Pogled iz Moskve

Pod udarima energetske krize, Zapadu prete masovni neredi

U očekivanju pobune

Mračne prognoze za budućnost sveta, isprovocirane energetskom krizom, crtaju vodeće zapadne novine i politički analitičari, predskazujući neminovnu pobunu protiv vladajućih elita.

Piše: Vladimir Mališev

Engleski Telegraf je nedavno objavio da Zapad neće izbeći potrese izazvane skokom cena osnovnih životnih namirnica. Ono što se dešava može se objasniti samo decenijama političkih grešaka, primećuju u Telegrafu. Istog dana, američki Njujork tajms je objavio još dramatičniju prognozu za zemlje u razvoju. „Siromašne zemlje čeka ekonomska oluja - dolaze globalni bankroti", pišu ove novine.

„Nemojte gajiti iluzije", mračno prognozira autorka teksta u Telegrafu, Šerili Džejkobs, „cene energenata skočiće do neviđenog nivoa i nas čeka gotovo najveći geopolitički zemljotres u poslednjih nekoliko decenija. Čeka nas katastrofa još veća od finansijskog kraha iz 2018, kada su se protesti prelili u pokret „Okupirajte Vol strit" i arapsko proleće."

Kriza koja se sprema može prevazići čak i naftnu krizu iz 1970-ih, koja je oborila tri britanske administracije, namamila Ameriku u bliskoistočnu močvaru na cele četiri decenije i isprovocirala raspad SSSR-a. U zemlje u razvoju nesreća je već stigla: struje nestaje od Kube do Južne Afrike. Šri Lanka je samo još jedna od niza siromašnih zemalja u kojima lidere čeka prevrat zbog nestašice benzina i neispunjavanja ekonomskih obaveza.

Ni Zapad neće izbeći tu eksploziju. U izvesnom smsilu on će postati njen epicentar, a Velika Britanija - jezgro. Tehnokratski sistem Evrope i Amerike, izgrađen na mitovima i samozadovoljstvu - urušiće se. Legenda o njegovom osnivanju, koja je obećavala uspešno spajanje nacionalnih država u jedinstvenu svetsku vladu sa jedinstvenim lancima snabdevanja, pretvorila se u poučnu parabolu o opasnostima globalizacije

Prema mišljenju Džejkobsove, potpuno su neumesni pokušaji zapadnih političara da sve što se dešava pripišu konfliktu u Ukrajini. „Bez obzira na sve pokušaje da se sukob u Ukrajini prikaže kao neki „crni labud"", piše ona, „skok cena osnovnih roba u nestabilnom svetu bio je prilično predvidljiv."

I sada su ljudi zbunjeni i ptaju se zašto njihovi lideri nisu razradili nikakve planove za vanredne situacije, uzimajući u obir koliko je u svetu rezervi gasa, nafte i uglja. „Za ovaj fijasko", objašnjava autorka članka u Telegrafu, „nema drugog objašnjenja osim decenija lažnih zaključaka i političkih grešaka elite. Posle finansijskog kraha establišment je praktično ubedio javnost da se pomiri sa „pročišćavajućom" štednjom: biračima je rečeno da deo krivice za krizu leži na njima i da i oni moraju da se iskupe za greške. Ali ovoga puta elite neće pobeći od odgovornosti. Jednostavnje govoreći, kralj je go!"

U vezi s tim, Džejkobsova prognozira skorašnji početak masovnih protesta, građana, ogorčenih njihovom politikom. „Ima nekoliko zemalja", predskazuje ona, „u kojima ćemo najverovatnije videti prve znake ustanka naroda. Nemcima predstoji ne samo nacionalno poniženje, već i neviđeno povećanje računa za struju, a ceo svet se ruga njihovim liderima, zbog naivne želje da ekonomsku harmoniju i trgovinske veze stave iznad bezbednosti. Mišljenje niza analitičara je da prva u Evropi do isključenja struje, bez obzira na svu svoju nuklearnu industriju, može doći Francuska - a ona ne mora da se navikava na proteste. Ipak, prava eksplozija mogla bi da se desi u Velikoj Britaniji."

Džejkobsova je uverena da upravo „Britanija može da postane evropsko bure baruta". Prema njenim rečima, politička atmosfera u toj zemlji je vruća. „Izgleda", plaši ona, „da britanske potrošače čeka najbolniji udarac. Mi već imamo najvišu inflaciju u celoj „Velikoj sedmorci" (G7). A zbog niza fatalnih grešaka, od zatvranja skladišta za gas do nespremnost da se iskoriste unutrašnje zalihe nafte i gasa, moraćemo još dugo da se mirimo sa visokim cenama energenata. A potrošače čekaju nova ograničenja. I bez obzira na to, naša vlada pomaže građanima manje nego u drugim zapadnim zemljama. Smanjenje poreza na gorivo od mizernih pet penija bilo je na pretposlednjem mestu u celoj Evropi. Naši političari samo govore o velikom programu izolacije kuća u daljoj budućnosti."

Ona podseća da je u Britaniji već počeo pokret građanske neposlušnosti koji je u velikoj meri nadahnut pobunom protiv biračkog poreza (tzv. glavarina, porez koji se naplaćuje kao fiksni iznos na svakog odgovornog pojedinca, bez obzira na prihod ili resurse). Kampanja „Nemoj da platiš" pozvala je u oktobru ljude na masovni štrajk, kada je vlada povećala gornju granicu cena energenata. Ovu kampanju je podržalo na hiljade ljudi. I ako dođe do pobune, kako će vlasti odgovoriti? Razmere nadolazeće inflacije su takve da milioni ljudi jednostavno neće moći da plaćaju račune - među njima će biti penzioneri, pa čak i oni koji su donedavno smatrani srednjom klasom.

„Svima nam preti siromaštvo", piše komentatorka Telegrafa. „Prognoza može izgledati najcrnja, ali u Britaniji se zaista steklo mišljenje da našu urušenu ekonomiju čeka tragično finale. Više nego jasno rečeno: kralj je go, a eliti je ponestalo basni da nam odvrati pažnju", zaključuje autorka teksta.

narastajućoj pobuni protiv elita upozoravaju i u SAD. Kako piše u članku u časopisu Foreign Policy, „svet je stupio u epohu velikog razočaranja, kada se poverenje građana u političke i poslovne elite potpuno iscrpelo. I, ako vlastodršci ovo ne shvate i ne preduzmu određene hitne korake, to se može završiti pobunom protiv elita."

U članku pod naslovom „Globalna kriza poverenja", ovo izdanje skreće pažnju na to da su masovni protesti koji su u poslednje vreme zahvatili celu planetu, usmereni ne protiv nacionalne vlade, već upravo protiv celog svetskog poretka. Protiv samog sistema političkog i ekonomskog upravljanja.

Ljudi su, kako primećuje izdanje, sve više razočarani i nemaju poverenja u institucije vlasti, zato što osećaju da sve blagodeti prosperiteta idu uskom sloju elite.

U tekstu se navode podaci godišnjeg analitičkog izveštaja Edelman Trust Barometar u kojem se ocenjuje nivo poverenja građana prema različitim institucijama vlasti. Oni beleže alarmantan nivo pesimizma u svih 28 zemalja u kojima su radili istraživanje. U sadašnji globalni sistem, poverenje ima ne više od 20% stanovništva, a 73% se zalaže za velike reforme kapitalističkog poretka. Osim toga, autori istraživanja su ukazali na pad poverenja od 14% među tzv. informisanom javnošću (bogatiji i obrazovaniji ljudi) i običnim stanovništvom.

Ali, dramatične posledice u vezi sa zaoštravanjem energetske krize ne čeka samo Zapad, već i zemlje u razvoju. Zemlje u razvoju suočiće se sa razornom dužničkom krizom u narednim mesecima, piše Alan Raport u Njujork tajmsu, pozivajući se na niz razloga: galopirajuća inflacija, usporavanje rasta, povećanje kamatnih stopa i jačanje dolara.

Siromašne zemlje dužne su 200 milijardi dolara bogatim zemljama, multilateralnim razvojnim bankama i privatnim poveriocima. S druge strane, rast kamatnih stopa je povećao vrednost dolara, zbog čega će strani dužnici sa kreditom u dolarima još teže otplaćivati svoje kredite. Ova „savršena oluja", primećuje Njujork tajms, može da dovede do talasa bankrota i, zauzvrat, kao u začaranom krugu, ova nemogućnost ispunjenja obaveza mogla bi dodatno povećati cenu zaduživanja za finansijski najranjivije zemlje sveta

Svetska banka se oglasila alarmom, rekavši da bi se oko 12 zemalja moglo suočiti sa pretnjom bankrota u narednim mesecima. U istom duhu, MMF vidi rizik za 60% zemalja u razvoju sa niskim nivoom prihoda, a istovremeno je Fitch agencija objavila da će sledeće godine „verovatno biti više defolta (neizvršavanja obaveza)" na tržištima zemalja u razvoju.

Ove zime Evropa rizikuje da se suoči sa neredima zbog deficita energenata i rasta cena, upozorava Blumberg. Nemiri u društvu ove zime su sasvim mogući. I evropske države moraju da se za njih pripreme, umesto da ulepšavaju stanje stvari, primećuje ova agencija.

U svetu uzima maha pobuna „svih ostalih" protiv hegemonije SAD, zaključuje na stranicama časopisa National Interest Klint Rič, politički analitičar organizacije Rand Corporation.

2.

SAD nastavljaju da do zuba naoružavaju Kijev i prepoznaju neminovnost rata s Kinom

Na ivici Armagedona

Ukrajina i problemi povećanja isporuke oružja Kijevu, kao i problemi suprotstavljanja rastućoj vojnoj moći Kine, bili su u centru pažnje na Reganovom forumu za nacionalnu odbranu, koji je nedavno održan u Simi veliju u Kaliforniji. Na njemu su učestvovali istaknuti političari, a među njima i ministar odbrane SAD, članovi Kongresa i rukovodioci vodećih odbrambenih preduzeća u SAD.

Piše: Igor Veremejev

Diskusija na forumu je pokazala da Vašington namerava da nastavi da pojačano isporučuje oružje Ukrajini i istovremeno razvija trku u naoružanju velikih razmera, da bi mogla da se suprotstavi Kini, koju on smatra glavnom pretnjom za sebe, smatrajući da se odnosi SAD i Kine „nalaze na kritičnoj tački bez povratka".

Kako primećuju novine Politiko, visokopozicionirani zvaničnici Pentagona i predstavnici američkog vojno-industrijskog kompleksa su, govoreći na formu, tvrdili da SAD pojačava napore za zamenu oružja, koje su Vašington i njegovi NATO saveznici isporučili Ukrajini, što je istrošilo njihove rezerve, smatrajući to „kritično važnim za obuzdavanje Kine ili drugih potencijalnih protivnika".

„Za konflikt visoke klase potrebno je mnogo oružja i municije", rekao je u intervjuu za Politiko Majk Makord, zamenik ministra odbrane. „Mi, takođe, pratimo ograničenja lanaca snabdevanja. S tim se još nismo izborili."

„Ima mnogo neodložnih poslova", izjavila je novinamarima visoka vojna funkcionerka (sekretar za vojsku) Kristin Vormut. „Kongres daje milijarde dolara Ministarstvu odbrane, mi preokrećemo situaciju i dobijamo ih po ugovorima - rekla bih, dva-tri puta brže nego inače."

Ona je podsetila na nedavne dogovore za proizvodnju desetine hiljada 155-milimetarskih artiljerijskih granata, koje su Ukrajinci potrošili gotovo odmah čim su ih dobili. Do proleća ćemo „moći da proizvodimo do 20.000 mesečno ovih granata", pohvalila se Kristin Vormut. Ali, potrebno je vreme da bi ih proizveli u dovoljnoj količini, priznala je ona, dodavši da će SAD proizvoditi do 40.000 ovih projektila mesečno do proleća 2025. godine.

Ipak, mnogi govornici na forumu su priznali da uspostavljanje velike proizvodnje oružja uopšte nije lak zadatak i da neće uspeti brzo to da urade. „Ponovno pokretanje fabrika koje proizvode artiljeriju, rakete i sredstva PVO, čija je efikasnost proračunata za mirnodopsko vreme, a ne za ratno, predstavlja ogroman zadatak", ističe Politiko.

„Trošimo mnogo novca na neke veoma složene velike sisteme, ali ne trošimo toliko na municiju neophodnu za njih" primetio je Gregori Hejs, generalni direktor Raytheon Technologies, tokom panel diskusije. „Nismo imali prioritete za popunjavanje vojnih rezervi, koji su nam potrebni za vođenje dugotrajne borbe." Pritom, on je otvoreno upozorio da odgovor na pripreme za „rat stvarno velikih razmera" ne može da se desi preko noći.

„Kad gledam šta se trenutno dešava sa iscrpljivanjem našeg naoružanja, ono što me najviše tera na razmišljanje jeste to što industrijska baza SAD ne može jednostavno, tek tako, da postigne masovnu proizvodnju (oružja), kao što je to bilo u vremenu Drugog svetskog rata ili čak za vreme regionalnog konflikta, kako ljudi, verovatno, misle", primetio je Den Jablonski, generalni direktor Maxar, komercijalne kompanije za satelitske snimke. „Mi možemo da radimo te stvari, ali ne možemo da ih radimo u masovnim razmerama."

Zajedno s tim, ispostavilo se da SAD glavnim prioritetom smatra konfrontaciju s Kinom. Upravo tom pitanju je na završnoj sednici foruma posvetio svoje izlaganje ministar odbrane SAD Lojd Ostin.

On je rekao da se odnosi SAD i Kine nalaze na kritičnoj tački sa koje nema povratka, zato neće biti moguće izbeći vojnu varijantu rešenja odocnelog sukoba, da bi se „stabilizovala situacija i okrenula na stranu očuvanja američkih vrednosti i da bi se sprečila dominacija Kine već u 21. veku".

Uoči susreta u Kaliforniji, objavljen je izveštaj obaveštajne zajednice SAD o razvoju nuklearnog rata koji je sastavila Narodnooslobodilačka vojska Kine (NOAK) u kojem se govori o tome da će se već do 2030. godine strateški arsenal Pekinga povećati do 1.500 bojevih glava i praktično približiti onome što su u sporazumu Novi START dogovorile Rusija i SAD. S tim u vezi je Lojd Ostin istakao da Kina „predstavlja jedinu zemlju koja ima volju i sve veću moć da promeni svoj region i međunarodni poredak u skladu sa svojim autoritarnim preferencijama", zato će SAD učiniti sve što od njih zavisi da „ne bi dozvolile da se to dogodi".

„Sledećih nekoliko godina", rekao je Ostin, „odrediće uslove našeg suparništva sa NR Kinom. Oni će odrediti budućnost bezbednosti Evrope..., i oni će odrediti da li će naša deca i unuci naslediti otvoreni svet pravila i prava, ili će se suočiti sa drskim autokratama koji teže dominaciji pomoću snage i straha."

Jasno je da je davanjem ovako agresivne izjave o „suparništvu", američki ministar u stvari sve postavio s nogu na glavu. Jer, upravo same SAD i predstavljaju tog samog „drskog autokratu" koji je uvek dominirao i ima nameru da nastavi da dominira svetom, pomoću „snage i straha". O tome rečito svedoče njihovi agresivni ratovi u Vijetnamu, protiv Jugoslavije, u Iraku, Libiji, Siriji, Avganistanu i na mnogim drugim mestima. Takođe, i trenutne akcije Vašingtona u Ukrajini, gde on tera Kijev da se bori do poslednjeg Ukrajinca, dovodeći svet na ivicu nuklearnog sukoba.

I svojim govorom Ostin je pokazao da od takve politike SAD neće odustati, ukazujući da su SAD spremne da i dalje povećavaju svoje vojne troškove. To se, zapravo, već i događa. Tako, Pentagon očekuje da dobije rekordni novi budžet, koji će stići do 847 milijardi dolara, ako Kongres usvoji trenutni predlog zakona o finansiranju za 2023. fiskalnu godinu, do kraja ovog zakonodavnog zasedanja.

Ostin je takođe istakao da će SAD nastaviti da puni oružjem Ukrajinu. Mada, viši američki vojni zvaničnici u poslednje vreme sve češće govore da neće dozvoliti uključivanje Amerike u otvoreni konflikt s Rusijom. U stvari, intenzivno naoružavajući Kijev, oni to već faktički rade.

Uostalom, u vojnim akcijama na teritoriji Ukrajine učestvuju kako redovna američka vojna lica, tako i predstavnici oružanih snaga drugih NATO zemalja, pre svega Poljske. A nedavna provokacija sa ukrajinskom rakterom koja je pala na poljsku teritoriju, pokazala je da svet, kao rezultat takve avanturističke politike SAD i njenih satelita, zapravo može biti gurnut u nuklearni Armagedon.

tome da Vašington podiže tenzije, svedoče i saopštenja koja dolaze iz raznih evropskih zemalja o pristizanju sve novih partija američkog oružja. Kako je javio grčki portal Athens News, veliki konvoj kamiona od 20 tona sa bugarskim i poljskim tablicama, primećen je u rejonu Kožani na severu Grčke. Kako piše portal, natovareni kamioni u pratnji policijskih automobila, voze municiju iz zaliha NATO u Makedoniji. Jasno je da će oni biti usmereni u Ukrajinu.

tome su novinare obavestili lokalni stanovnici. Grčka policija, ističe ovaj portal, potvrdila je prevoz municije, mada bez bilo kakvih detalja o sastavu tovara i pravcu kretanja. Nakon toga je blizu luke Aleksandropolis na severu Grčke iz šina izleteo teretni voz sa tenkovima, oklopnim vozilima i kontejnerima nepoznatog sadržaja, koji je takođe išao u Istočnu Evropu.

U međuvremenu je i u poljsku luku Gdinja, kako prenosi list Fakt, već stigla velika partija američke vojne tehnike: tenkovi Abrams i Bradley, samohodni topovi, vojni automobili i druga oprema.

Oružje je stiglo na američkom brodu Arc Intregrity. Tu ima najmanje 700 jedinica različite vojne tehnike, koju će iskoristiti vojnici Prve pešadijske divizije - najstarije američke divizije, poznate kao „Velika crvena jedinica" (Big Red One). Komercijalni direktor terminala Mihal Kužajčik je u razgovoru sa poljskom agencijom PAP istakao da je to već 20. put da se pretovaruje američka tehnika na teritoriji terminala.

Bivši zamenik starteškog komandanta NATO, general Mečislav Benek, u intervjuu za list Fakt, rekao je da će ta tehnika biti iskorišćena pre svega za vežbe američke vojske, ali ne samo za to. „Ova tehnika je namenjena vojnim jedinicama SAD koje sprovode vežbe na teritoriji Baltičkih zemalja. Ona će biti iskorišćena za vežbe, za pojačanje ovde raspoređene američke vojske, kao i za zajedničke manevre koji se periodično sprovode u sklopu jačanja istočnog krila NATO", rekao je Benek.

„Ovo je, takođe, jasan signal da je Alijansa spremna za bilo kakve pretnje, da se član 5 Ustava NATO shvata veoma ozbiljno i da je Alijansa spremna da deluje u bilo kojem trenutku", istakao je general.

3.

NATO ne namerava da spasava ukrajinsku armiju od zime

„General Mraz" - da li je ponovo na našoj strani?

U poslednje vreme američki mediji sve češće primećuju da za ukrajinsku vojsku zima postaje ozbiljan problem. Vašington post, na primer, saopštava: ukrajinski vojnici ne mogu da nalože vatru u rovovima, zbog čega se smrzavaju. U to se lično uverila njihova novinarka Izabel Hur, koja je bila na položaju Nacionalne garde Ukrajine u rejonu Kremenoj (LNR). „Borci ukrajinske vojske nalaze se veoma blizu ruskim vojnicima i boje se da zapale vatru da ne bi otkrili svoj položaj", i zato spavaju obučeni, pod otvorenim nebom", piše ona.

Piše: Maksim Stoletov

Možda zaista i spavaju u kaputima, jer su „hrabri" ukrajinski vojnici bez kompleksa i spremni da oderu svakog sunarodnika, kao pile, ako se to traži „za potrebe vojske". Uz to, civilni kaput na vojniku umesto uniforme, može da znači da u ukrajinskoj vojsci ne stoje dobro sa toplim uniformama. Setite se, u vreme Velikog otadžbinskog rata, tako su pokušali da se spasu od ruske zime „hrabri" firerovi vojnici, otimajući toplu odeću od stanovništva okupiranih sovjetskih teritorija.

Nije isključeno da će njihovi naslednici iz ukrajinske vojske danas morati da ponove njihovo iskustvo. U Evropi, na sugestiju generalnog sekretara NATO i šefa diplomatije EU Borelja, već „pevaju" o tome da će Putin iskoristiti mraz kao oružje. Naši bivši „partneri" su očigledno zaboravili sopstvenu istoriju.

Njuzvik, pozivajući se na NVO Mercy Corps, prognozira da, zbog ruskih udara na energetske objekte, Ukrajinu čeka poptuno isključenje struje i posledično - najgora zima još od vremena Drugog svetskog rata. Narušen je i sistem upravljanja vojskom, što uopšte nije od koristi Oružanim snagama Ukrajine, koje zbog prekida komunikacije trpe dodatne gubitke.

Novinari Njuzvika Dejvid Randel i Majkl Gfeler su nedavno objavili materijale u kojima ne samo da su analizirali situaciju u Ukrajini, već su i napravili neka predviđanja sukoba ruske i ukrajinske vojske. Po mišljenju autora članka, u Ukrajini sada nastupa prelomni trenutak. S jedne strane, ukrajinska armija je iscrpela svoje arsenale i u potpunosti zavisi od vojne podrške iz inostranstva, a s druge, probleme ukrajinske vojske pogoršava približavanje mrazeva. Ne radi niz važnih odbrambenih preduzeća u kojima se remontovala i proizvodila ukrajinska vojna tehnika.

Prema rečima kijevskog gradonačelnika Vitalija Klička, nedostatak struje u glavnom gradu sada iznosi 20%, a prema podacima Mercy Corps, oštećeno je oko 50% energetske mreže Ukrajine, ali situacija se svakog trenutka može promenite na gore. To se ne odnosi samo na električnu energiju, već i na svetlo i vodu.

Kijev se još jesenas obratio zapadnim „saveznicima" s molbom da joj pomognu sa toplim uniformama za vojsku. Ali, kako prenosi nemački Špigel, NATO je spreman da obezbedi zimske uniforme, ali ne u obimu koji traži Ukrajina. Argumenti koje Alijansa iznosi su ozbiljni. Prvo, vojske NATO zemalja i same imaju nedostatak zimske opreme i Alijansa može da obezbedi samo polovinu od količine uniformi i zimskih šatora koje je Ukrajina tražila. Njen ministar odbrane Reznikov je u pismu generalnom sekretaru NATO Stoltenbergu utvrdio potrebe vojske za zimskim uniformama - 200.000 kompleta. Molba je takođe uključivala i tople šatore i drugu opremu koja će zaštititi oružane snage od niskih temperatura. Brisel je obećao pomoć i poslao odgovarajuće molbe zemljama-članicama NATO. Odazvali su se SAD, Kanada, Švedska i Finska.

Ali, na primeru Alijanse još jednom je potvrđena stara nemačka izreka „Jeder ist sich selbst der Nächste", što bi se moglo prevesti kao „Lično blagostanje je važnije od blagostanja drugih".

Upravo u tom smislu je ponašanje Nemačke postalo karakteristično za NATO. Ministarstvo odbrane ove zemlje je odlučno izjavilo da pre snabdevanja Ukrajine, Berlin prvo mora toplom odećom da obezbedi svoje vojnike.

Krajem oktobra je TV kanal RTVI skupio mišljenja stručnjaka o tome kako će se promeniti karakter borbenih dejstava u Ukrajini u zimskim uslovima. Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas je rekao: „Oni (Ukrajinci) imaju 300.000 komada opreme koju su dobili od međunarodne zajednice za vođenje rata u uslovima niskih temperatura." Pritom, nije uzeo u obzir okolnost da se zbog velikih gubitaka u ljudstvu ukrajinska armija već dva puta dopunjavala i oba puta u svoje redove uzimala po 200.000 ljudi.

Tačnije, engleski zvaničnik čak to nije ni znao, kao što nije znao ni da se ruska vojska praktično nije dopunjavla, već ratuje u istom sastavu u kojem je i počela specijalnu vojnu operaciju, ali pri tom tuče Ukrajince.

NATO stratezi nedostatak zimske opreme ukrajinske vojske objasnili su na sledeći način. Kao, niko nije očekivao da će ona biti potrebna Ukrajini, zato nije urađen inventar, a postojeća oprema bila je pripremljena za vojske Alijanse. Svojevremeno su, podsećamo, i Napoleon i Hitler napravili slične greške kada su planirali završetak „ruske kampanje" do zime. Svoj poraz od ruske vojske oni su u značajnoj meri pripisivali neprijateljskim dejstvima „geneala Mraza". Ali danas se nedostatak toplih uniformi objašnjav još jednom činjenicom, možda najvažnijom za savremeni Zapad.

Ispostavilo se da su zimske vojne uniforme toliko tražene na svetskom tržištu i toliko su skupe da će deo zaliha biti iskorišćen za prodaju drugim državama. Uz to, same NATO zemlje imaju probleme sa zimskom opremom i nemaju „višak" novca za njenu kupovinu. Generalno, kako je govorio poznati lik iz američke istorije, šef mafije Al Kapone, biznis - ništa lično: dobro je poznato kako zapadni političari, zvaničnici i vojni funkcioneri „greju ruke" na isporukama za vojsku.

U Alijansi su najavili da će Kijev dobiti najmanje 50% od tražene sume za uniforme, a zimske komplete koji nedostaju moraće da traže u sopstvenim skladištima itd. Kao da u Briselu ne znaju da kijevski režim nije bez razloga nazvan „crna rupa", upravo zbog mahinacija sa isporukama - NATO oružja, municije, vojne opreme, sve do kompleta prve pomoći i suvih obroka...

Prema podacima ukrajinskih izvora, još početkom godine u skladištima Oružanih snaga Ukrajine zaista je bilo 300.000 kompleta zimskih uniformi, koji su uoči leta bili dati vojsci. Ali tamo - prašina i vrućina, komarci i muve, ukratko, do ove zime, prema zvaničnoj verziji, ukrajinski banderovci su uniformu... iznosili.

Francuski Figaro primećuje: dolazak zime neće značiti kraj vojnih dejstava u Ukrajini, ali će otežati manevrisanje obema stranama. Ipak, korist za Rusiju je očigledna. Hladno vreme pomoći će obuzdavanju „protivofanzive Ukrajinaca", tvrde ove novine i pritom pokazuju retko poznavanje istorije.

Po mišljenju autora Figaroa, četiri puta je zima pomogla Rusiji: prvo u borbi protiv Mongola, zatim protiv Šveđana i Francuza i na kraju protiv Nemaca. Kao da „ruska" zima zamrzava samo neprijatelje Rusije, i sneg veje samo u pravcu zapada.

Figaro pita: da li će zima ponovo moći da pomogne Moskvi? I „stručno" odgovara da u Ukrajini zimski mrazevi mogu da dostignu i -30 stepeni, od čega će stradati isključivo ukrajinska vojska.

Ipak, prema tvrdnjama francuskog generala Franosa Šovansija (TV LCI), „za Ukrajince glavna opasnost nije u velikoj hladnoći i mrazu, već u obustavljanju pomoći Zapada. U SAD nekoliko anketa javnog mnenja pokazuje da se ne slažu svi sa nastavkom podrške. U Evropi ekonomski i energetski problemi takođe mogu uticati na pružanje pomoći. Da bi dobili još više potrebnih smrtonosnih tovara, Ukrajina mora da pokaže da njene pobede zavise od isporuka oružja".

Drugim rečima, mora stalno da pokazuje spremnost da položi kosti za interese Zapada. To je dobro za Evropu. Iznad njih ništa „ne kaplje" i ništa „ne doleće". Pritom, Ukrajinci stoje do smrti. Oni su takođe najvećim delom Rusi, istina, sa izokrenutim umom.

Zima „može negativno da se odrazi na podršku ljudi koji učestvuju u sukobu", upozorava francuski stručnjak Eudar Žoli. Prirodno, tako će i biti, uostalom i sam ministar odbrane SAD Lojd Ostin, govoreći na Forumu o bezbednosti u kanadskom Halifaksu, rekao je da Ukrajini preti „surova zima". On je pohvalio ukrajinske vojnike za njihove „herojske napore" protiv Rusije, ali je upozorio da su „teška vremena pred nama" jer SAD „ne namerava da se meša u odnose Kijeva i Moskve".

Kasnije je Ostin izjavio da će Amerika podržati svoje štićenike, ali pritom SAD „neće biti uvučena u rat protiv Vladimira Putina", ali će nastaviti da isporučuje oružje Kijevu. A vojni analitičar Majkl Klark, ekspert Kraljevskog instituta ujedinjenih službi za odbrambene i bezbednosne studije (RUSI), rekao je: „Ako temperatura padne ispod 20 stepeni (na nekim delovima brobenih dejstava), to će biti veliki problem za vojnike u rovovima, što će ih dovesti na ivicu preživljavanja. Mislim da (niske temperature) idu naruku Ukrajincima, jer su oni bolje opremljeni i imaju bolje razvijenu logistiku... Zimska faza vojnih dejstava počinje i videćemo kako će svaka od strana proći ovaj test."

Drugi ekspert iz istog instituta, Džek Votling, dao još gluplju izjavu od svog kolege: „Većina pomoćnih vojnih transportnih sredstava imaju točkove, i obe strane veoma zavise od rekviriranog civilnog transporta za popunjavanje rezervi".

U takvim slučajevima uobičajeno je reći: sudi po sebi, to jest po akcijama kolonijalne britanske armije, a sada po njoj sličnoj, ukrajinskoj. Na osnovu prognoza takvih, da tako kažem, stručnjaka, političari i zvaničnici donose zaključke, na primer pomenuti ministar odbrane Britanije i drugi rukovodioci vojnih ministarstava NATO zemalja.

Pre nekoliko godina, NATO je testirao zimske uniforme na vežbama Joint Viking, nedaleko od rusko-norveške granice, u smislu pripreme za „pritiskanje" Rusije na Arktiku. Iako je bio mesec mart, 200 američkih marinaca našli su se lošem položaju: od zime, a prema našim merilima to uopšte nije bio mraz, nego više otapanje, u početku su im se raspadale pantalone, zatim im se sva gornja odeća pocepala po šavovima, patent zatvarači nisu radili, plastični rančevi su napukli, a pancerice su ispadale iz vezova. Danas NATO nema čak ni takve „zimske" odeće za Ukrajince.

Zato zapadni partneri Zelenskog obećavaju Kijevu još više oružja, da bi se rat zaista vodio „do poslednjeg Ukrajinca". I to u bukvalnom značenju ovog izraza, jer Donbas - to je ruska zemlja i snagu ruskog oružja povećava ruska zima. Ukrajinci takođe nisu Anglosaksonci i trebalo bi da su otporni na mraz, ali skrojena prema zapadnim obrascima, njihova „košulja" nije dovoljna za naše mrazeve. Drugih varijanti oni nemaju, tačnije, ne daju im i i malo je verovatno da će im obezbediti.

The American Conservative primećuje sledeće: u ukrajinskom konfliktu stradaju svi (očigledno, zapadne zemlje - prim. M. S.) i teško je zamisliti da neko može imati koristi od postojećeg stanja. Ipak, ima takvih, a to su američki finansijeri. Bil Blanden, autor članka u časopisu The American Conservative dalje, na primeru iz istorije, odnosno Prvog i Drugog svetskog rata, pokazuje da su američki bankari ne samo profitirali na ratu, već su i evropske saveznike i neprijatelje pretvorili u „pouzdane trgovinske partnere". Uz pomoć dolara kao svetske rezervne valute i američkih kredita, vezali su Evropu za američke interese. Ovde bi bilo neophodno dodati i takav faktor - kako je NATO postao trajni instrument bezvremene okupacije evropskog kontinenta.

Posleratna ekonomska obnova Ukrajine, piše Blanden, skupo će koštati, ne manje od okupacije Iraka, gde su SAD potrošile više od Nemačke i Japana posle Drugog svetskog rata. Oni očigledno žele još više da unište Ukrajinu, jer će ovoj zemlji novac davati isti oni finansijeri koji sada merkaju ukrajinsko tržište i prirodne resurse. Na taj način, SAD želi da ponovi svoje posleratne uspehe u raznim zemljama.

Ali, danas je njihov glavni cilj mnogo širi nego ranije. Zahvaljujući ratu u Ukrajini, SAD imaju nameru da dolaru vrate svetsku dominaciju i da povrate svoju poljuljanu slavu. A koliko će se zbog toga smrznuti Ukrajinaca u stepama Donjecka i Luganska, njih malo brine, ako ih uopšte brine. „Kako god da se sukob završi, velike finansije će pobediti", zaključuje The American Conservative.

Generalno, sa uglednim američkim izdanjem možemo da se složimo. Ali, Moskva je drugačije raspoložena: specijalnu operaciju završiće denacifikacijom i demilitarizacijom cele Ukrajine. Ne osvajanjem, imajte to na umu...