Druga strana

Pokojni Aleksandar Tijanić objavio je 2. oktobra 2003. godine antologijsko pismo upućeno tadašnjem američkom ambasadoru Vilijemu Bilu Montgomeriju. On je, istekom funkcije, ostao da živi na relaciji Beograd - Zagreb- Cavtat. Kreće se slobodno, nikom nije ostao dužan. Vučić ga je plaćao, kao savetnika, sedam hiljada dolara mesečno, dok ga nije napustio. Umesto starog dobrog Bila, u Srbiju su došli opasni tipovi, željni naše krvi, novca, projektujući našu propast, nesreću, siromaštvo... odnoseći desetine miliona naših para. Podsetimo se desperadosa poput Majkla Polta, Kamerona Mantera, pa Majkla Kirbija, Kajla Skota, Entoni Godfrija... Ovaj tekst posvećujemo gospodinu Kristoferu Hilu, poslednjem američkom ambasadoru. Ko će preživeti - on ili mi?

Dragi Monti, idi do đavola!

Ti ne uviđaš da stojiš na čelu antiamerikanizma, lobija koji će ljudima ogaditi vašu verziju sloboda, prava, slobodnog tržišta, demokratije, medija, vašu verziju Evrope i Balkana. Volećemo sve vaše, sem vas samih.

Aleksandar Tijanić

Šta to radiš Srbiji, Montgomeri? Okupio si oko sebe najbolje srpske političare koji se za novac mogu kupiti. Čuvaš ih kao tutor, kao mentor, kao ktitor i kao faktor. Napravio si njima ovde Diznilend. Vašim zabavnim parkom bar upravlja simpatični miš. Našim grobljem manipulišu pacovi. Liči li tebi, američki ambasadore, ova zemlja na čiča - Tominu kolibu? Možda beremo pamuk. Ili pevamo gospel. Držiš silom DOS na okupu, kao raspamećeni, loše dresirani čopor. Raspisuješ predsedničke izbore. Daješ licencu Mićunu da ga potroše. Šta je s tobom, ekselencijo? Zašto se većinska volja Srba, legitimna i legalna, razlikuje od tvoje? Ti dobijaš i zato gubiš. Gubiš, jer takva politika tek je mahnitost. U retkim provalama lucidnosti, ona se uzdiže do nivoa gluposti.

Tvoje neznanje o Srbiji stoga ne napreduje, ostaje enciklopedijsko. Ti ne uviđaš da stojiš na čelu antiamerikanizma, lobija koji će ljudima ogaditi vašu verziju sloboda, prava, slobodnog tržišta, demokratije, medija, vašu verziju Evrope i Balkana. Volećemo sve vaše, sem vas samih.

Ne znaš da ćeš svojim uticajem zaoštriti srpsku političku situaciju do granice nasilnih obračuna. Ne vidiš da na vlast dovodiš na prvim ili sledećim parlamentarnim izborima, radikale. Sve to možda bez srpske koristi, ali izvesno na vašu štetu.

Do čega je tebi ovde stalo? Ako jesi nezaobilazna adresa gde ovi srpski političari dolaze po mišljenje, blagoslov, uputstvo ili dozvolu - tvoja je odgovornost guvernerska. Ti si sultanov izaslanik, Paša, Minus harem. Ili grešim što se harema tiče, sudeći po tekstovima koje danas objavljuju tvoji srpski prijatelji od juče. Zašto su tebi bliži Srbi koji su nama dalji? Veruješ da će Koštunica da započne rat čim dođe na vlast? Majku mu, i meni liči na Hajduk - Veljka. Ili bar njegova Ljilja na Čučuk - Stanu, ako znaš ljude.

Cinično kažete da ste ovde birali svoje favorite između lopova i nacionalista. Izabrali ste lopove, Aferim! Onda si ti jemac svake srpske nesreće koja dolazi od ovdašnje vlasti. Onda ti znaš ko ovde krade, ko preti medijima, ko ima sistem za pucanje i novca da pucače plati. Ti znaš gde se pravi ekstazi. Ti znaš ko je ovde bogat i od čega. Ko radi sa duvanom a ko sa prahom. Koji je među nama razorio svaku srpsku instituciju. Koji plaća parlament. Kupuje pravdu. Ili slobodu. Ti znaš zašto vam je Sloba bio dobar, kad je bio dobar, da one što ih je silom gurnuo u rat, silom dovede do mira. Znaš i što ste nas bombardovali.

Znaš ti dobro i zašto držiš DOS na vlasti. Srbija mora biti nestablina, nedemokratska, zločesta, da se Kosovo lakše odvoji od nas takvih. Ti znaš zašto si dopustio da se razdvoje Koštunica i Đinđić. Onda znaš i ko je ovog potonjeg ubio. Zašto.

Cinično si kupio izručenje Miloševića na Vidovdan. Dresura je, biće, deo demokratske obuke, bičevanje nacije dobra vežba a jedva skriveni prezir pristojna osnova dubokog prijateljstva. Srbi znaju šta ti, ambasadore, misliš o našim liderima. Isto što i mi. Ti si ih vodio na obuku u Vašington, na vežbe u Peštu. Ti umeš da zabraniš izlazak iz DOS-a i pad vlade. To je vaša vlada, nije naša. Imate pravo da je čuvate od nas. Mi je samo plaćamo. Smatraš li naše gangstere delom američkog mita o mafiji? Šta će tvoja zemlja predstavljati Srbima sutra ako nam ti ovo radiš danas? Tek što nismo zaboravili bombe, a ti već šenlučiš novi račun. Da li si ti pomoć ili kazna? Kaži glasno, Srbi nam nisu važni, sem kad to postanu. Pa mi smo dva najbliža naroda! U Evropi najviše ne vole vas. Mi smo odlični drugi. Kao u basketu.

Sve što radiš, Monti (na ti smo, jer si nam, tako kažu, skoro zet) ili je na nivou tebe ili tvoje zemlje. Nedovoljno. Sitno. Ti si obrnuti Kolumbo. Krenuo si iz nepoznate zemlje u davno otkrivenu. Nisi znao kad si stigao. Ni gde. Ni šta radiš. Jedino si prepoznao Indijance. Bacaš političke bombe sa pet kilometara visine, kao pilot F - 17, ne vidiš žrtve i smatraš to gospodskim poslom. Pokušavaš Srbiji da instaliraš demokratiju bez sloboda, a sa huntom na vlasti. Prihvataš obmane, ako su korisne. Odobravaš prevare, ako su profitne.

Daješ im da lažu i kradu, ako slušaju. Pružaš im alibi. Orvelijanska logika. Nacionalna sigurnost. Američki interes. Svetska zajednica. Kolateralna šteta. Zapadne vrednosti. Rat protiv terorizma. Šta znače te reči ako svakog normalnog Srbina ubeđujete da su u pravu oni koji odbacuju sve vaše? I Holivud. I džez. Knjige. Koka - kolu. Kalvina Klajna. Soprana. Ali Mek Bil. Paćina. NBA. Oralni kabinet. Lobizam. Džerija Springera. Miki Mausa. Usitnjene akcije B92 da Veran ne postane bogat. Seks i grad. Pita od jabuka. Antiamerikanizam je ovde, zbog vas takvih, definisan.

Za razliku od francuskog i nemačkog političkog antiamerikanizma, on je u Srbiji egzistencijalan. Četvorica od petorice najvećih srpskih političara ove decenije postali su to mimo volje tvojih. No, šta je za tebe, ekselencijo, amerikanizam? Možda to što ti jesi. To što oličavaš. To što činiš nama. Način na koji nam pokazuješ da je demokratija puka parola, sloboda samo reč, pravda falsifikat, država - jedino vaša imperija. Naš osećaj da smo prodani, izdani, napušteni, isceđeni, ucenjeni, opkoljeni vizama, uniženi korupcijom i zastrašeni spiskovima za streljanje. Stavljeni na led kao leš bez rođaka da po njega dođu. Idi do đavola, ambasadore! Drži grupu korisnih idiota na vlasti koliko možeš. Kad dođe čas glasanja, veruj, ti si faktor koji nagna Srbe da biraju ono što će vas najviše zaboleti a ne nama koristiti. Toliko si bar o Srbima mogao da naučiš.

Jedina korist od tebe jeste što dopuštaš manipulaciju ovom nacijom i državom, ali još uvek sprečavaš da se rat kontrolora dvadeset milijardi dolara, koliko godišnje vredi Srbija, izmetne u pokolj. Moćni i bogati strepe za svoje vile, račune, pasoše, slobodu i glavu. Dakle, da nije tebe, već bismo bili u fašizmu. Ali, da nije tvojih Amerikanaca, već bismo živeli u demokratiji. U nekom njenom obliku. Zato, kad jednom sutra odeš, Monti, bićemo jadni bez tebe. Skoro kao sa tobom. Ekselencijo!

Tekst je objavljen u nedeljniku NIN 2. oktobra 2003. godine.