KiM

Ko sve sprečava povratak ''interno raseljenih'' Srba sa Kosmeta

Daju na mostu, uzimaju na ćupriji

U Srbiji je potpuno nepoznata činjenica da su interno raseljena lica sa Kosova i Metohije najugroženija grupa, gotovo bez ikakvih obezbeđenih prava, a time i mogućnosti da iole dostojanstveno žive.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Naime, jedina brojna grupa pored njih, a koja živi u sličnim uslovima, jesu Romi. Međutim, kako bi počeli da ostvaruju svoja prava, potrebno je da poseduju ličnu kartu kako bi uopšte postali deo administrativnog sistema. Kao rešenje postoji olakšana procedura te osoba koja stanuje u kući bez ulice i broja, prema Zakonu o prebivalištu i boravištu iz 2011. godine, može da prijavi adresu Centra za socijalni rad i tako dolazi čim dobiju svoju prvu ličnu kartu.

Međutim, za interno raseljena lica sa KiM koja su tamo imala prijavljeno boravište, ta opcija ne postoji, pa ni posle 20 godina ne mogu da pristupe bilo kojoj usluzi na teritoriji bilo koje opštine u Srbiji izuzev sporadičnim i ograničenim vidovima jednokratne pomoći kroz projekte namenjene njima. Sve to, suštinski ne rešava ni jedan od problema.

Do danas je u više navrata i na više načina povučeno nekoliko poteza koji su za cilj imali poboljšanje položaja interno raseljenih lica. Treba naglasiti, a jeste važno, da su sve te projekte pokrenuli i finansirali oni čije su vlade u stvari i najodgovornije ne samo za progon Srba sa Kosova i Metohije već i za neobezbeđivanje uslova za njihov povratak što je rađeno sistematski i planski kako bi se povratak zapravo onemogućio. Jedan od primera koji to najbolje ilustruje jeste projekat koji je preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju pokrenula i finansira Evropska unija a pod nazivom "Pružanje pravne pomoći i informacija neophodnih za zaštitu i ostvarivanje prava interno raseljenih lica, izbeglica i povratnika", javnosti predstavljen marta 2019. godine.

Ovaj projekat, koji Kancelarija za KiM pripisuje sebi a izveštaj o njemu potpisuje izvesni "Aleksandar Radovanović, ekspert" ni jednom jedinom rečju, dok govori o prognanima sa KiM, ne pominje Srbe ni jednom jedinom rečju!

Kao najveći značaj ovog projekta u izveštaju se navodi da je to "prvi dokument, izrađen i donet na sistemski način" a čiji je najveći domet da "obezbeđuje prava IRL i povratnika da dobiju informacije ili podnesu zahtev (za povratak)"! Navodno projektom se onemogućava izbegavanje odgovornosti za propuste u radu". Ne treba ni pomenuti da do danas, za tri i po godine, apsolutno ništa nije urađeno!

OEBS je svoju "Procenu dobrovoljnog povratka na Kosovo" predstavio te godine novembra meseca. Stručnom terminologijom i pažljivom upotrebom podataka (do kada se na KiM vratilo ukupno 1.009 Srba) uspeva da ostavi dosta ozbiljniji utisak o posvećenosti problemu. Međutim, u poglavlju 3. pod "Kosovski pravni okvir" ističe kako je "ključno usvajanje prvog zakonskog propisa u cilju regulisanja procesa povratka" (od 15. januara 2018. godine) ali da ipak "Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih članova ne pominje izričito pravo na povratak(?).

Ako je to predstavljeno kao "ključno" onda se osoblje OEBS-a stručno usavršavalo pred televizijskim ekranima gledajući britansku humorističku seriju "Monti Pajton".

U realnosti, svakodnevni život interno raseljenih lica, najbolje je opisala Jelena Milonjić, pravnica Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a, koja je u jednom od izveštaja o njihovom položaju kratko rekla da je to život ispunjen različitim rizicima, pd marginalizacije, diskriminacije, ekstremnog siromaštva do prebivališta u prostorijama koje uopšte nisu predviđene za to.

Slavica Trajković, prognana iz Gnjilana 1999. godine, za Magazin Tabloid kaže da iako nedostaju druge stvari i davne želje čekaju da budu ispunjene, najveći problem jeste finansijska konstrukcija koja je tako kreirana ne da pomogne njihov opstanak već da ih ga maksimalno ograniči i to kroz lični dohodak.

"Mene naravno ne interesuje samo novac, ali je veoma neophodan. Od tog novca živimo, Pa mi smo diskriminisani samim tim što ne možemo da radimo nit' nešto dodatno, ugovorom o delu, bilo kako... odmah bi bili izbačeni sa spiska. To je to. Gore visoko, dole tvrdo... Jedina opcija je da se naš glas čuje, da vide da još postojimo, krećemo se, teško ali smo živi, na ivici bede..." objašnjava Trajkovićeva.

Posle 1999. i proterivanja preko 230.000 Srba sa KiM, status onih koji su ostali bez radnih mesta a bili su zaposleni u državnom i javnom sektoru države Srbije, "rešen" je privremenim novčanim primanjem. Ta novčana naknada je jedina koja je već dugi niz godina na istoj visini, bez ikakvih povećanja. Ovo isto kao osnovni problem prepoznaje i Desmir Živković, raseljn iz Istoka u Metohiji.

"Prosto je neverovatno da živite u državi gde postoji Ustav, zakoni, vlast, gde postoji platni promet i da su svi finansijski tokovi definisani a da nigde nije registrovana privremena novčana naknada za raseljene i Srbe na Kosovu i Metohiji, osim u Nacionalnoj službi zapošljavanja" čudi se ali je i ogorčen Živković koji je ubeđen da to nije propust već da je vrlo promišljeno.

"Suština je da je država svesno ovo uradila 2003. pa, mesto da tu isplatu regulišu zakonom, oni su doneli uredbu. Trenutna vlast sve to zna ali neće da promene uredbu, jer bi onda ta naknada bila mnogo veća računajući od 2007. kad je zadnji put povećana sa 4.400 na 8.500, s tim da je onima koji su još na Kosovu i Metohiji, ograničena na 11.000. Ustavni sud je video da tu nešto ne štima, pa su na takav oblik isplate doneli negativnu odluku i zahtevali da država 2010. da to zakonski reguliše jer P. N. N. ne postoji u platnom prometu.

U međuvremenu mene su oterali u penziju, tj, stekao sam pravo na penziju i po stažu i po godinama. Lepo su me nagradili, za 41 godinu staža dobio sam penziju 16.550 din. Ova bedna naknada koja nije povećana od 2007, sve je upropastila, mene, one pre mene i one koji će tek u penziju. Ko dočeka" objašnjava Živković za Magazin Tabloid.

Iako su oni koji stoje iza održivosti ovog nelegalnog oblika isplate uopšteni, anonimni, oni to za Živkovića nisu:

"Direktni krivci za su ovo država, odnosno Presednik države, ministarstvo finansija, ministarstvo za rad i socijalnu politiku, a indirektno kancelarija za KiM i ovi mafijaši iz SNS "Srpske liste". Jer, pored nas u Srbiji koji smo proterani 1999, naši na KiM žive sa 11.000 naknade dok ova mafija u Srpskim opštinama prima po dve, tri ili više plata. I sami možete da pretpostavite šta možete sa 8.500 dinara mesečno" navodi sagovornik Magazina Tabloid koji pripada sloju potpuno anonimnih žrtava i ranijih ali naročito Vučićevog režima koji funkcioniše po ustaljenom principu da prvo kriminalizuje a onda "ozakoni" takvo stanje u svim segmentima života.

A stvar uopšte nije naivna jer "mnogi Srbi, ne samo na Kosmetu nego i mi koji smo proterani 1999, nažalost žive, verovali vi ili ne, od ove bedne naknade. Kako? To oni znaju i njihova duša" sa mukom u glasu izgovara na sagovornik koj i dodaje:

"Lično znam osobe koje žive od toga, imaju takve zdravstvene probleme da su nesposobni bilo šta da rade, ili imaju takvog člana porodice da su vezani za njegovo stanje i ne mogu da zarađuju za život".

U međuvremenu, a naročito od 2010. godine, kao jedno od rešenja počelo se sa pozivanjem zaposlenih na radna mesta tamo gde je to bilo moguće van KiM poput EPS-a, Pošte, Zdravstva, železnice...

"Veliki broj je i onih koji su otišli u penziju, dosta njih preminulo, jedan broj je našao drugi bolji posao. Ostali smo mahom mi koji smo radili u fabrikama i drugim delatnostima. Bili smo dužni do dana današnjeg svakog meseca da se javljamo na biro. Jedan dan zakašnjenja, problemi. Pri tom, da bude veći apsurd, ubacili su nas na evidenciju NSZ gde nas vode, citiram, kao 'zaposlena lica'. Mnogima, uključujući i mene, koji smo otišli u penziju ta niska naknada je upropastila visinu penzije. To je ta Vučićeva pravda, ekonomska sila, i briga o svakom čoveku i pojedincu. Nažalost mnogi su preminuli od bolesti ne dočekavši ni penziju" priča nam dalje Živković koji je nakon više godina takvog tretmana sa još nekolicinom svojih sapatnika, odlučio da se suprotstavi ali kako ima i članova i simpatizera SNS-a, došlo je do razmimoilaženja što je druge polakomilo te je broj spremnih na proteste znatno umanjen.

Iako su uspeli da sastave spisak od oko 10.000 primaoca ove novčane naknade, na kraju se okupilo tek njih trinaestoro odlučnih da se upute za Beograd i sastanu sa Vođom ne bi li pronašli neko rešenje. Tu bivaju izloženi užasnom i ponižavajućem tretmanu.

"Gospođa Slavica je poslala pismo i molbu sa zahtevom da budemo primljeni i određen je datum 22. februar 2022. Umesto da nas obaveste da tog dana šef države nije tu, mi to u putu preko interneta saznajemo ali smo bili odlučni da ipak odemo"kaže Živković više kao da priznaje sopstvenu krivicu iako je, naravno, nema.

Uspeli su da stignu tek do Predsedništva ispred koga im je rečeno da oni nisu nadležni. Poslali su ih na drugi kraj grada, u Kancelariju za KiM. Zbog prevoza, oni koji su došli sa Kosova i Metohije, morali su da se vrate pa je broj spao na devetoro.

"Mi smo onda zahtevali da ostavimo pismo na šalteru što je po zakonu i da nam se pošalje odgovor. Na jedvite jade pristao je neki "šiškonja" i Slavica je ostavila pismo na šalteru. Do dana današnjeg nije dobila odgovor. Inače sa prozora zgrade neko je celo vreme posmatrao naše ponašanje, nismo uspeli da uslikamo ko je to bio" priča dalje naš sagovornik.

U Kancelariji za KiM su u početku odbijali da ih prime jer - ni oni nisu nadležni.

"Nakon insistiranja da ipak budemo primljeni, silazi dama sa pravnikom i pita zašto smo došli. Da su oni nadležni samo za Srbe na KIM a da je pristala na razgovor jer su joj ovi iz Predsedništva to rekli.

Ta nazovi dama bila je veoma gruba, nekulturna i rekla, citiram, "vratite se na KiM, kopajte njive, radite nešto, onda će kancelarija za KiM biti nadležna. Nastala je negodovanje zbog tog njenog tona, pri čemu je jednom jednom od nas, a i na moju opasku , prebacila, citiram "gde to ima da 19 godina neko sedi kući i prima pare. Šta vam fali, vidim lepo ste obučeni". Svi smo onda podigli ton, rekli da je to vređanje, da nas ponižava, na šta se umešao pravnik i ni pet ni šest rekao "znate Ustavni sud je 2010. doneo odluku da smo mi van zakona i da je to amin". Pokazali smo dokumenta i podsetili da to nije odluka već preporuka, on je odmahnuo glavom i opet apsurda, bez blama rekao "pomogao bih vam, i ja sam iz Zvečana. Sad smo pozvali komesarijat za izbeglice, oni će vas primiti".

Pitali smo kakve oni veze imaju? Umesto odgovora, dama je ustala i bez reči otišla a ovog smo jedva ubedili da i njima Slavica ostavi pismo. Do dana današnjeg nije dobila odgovor" već umoran od svega ali ne i spreman da odustane iako samo zbog drugih a ne više zbog sebe jer je sada u statusu penzionera, završava svoju priču Živković.

U Komesarijatu za izbeglice su ih primili nakon radnog vremena a ipak uz puno uvažavanje i šokirani zbog ponašanja zaposlenih u Predsedništvu i Kancelariji za KiM. Savetovali su ih kako i šta je najbolje da dalje urade kako bi ojačali svoju poziciju i pravno se osigurali ne bi li se izborili za bolji položaj.

"Kao što vidite živimo u mraku. Nisam član nijedne stranke, ne zanimaju me, imam svoj stav, ali ova banda preletača koja je već deset godina i više na vlasti, zgadili su i bogu i narodu" zaključuje rezignirano Živković.

Svestan da se, kako se i njemu otme, bori sa SNS kriminalcima i mafijom, on je odlučan da izdrži do kraja, dane odustaje. Svakog drugog ko se pobuni, režim će ga kupiti ili umiriti nekim sitnim vidovima beskorisne pomoći a na kraju, ako zatreba, i izložiti pritisku kako bi odustao.

Očajanje, osećaj nemoći i slabosti jesu društvena klima neophodna Vučiću da bi mogao da vlada. Samo tako hipnotisanom narodu može da upravlja, da mu istovremeno priča kako je srećan i zadovoljan a da mu ispija krv kap po kap.