(P)likovi

Aleksandar Vučić preko Pinka psuje majku svim žrtvama pljačkaškog pohoda kartela oko Srpske napredne stranke

Sirotinjo, mamu ti j.... !

U predizbornoj kampanji Aleksandar Vučić je obećavao mir i stabilnost, pozivao na zajedništvo i smanjenje tenzija u društvu. Sad, kad je utvrdio vlast, preko svojih medija pokazuje ono što zaista misli o građanima koji mu ne veruju. "Ne valja vam Vučić? E, mamu vam jebem, nezahvalnu" - poručio je preko Pinka. Vučić se ne zadržava na psovanju majki dece koju je opljačkao i ponizio. Zločinački pohod na Srbiju nastavlja čerupanjem javnih resursa i otimanjem privatne imovine. O načinima na koje će najbogatiji kriminogeni politikant nastaviti da pljačka najsiromašniji narod u Evropi piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Srbijom su vladali mnogi okupatori. Pljačkali su imovinu, ubijali i žene i decu, u krvi su gušili svaku pobunu, vršili su monstuozne zločine, ali nikad nijedan nije celom narodu psovao majku. To je uradio samo Aleksandar Vučić.

Preko televizije Pink, u poslednjoj junskoj emisiji “Hit Tvit”, diktator je preko Željka Mitrovića i anonimnog naprednjačkog bota kritičarima režima poručio: “E, jebem vam mamu nezahvalnu”. U istoj emisiji, baš to su, verbalno, uradili Vučićeve sluge Vojislav Šešelj, Marko Uljarević i Siniša Mali. Svaki na svoj način, u okviru svojih mogućnosti, sado-mazohističkim perverzijama iživljavao se nad okupiranim narodom. Iako svojim likom i delom verno ilustruju tragično stanje u državi, bivši političar Šešelj i kompromitovani istraživač javnog mnjenja Uljarević nisu bitni, oni rade na žeton, uvek spremni da pričaju ono što gazda naruči. Opljačkanim i poniženim žrtvama naprednjačkog kartela brutalnije se rugao ministar finansija Mali.

- Od kada je krenula korona-kriza, pre više od dve godine, država je pokazala snagu reformi koje je pokrenuo predsednik Vučić još 2014. godine. Zahvaljujući tome Srbija ima kumulativno najbrže rastuću ekonomiju u Evropi. U vreme krize iz budžeta smo izdvojili 8,8 milijardi evra za pomoć privredi. Imamo apsolutno stabilan udeo javnog duga. Imamo 150 milijardi dinara na računu. Imamo rekordne strane investicije, rekordne devizne rezerve i rekordne rezerve zlata. Pokazali smo se kao veoma kredibilni i odgovorni. Građani na nas mogu da računaju jer smo ispunili svako obećanje koje smo dali - rekao je ministar Mali.

Naprednjački kartel je, zaista, ostvario rekordne pljačke i prevare, i to u vreme pandemije Kovida 19. Od marta 2020. do marta 2021. umrlo je rekordnih 89.000 ljudi, duplo više od godišnjeg proseka. Uz smrtnost, vlast je ostvarila i rekordna zaduženja, pa sad Srbija, prvi put u istoriji duguje više od 30 milijardi evra, plus još 14 kroz ugovore o izgradnji infrastrukturnih projekata, koje prikazuje kao strane investicije. Rekordna je i pljačka budžeta, koju Mali predstavlja kao pomoć privredi.

Vlast je zaista potrošila 8,8 milijardi evra iz budžeta, ali ne sme da objavi kojim i čijim preduzećima su uplaćene pare građana. Ne sme, da se ne bi videlo da je novac, kao plen drumskih razbojnika, podeljen firmama Vučićevih kumova, rođaka i poslovnih ortaka. Vučićevi kompanjoni su, novcem građana, kupovali zaštitne maske za jedan dinar i prodavali ga istim opljačkanim građanima za po 200, sve pod prinudom uredbi i mera tzv. Kriznog štaba.

Do danas nije podnet račun, da se vidi ko je i koliko zaradio na nabavci zaštitnih sredstava, medicinske opreme, vakcina i svega ostalog na čemu su ratni profiteri zgrnuli bogatstvo. O trošku građana izvršena je i prevara, koju Mali naziva rekordnim stranim investicijama. Umesto svođenja računa, ministar finansija priprema teren za novu pljačku, opet pod izgovorom rata, ovog puta ne protiv “nevidljivog neprijatelja”, već pravog rata između NATO i Rusije.

Siniša Mali može da priča šta hoće, niko mu ništa ne veruje. Kako i verovati čoveku koji je u lažnom doktoratu opisivao kako se u Srbiji uzgaja pamuk? U vreme naprednjačke vlasti u Srbiji nije nastala najveća plantaža pamuka, nego marihuane. O tome nisu napisani doktorati, nego dve optužnice za “Jovanjicu”, državno preduzeće za proizvodnju i prodaju droge.

Koliko god režimski razbojnici lagali, džabe im. Narod zna da je “kumulativno najbrže rastuća ekonomija u Evropi” zapravo drugi naziv za naprednjački zločinački pohod na tuđu imovinu. Uzalud priče o zlatnom, kad građani vide da žive u kamenom dobu.

Svi znaju da je Vučićeva najava “istorijskog povećanja penzija od čak 19 odsto” obična prevara, kojom diktator pokušava da sakrije istinu o inflaciji od 30 odsto. Svi građani vide i kako režim troši novac na stvaranje fame o rekordnim stranim investicijama. Nemački “Henkel” dobio je 144.362 evra po novootvorenom radnom mestu, švajcarska fabrika čokolade “Barry Calebaut” 120.000, japanski “Toyo Tires” 78.394, austrijski “Rauch” 73.333, američki “Cooper Tires” 63.478, a kineski “Ling Long” 63.167 evra.

Milijarde evra su prebačene na račune stranih firmi kako bi ovde pokrenuli proizvodnju i iskoristili najjeftiniju radnu snagu i energente. Vučićev režim ima novca za strane partnere, ali ne i za domaće podanike. Bolesni građani moraju sami da kupuju lekove, pa i gips i gazu. U pančevačkoj bolnici radi samo jedan hepatolog. Sredinom juna, kad je taj lekar otišao na godišnji odmor, oko 4.000 pacijenata iz južnobanatskog regiona je ostalo bez medicinske pomoći.

To je prava slika Vučićeve Srbije, koju ne mogu da ulepšaju režimski marketinški stručnjaci i njihovi mediji. Koliko god da se trude, uzalud lažu, ljudi im više ne veruju. Tiraži dnevnih novina pokazuju da propagandni trikovi ne prolaze.

Vučićev bilten Informer štampa 90.000, a prodaje nešto manje od 50.000 primeraka. Večernje novosti, Politika, Alo, Srpski telegraf i Kurir imaju prosečan prodati tiraž od oko 20.000, Blic je pao na samo 14.000, prodatih primeraka, dok Nove novine i Danas beleže prosečnu prodaju od 7.800, odnosno 5.200. Šampionsku katastrofu beleži Objektiv, dnevni list Aleksandra Papića, koji dnevno prodaje 1.600 komada, uz remitendu od 91 odsto. U tom panteonu medijskog užasa Informer ima najveći tiraž, ali to nema veze s tržištem. Cena od 20 dinara ne može da pokrije troškove proizvodnje, ali zadovoljava Vučićevu potrebu da laži približi najsiromašnijim slojevima društva, naročito u unutrašnjosti.

Doduše, i on zna da seljaci ne kupuju Informer kao sredstvo informisanja, već kao najjeftiniji papir za kokošinjce, da pilići po tim novinama seru, baš kao što to u njima radi Dragan J. Vučićević. Pre desetak godina na tržištu dnevnih novina prodavano je više od 600.000 primeraka, a sada manje od 200.000.

Kad se u to ubroji oko hiljadu komada novina, koje svakodnevno kupuju državne institucije, jasno je da Vučićeva velika propaganda laži nema uticaj. Naprosto, ljudi više veruju svojim očima, nego režimskim lažima. Umesto iz naprednjačkih biltena, građani se informišu preko nezavisnih portala, društvenih mreža i alternativnih medija kao što su You Tube kanali, koji otvaraju prostor za sagovornike i, još važnije, teme koje utiču na realan život.

Uzalud Vučićevi mediji šire kolektivnu hipnozu, narod se probudio. Sad, otvorenih očiju, gleda naprednjački mrak. Gleda i vidi bratiju kako krade i vara. Vidi svoje prazne novčanike i frižidere, vidi kako svakodnevno rastu cene svih roba.

Građani Srbije na hranu potroše oko 66 odsto prihoda, što je duplo više od stanovnika zemalja članica Evropske unije. U velikim prodajnim lancima, poput Maksija, u rafovima se više ne izlaže skupa roba. U policama drže ambalažu, ali ne i proizvode. U kutijama skupih pića, poput Čivasa, nema flaša. Tek kad kupac insistira, kasirka iz magacina donese viski, a ponekad i traži autogram, uverena da je to neki tajkun, čim može sebi da priušti piće koje košta 30 evra. Na isti način, sa zavišću, ljudi gledaju srećnike koji imaju novac za taksi, pa ne moraju da se voze javnim saobraćajem, u pretrpanim autobusima bez klima uređaja.

U Vučićevoj Srbiji, jadnoj i napaćenoj, ne rade državne institucije. Haos vlada obrazovnim sistemom, škole su ruinirane, baš kao i plate nastavnika. Radnici u centrima za socijalni rad štrajkuju, traže socijalnu pomoć. U prodavnicama i kioscima rade penzioneri, kojima je dodatna zarada neophodna da prežive. Ko ne može da radi, prosi na ulici ili stoji u redu pred retkim i nedovoljnim Narodnim kuhinjama.

Osim Vučićevih tajkuna, uspešno posluju samo javni izvršitelji i kladionice. Javni izvršitelji godišnje otmu imovinu i novac u vrednosti od oko milijardu evra. Za neplaćene račune za struju ili komunalije gule kožu nesrećnicima, koje su opljačkali režimski bogataši, koji duguju milione evra poreza, ali njih niko ne sme da takne jer plaćaju zaštitu kriminalcima iz vlasti.

Kockarnice i kladionice su prošle godine ostvarile rekordnu dobit. Samo pet najvećih kladionica zabeležilo je rast prihoda od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Postoje dva razloga za takve “poslovne uspehe”. Oba je kreirala vlast. Prvi razlog je opšta beda, koja stimuliše sirotinju da izlaz traži u igrama na sreću. Sa 20 ili 50 uloženih dinara ljudi se nadaju zaradi od po hiljadu-dve dinara, kako bi za nekoliko dana obezbedili hleb i paštetu.

Više veruju u fudbalere, košarkaše i tenisere, nego u ministre, direktore i ostale prevarante. Građani godišnje ostave oko 600 miliona evra u kladionicama, to je cena koju plaćaju za nadu da će, uz pomoć Mesija, Jokića ili Đokovića zaraditi neki dinar.

Drugi razlog za razvoj kockarskog biznisa vlast je institucionalizovala kroz zakon, kojim su kockarnice i kladionice oslobođene plaćanje poreza na dobit. Pritom, zakon je prilagođen interesima privatnih organizatora igara na sreću. Državna Lutrija Srbije, koja priređuje igru Loto, mora da plati 20 odsto poreza na svaku isplaćenu nagradu. Kladionice ne moraju državi da uplate ni dinar. U Americi, Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama kockarnice su obavezne da plate oko 50 odsto naknade na zarade, a u Srbiji se kreću od pet do 15 odsto. Kad bi se u Srbiji primenili porezi kakvi su u evropskim državama, u republički budžet bi se slilo oko sto miliona evra više. Međutim, tada bi bez tih sto miliona evra ostali vlasnici kockarnica, koji su mahom Vučićevi poslovni ortaci.

Vlast je uspela da uništi kompletnu privredu, čak i Elektroprivredu Srbije i Srbijašume, sva javna i mnoga privatna preduzeća, ali omogućila je razvoj koncarskog zanata. Pre deset godina, u kladionicama je bilo zaposleno 4.800 radnika, a danas ih ima 12.000. Država to stimuliše i kroz smanjenje efektivne poreske stope na dobit, koja je manja od četiri odsto, umesto zakonom propisanih 15 odsto. Olakšica je omogućena u skladu sa zakonom, koji podržava firme koje zaposle više od sto radnika.

U Vučićevoj laboratoriji prevara nastala je i ideja o podeli vaučera za odmor u Srbiji. Vlast će podeliti 200.000 vaučera vrednih po 15.000 dinara. Za taj “poklon” mogu da konkurišu penzioneri, studenti, nezaposleni iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugih lica, kao i radnici s platama manjim od 70.000 dinara mesečno. S vaučerima mogu da se plate usluge pansiona ili noćenja s doručkom, ali pod uslovom da smeštaj bude u trajanju od najmanje pet noći. Razliku u ceni korisnici moraju da plate iz svog džepa. Naravno, vaučeri ne vrede u svim srpskim letovalištima već samo u onima čiji vlasnici su pripadnici naprednjačke sekte. Drugim rečima, Vučić je iz budžeta izdvojio tri milijarde dinara i poklonio ih građanima da ih potroše u hotelima Nade Momirović, Zorana Babića, Petra Panića i ostalih podobnih ugostitelja.

- 15.000 dinara vaučer. Bračni par 30.000 dinara. Dovoljno za pet dana u pristojnom hotelu sa spa centrom negde u Srbiji. I ne valja Vučić??? E, mamu vam jebem nezahvalnu - napisao je na Tviteru jedan Vučićev bot, a u udarnom programu objavila Televizija Pink, da dva miliona gledalaca te nacionalne frekvencije vidi kako Vučić psuje majku svim kritičarima, koji ukazuju na činjenicu da novac za vaučere nije iz miraza kraljice majke Angeline, nego iz džepa sirotinje, kojoj sad, eto, diktator udeljuje kao milostinju.

Vučić se ne zadržava samo na tome da tužnim mamama preti jebanjem. Ne, u skladu sa svojim morbidnim mentalnim poremećajima, opet preti smrću.

- Sva groblja će nam biti mala ako pustimo bake i deke da izlaze iz kuća i stanova jedan sat dnevno. To predlaže opozicija. Ne slušajte takve predloge, molim vas slušajte svoju državu. Oni traže i da šetaju kućne ljubimce, kažu da moraju da izvode pse u šetnju. Šta je sledeće? Tražiće da šetaju papagaje! To će uništiti zdravstveni sistem i ubiti mnoge građane. Biće nam mala groblja - govorio je Vučić 25. marta 2020. godine, kad je zabeleženo 84 novoinficiranih pacijenata od kovida i tri smrtna slučaja. Tri meseca kasnije, kad je bilo 800 zaraženih i 48 mrtvih, proglasio je pobedu nad pandemijom, kako bi omogućio održavanje montiranih izbora.

“Vrhovni komandant” sad najavljuje novi rat, novo punjenje groblja. Za zastrašivanje naroda sada ne koristi korona virus, nego svoju omiljenu temu - Kosovo i Metohiju. Albanska vlast u Prištini donela je odluku o “primeni reciprociteta” u vezi s ličnim kartama i automobilskim registracijama, pod izgovorom da time štite “državni suverenitet Republike Kosovo”. Vučić je to iskoristio za promociju svog lažnog patriotizma.

- Više nemamo kud! Sve se promenilo za Zapadnom Balkanu, u našoj zemlji i na Kosovu i Metohiji. Albanci su doneli dve odluke. Jedna je o zabrani ličnih karata na ulasku u pokrajinu, a druga je oduka sa jedinim ciljem da se proteraju Srbi sa severe, da se napravi jedna nova “Oluja”, i godinama vode kampanju da se nateraju Srbi da prihvate njihove tablice. Godinama trpimo laži predstavnika Kvinte i kosovskometohijskih Albanaca, koji imaju podršku Francuske i Nemačke. Naš narod, razgovarao sam sa predstavnicima Srpske liste, neće to više da trpi. Neće da trpi upade njihovih jedinica. Priština planira opšti napad na sever Kosova do 31. septembra, i narod to treba da zna. Naš odgovor biće trezven, ali ubitačan i istinit. Mi vojne akcije nećemo da preduzimamo, ali ih molim da ne otimaju imovinu našem narodu i da ne pokušavaju da ga proteraju. Nećemo dozvoliti da bude novog “Bljeska” ili nove “Oluje” na severu Kosova - rekao je Vučić na Vidovdan.

Što je rekao, to je slagao. Slagao je čak i datum za kad je najavio napad na Srbe na severu Kosova, ne postoji 31. septembar. Vučićevi saradnici iz Srpske liste učestvuju u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, imaju poslaničke i ministarske mandate. Imaju i lične karte Republike Kosovo, baš kao i tužioci, sudije i policajci srpske nacionalnosti. Albanske dokumente imaju čak i vladika raško-prizrenski Teodosije i iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić. Za deset godina vladavine, Vučić je sve Srbe uterao u albanski državni sistem, a sad ih plaši novim pogromom.

Istovremeno, Srbe s Kosmeta, ali ove koji su pobegli u Beograd, Vučićevi saradnici plaše “kontra-olujom”. Hajku na prognanike i izbeglice s Kosova predvodi Željko Mitrović. U žaru borbe protiv Save Manojlovića, lidera građanskog udruženja “Kreni-Pokreni”, Mitrović je optužio Srbe da su Albancima prodali imovinu, pa s Kosova došli u Beograd, da vladaju ovde, na njegovom “ognjištu”. Na stranu što Mitrovićevo ognjište nije na Dedinju, nego u podovčarskom selu Negrišori. Mitrović nije prodao kuću svog dede i oca, ali ne bi ni mogao, urušena je, obrasla u korov. To ne smeta vlasniku Pinka da Manojlovića zatrpava uvredama.

- Stigli su i dokazi da je Savo Manojlović i njegova familija 2000. godine prodala imovinu u Kupusištu blizu autobuske stanice u Prištini šiptarskoj firmi na kojoj su danas Šiptari izgradili zgradu! Znači sad je Savo i zvanična lažovčina, prevarant i seoska varalica - tvrdi Mitrović na Tviteru, ljut Manojlovića jer je pokrenuo peticiju da se Pinku oduzme dozvola za korišćenje nacionalne frekvencije.

- Sad, kao, treba svaki dan da demantujem ove jeftine fore Bebe Popovića, koje služe za skretanje pažnje da Pink i Hepi nemaju zakonskih uslova za nacionalnu frekvenciju i da Mitrović nije rekao ko je naručio spot protiv Olivera Ivanovića? Moji roditelji nisu prodali ništa 2000, a ni posle. Moja porodica nije prodala imovinu na Kosovu. Vučić jeste prodao Kosovo Briselskim sporazumom, kojim je ukinuo institucije, a ljude ostavio na milost i nemilost kriminalcima. Prodaja nije opcija! - odgovara Manojlović.

Željko Mitrović za izdaju Kosova optužuje Savu Manojlovića, koji je u vreme NATO bombardovanja imao 13 godina. Isti Mitrović svog sina, koji je imao 22 godine u vreme ubistva Andree Bojanić, i danas naziva “detetom”. “Dete” je i 25-godišnji Danilo Vučić. U Vučićevoj i Mitrovićevoj Srbiji maloletna deca su kriva što su prognana iz svojih kuća, a nevina su punoletna deca koja ubijaju ljude i druže se s narko dilerima i sičnim kriminalcima.

Pokretanjem “kontra-oluje”, Mitrović nije uvredio samo Manojlovića, nego i ostale Srbe s Kosmeta. Većina izbeglica sa “svete srpske zemlje” ćuti, ne sme da se zamera diktatovom medijskom magnatu. Kao i pre dve decenije, stranačka ili državna funkcija, direktorsko mesto ili bilo kakva benificija, sve im je važnije od “najskuplje srpske reči”. Međutim, na Mitrovića se navrzao Milija Milosavljević Ktitor. Serijom objava na Tviteru, Ktitor je objavio rat vlasniku Pinka.

- Žeks, rekao si: “Vi, Srbi sa Kosova, prodali ste svoju imovinu Albancima i došli u Beograd”. Uvredio si me ozbiljno, a poznajemo se 30 godina. Ja nisam nikome nikada ništa prodao od moje imovine na Kosovu. Naprotiv, kupovao sam i kupujem, ako je to važno, od Šiptara. Proveri kod tvojih sa Srpske liste, oni drže katastarske papire - dokaze, ima li mene negde međ tim “tvojim Srbima”, koji su slali tvoju decu da brane Kosovo. Rekao si: “Oliver je bio moj drug i prijatelj”. Sve moguće dokaze - telefone, poruke, mejlove o kontaktima - čuva Oliverov sin Žarko. Dokazi te demantuju. Izvoli, pruži kontra-dokaz, demantuj me. Ako si lagao, zašto? Milione maraka i evra potrošio sam plaćajući reklamu na tvojoj TV Pink. Znam kako se proizvode, emituju i plaćaju TV spotovi. Znam da znaš ko je platio odvratne spotove o našem Oliveru. Zašto ćutiš? Izusti, biće ti lakše. Moram da verujem da je Srbiji teško pronaći ubicu i naručioca ubistva mog prijatelja Olivera Ivanovića. Ali, bilo bi fer da čujemo ko je platio (po dispoziciji) emitovanje spota na Pinku u kojem je Oliver prikazan kao najveći neprijatelj Srbije. Žeks, imao si šansu da se izvadiš iz zla kojem služiš. Tvoju izjavu o Srbima sa Kosova i Metohije shvatam kao početak kampanje hibridnih Srba za “legalno” otuđenje svete srpske zemlje, mog Kosova. Hoćeš rat? Prihvatam! - napisao je Milija Milosavljević Ktitor.

Mitrović nije jedini vučićevac koji učestuje u kreiranju atmosfere “postkosovske realnosti”. Na društvenim mrežama u tome se strasno angažovala Biljana Srbljanović, predvodnica autošovinističke samozvane elite.

- Svima koji podsećaju da je Vučić 1991. godine rekao o sto muslimana i da je Srbija velika. Jeremić, Ponoš, Vladeta Janković bukvalno i dan danas misle i govore to isto. Stvar je u tome što vas boli kurac i za sto muslimana, a i mislite da Srbija treba da je velika. Nego imate dva problema. Ološi, duvajte mi veliku Srbiju, a ipak ponesite pasoš kad pomislite da posetite susednu republiku Kosovo. I pod Republika, mislim na - članica UN. Živi bili i proslavili - napisala je Srbljanović, univerzitetska profesorka i saradnica raznih tela Vlade Republike Srbije.

Ono što govore Željko Mitrović i Biljana Srbljanović, psovke koje pišu anonimni naprednjački i ružičasti botovi, sve to potiče iz lude glave Aleksandra Vučića. Bolesne uvrede predstavljaju samo patološku nadgradnju programskih ciljeva Vučićevog kartela, koji se svode na brutalnu pljačku Srbije.

Za deset godina vladavine naprednjačkog karetla, Srbija je uništena, više od 700.000 ljudi je pobeglo u inostranstvo, više od tri miliona živi u siromaštvu ili na granici siromaštva, javni resursi su rasprodati, a dugove će otplaćivati nekoliko sledećih generacija, ako ih bude. Za sve zlo, kojim je zarazio državu i narod, Vučić očekuje zahvalnost.

Ko mu nije zahvalan na tome što je opljačkan, prezadužen, porobljen i ponižen, tome Vučić psuje mamu. Doduše, većina naroda uzvraća istom merom, kao da Angelina Vučić već nije dovoljno kažnjena s tim ko su joj i kakvi su joj sinovi. Ona odavno zna kakvi su, a to će proceniti i nadležni sudovi kad dođe vreme za svođenje računa i kažnjavanje diktatora.