https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Uvodnik

(Pr)osudite sami

Setva i žetva

Milovan Brkić

Život je setva, smrt je žetva, stara je izreka. Kako seješ, tako ćeš i da žanješ, srpska je verzija.

Iz Njujorka se, nakon što je 17. septembra pobegao da ne dočeka šetnju evrohomoseksualaca, vratio srpski diktator Aleksandar Vučić.

Iz ovog grada se oglašavao svakodnevno, po više puta, na više srpskih televizija sa nacionalnom frekvencijom. Dao je i jedan pretplaćeni intervju za američku televiziju. On je galantan čovek. Ne štedi naše, budžetske pare. Plaća skupa odela, mesečno na njih potroši po sto hiljada evra, ili dolara. Nosi najskuplje, nepromočive pelene. Sa sobom je poveo najmanje 50 saradnika, savetnika, novinara, momaka za zabavu i razonodu...

Velika propaganda laži pratila ga je celodnevno. Kako trči sa ambasadorom Markom Đurićem, kako sa nekim crncima igra košarku. On je pričao, lagao, novinari PINK-a, RTS-a i ostalih njegovih televizija su dolagivali...

Sastajao se odbegli diktator, čekajući na početak svog (istorijskog) govora u sali Generalne skupštine UN-a, sa svetskim državnicima. Nije rečeno kojim, samo se zna da mu je izvesni Bilčik zavrtao ruke i uši, a Makron i Šolc su mu, u hodniku, stojeći, pripretili, barem on to tvrdi, da mora da prizna nezavisnost Kosova, da uvede Rusiji sankcije, da konfiskuje njenu imovinu...

Nemilice trošeći državne pare sastao se na ručku sa Edi Ramom, sa Dritanom i ''liderima'' država koje žele u Otvoreni Balkan, projekat po ideji kuma Džordža Soroša i njegovog naslednika Aleksandra. Sa tog ručka su njegov brat Rama i Dritan pozvani na ručak kod američkog predsednika Bajdena, kog je on upriličio za one koji su došli na Generalnu skupštinu. Vučića nisu pozvali. Njega čeka druga pozivnica, a ako bude uhvaćen imaće u ovoj zemlji doživotno besplatnu ishranu.

Brat Rama, kome je on otvorio sve naše magacine za naše žito, povrće, mleko, poručio mu je da ''Srbija (Vučić) mora da prihvati Kurtijev poziv da prizna Kosovo, da se izvini i plati štetu". Onako, bratski.

Dosta je sejao Vučić u Njujorku.

Sreo se i isplatio lobistu Ričarda Grenela, isporučio mu pozdrave Siniše Malog i Ane Brnabić. Samo je plaćao, a ni to nije bilo dovoljno da ode na ručak, uz veliku napojnicu, sa bilo kim značajnim. Čak ni sa predsednicima afričkih vlada.

Brat Grenel mu je obećavao brda i doline, samo da se na vlast vrate republikanci. Vučić je mljackao jezikom, devojački se smešeći.

Velika propaganda laži predstavljala je njegove istorijske susrete sa liderima sveta, do kojih nije dolazilo, jer su oni bili zauzeti. Zato se on pohvalio za govornicom Skupštine: Poznajem Putina, znam da ne blefira. Ostali su podigli pogled, da vide tog čoveka koji lično poznaje Putina. Ko je ovaj, pitali su se.

Njegove novinarke su najavile diktatorov povratak u zemlju, sa novim idejama. On je pun ideja ko g.... vitamina. Bolje da ga nahranimo g... a na njegove ideje da zaboravimo.

On, poručuje nam, neće biti više predsednik, nego državnik. To mu je palo na pamet. Da bi postao državnik, u Njujorku je obećao da će američkim lobistima pokloniti rudnike litijuma, a tu je ambasador Hil da nam ih otme, da nas potruju. On će se pravdati da nije mogao da ih spreči da to urade. Bio je pod strašnim pritiskom.

U Beogradu ga je sačekao spisak obaveza. Poverioci traže novac, potpise, zemlju, rudnike, oružje, sankcije...

Željko Mitrović u tvitu iskazuje strah da su u skoro svakoj instituciji u Srbiji ruski agenti. Samo što ne zove javno Gabrijela Eskobara da mu oprosti što je lajao na njega, moleći ga da začepi usta Baka Prasetu da ge ne raskrinkava. Ni povećane doze kokaina mu ne pomažu.

Tiranin namerava, dok čeka da padne Bajden, da osnuje novu partiju. Elitističku. Sa najskupljom članarinom. Hoće da pokupi pare, pre nego što utekne za Emirate. Preneo je svojim kumovima, sabraći, da su se Ameri naoštrili na njih. Oni su već digli sidra, mnogi su utekli, otišli su sa lažnim pasošem, pa će morati da ih love.

Jesen je. Dolazi vreme žetve. Mnoge će da požanju razne policijske operacije. A i pobuna građana je opasna. Pucanj, trzaj nogama po prašini, i poslednji krik - ke ee.

Nije dovoljno samo živeti! - reče leptir, potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cveća!

Kako seješ, tako će te i požnjeti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane