Po mom mišljenju

ROGOVI U VREĆI

Kada bi neki sociolozi i socijalni psiholozi, recimo u Skandinaviji , proučavali društveno stanje u Srbiji samo na osnovu analize miliona komentara čitalaca raznih tekstova u svim srpskim medijima, a da ne govorimo o prepucavnju po tzv."društvenim mrežama" (koje su sve drugo samo nisu društvene, što je posebna tema), došli bi do zaključka da u zemlji Srbiji nije moguće da se dva čoveka nađu istovremeno u liftu, a da se ne "pokrve". Što, na našu nesreću, nije predaleko od istine!

Živan Haravan

"Prvosrbijanci" - "Drugosrbijanci", "Izdajnici" - "Patriote", "Četnici" - "Partizani", "Pravovernici" - "Komunjare", "Seljaci" - "Građani", "Nepismeni" - "Pismeni", "Mešani brakovi" - "Čisti brakovi"..., i drugi disperzivni delovi i oblici našeg društva i naše duhovne svesti su naša sumorna stvarnost..

Osnovna karakteristika svih učesnika rasprava na razne teme je njihova - isključivost! Nespremnost da se posveti pažnja "protivničkoj" strani u nameri da je bolje razume, da se pokaže trunka poštovanja prema stavu neistomišljenika. A, stavovi su, kao sociološka kategorija, teško promenljivi ali, promenljivi su. Jer, sveukupne okolnosti, gotovo svakodnevna kontroverzna dešavanja kod nas i u svetu mogu, a nekad i treba, da utiču na promenu ličnog stava o nekom ili o nečemu.

No, da ne idemo dalje u teorijsko razmatranje ovog stanja i pojava, jer, trebalo bi da dva slučaja koja slede, a takvih ima pregršt, najslikovitije i drastično pokažu svu besmisao podela, izolacije, stavljanje na stub srama jednu ili drugu stranu.

Radi se o dva naša vrhunska umetnika koji su svojim radom i darom, zavidnim međunarodnim i domaćim nagradama i priznanjima, dostojno reprezentovali Srbiju kao zemlju vrhunskih umetnika i velemajstora svog "zanata". Reč je o Predragu Manojloviću i Goranu Markoviću.

Predrag Manojlović, vrhunski filmski i pozorišni glumac-glumčina bio je, ne tako davno, gost u jednoj tv-emisiji. Voditeljka je imala silnu želju (i zadatak) da otkrije političku opredeljenost gosta te je sledilo pitanje o srpskoj opoziciji i Aleksandru Vučiću. Gost joj je, komentarišući našu opoziciju, rekao glasno i jasno da je Aleksandar Vučić za njih Šarl de Gol.

Od tada niste mogli da vidite Manojlovića kao gosta na onim televizijama kojima nije prijatno zvučalo njegovo poređenje Vučića sa de Golom. Zar svoja gledišta, svoja osećanja stvarnosti moraju biti u skladu sa programskom orijentacijom domaćina?! On je za svoje neistomišljenike postao "prvosrbijanac", izdajnik, udvorica. A, zapravo nije ništa od toga. On je, naprosto, Srbin - vrhunski umetnik, dakle, patriota, a nema trunke razloga da se bilo kome dodvorava. Sve što je postigao i stvorio, stvorio je svojim radom i talentom. Čovek je, naprosto, javno saopštio svoj stav. Možda tako nije mislio pre 5-6 godina ali, vremenom je, pod uticajem raznih okolnosti koje je kao misleći čovek, propuštao kroz svoje "filetere", došao do svog poimanja stvarnosti, svoje procene vremena i događaja u kojima živi.

Goran Marković je naš vrhunski filmski i pozorišni reditelj. Takođe, dostojni je reprezent Srbije u svetskim razmerama i dobitnik brojnih međunarodnih i domaćih nagrada i priznanja za svoj umetnički rad i stvaralaštvo. On je deklarisani (a)politički protivnik ovog režima u Srbiji i Aleksandra Vučića. To znači da je "drugosrbijanac", izdajnik, strani plaćenik"?! A, nije ništa od toga. I on je Srbin - vrhunski umetnik, patriota, nije niti bi ikada bio strani plaćenik. Za kaznu, režim mu uskraćuje sredstva za snimanje novog filma, nema ga u javnosti što zbog njegovog izbora, što zbog bojkota režimskih medija.

Vlast greši dušu prema Markoviću jer njegovo političko uverenje i opredeljenje nikako ne bi smeli da budu razlog za gušenje njegovog nepresušnog umetničkog, stvaralačkog i kreativnog potencijala. Naprotiv, priznanje i pružanje uslova za rad dokazanom umetniku, bez ozira da li on tu vlast hvali ili kudi, toj istoj vlasti moglo bi da bude od koristi za njen ugled pred domaćom i inostranom javnosti.

I na kraju, možete li da zamislite kako u nekom kafiću ispijaju kafu, za istim stolom, Predrag Manojlović i Goran Marković?

Ne, naravno! Jer, to je naš - usud!