Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (78 )

Glad pred svetskim vratima?

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav GULAN

Preti li svetu glad? Upravo je skočila cena pšenice, kukuruza i soje. Rat trese i planetu! Rusko-ukrajinska kriza ugrožava globalno snabdevanje hranom. Eskalacija tenzija između velikih svetskih dobavljača hrane Rusije i Ukrajine verovatno će primorati kupce pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja da traže alternativne isporuke. Poremećaj bi mogao da podstakne svetske cene hrane koje su već blizu višegodišnjih maksimuma, upozoravaju stručnjaci.

Na ove dve zemlje, pokazuju trenutno dostupni podaci, otpada oko 29 odsto svetskog izvoza pšenice, 19 odsto svetskih zaliha kukuruza i 80 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Trgovci su zabrinuti ova situacija moglo da utiče na kretanje useva i da bi moglo primorati uvoznike da zamene zalihe iz regiona. „Prekidi u snabdevanju iz regiona Crnog mora će uticati na ukupnu globalnu dostupnost", rekao je Fin Zibel, ekonomista za agrobiznis. „Kupci na Bliskom istoku i u Africi će tražiti alternativne izvore". Podaci o transportu kompanije Refinitiv pokazali su da je oko 70 odsto ruskog izvoza pšenice otišlo kupcima na Bliskom istoku i u Afriku 2021.

Trgovci kažu da su neki kupci već preusmerili brodove drugim dobavljačima zbog zabrinutosti da bi izbijanje rata dovelo do dugih kašnjenja utovara. „Brodovi izbegavaju da uđu u Crno more zbog ratnog rizika", rekao je trgovac u Singapuru, dodajući da „već dolazi do poremećaja u snabdevanju". Analitičari su upozorili da bi nedostatak zaliha iz regiona Crnog mora mogao da podigne potražnju za glavnim sastojkom hleba iz Sjedinjenih Država i Kanade.

Svetske cene hrane lebde na najvišem nivou u poslednjoj deceniji, vođene snažnom potražnjom za pšenicom i mlečnim proizvodima. Fjučersi na pšenicu u Čikagu su već prvih dana krize i rata, porasli za više od dva odsto, a kukuruz je dostigao sedmomesečni maksimum, a soja je takođe u porastu. Sva tri ključna sastojka za hranu i stočnu hranu su porasla za oko 40 odsto u odnosu na najniže vrednosti iz 2021. godine, što je povećano padom proizvodnje i snažnom potražnjom. Upravo je skočila i cena pšenice u Evropi na rekordne nivoe. Dodatno, Rusija je do daljeg obustavila saobraćaj trgovačkih brodova u Azovskom moru.

Eskalacija tenzija između velikih svetskih dobavljača hrane Rusije i Ukrajine verovatno će primorati kupce pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja da traže alternativne isporuke. Poremećaj bi mogao da podstakne svetske cene hrane koje su već blizu višegodišnjih maksimuma, upozoravaju stručnjaci. I ovo što se dešava je dokaz da hrana više nikada neće biti jeftina. Uvek će je biti dovoljno, ali za one koji imaju novca da je plate. To znači da više decenijski zadatak da se smanji broj gladnih koji je danas oko jedne milijarde u svetu, teško da će biti značajno smanjen.

Svet u dve zemlje

Na ove dve zemlje, pokazuju trenutno dostupni podaci, otpada oko 29 odsto svetskog izvoza pšenice, 19 odsto svetskih zaliha kukuruza i 80 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja. Trgovci su zabrinuti ova situacija moglo da utiče na kretanje useva i da bi moglo primorati uvoznike da zamene zalihe iz regiona. „Prekidi u snabdevanju iz regiona Crnog mora će uticati na ukupnu globalnu dostupnost", rekao je Fin Zibel, ekonomista u izjavi za javnost. „Kupci na Bliskom istoku i u Africi će tražiti alternativne izvore". Podaci o transportu kompanije Refinitiv pokazali su da je oko 70 odsto ruskog izvoza pšenice otišlo kupcima na Bliskom istoku i u Afriku 2021. godine. Trgovci kažu da su neki kupci već preusmerili brodove drugim dobavljačima zbog zabrinutosti da bi izbijanje rata dovelo do dugih kašnjenja utovara „Brodovi izbegavaju da uđu u Crno more zbog ratnog rizika", rekao je trgovac u Singapuru, dodajući da „već dolazi do poremećaja u snabdevanju".

Već dva smanjenja projekcije globalnog privrednog rasta

Tek je istekao treći mesec 2022. godine a međunarodne finansijske institucije već drugi put smanjuju projekcije globalnog privrednog rasta. Međunarodni monetarni fond je krajem januara 2022. godine smanjio svoju projekciju za svet sa 4,9 na 4,4 odsto, a ovih dana se očekuje nova revizija nadole. I u saopštenju nakon posete Srbiji, misija MMF-a je istakla da će projekcije biti smanjene sa 4,5 odsto usled posledica rata u Ukrajini. Pored Rusije koja će imati duboku recesiju, najveće usporavanje privrede osetiće Zapadna Evropa, kao i Centralna, Južna i Jugoistočna Azija. U izveštaju UNCTAD-a se navodi i da će zemljama u razvoju biti potrebno 310 milijardi dolara da isplate dospele dugove ove godine. (BiF)

Uvećane proizvođačke cene u poljoprivredi za 18,3 odsto

Proizvođačke cene u Srbiji u poljoprivredi i ribarstvu su u januaru bile za 18,3 odsto veće nego u istom periodu prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: Žita (24,7 odsto), Industrijsko bilje (24,6 odsto) i Stoka i živina (22,6 odsto).

Poroizvođačke cene (po kojima proizvođači prodaju svoje proizvode) u poljoprivredi i ribarstvu su u januaru 2022. u odnosu na decembar 2021. u proseku povećane za 0,5 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na prethodni mesec, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupi Žita (1,1 odsto). Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar-decembar 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, u proseku su povećane za 20,8 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-decembar 2021. godine u odnosu na isti period 2020. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: Voće (50,3 odsto), Industrijsko bilje (46,1 odsto) i Žita (26,8 odsto).

Biće dovoljno hrane za zemlje Otvorenog Balkana

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je poručio da će biti dovoljno hrane za zemlje u okviru regionalne inicijative Otvoreni Balkan i da nema straha od nestašica. "Zemlje Otvorenog Balkana - Srbija, Severna Makedonija i Albanija ne treba da strahuju od mogućih nestašica hrane", rekao je Čadež na graničnom prelazu Preševo Tabanovce između Srbije i Severne Makedonije. On je istakao da nisu prednosti Otvorenog Balkana samo brži prolazak kamiona i što nema čekanja na graničnim prelazima, saopštila je PKS. "Prednost je u ovim kriznim vremenima što sve tri zemlje među sobom sarađuju kada je u pitanju bezbednost hrane i snabdevanje osnovnim životnim namirnicima", rekao je Čadež, piše u saopštenju za javnost PKS.

Optimisti duže žive

Nestašice su pred vratima. Inflacija je isukala sablju. Benzin, odnosno evrodizel može da se sipa pored rezervoara, jedino, u „specijalne" sudove. Vlast se u međuvremenu smilovala i dozvolila u kanistere do 60 litara. Duže vreme ključne reči koje se valjaju u javnom prostoru su: pšenica, brašno, kukuruz, jestivo ulje... I povrh svega starac Elpidije, koji je na stalnoj „vezi" sa Bogom, najavljuje glad. Koliko od Vaskrsa. Savetuje, da se ljudi ubrzano vraćaju u sela, da kopaju bunare i sade bašte. U gledanju u pasulj pridružilo mu se i nekoliko najistaknutijih evropskih državnika što dodatno zbunjuje građane i razmazuje sliku naše sutrašnjice.

Sve ove neprijatne prognoze posledica su oružanih sukoba između Rusije i Ukrajine. Žale se žrtve, veliki broj izbeglih građana (oko 10 miliona raseljenih žitelja Ukrajine u trenutku pisanja ovog teksta), rušenja i drugi oblici razaranja, ali i istom brzinom množe se strahovanja od svih oblika „stezanja" kaiša i ograničenja konformizma i ostalih mezetluka. U celoj atmosferi, pre svega, kada je u pitanju snabdevenost životnim namirnicama, niko ne pominje poljoprivrednike. Umesto njih podbočeni, zadrigli, ukravaćeni i njima slični politički „šaptači" mudruju i padaju u nesvest od brige za narodom koji plaća cehove svih ratova?!

Krupne reči

Izvoziti ili čuvati, kada su u pitanju osnovni poljoprivredni proizvodi, dovedeno je na Hamletovsko: "Biti ili ne biti"? I pored tvrdnje najodgovornijih za robne rezerve da svega ima preko mere sistemom „toplo-hladno" govori se o izvozu onoga što „preliva". Tek na insistiranje pa i pritiske iz pojedinih grupacija kao što je Udruženje mlinara i fabrika testenina došlo je do razmatranja njihovog zahteva u Srbiji. Naprosto, oni su poručili da je ukupna „gužva" na regionalnoj i svetskoj pijaci prilika da nešto zarade na onim proizvodima gde su se uvek vrteli oko „pozitivne" nule. Inače, bilansi sa namirnicama, odnosno proizvodima koji čine okosnicu takozvane prehrambene sigurnosti govore da bukvalno možemo da nakrivimo kapu, jer je na zalihama u Srbiji u vreme krize bilo preko 800.000 tona pšenice, preko milion tona kukuruza, dovoljno jestivog ulja (proizvedemo godišnje više od 200.000 tona, a treba nam 84.000 tona) i drugih namirnica. Za nešto jače od tri meseca stiže i prva žetva.

U senci Konstrakte

Međutim, ni šaka od pomenute pšenice ili kukuruza nije pala s neba. Nije „puštena s lanca" sa nekih drugih prostora, već je dobro natopljena trudom i znojem poljoprivrednika u Srbiji. Zbog toga oni ne traže da ih bilo ko hvali ili stavlja na prve strane novina, a i da su tako nešto poželeli to je teško učiniti zbog aktuelnih događanja u Ukrajini. Političarima se preporučuje da bar u kriznim vremenima slušaju poljoprivrednike, koji već decenijama čekaju bolji život od rada kojim se bave. Oni neprestano upozoravaju državu i resorno ministarstvo da treba imaju nešto više sluha za njih. To što traže je minimalno i u svrhu unapređenja proizvodnje od koje, uostalom, i zavisi njihova egzistencija.

Preklinjali su danima da im se dozvoli da i u kanisterima na benzinskim pumpama preuzimaju evrodizel koji im je potreban za prolećnu setvu koju moraju da obave na oko dva miliona hektara u Srbiji. Ako može 100, a ne predviđenih samo 60 litara na pumpama NIS-a, već na svim u zemlji i njihovoj najbližoj okolini. Da dublje zaoru i bolje poseju;

Tražili su da im se uvećane subvencije od 8.000 dinara po hektaru isplate, odnosno uplate do kraja marta, jer treba obaviti setvu na oko dva miliona hektara u Srbiji, jer, i to povećanje sa 4.000 na 8.000 dinara, je samo ,,bacanje prašine u oči'', a ne pomoć. To je u stvari redovno gašenje požara uz pomoć Uredbi;

Da im se omoguće određene zamene kao što je ona junećeg i svinjskog mesa za kukuruz iz Republičkih robnih rezervi kako bi održali ionako utanjeni stočni fond, koji je na nivou kakav je bio pred Prvi svetski rat;

Mole da pri davanju u arendu zemljišta koje je u vlasništvu države prednost imaju domaći stočari a ne, kako se može čuti, „Arapi" čija se prezimena završavaju na „ić"...

Brzo su mnogi zaboravili na gest poljoprivrednika iz Banata čija najveća asocijacija je, uprkos brojnim nezadovoljstvima, „zamrzla" proteste dok traje predizborna kampanja i dan izbora. To je bio potez i ponašanje pravih i odgovornih domaćina. Šta drugo reći;

Širenje optimizma

U vremenu punom depresije, stresova pa i straha jako je bitno da se ne zaboravi na optimizam. Pozitivne, ohrabrujuće, odnosno dobre informacije. Njihovih emitera je jako malo, jer svi misle što su više narogušeni, izbezumljeni i „duboko" zabrinuti da će biti gledaniji, čitaniji i poštovaniji.

Uzmimo na primer predizbornu kampanju u kojoj se jako malo govorilo o poljoprivredi, a i oni koji to činili su u stilu: kada oni dođu na vlast da će tu privrednu granu „pozlatiti", svakoga ko poznaje tu vrstu političkog „bećarca", dobro nasmeje!

Popravi raspoloženje i vest jedne stranke koja među svojim kandidatima imala i čoveka koji je 1999. godine prilikom agresije NATO alijanse na Jugoslaviju, oborio avion F-117 zvani „nevidljivi" u Buđanovcima. U ovom slučaju je vidljiva samo neodmerenost. Ljude koji se jednom „upišu" u istoriju ne treba hvatati za rukav i uvlačiti u političke plićake.

Istovremeno na čelnu fotelju ili funkciju u glavnom gradu jurišala su trojica kandidata iz vrlo jakih političkih grupacija koji ukupno imaju preko 250 godina. Mladi se smeju do suza a stariji naprosto likuju.

Lustracije i dinosaurusi

Kao svojevrstan optimizam zazvučala mi je i izjava profesora Vladete Jankovića, na temu lustracije. "Za nas lustracija znači zamenu dokazano nesposobnih ili korupciji sklonih pojedninaca koji se zahvaljujući stranačkoj pripadnosti ili udvorištvu nalaze na mestima sa kojih se odlučuje u javnom interesu".

Pouhvat vladalaca!

Dobra je informacija da će od 1. aprila po Pravilniku o deklarisanju i označavanju prehrambenih proizvoda meso u čijem sastavu je više od 50 odsto domaćih sirovina dobiti naziv „Poreklom iz Srbije". Optimizam je i procena naučnika da pre 65 miliona godina kobni asteroid, nije pao u proleće, da bi i danas na Zemlji bilo dinosaurusa. Živih, dabome!? I TO JE BIO DOBAR PREDIZBORNI PODUHVAT ONIH KOJI VLADAJU!

Sjajno je primetila književnica Milena Marković, dobitnica „Ninove" nagrade za prošlu godinu: „Ono što izabereš, to živiš". Ali, i takvoj životnoj filozofiji potrebna je doza optimizma.

Uostalom, jedno skorije istraživanje koje su obavili psihijatri s Univerziteta u Bostonu, pokazalo je da ljudi sa optimističnim mislima duže žive! To se odnosi i na poljoprivrednike. Naravno, na sve iz komšiluka i „glavatu" gospodu!

Agrar i proizvodnja u bliskoj budućnosti: nacrt želja, bez pravih rešenja!

Izvodi iz nacrta Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije 2022 - 2024. godine, čija priprema je u toku.

Najnovija istraživanja pokazuju da najveći deo agrarne proizvodnje u Srbiji, čak 75 odsto obavlja se i koristi kroz ratarsku proizvodnju. U toj proizvodnji dominiraju žitarice, uljarice i šećerna repa. Proizvodnja žitarica u Republici Srbiji obavlja se na površini od 1,7 miliona hektara sa proizvodnjom u 2020. godini od oko 11,4 miliona tona i uz prosečan prinos od 6,6 tona po hektaru.

Najznačajnije žitarice su kukuruz i pšenica. Ovo je izvod iz nacrta Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja 2022 - 2024. godine. Srbiji je potrebna akcija, strategija ili nazovimo je kako god hoćemo na 10 do 30 strana sa brojkama šta će se konkretno uraditi, a ne samo naše mogućnosti i želje koje agroekonomisti bliski vlasti napišu kao želje vladajuće oligarhije. Tako je uvek bilo do sada, pa i sada. Proteklih decenija su uglavnom bile takve strategije agrara, posebno u samostalnoj Srbiji, koje nisu donele boljitak životu na selu.

Rezultat je da nemamo nijedno selo po Ustavu Srbije, da nestaje svako četvrto ili njih 1.200! Samo u 2021. godini u Srbiji se manje rodilo beba nego što je umrlo, čak za 75.000! Dakle, rezultat takvih dosadašnjih strategija bio je da godišnji rast proizvodnje u agraru Srbije za tri i po decenije bude samo 0,45 odsto!

Vrednosti godišnje proizvodnje agrara Srbije, već decenijama, se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje, mehanizacija je u proseku stara oko tri decenije, vrednost agrarne proizvodnje je tek oko 1.000 evra po jednom hektaru.. Prazno je 150.000 kuća koje imaju vlasnike i još 50.000 bez vlasnika. U 1.000 sela nema prodavnice, 500 sela nema put ni vezu sa svetom, 2.000 sela nema bankomat ni poštu, imamo 400.000 traktora i 25.000 kombajna starih u proseku tri decenije...

Obećanja i očekivanja!

Već decenijama vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Svake godine objavi se rezultat agrarne proizvodnje, a to se tako saopšti da zvuči da imamo ogroman rast proizvodnje, da je ukupna vrednost proizvodnje veća, kao što se desilo u vreme Korone 19, 2020. godine, kada je to navodno bilo 5,6 milijardi dolara uz rast od 4,6 odsto! Ali, ta vrednost mora biti dvostruko veća. Po hektaru vrednost agrarne proizvodnje je oko 1.000 evra. Sa takvom proizvodnjom nismo konkurentni. Cilj mora da bude da ta vrednost bude najmanje 10.000 evra. Kao i da se izvoz stabilizuje na najmanje 10 milijardi dolara godišnje.

Međutim, o tome u nacrtu Nacionalnog programa se skoro uopšte ne govori! Zašto u još jednom programu razvoja agrara ima želja, ali nema realnih rešenja od onih koji kreiraju agrarnu politiku kako da se to ostvari. To opet ostaju obećanja i očekivanja!

Za sve to što se želi raditi, nije nam potrebna nova strategija razvoja poljoprivrede, ili novi Nacionalni program ruralnog razvoja od 2022. do 2024. godine, kako ga zovu. Osim ako i sadašnji ministar poljoprivrede (13. po redu od 2000. godine) kome ističe i drugi mandate ne želi da i on ostavi svoju strategiju koja je doneta i usvojena u njegovo vreme. To je činila većina dosadašnjih ministara još iz vremena Jugoslavije i posle pok. saveznog ministra agrara Ive Kuštraka, pa u Srbiji do danas

Čekanje boljeg života!

POLJOPRIVREDA SRBIJE IMA KAPACITET DA IZVEZE 10 MILIJARDI DOLARA GODIŠNJE. TO JE STVARNO TAKO. Stalno u pričama, ali u stvarnosti je još uvek želja svih političkih oligarhija kada dođu na vlast. Oni to obećavaju narodu koji čeka bolji život, i sa čekanjem, ode sa ovog sveta!

Dizel može da desetkuje proizvodnju

Poslednji skok cena evrodizela na pumpama u Srbiji u vreme krize i Ruske intervencije na Ukrajinu, posledica je kretanja nafte na svetskom tržištu i upravo je to razlog što se nagoveštava da vrednosti još uvek nisu dostigle maksimum. Kvalitetniji evrodizel na pumpama u Srbiji točio se za 187 dinara po litru, a upućeni u tržište upozoravaju da bi on uskoro mogao da košta i celih 200 dinara. Kako je nafta, uz električnu energiju, jedan od faktora koji najviše utiču na troškove proizvodnje u većini grana industrije, svako poskupljenje tih energenata najčešće pokreće talas cena drugih proizvoda i usluga.

Na povećanje cena nafte, pored saobraćaja i trgovine, najbrže reaguje poljoprivreda. „Poljoprivrednici među prvima osete rast cena dizela, jer im je gorivo neophodno za obrađivanje oranica, odnosno pokretanje mehanizacije za predstojeću prolećnu setvu", navodi agroekonomista Vojislav Stanković. On ističe da je rast cene dizela dodatni udar na poljoprivrednike, nakon poskupljenja veštačkog đubriva. „Na troškove ratara cena nafte dodatno utiče posredno i preko veštačkog đubriva, čija proizvodnja u velikoj meri zavisi od nafte i gasa.

Derivati nafte i mineralna đubriva zaslužni su, tako, za gotovo trećinu troškova poljoprivredne proizvodnje". On nagoveštava, uz ocenu da su subvencije inače male, da ukoliko ne bude reakcije nadležnih prinos u ovoj sezoni može da bude desetkovan. Ovo što je bilo do sada nije dovoljno!

Dakle, ukoliko ne bude pune primene agrotehnike, svi navedeni problemi naneće veliku štetu koja će se ogledati u smanjenju prinosa. Jer, proizvođači u Srbiji su i u normalnim okolnostima genetske mogućnosti oko 1.500 kultura, koj je stvorila nauka, koristli tek sa 30 do 50 odsto! Dodatni problemi mogu nastati ukoliko se desi i neka klimatska nepogoda, što će se svakako odraziti na ponudu na domaćem tržištu, ali i na izvoz.

Očekuje da bi Vlada Srbije trebalo da reaguje u narednom periodu, jer je poljoprivreda samo na papiru od strateškog značaja. „Cena energenata može biti jedan od razloga slabijeg prinosa u ovoj godini, ali treba sačekati sve poteze i njihovu realizaciju od strane Vlade Srbije koja je odlučila da kreditira nabavku veštačkih đubriva. Takođe, Vlada može da se odrekne i dela akciza za gorivo koje je namenjeno poljoprivredi. To je bolja mera - iako će budžet biti nešto umanjen, efekti će biti značajniji", predlažu analiticari.

Analitičari smatraju da su poljoprivrednici zaslužili pomoć i podršku nadležnih, posebno nakon odličnih rezultata koji su postignuti u vreme epidemijskih mera, što se nije osetilo na tržištu. „Imamo fantastične mogućnosti. Moja procena je da kapaciteti naše poljoprivrede mogu da realizuju izvoz od 10 milijardi dolara na godišnjem nivou, odnosno da se udvostruči. Poljoprivreda je vodeći sektor koji za razliku od mnogih zemalja, čak i unutar Evropske unije, ima suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u celom periodu od početka devedesetih godina", govori je dr Stojan Jevtić, dok je vodio Privrednu komoru Srbije.

Najavljen izvoz junadi u albaniju

Nedavno su klaničari iz Albanije obišli su više farmi u Srbiji i zadovoljni su ponudom, kako su istakli - „imate najbolju robu u celom regionu", pa se očekuje da na tom nivou bude i prodajna cena utovljene junadi. Jer, stoka u Srbiji troši prirodnu, a ne GMO hranu. Inače, u EU godišnje iz Argentine i Brazila se uveze oko 700.000 tona junetine. Međutim, ta stoka je hranjena GMO proizvodima. I zato turisti koji decenijama recimo, dolaze na more u Hrvatsku, hoće junad koja je nije tako hranjena i odrastala. To vlasnici hotela znaju pa tako i hrane oko 120.000 junadi, kako za domaće potrebe i turizam tako i za izvoz u 60 nesvrstanih zemalja.

Industrija mesa Kazazi iz Drača (Albanija) i Udruženje „Agroprofit" iz Novog Sada postigli su dogovor o izvozu žive junadi i goveđeg mesa u ovu zemlju. Klaničari iz Albanije obišli su više farmi u Srbiji i zadovoljni su ponudom, kako su istakli - „imate najbolju robu u celom regionu", pa se očekuje da na tom nivou bude i prodajna cena.

Početak posla se očekuje u drugoj polovini marta, jer je potrebno da Udruženje odabere pouzdanog izvoznika i klaničara, jer se kao neprofitabilna organizacija ne bavi takvim poslovima. Plaćanje žive junadi i mesa je pre isporuke, a počeće izvozom 40-60 junadi nedeljno. U ovom poslu na početku učestvuju farmeri članovi Proizvodne grupe u Udruženju „Agroprofit", koji trenutno u tovu imaju oko 4.100 junadi.

Ukupne potrebe Albanije za junećim mesom svedene su na oko 30.000 junadi godišnje. Međutim, njihova klanična industrija, zbog standarda potrošača, nudi najviše goveđeg mesa na tamošnjem tržištu. Razvojem turizma uz more u Albaniji, među hotelijerima je sve veće interesovanje za kvalitetnu junad i lagerovanje ove robe. Kažu da toga imaju dovoljno u zemljama ,,Otvorenog Balkana'' i Hrvatskoj gde se trenutno tovi oko 120.000 junadi.

Udruženje ,,Agroprofit'' je sprovelo detaljnu analizu troškova tova i uticaj najnovijeg povećanja cena žitarica na cenu junadi, a sagledane su i hranidbene zalihe farmera. U ovom času u Udruženju predlažu odgajivačima da ako imaju zaliha hrane od prošle godine ne prodaju goveda dok se rast cena žitarica ne zaustavi. Ova pauza u prodaji biće korisna da se proveri sa kojom prodajnom cenom se mogu pokriti troškovi ulaganja i nabavke teladi. Najlošija varijanta je kada se utovljeno june proda, a farmer nema novac da obnovi tov. Ovaj poslovni aranžman Udruženja naišao je na interesovanje gazdinstava koja očekuju da se ostvari i izvoz junadi mlečnih rasa. U Udruženju kažu da će i to biti omogućeno tokom ovog leta, navodi dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koji se bavi tržištem i cenama.

Tibor Berza, vlasnik najveće farme šarolea u regionu, koja u slobodnom tovu poseduje više od 1.000 grla, kaže: Ovo je veliki događaj za naše Udruženje. Cilj nam je da imamo tov za poznatog kupca. Ako bi uskoro otvorili tržište Grčke i Libana, svi mi koji imamo kvalitetnu junad proširili bi posao.

Milenko Čutović, farmer iz Trbušana, u ovom aranžmanu sa klanicom iz Albanije vidi dobar povod za povratak tova junadi u okolini Čačka.

Farmeri nisu ti koji diktiraju troškove, ali ne možemo biti ni žrtve kod prodaje. Sve je, ipak, drugačije kada znate za koga proizvodite i zbog toga smatram da je ovo dobar aranžman Udruženja. Udruženje „Agroprofit" pripremilo je detaljnu analizu o trgovini junećim mesom i ovih dana biće predstavljena publikacija Tovno govedarstvo u Srbiji (2) - RASE, TRŽIŠTE I KAKO DALJE, čije izdavanje je pomoglo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Agroprofit i mmd stočar: potpisali sporazum o saradnji

Udruženje Agroprofit iz Novog Sada promovisalo je Publikaciju o tovnom govedarstvu u Srbiji, pod nazivom "Rase, tržište i kako dalje". Publikacija raspolaže sa brojnim podacima, analizama i daje osvrt o tržištu žive junadi i junećeg mesa kod nas i u svetu. Ovom prilikom je potpisan i Sporazum o saradnji sa preduzećem MMD ,,Stočar'' iz Despotova, za otkup junadi od stočara iz Srbije, namenjenih domaćem prometu i izvozu. Prvi posao u ovoj saradnji biće izvoz junadi i goveđeg mesa u Albaniju, a očekuje se i sličan aranžman sa partnerima iz Grčke. Udruženje Agroprofit će uskoro definisati i kompletnu liniju proizvodnje koja obezbeđuje poštovanje opredelenja o ponudi u svetu naše "junetine iz prirode".

Kako povećati izvoz junadi?

Izvoz tovne junadi iz Srbije poslednjih godina ograničen je na zemlje regiona i Tursku, a u manjim količinama - u Kinu, Liban i Izrael. Kroz legalne tokove se izveze oko 32.000 grla, a mogućnost za izvoz je bar pet puta veća. Jedna od zemalja, zainteresovanih za kupovinu srpskih tovnih junadi odnedavno je i Albanija. Za poziciju na tržištu Albanije treba da se izborimo sa ponudom iz Hrvatske, Češke, Slovačke i Mađarske, navodi Radiško Dobrić vlasnik izvoznog preduzeća iz Despotova. „U Mađarskoj je, na primer, ista cena kao i kod nas, s tim što oni dobijaju osam posto kalo, što je jako velika stavka, a mi na to ne možemo da se uklopimo", smatra Radiško Dobrić. Albanija godišnje troši 30.000 komada junadi. Priliku za kontinuirani izvoz vidimo u sve većim potrebama za junetinom tokom turističke sezone. „Udruženje može u prvih petnaest dana recimo aprila negde između 400 i 600 grla da obezbedi za izvoz bilo gde.

Nećemo samo ostati na ovom sporazumu prema Albaniji. Mi u kontinuitetu od tri meseca najmanje 4.200 grla možemo obezbediti za tržište", kaže Čedomir Keco, predsednik iz udruženja „Agroprofit". Otkupna cena žive mere je u zavisnosti od kvaliteta od dva i po do tri evra za kilogram.

Nije u skladu sa cenom kukuruza, navode agroekonomisti, pa se već radi sa gubitkom. „Otkupna cena treba da bude u paritetu jedan prema dvanaest. Cena kukuruza trenutno na berzi je 31 dinar bez PDV-a i ako bi uzeli ovaj optimalni paritet onda bi trebalo da bude ta cene negde 3,1 do 3,2 evra u otkupu", pojašnjava dr Branislav Vlahović, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Cilj izvoznika je da se osvoje i tržišta Grčke i Italije. „Italija najviše junadi uvozi iz Argentine u veoma velikim količinama. Tu je takođe i Grčka koja najveći deo uvozi iz Italije. Upravo, tu je i naša prednost, upravo zbog te blizine i različitih vidova transporta koji bi nam stajali na raspolaganju", kaže ekonomista Slobodan Đurić, stočar iz Srema. Srbija godišnje proizvede oko 250.000 komada tovne junadi, a za domaće potrebe je dovoljno 90.000 komada, kaže on. Jer, su domaće potrebe oko 82.000 tona junećeg mesa godišnje na osnovu procene sadašnje potrošnje, od oko četiri kilograma po stanovniku.

Junad i govedina idu za Drač

Dakle, uskoro bi trebao bi da krene prvi domaći izvoz žive junadi i goveđeg mesa za Albaniju, pošto je dogovor o tome postignut između Industrije mesa "Kazazi" iz Drača i Udruženja „Agroprofit" iz Novog Sada. Klaničari iz Albanije, saopštio je "Agroprofit", obišli su više farmi u Srbiji. Zadovoljni su ponudom, ocenivši stoku kao najbolju u regionu, pa se ovdašnji tovljači nadaju da će spram robe dobiti i dobru cenu. Predsednik Udruženja ,,Agroprofit'' Čedomir Keco ističe da bi kilogram žive mere junadi mogao biti između 2,65 i 2,8 evra. To je malo viša cena u odnosu na region, ali po kvalitetu domaća junad ne mogu da se porede sa grlima iz okruženja, naveo je Keco.

Izvoz bi povećao broj grla

Poslovni aražman "Agroprofita" i Industrije mesa u Draču naišao je na interesovanje ovdašnjih gazdinstava koja očekuju da se ostvari i izvoz junadi mlečnih rasa, dok u Udruženju saopštavaju da će i to biti omogućeno tokom ovog leta. Vlasnik najveće farme šarolea u regionu - u Gunarošu kod Bačke Topole Tibor Berze, kazao je da je izvoz za Albaniju značajan za obe strane, tovljače i za "Agroprofit". Cilj nam je da imamo tov za poznatog kupca - kazao je Berze i dodao da ukoliko bi se uskoro otvorilo tržište Grčke i Libana, svi koji imaju kvalitetnu junad proširili bi posao.

Uskoro se očekuje početak izvoza. Udruženje je odabralo pouzdanog izvoznika i klaničara jer se kao neprofitabilna organizacija ne bavi takvim poslovima. Plaćanje žive junadi i mesa je pre isporuke, a počeće izvozom 40-60 junadi nedeljno. Na startu ovog izvoznog aražmana sa Albanijom, učestvuju članovi Proizvodne grupe u Udruženju „Agroprofit", koji trenutno u tovu imaju oko 4.100 junadi.

Izvesno je da sada imamo junadi da svake nedelje za Albaniju ode od 40 do 60 grla, a videćemo dokle će to trajati jer nije svih 4.100 junadi dostiglo težinu i spremno za izvoz, navodi Keco. On dodaje da bi u izvoz nedeljno moglo da ode do Drača i od pet do deset tona domaće govedine, mada "Agroprofit" nije baš voljan da se govedina prodaje napolju.

Protiv smo klanja krava sve dok mogu da služe za priplod, ukazuje Keco. Po njegovim rečima, ukupne potrebe Albanije za junećim mesom se kreću oko 30.000 junadi godišnje. Međutim, njihova klanična industrija, zbog niskog standarda potrošača, nudi najviše goveđeg mesa na tamošnjem tržištu. Razvojem turizma uz more u Albaniji, među hotelijerima je sve veće interesovanje za kvalitetnu junad i lagerovanje ove robe pa tu vidimo našu šansu - kazao je predsednik Udruženja "Agroprofit" i naveo da bi u Drač mogli mesečno da izvezemo oko 40 tona junetine.

Udruženje "Agroprofit" je ovih dana sprovelo i detaljnu analizu troškova tova i uticaj najnovijeg povećanja cena žitarica na cenu junadi, a sagledane su i hranidbene zalihe farmera. U ovom času Udruženje predlaže odgajivačima da ako imaju zaliha hrane od prošle godine ne prodaju goveda dok se rast cena žitarica ne zaustavi. Ova pauza u prodaji biće korisna da se proveri sa kojom prodajnom cenom se mogu pokriti troškovi ulaganja i nabavke teladi. Najlošija varijanta je kada se utovljeno june proda, a farmer nema novac da obnovi tov.

Od početka 2021. godine ozbiljan svet sve manje priča o pandemiji Kovida 19, a sve više o svetskoj ekomskoj krizi, koja će neminovno doneti i katastrofalne pretnje gladi za ogroman broj svetske populacije. Postkovid ekonomska kriza, strahuju svetski pozvani stručnjaci, mogla bi se porediti sa velikom depresijom iz 1929. godine. Ovim fenomenom, odnosno izvesnom katastrofom na horizontu, bave se moćne zemlje od Amerike, Britanije do Kine, Nemačke...

Na dolazeću opasnost upozoravaju ugledni svetski mediji, od Fajnešel tajmsa do Ekonomista. Sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija aprila 2021. godine izgovorena je poruka apokaliptičnog straha: "Svetu preti glad biblijskih razmera!". Godinu dana kasnije, potvrđuje se mudrost da nas uvek stigne baš ono čega smo se najviše plašili: Pre tridesetak dana svetske humanitarne organizacije saopštavaju da u svetu trenutno gladuje milijardu ljudi. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš 23. septembra 2021. godine, upozorava da je među nama sve više gojaznih, da jednu trećinu hrane bacamo,...a kao globalna zajednica moramo da promenimo pristup poljoprivrednim subvencijama i podršci zapošljavanja radnika.

Rusko-ukrajinski sukob ostaviće velike posledice na voćarstvo u Srbiji

Rusko - ukrajinski rat preti da dovede u nezavidnu situaciju, posebno proizvođače voća u Srbiji. Voće se u Srbiji gaji na 193.000 hektara. U 2021. godini imali smo rod od oko 1,5 miliona tona. Od ukupnog roda značajan deo je izvezen i od toga je u zemlju u 2021. godini stiglo oko 800 miliona dolara. Taj devizni prihod je značajan za Srbiju. Dobar deo novca je stigao baš iz Rusije i Ukrajine. Rat je to jednim delom i zaustavio. Recimo, u 2021. godini Srbija je imala rekordnu proizvodnju jabuka od 530 tona. Srbiji treba oko 220.000 tona i sve ostalo može da ide u izvoz.

Od izvoza jabuka lane je Srbija prihodovala oko 127 miliona dolara. Malo li je? Ponajveći deo čak oko 80 miliona dolara je stigao baš iz zemalja koje su sad u ratnom sukobu. To već oseća firma veliki izvoznik voća iz Starog Slankamena. Direktor te zadruge sa 42 zadrugara i 26 nacionalnosti koje je profit povezao, kaže da sad mora da traži i nivoa tržišta. Prvo će da pokuša u zemljama bivšeg nesvrstanog sveta.

"Firme nas već zovu, neke među njima imaju ljude koji su tamo, neke plasiraju robu na tržište Rusije ili Ukrajine, a imaju logističke teškoće, neke pak ne mogu da naplate svoja potraživanja, jer imaju probleme sa bankama", kazao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Već sada je izvesno da će voćari iz Srbije biti kolateralna šteta Rusko-Ukrajinskog sukoba. Otežana logistika i mogućnost finansijskih transakcija na to prvo ukazuju. Ovom temom se bavila i "Politika". "Mi ne dišemo".

Ovim rečima Milica Dević, menadžerka prodaje ITN "Eko Povlen", kompanije koja zamrznutim voćem snabdeva najveće ruske trgovinske markete, opisuje trenutnu neizvesnost izazvanu krizom u Ukrajini. "Osluškujemo kako će se naša zemlja postaviti i da li će uvesti sankcije Rusiji, kakav stav će zauzeti Evropska unija i da li će zatvoriti puteve, jer preko njene teritorije naši kamioni dopremaju robu u Rusiju i na kraju šta će se dešavati u samoj Rusiji. Dok čekamo rasplet spremamo robu koju treba da isporučimo", kaže Devićeva. Nedeljno u Rusiju šalju robu i za sada nema problema, ali napominje da ih ruski partner, odnosno trgovinski lanac požuruje u želji da se što pre snabde i obezbedi. Oni nemaju problem što se tiče pada ruske rublje jer im je ugovor vezan za evro. Ali imaju problem kako da poštuju ugovor, ukoliko se kriza produbi.

Privredna komora Srbije formirala je krizni tim čiji je zadatak da pomogne privrednicima u rešavanju problema koje na terenu imaju kao posledicu događanja u Ukrajini, rekao je u petak predsednik PKS Marko Čadež i pozvao privrednike koji imaju probleme da im se jave. "Radimo na formiranju kriznog centra, postavljamo na sajt osnovne informacije, u vezi sa njegovim radom. Firme nas već zovu, neke među njima imaju ljude koji su tamo, neke plasiraju robu na tržište Rusije ili Ukrajine, a imaju logističke teškoće, neke pak ne mogu da naplate svoja potraživanja, jer imaju probleme sa bankama", kazao je Čadež.

Po njegovim rečima, kompanije su sada u problemu jer nemaju jasne smernice na koji način da nastave svoje poslovanje i situacija na terenu je takva da je otežano poslovanje naših kompanija sa Rusijom i Ukrajinom kako zbog problema u transferu novca, transporta i logistike, tako i zbog slabljenja tamošnje valute. "Sve zavisi od toga kako će se razvijati situacija, koliko će kriza trajati, kakvog će intenziteta biti, da li će se još više prelivati na finansijski sektor i hoće li doći do potpune obustave plaćanja između Ruske Federacije i ostatka Evrope i sveta.

Možemo samo da se nadamo da kriza neće trajati dugo", izjavio je Čadež. Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2021. ostvaren je izvoz u Ukrajinu od 181,4 miliona dolara i uvoz od 268,8 miliona dolara. Kada je reč o trgovini sa Rusijom, ona je treći trgovinski partner Srbije i robna razmena prošle godine bila je 2,8 milijardi dolara.

Izvoz hrane iz Ukrajine, Rusije i našeg okruženja

Ruska specijalna operacija u Ukrajini izazvala je ogroman skok cena prehrambenih proizvoda zato što je Ukrajina jedna od najvećih izvoznica ovih proizvoda, kaže dr Miroslav Zdravković, analitičar. Iz baze podataka FAO može se videti da je izvoz 20 poljoprivrednih proizvoda sa najvećom količinom iz Ukrajine bio težak 71 miliona tona. Ukoliko pođemo od pretpostavke da je za ishranu svakom čoveku potrebno godišnje 333 kilograma hrane (oko kilogram dnevno) dolazimo do zaključka da od Ukrajine direktno zavisi život preko 210 miliona ljudi da mogu da hrane, ističe Zdravković.

Ukrajina izvozi kukuruz i pšenicu u najmnogoljudnije zemlje Afrike i Azije.

Izjava Medvedeva: „Medvedev je još objasnio da će Rusija prodavati hranu i poljoprivredne kulture samo prijateljskim zemljama: i za rublje i za njihovu nacionalnu valutu u dogovorenim količinama."Biće posledica ne samo na prehrambenu bezbednost zemalja zavisnih od uvoza hrane već i na dodatnu dedolarizaciju i deevroizaciju svetskog tržišta valuta''.

Rusija je imala identičnih 20 proizvoda kao i Ukrajina koji su imali najveću težinu u izvozu, ali je ukupna količina bila manja: 59,2 miliona tona. To je količina potrebna za ishranu oko 180 miliona ljudi, što sa Ukrajinom daje gotovo 400 miliona ljudi zavisnih od izvoza ove dve države, ukazuje analitičar Zdravković. Bitno je istaći da je u vreme intervencije Rusije, Ukrajina obavila veoma važan posao prolećne setve. Prema podacima agencija Ukrajinski ratari su do kraja marta 2022. godine zasejali oko 400.000 hektara raznim prolećnim poljoprivrednim kulturama.

Ili za desetinu više nego u istom periodu 2021. godine. Zamenik ministra poljoprivrede Ukrajine Taras Visocij, izjavio je za javnost, da ni napad Rusije, ni nedostatak goriva nisu uticali na setvu. On je još istakao da nlkada Ukrajina ni u vreme rata nije zastuavljala pregovare sa dobavljačima kako setvena kampanja ne bi stala.

Kada se govori o bio-laboratorijama u Ukrajini i eksperimentima sa virusima, uključujući koronarne viruse treba imati na umu da je najveći rast smrtnosti od virusa COVID-19 bio u zemljama centralne i istočne Evrope, u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, BiH, Crnoj Gori i Albaniji.

Isključujući poslednje tri, ostale zemlje centralne i istočne Evrope su, poput Rusije i Ukrajine, postale veliki izvoznici poljoprivrednih proizvoda. Svima njima je zajedničko iseljavanje i prirodan pad broja stanovnika što je zajedno dovelo do viškova u poljoprivrednoj proizvodnji.

Izvoz 20 najvažnijih proizvoda odabranih zemalja centralne i istočne Evrope težio je 90 miliona tona, što je više od Ukrajine, a zajedno sa njom i Rusijom dovoljno je da se nahrani gotovo 700 miliona ljudi (i/ili stoke).

Slede ratovi zbog pijaće vode!

Izvoz 733.000 tona vode iz Hrvatske podsetio me je na predskazanja da će se ratovi u budućnosti (možda već i sada) voditi zbog pristupa pijaćoj vodi.

Češka je najveći izvoznik vode na svetu, ispred Nemačke i Francuske, Slovenija je na četvrtom, a Hrvatska na osmom mestu u svetu.

Srećom, još uvek voda nije izvor konflikta (osim zbog snabdevanja Krima). A, ako bi postala vredi znati gde su viškovi, a gde manjkovi.

(Nastaviće se)