utrpala hrvatskog slikara Ivana Tišova rođenog 1870. u Viškovcima kraj Đakova, školovanog na Zagrebačkoj likovnoj akademiji koji je umro 1928. godine u Zagrebu, a da stvar bude kompletna Subotička je čak izmislila da je Tišov rođen 1906. godine i da se ne zna ni kad ni gde je umro!!!

Srećom postoji skroman katalog da sve ovo potvrdi! Naravno, nešto ranije ju je kao otvorenu knjigu pročitao i tadašnji direktor Narodnog Muzeja Jefta Jeftović koji je video da u muzeju ima jedan broj kustosa neradnika kojima je zato naredio da pod hitno spreme planove rada za naredni period što naravno niko nije uradio ali je Subotićka pred svima izjavila kako je ona spremila ali napisano rukom i krenula da čita na glas sve dok joj jedna koleginica nije otela papir iz ruku te se ispostavilo da čita iz potpuno praznog papira!

Naravno, Subotićka je nakon NATO bombardovanja po svaku cenu pokušala da dezavuiše poslednjeg uspešnog direktora Muzeja Savremene umetnosti pokojnog Radisava Trkulju koji joj je u Vremenu br 463 od 20.11.1999. lepo odgovorio: Pročitavši tekst u nedeljniku Vreme shvatio sam da je već unapred predviđen da bude intoniran kao kritički osvrt sa perfidnim lažima možda stručne Irine Subotić, koja svojom CRNOM RUPOM pokazuje sve moguće položaje svoje stručnosti, adekvatna je njenim idealima, njenoj želji da pokaže kako je (ona) završila škole, kako je umna i kvalifikovana za sve što je u bilo kakvoj vezi sa muzejima, umetnošću, otkupima itd.

Gospođa Irina Subotić laže kad kaže: "Trkulja nema vizije o skupljanju dela, ni o programima, on ne poznaje ovo vreme, ne zna šta se dešava oko nas, ne kupuju se časopisi, nema razmene kataloga, dokumentacija se ne obrađuje, nastupila je velika promena, došli su novi umetnici, a postavka nije ažurirana". Moguće da je Irina Subotić jedino u pravu kad kaže za bivšeg direktora, slikara Miodraga Protića, kako ga je teško zameniti. Tačno. Irina Subotić ne zna da slika, ali posao čuvara (kustosa) uz određene uslove i pod posebnim nadzorom mogla bi da odrađuje. Sada su njena politika belosvetske dame, njen kredibilitet, njena stručnost okrenuti prema Muzeju savremene umetnosti i prema direktoru Radislavu Trkulji.

Zašto je to tako? Subotić u svojoj karijeri nije uradila ništa pozitivno. Navodno je pratila likovnu savremenu scenu. Glupost. Pokušala je da nametne šta je savremena likovnost. Ali samo pokušala. Definitivno, ona barata podacima, informacijama, ali šta je to što nju predstavlja u toj kritičnosti, u toj sadašnjoj i budućoj muzeologiji, šta je njen životni posao? Moram da kažem - samo laži i izmišljotine.

Što nije stala iza Protića, Veličkovića, Šejke pre četrdeset godina? I onda je bila nejasna, pravila prazne ali pametne tekstove, i verovatno i tada lagala i baratala lažnim podacima kao i sada. Njen rad je njena katastrofa. Trkulja je dalje na Subotićkinu tvrdnju kako u prostor ulaze ptice mogu i životinje da uđu, da ne govorim o kiši i vetru... "čula sam da je Trkulja tražio 40.000 DM od marketinga od Ceptera za saniranje zgrade..." napisao: "ako je naše društvo otvoreno, a naš muzej bombe otvorile, kako onda da ne uđu ptice i životinje.

Gđa Irina Subotić nije bila među njima." Trkulja je dalje naveo: "A ja sam čuo kako je Irina Subotić, kada joj je trebalo para, izašla na Stacione centrala u Milanu... ali samo sam čuo". Stručni stav Irine Subotić: "... Šejkina izložba je bila lepa jer su lepi Šejkini radovi..."dakle ovo je jedna veoma stručna likovna kritika koja objašnjava slikarstvo Šejke na novi način, "lepi Šejkini radovi". Tu smo definitivno prešli na politiku i tu je pobrojana jedna ozbiljna lista ljudi sa svim vrlinama i manama, i pošto nam je očitala lekciju svi smo po funkcijama i redosledu strpani u tu njenu CRNU RUPU!

Naravno i oko Šejke je ispao skandalčić jerbo je Subotić dr Irina napravila gromoglasnu galamu nakon izložbe Šejka pre Šejke jer su po njoj na toj izložbi isplivali brojni navodni falsifikati Šejkinih crteža da bi se na kraju ispostavilo da je upravo iste te Šejkine crteže upravo Subotić dr Irina uvrstila u popis radova koji je sama objavila u katalogu u izdanju Muzeja Savremene umetnosti a čitava stvar je kulminirala zahtevom pokojnog Dragoša Kalajića da se crteži pošalju na ekspertizu, a Kalajić je obećao da će se, u slučaju da se ispostavi da su crteži falsifikati, povući iz javnog života pri čemu je povlačenje tražio i od Subotić Dr Irine u slučaju da se ispostavi da su crteži autentični čime se Subotički doživotno zamerio!

Inače, vezano za Miodraga Protića treba podsetiti na svojevremeni susret Irine Subotić sa jednom pokojnom prijateljicom potpisanog, inače novinarkom Politike, pri čemu se Subotička koja je šetala dete, po običaju hvalisala svime i svačime, na šta joj je rečeno: slatka mala, isti otac. Subotićka je rekla. Hvala, liči na Gojka ali je potom sledio hladan tuš: nisam ja mislila na Gojka!!!

A o čemu se zapravo radi nagovestila je Mirjana Bobić Mojsilović spominjući porodični trougao i četvorougao mada se zapravo radilo o daleko većem mnogouglu pa je tako gosn Subotić svojevremeno redovno viđan u sumnjivom društvu po Šumicama a gospođa Subotić je, pored ostalih, bila u veoma ustreptalim odnosima sa sada pokojnim vajarem Draganom Mileusnićem, koji se čak žalio kako je dotična tražila da u Košutnjak donese i ćebe, a takođe je poznato i to da je dotična imala i duplikat ključa od stana sada pokojne Svetlane Isaković, ex direktorke Muzeja Primenjene umetnosti, inače iste one koja je polivala vodom demonstrante 1996. godine, a koji je koristila kada je u Košutnjaku zima!

Inače u upućenim krugovima dobro je poznato i da su Subotić dr Irina i mužić joj dr Gojko godinama iznajmljivali stan u u napuštenom rudarskom naselju na padinama Rtnja gde su redovno preko vikenda boravili sami ili sa prijateljima, tako da još iz tog vremena potiče priča o bračnim trouglovima i četvorouglovima, tim pre jer je tamo redovno dolazio i pridruženi član slikar Stojan Ćelić, s kojim su se intenzivno družili do poslednjeg dana njegovog života iako je sam Čelić poodavno pred većim društvom javno naredio i Subotić dr Irini i sopstvenoj ženi Ivani Simeonović Čelić da umuknu jer su prave ćurke koje ništa ne razumeju!

A o tome da Subotić dr Irina očito ne razume mnogo šta, a uz to, očito pati i od ekshibicionizma nije joj ni najmanje bilo teško da samu sebe upetlja u još jedan veliki i monumentalni skandal vezan za falsifikate slike, ovoga puta radilo se i skandaloznoj izložbi zbirke umetnina izvesne Svetlane Jovičić koja je održana u beogradskoj Kući Legata pre nekoliko godina, jer se ispostavilo da je najveći deo izloženih umetnina iz Zbirke Jovičić zapravo bio kapitalna zbirka falsifikata.

Elem za tako kapitalnu prigodu predgovor u katalogu napisala je Subotić dr Irina, istoričarka umetnosti, a tekst njena koleginica prof. dr Dijana Metlić. One su, po mišljenju članova Udruženja i galerista, na taj način dale "legitimitet predstavi i potanko opisale svako (ne)delo ponaosob. Ipak pokazalo se da je najstrašnija činjenica da čak dve istoričarke umetnosti, bolje rečeno kunsthisteričarke, koje su pritom i doktori nauka uopšte ne znaju šta je original, a šta falsifikat, pa mrtve hladne svojim tekstovima potvrđuju da ono što nije original, to jeste.

Štaviše, pojavile su se slike za koje niko ne zna. Nijedna slika sa ove izložbe ne postoji u popisima umetnika. Naravno sve to velikoj stručnjakinji za sve i svašta Subotić Dr Irini očito nije ni najmanje bilo bitno pa je nakon pucanja afere sa faslifikatima mrtva hladna objasnila da je njen pogovor zapravo podrška kolekcionaru da dela koja poseduje izloži u javnost i da se time da šansa da kritika i istorija umetnosti da svoje mišljenje o izloženim radovima vadeći se pri tome da se ona ne bavi nečijim delima već teorijom što samo po sebi govori da je tekst za katalog pisala napamet, dakle bez gledanja slika o kojima je trebala da piše!

No skandal je dobio na zamahu pošto je jedan od naših najeminentnijih kolekcionara umetnina, Novosađanin Đuro Popović, napisao krivičnu prijavu za organizovani kriminal protiv Svetlane i Zorana Jovičića kao i njegovih saučesnika, među kojima su i autorke kataloga.

Popović je sa pravom izjavio kako je reč o velikoj prevari pošto će Jovičići posle ove izložbe, sa potrebnim potvrdama o autentičnosti, slike nuditi na sajtovima "Kupujem prodajem", "Kupindo" i "Limundo" i varali građane. Popović je izjavio i kako smatra da su na ovoj izložbi izložena samo četiri originala a sve ostalo su grubi falsifikati.

Takođe je naglasio da je vlasnik kompletne ostavštine Bogdana Šuputa koji je pisao bratu o svakom svom delu tako da je sve zabeleženo, svaka njegova slika, najmanji rad a izložena slika nigde nije evidentirana! Takođe je rekao da poseduje Šuputove originalne boje i da će ih rado dostaviti forenzičarima.

Falsifikatima je bila ogorčena i mr Mira Kun, kćerka slikara Đorđa Andrejevića Kuna. Ona je tvrdila da oba rada potpisana imenom njenog oca, on nije naslikao: Jedan od tih radova "Oplakivanje" potiče iz 1937. i njen otac ga je navodno naslikao u Španiji.

On jeste bio u Španiji, ali tek 1939. i zna se da tamo nije uradio nijednu sliku. Na drugoj slici je predstavljena balerina u statičnoj pozi. Kunovi likovi nikad nisu bili statični - tvrdi ćerka poznatog umetnika. Naravno svoj kreativni doprinos ovom prekrasnom skandalu dao je tadašnji direktor Kuće Legata izvesni Filip Brusić Reno koji se hteo ne hteo upeljao kao pile u kučine pa je mrtav hladan izjavio kako je izložba falsifikata pod nazivom "Između sećanja i zaborava" gostujuća izložba a Kuća Legata je samo ustupila prostor.

Katalog je izdala porodica Jovičić, a iza izložbe su stale Irina Subotić i Dijana Metlić. A Brusić Renou je to bilo dovoljno pošto se Kuća Legata kao ne bavi autentifikacijom dela što niko nikada nije ni tražio. U svakom slučaju to je bio sraman potez Kuće Legata, od koga je gore bilo samo objašnjenje direktora i Subotić dr Irine. Tužno!!

Tužno je da neko dobije titulu doktora nauka ili kako već istoričara umetnosti i da može da postavlja ovakva pitanja i vodi diskusiju bez imalo odgovornosti. Jači je direktor koji kaže da je izložbu odobrio jer su mu Jovičići predočili da će stručne tekstove za prateći katalog izložbe potpisati dr Irina Subotić, profesor emeritus, kao autor uvodnog teksta za katalog i dr Dijana Metlić, profesor istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao autor studijske analize izloženih dela, te da će recenzent biti dr Olivera Erić, kustos na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Uglavnom, sve sami eminentni štihovi, pardon štihovice pošto je sada jako moderna rodna ravnopravnost a posebne je bisere ipak priredila Subotić Dr Irina koja je najpre tvrdila kako je pisala tekst za katalog da bi objasnila potrebu izlaganja privatnih zbirki u javnosti kako bi se doneo sud kritike, kao i da ukaže da netipične slike, a ne remek-dela, mogu da upotpune saznanja o opusima umetnika da bi na kraju odbila da govori pred kamerama očito nezadovoljna tonom polemike koja je po njoj očito otišla u nepoželjnom pravcu!

Naravno, sve ovakve stvari su posledice situacije u kojoj raznorazne prethumne penzionerke sa svojih 80 i kusur godina po svaku cenu žele da ostanu u centru pažnje lečeći pri tome sve moguće komplekse a jedini rezultat njihove stalne i napadne prisutnosti na javnoj kulturnoj sceni i činjenice da godinama i decenijama samo one i oni daju raznorazna mišljenja o svemu, stvorila se situacija u kojoj mlađi i stručniji ljudi nemaju baš neku šansu ni da rade, ni da iskazuju mišljenje drugačije od mišljenja ove grupacije ljudi koji jedni druge napadaju, udružuju se u klan kada im to odgovara i isto tako prave hajke na one koji su se usudili da nešto rade bez njihovog mišljenja!

Onda ni najmanje ne može da čudi da se jedna takva persona poput Subotić dr Irine, koja je zvanično istoričar umetnosti petlja u sve osim onoga što joj je struka i za šta je zvanično kompetentna pa se dotična recimo pojavila, da kao veliki stručnjak za probleme migranata u centrima za tražioce azila u Srbiji, govori povodom skaredne izložbe "Granica je zatvorena", a ovakva nebulozna izložba je nastala u saradnji Muzeja afričke umetnosti, nevladine organizacije Grupe 484 i umetničkog kolektiva Škart.

Ipak najveće štetočinstvo ikada zabeleženo u muzeologiji u Srbiji direktno je izvedeno u vreme kada je Subotić dr Irina bila predsednik UO Narodnog muzeja kada je najpre muzej zatvoren za posetioce a potom je sledio udruženi zločinački poduhvat u režiji velike muzeološke lože predvođene velikim majstoricama dr Tatjanom Cvjetičanin i bivšim predsednicama upravnog odbora Narodnog muzeja dr Irinom Subotić i dr Maricom Šuput.Velike rotarijanske lože predvođena velikim majstorima akademikom Nikolom Tasićem, arhitektom Dragomirom Acovićem i Miroslavom Tasićem smenjenim direktorom Etnografskog Muzeja te velika arhitektonska loža predvođena velikim majstorima arh. Miladinom Lukićem, prof. dr Milanom Rakočevićem i savetnikom arh. Dragomirom Acovićem čija je glavna uloga bila nameštanje izbora svog kućnog prijatelja Milana P. Rakočevića za glavnog projektanta rekonstrukcije Narodnog muzeja u šta se svesrdno uključio dvaput smenjeni pomoćnik dva ministra kulture Miladin Lukić.

On je omogućio plaćanje 856.850 evra arhitekti Rakočeviću za izrada idejnog i glavnog projekta a 248.054 evra potrošeno za konsultantske usluge konzorcijumu Solomko-Projman. Ono što nikome ni najmanje nije zasmetalo je činjenica da iz ovoga proizilazi da je sitnica od „svega" 856.850 evra zapravo plaćana fizičkom licu, odnosno preduzetničkim radnjama direktno povezanim sa Velikim Majstorom prof dr Milanom Rakočevićem!

Ali, u računicu od straćenih 1.104.904 (milion sto četiri hiljade devet stotina četiri eura) što je ustanovilo Ministarstvo kulture nisu ušli troškovi službenog puta Subotić dr Irine i mužića joj u SAD o trošku Narodnog muzeja, a da do sada nikome za to nije zafalila ni dlaka sa glave, iako su sa dvorskim arhitektima, kućnim ljubimcima prijateljima i kumovima, namerno birana najskuplja i najneracionalnija rešenja koja bi omogućila višedecenijsko izvlačenje novca poreskih obveznika, jer su besposlenu operativu i biroe po potkrovljima mnogo više zanimali kolač od 50 miliona evra i razvlačenje radova nego kvalitetno rešavanje postavljenih zadataka.

Naravno, po sistemu Živke Ministarke i njene izjave „samo da se malo zaboravi ovo malo bruke" Subotić dr Irina se nepozvana pojavila na otvaranju Narodnog muzeja i odmah počela da prosipa mudrosti. A Subotić dr Irina i dalje priča o svemu i svačemu o čemu pojma nema, počevši od uređenja pešačkih zona i urbanizma pa sve do navodnog narušavanja siluete grada i još vodi Europu Nostru, a o tome da se zapravo radi o njenom prethumnom političkom projektu najbolje govori činjenica da sa Europa Nostrom istovremeno u istu trubu duvaju sve sami nevladini štihovi koji su pod prošlim režimom pravili gay i ostale orgije širom zatvorenih očiju u zgradi nekadašnjeg Geozavoda, zatim kojekakvi uličari koji su pod prošlim režimom neometano upadali u prazne prostore kako bi tamo pravili umetničke skvotove, zatim raznorazni pokreti, političke stranke i sranke, danas uglavnom ili u fazi poluraspada ili pred totalnim raspadom a kojima redom nedostaje muža para iz državne kase.

Uglavnom, velika je šteta što više ne postoji stari rimski običaj Damnatio Memoriae, odnosno zabrana sećanja u smislu proterivanja iz javne uspomene jer bi onda na svoje došao i Miroslav Krleža koji je u svojoj najpoznatijoj drami Gospoda Glembajevi za Barunicu Kasteli napisao da osoba koja je došla ravno sa ulice treba da šuti!!!