Pogled iz Moskve

Na Zapadu počinju da shvataju šta će značiti odustajanje od nafte i gasa iz Rusije

Nezaposlenost i siromaštvo...u Evropi?

Masovna nezaposlenost i siromaštvo - eto šta čeka Nemačku u slučaju momentalnog odbijanja isporaka ruskih nafte i gasa. To je priznao nemački ministar za privredu i energetiku Robert Habek u intervjuu za RTV ARD. Prema njegovim rečima, ako Nemačka „okrene prekidač" i uvede bojkot za isporuke nafte i gasa iz Rusije, to „može da nanese više štete sopstvenom narodu, nego narodu Vladimira Putina, što će dovesti do masovne nezaposlenosti i siromaštva".

Piše: Vladimir Mališev

Habek je rekao da njegova vlada naporno radi kako bi Nemačka do leta uspela da se odrekne ruskog uglja i da postepeno odustane od ruske nafte do kraja godine, dok bi hitna zabrana na isporuke gasa iz Rusije mogla da ugrozi njegovu zemlju.

„Ne možemo to da uradimo preko noći. Gorko je i moralno loše priznati, ali za sada se to ne može učiniti", konstatovao je nemački političar.

Još dramatičniju sliku crtaju nemački mediji. Zabrana na uvoz ruskih energenata može da dovede do nepredvidivih posledica za Nemačku, pišu novine „Handelsblatt", pozivajući se na prvog čoveka nemačke energetske kompanije RWE Markusa Krebera.

„Dugi prekidi u isporukama pogađaju proizvodne kapacitete nemačke industrije, dok će potpuni prekid uvoza imati nesagledive posledice po grejanje stanovništva", istakao je on.

Prema Kreberovom mišljenju, prilikom uvođenja sankcija zemlja mora da bude spremna da izdrži moguće posledice, zato on smatra nemogućim da se Nemačka odrekne ruskih energenata.

Nekoliko drugih zapadnih ekonomija, piše evropski analitički portal „Dagospia", zavisi od ruske energije, slično kao Nemačka u kojoj 55% prirodnog gasa, 51% uglja i 34% nafte koji se koriste u zemlji dolazi iz Rusije, i za njih ona plaća stotine miliona evra dnevno. Takođe, teško je naći kratkoročna rešenja u potrazi za alternativnim izvorima energije. Pojednostavljivanje procesa licenciranja za nove elektrane koje bi koristile energiju vetra i sunca, bilo je jedno od obećanja vladinog koalicionog sporazuma, ali i za njihovu izgradnju je potrebno vreme.

Izgradnja lučkih terminala za tečni prirodni gas, koje je Nemačka obećala da će izgraditi u gradovima Brunsbitel i Vilhelmshafen, trajala bi najmanje pet godina.

„Izjava da je to nemoguće uraditi - vrlo je problematična", rekla je za ARD ekspert za energetiku Klaudija Kemfert. „Zato što nam izazov s kojim se suočavamo, govori da nemamo drugog izbora."

Od početka rata u Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc je poništio niz crvenih linija spoljne politike, složivši se da pošalje Ukrajini smrtonosno oružje, zagovarajući isključenje Rusije iz platnog sistema Swift i zamrzavanje „Severnog toka 2", koji je već završen, ali još nije pušten u rad. Ali čak je i ovaj nemački lider rekao da su mu ruke vezane, kada se dođe do zabrane za rusku energiju. „Danas nema drugog načina da se obezbedi snabdevanje Evrope energijom za grejanje, transport, proizvodnju hrane i industriju", izjavio je nedavno Šolc.

Prema pisanju „Blumberga", evropski plan da smanji potrošnju gasa iz Moskve za dve trećine do kraja godine već je doveo do kontroverzi u Nemačkoj, koja se našla u začaranom krugu nakon prekida postupka sertifikacije Baltičkog cevovoda, shvativši da se njene kompanije sada okreću Rusiji zbog uglja.

Obustavljanje isporuka energenata iz Moskve, primećuju u italijanskim novinama „Giornale", izazvaće talas novog poskupljenja sirovina, što će posledično dovesti do inflatornog udara, za kojim sledi pad proizvodnje, rast troškova proizvodnje i usporavanje trgovine.

„Savršena oluja za energetsku industriju Berlina sa nepredvidivim posledicama", zaključuje ovo izdanje, primećujući da se ne može učiniti ništa drugo nego priznati tu „gorku realnost".

Prema podacima analitičara „Rystad Energy", Rusija isporučuje u Evropu gas vrednosti, po trenutnim cenama, oko 450 miliona dolara dnevno, preko tri glavna cevovoda, koji obezbeđuju oko trećine evropske tražnje.

„Evropski kupci nastavili su da naručuju ruski gas i čak su težili da maksimizuju ono što dobijaju na osnovu dugoročnih ugovora sa državnim „Gaspromom", zato što je tako trenutno jeftiniji od kupovine na spot tržištu", konstatuje „Fajnenšel tajms". „Isporuke se povećavaju, zato je gas, na osnovu dugoročnih ugovora, još uvek u upotrebi", rekao je Tom Marcek-Manser, rukovodilac odeljenja za gasnu analitiku konsalting kompanije ICIS.

Kako ističu u „Fajnenšel tajmsu: „EU je jasno stavila do znanja da želi da smanji svoju zavisnost od ruske nafte i gasa, ubrzavajući potragu za alternativnim izvorima, i brže razvijajući obnovljive izvore. Evropa je povećala uvoz tečnog prirodnog gasa i dopunila neka skladišta gasa. Ali nema dovoljno velikog izvora alternativnog snabdevanja gasom koji bi mogao da zameni ruske izvore za kratak rok", zaključuje ovo ugledno britansko izdanje.

tome da sankcije protiv Rusije škode samoj Evropi, piše i francuski „Mond", koji primećuje da rast cena sirovina „trese francusku industriju", što se, kako navode, oseća „svuda u Francuskoj, od Denkerka do Foa na Moru."

„Cela francuska industrija", piše „Mond", „oslabljena je rastuciim troškovima i mogucinošciu nestašice nekih sirovina koje se uvoze, naročito iz Rusije. U Normandiji, fabrika azotnih đubriva „Yara", odlučila je da smanji proizvodnju za 45%, pre svega zbog amonijaka i gasa, na koje otpada tri četvrtine troškova proizvodnje. Slična odluka doneta je i u „hemijskoj dolini" u blizini Liona, gde je proizvođač aspirina „Seqens" delimično obustavio proizvodnju zbog cene energenata".

U Evropi počinju da shvataju da je u tako dramatičnoj situaciji sa Rusijom besmisleno razgovarati jezikom sile, i da NATO uzalud naduvava obraze i pokušava da ugrozi Moskvu. „Stoltenberg stavlja do znanja da se na evropskoj teritoriji nalazi 100.000 američkih vojnika i da se oko 40.000 vojnika nalazi pod neposrednom kontrolom NATO u Istočnoj Evropi. Osim toga, SAD razmešta vojsku u Poljskoj, a Nemačka i Holandija razmeštaju vojsku u Slovačkoj... Drago mi je što je NATO tako spreman da nas zaštiti, ali misao o globalnom konfliktu me užasava. Molim vas, gospodo, ćutite!", poziva evropske jastrebove da se smire, sa stranica lista „Giornale", analitičar Đuzepe de Lorenco.

Čak i tako okoreli rusofob, kao što je britanski premijer Boris Džonson, u članku koji je napisao za „Dejli telegraf", kaže da Zapad ne može da ostane „ekonomski zavistan"od Rusije. Ipak, priznaje da će „proces odvikavanja" od ruske nafte i gasa, od ugljovodonika generalno, biti težak za svet.

Čini se da su to počeli da shvataju i u UN, gde su se u vezi sa energetskom krizom zabrinuli za globalnu bezbednost hrane. Rusija i Ukrajina pokrivaju više od polovine svetskih potreba za suncokretovim uljem i izvoze oko 30% pšenice. „Cene hrane, goriva i đubriva vrtoglavo rastu. Poremećeni su lanci snabdevanja, a troškovi trasnporta raspoloživog uvoza dostigli su rekordne cifre, kao što se ruše i rekordi i kašnjenja u toj oblasti. To se najviše odražava na najsiromašnije slojeve stanovništva i to seje seme političke nestabilnosti i nemira u celom svetu", izjavio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Priznanja političara i zaključci analitičara koji trezveno razmišljaju, svedoče o tome da na Zapadu svi postepeno počinju da shvataju da totalna konfrontacija sa Rusijom može biti pogubna po njih.

Ali, najvažnije je da zapadne pretnje bojkotom izgledaju potpuno smešno, jer Rusija ima kome da prodaje svoju naftu i gas, pored Evrope i SAD.

„Ako Evropu isključe od naše nafte i gasa, ceo taj tok ugljovodonika treba usmeriti u Kinu", izjavio je za RIA Novosti rukovodilac centra za društvenoekonomska istraživanja Kine, Instituta za Daleki istok, Andrej Ostrovski. „Tehničke mogućnosti za to, u svakom slučaju, postoje. Samo ih treba sve u potpunosti osloboditi", rekao je ovaj ekspert.

Po njegovom mišljenju, potrebe same Kine, kako za naftom, tako i za gasom, su ogromne. „Ne čudi što se jedan od sporazuma potpisanih tokom nedavnog susreta ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga, bavio isporukom u Kinu, preko Mongolije, ruskog gasa u obimu od 50 milijardi kubika godišnje", istakao je Ostrovski.

Kao što je poznato, kineska potražnja za naftom je generalno ogromna. Sama Kina proizvodi 200 miliona tona nafte godišnje, a njene potrebe su trenutno oko 550 miliona tona nafte. Glavni isporučioci nafte Kini su Saudijska Arabija i Rusija, ali u suštini nema prave konkurencije.

„Radi se o tome da je kinesko tržište toliko veliko da lako može da prihvati bilo koje količine. Da ne govorimo o tome da u Aziji ima još zemalja kojima je izuzetno potrebna nafta. Jednom rečju, Moskva treba što pre da se preorijentiše na isporuku svojih energenata Istoku", zaključio je Ostrovski.

Kina, smatraju eksperti, može da zameni Evropu i kada je reč o drugim pozicijama. Na moskovskom tržištu, na primer, automobili proizvedeni u Kini, već odavno su široko zastupljeni, o pametnim telefonima da ne govorimo. Kina realno može da zameni praktično celokupnu evropsku proizvodnju, koja je potpala pod sankcije. A osim toga, tu su i druge zemlje koje nastavljaju da kupuju energente i drugu robu iz Rusije.

Drugi tekst

Rusija je prvi put u istoriji primenila hiperzvučno oružje

Kako vam se čine naši „crtaći"?

Napad raketnim kompleksom „Kinžal" izvršen je na bivše skladište nuklearnog oružja u Ukrajini, koje može da izdrži atomski napad. „Kinžal" je uspešno pogodio cilj, strateški važan ne samo za Kijev, već i za Vašington, lišivši ih dobro opremljene baze.

Piše: Maksim Stoletov

Zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov rekao je da je „18. marta vazduhoplovnim raketnim kompleksom „Kinžal" sa hiperzvučnim aerobalističkim raketama uništeno veliko podzemno skladište raketa i avionske municije ukrajinske vojske na lokalitetu Deljatin u Ivano-Frankovskoj oblasti". Kasnije su iz Oružanih snaga Ukrajine priznali da je došlo do detonacije municije u bazi.

S tim u vezi, podsetićemo na nekoliko detalja.

Nije uništena obična vojna baza. To je - „Objekt 711", jedna od prvih centralnih baza za čuvanje nuklearnog oružja, izgrađena u SSSR-u. Počela je sa radom 1955. godine. Arsenal baze raspoređen je u podzemnim oknima. Rastojanje do vrha skldišta može da iznosi stotine metara.

Godine 1993. nuklearno oružje prebačeno je u Rusiju, a u Deljatinu je počeo da radi 136. centar Oružanih snaga Ukrajine u kojem su čuvane rakete i municija. Od 2018. godine u ovaj gradić se premeštaju 108. i 109. bataljon i 10. posebna brdsko-jurišna brigada ukrajinske vojske. Po odluci rukovodstva Ministarstva odbrane Ukrajine, upravo tu je prebačena većina ukrajinskog arsenala, pa i balističke rakete „tačka-U", iste one kojima Ukrajinci zverski ubijaju mirno stanovništvo Donbasa.

Godine 2007. ukrajinski ministar odbrane, bivši major sovjetske armije i notorni rusofob Anatolij Gricenko, rekao je u jednom intervjuu da je skladište u Deljatinu „praktično vojni gradić na dva sprata, koji je ukopan 150 metara ispod zemlje". „Skladište su izgradili 1950-ih godina graditelji lenjingradskog metroa i ono je do danas jedan od najbezbednijih i najmoćnijih centara za čuvanje raketa i municije koji može da izdrži čak i nuklearni udar", govorio je tada ministar, koji je završio obuku u SAD i koga su oni i postavili na tu funkciju.

Ruska hiperzvučna novotarija, koja se do sada koristila samo na vojnim vežbama, pokazala je svoju efikasnost. Kompleks je stvoren na bazi modernizovanog lovca-presretača velikog dometa Mig-31 - Mig-31K. Prema rečima ruskih vojnih stručnjaka, on može da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 2000 kilometara. Rakete su sposobne da manevrišu tokom leta i imaju brzinu do 10 mahova, zato savremeni sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane ne mogu da ih presretnu. Kako je na svom Telegram kanalu napisao vojni ekspert Dmitrij Konanihin: „Savršeno tačno razumem konfiguraciju objekta: to je podzemni grad koji može da se uporedi sa komandnim punktom Komande vazdušno-svemirske odbrane Severne Amerike (NORAD) unutar čuvene planine Čejen." U Pentagonu ništa nije zadrhtalo?

„Visokopreciznim raketama koje se lansiraju iz vazduha nanet je udar na centar pripreme snaga specijalnih operacija ukrajinskih Oružanih snaga, gde su se bazirali strani najamnici koji su došli u Ukrajinu, u rejonu mesta Ovruč u Žitomirskoj oblasti", izjavio je general-major Igor Konašenkov. Prema njegovim rečima, uništeno je više od 100 vojnika i najamnika.

Po mišljenju ruskih vojnih stručnjaka, korišćenje „Kinžala" za udare po objektima ukrajinskih oružanih snaga, opravadalo je njegovu svrhu. „On je primenjen zato što je više od svega bio pogodan za rešavanje ovih zadataka, verovatno se samo time objašnjava ova odluka. Zašto smo ga koristili? Zato što je svaki rat - ispit, pa i ispit za najsavremenije oružje. Ovaj rat je takvih razmera, kakav nismo vodili od 1945. godine, faktički to je najveći rat. Zato sada mi primenjujemo ceo kompleks naoružanja - tako visokoprecizno oružje koristimo kako ne bismo povredili ništa okolo ciljeva", izjavio je vojni ekspert Vladislav Šurigin.

„To govori o tome da savremeno oružje, kojim se u poslednje vreme snabdeva vojska, nalazi borbenu primenu i potvrđuje svoj visoki kvalitet. Nije reč samo o lansiranju na poligonu, tokom vežbi, već o primeni u uslovima borbe - to je potpuno drugi nivo korišćenja snaga i sredstava", dodao je direktor sevastopoljske filijale Instituta zemalja ZND, rezervni kapetan 1. reda Sergej Gorbačov.

Ruski predsednik Vladimir Putin je prvi najavio pojavljivanje kompleksa „Kinžal" tokom svog govora Federalnoj skupštini u martu 2018. godine. Tada su bili prikazani video-materijali testiranja „Kinžala".

Ruski liberali, ukrajinski nacionalisti i NATO analitičari nazvali su ga „crtaćem" i kategorično su odbili da veruju u to da hiperzvučni raketni kompleks zaista i postoji. Danas želim da ih pitam: i kako vam se sad sviđa naš „crtać"?

Ali, da bi se konačno razvejale sumnje tzv. protivnika, navešću još nekoliko primera „crtaća". Uveče 19. marta i ujutro 20. marta iz akvatorije Crnog mora krstarećim raketama „Kalibar" lanisranim sa mora, u Nežinskoj remontnoj fabrici uništene su radionice za popravke, u borbenim dejstvima oštećenih, ukrajinskih tenkova i oklopnih vozila. Sa Kaspijskog mora, krstarećim raketama „Kalibar", kao i iz vazduha nad teritorijom Krima, avionskim raketnim kompleksima „Kinžal" sa hiperzvučnim aerobalističkim raketama, uništeno je veliko skladište goriva i maziva ukrajinske vojske u rejonu mesta Konstantinovka u Nikolajevskoj oblasti. Upravo odatle su se gorivom snabdevala ukrajinska oklopna vozila u rejonu borbenih dejstava na jugu Ukrajine.

„Obalskim raketnim kompleksom „Bastion" uništeni su centri radio i elektronskog praćenja ukrajinskih oružanih snaga u mestima Veliki Daljnik i Velikodolinskoe u Odeskoj oblasti", prenosi TASS saopštenje zvaničnog predstavnika Ministarstva odbrane Rusije, general-majora Igora Konašenkova. Primećujemo da se gađalo sa Krima i kompleksima namenjenim, kako je ranije objavljeno, isključivo za odbranu crnomorske obale. Ispostavilo se da „Bastioni" mogu da se koriste i na kopnu. Mislim da su naši bivši „partneri" i u ovom slučaju (posle primene „Kinažala") bili u lakom šoku.

Američki zvaničnici su potvrdili da je Rusija protiv Ukrajine iskoristila hiperzvučne rakete. Kako piše „European pravda", to su izjavili anonimni američki obaveštajci za CNN. Prema njihovim rečima, to je prvi poznati primer korišćenja takvih raketa u borbi. Pritom, SAD su navodno bile u mogucinosti da prate lansiranja u realnom vremenu. Po mišljenju američkih zvaničnika, to što je RF upotrebila hiperzvučne rakete može da se tumači i kao testiranje tog oružja, ali i kao „slanje poruke Zapadu o ruskim mogućnostima". I to je pravilan zaključak.

Međutim, na Zapadu su po navici jadikovali. „Ruski udar na bazu približava rat u Ukrajini granicama NATO", piše agencija „Rojters". „Rat je stigao do granica NATO", kao odjek piše britanski „Tajms". „Putinovi raketni udari doveli su rat do granica NATO", ponavlja „Dejli ekspres".

I zaista - donosi, dostiže, dovodi. Ali, kao što je danas već dobro poznato, NATO je približio svoje granice Rusiji. I sada je Alijansa dobila snažan raketni udar u blizini svojih granica, upravo tako - blizu. Nijedna ruska raketa (bomba) nije preletela na teritoriju NATO zemalja. (Veliki pozdrav ukrajinskim provokatorima koji su poslali tri, navodno ruska drona, u Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku, kako bi svoj unutrašnji konflikt preneli u Evropu.) U časopisu „The American Conservative" s pravom su istakli da je Rusija uspela da stvori strateško oružje koje nadmašuje američki arsenal, što predstavlja „katastrofalnu grešku" rukovodstva Sjedinjenih Država, koje nepromišljeno troši sredstva na avanture u inostranstvu.

Prvi zamenik ministra za inoformisanje Donjecke Narodne Republike Danil Bezsonov je nedavno rekao za TV RT: „Juče su konačno probili ukrajinsku odbranu i u okolini grada Donjecka. Podsećam da je linija razdvajanja svih ovih godina prolazila preko zapadnih i jugozapadnih oboda grada Donjecka. Bile su probijene pozicije Oružanih snaga Ukrajine u rejonu gradića Marinka, nakon čega su naši borci počeli da se probijaju u grad i da napreduju sa borbama duboko u naselje." Da bi se razumelo značenje ovih događaja, evo kratkog objašnjenja: probijanje vojnih položaja koji su podignuti i zabetonirani više od sedam godina nije tako lako kako se može učiniti.

U početku, čišćenje naselja pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine na donjeckom pravcu, kao što su na primer Marinka, Avdejevka ili Peski, nije planirano frontalno, nego iz pozadine, posle oslobađanja Mariupolja. Protivnik se sa svojih položaja u Marinki ponašao krajnje agresivno. Masovno je gađao stambene objekte u selu Aleksandrovka i druge stambene četvrti u Petrovskom rejonu Donjecka, gađajući pre svega mirne građane, koristeći topove i minobacače velikog kalibra. S tim u vezi, komanda je odlučila da se hitno uništi protivnik na tom pravcu, a borci DNR ispunjavaju taj zadatak.

Dalje će biti još teže. Teže za naciste. Na taj način, monstruozni u svom cinizmu raketni udari na centar Donjecka i po okupljenim mirnim građanima u Kirovskom rejonu, upravo su i doveli do rezultata koje su odavno očekivali ukrajinski nacisti, kada su odbijali sve humanitarne predloge za kapitulaciju.

Mislim da je efekt primene hiperzvučnog „Kinžala", udar koji je nanet podzemnom skladištu i koji je uspeo da zameni udar nuklearnim bojevim glavama, imao ovde istaknutu, ako ne i glavnu ulogu.

Po rečima eksperta Dmitrija Konanihina, posledice ovog udara teško je preceniti. Nenadmašno hiperzvučno oružje i više je nego premašilo uticaj taktičkog nuklearnog oružja. „Interesuje me kako se osećaju glavnokomandujući Poljske ili, izvinite, drske ostrvske Velike Britanije?", napisao je on.

Na taj način, Rusija je zatvorila pitanje koje se tiče razmeštanja udarnih raketa srednjeg dometa u Istočnoj Evropi i pokušaje okupacije zapadne Ukrajine od strane NATO ili privatnih vojski, smatra Konanihin. Ima razloga da se složimo s njim.