Druga strana

Samo Vučić vrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova

Predaja, “jedina opcija”

Niko u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji, pa ni u Prištini ne insistira na hitnom rešenju konačnog statusa Kosova. Ne žuri se ni Aljbinu Kurtiju, samo Aleksandar Vučić traži od Srba i Srbije da se hitno i trajno odreknu Kosova i Metohije. Zato preti Srbiji izolacijom, sankcijama, povlačenjem investitora, prekidom kreditnih linija i diplomatskih odnosa sa najmoćnijim državama Zapada. Vučić je za taj posao angažovao Miroslava Lajčaka, koji lobira kod Španaca i Slovaka da priznaju albansku državu Kosovo, jer će to, navodno, uskoro uraditi i Srbija.

Vladimir Molotok

Mala je Srbija zemlja, koliki je Aleksandar Vučić izdajnik. Isti Vučić, koji je pre dvadesetak godina bacao kletvu kneza Lazara na svakoga ko bi rekao da je Kosovo izgubljeno, sada svom snagom i svim sredstvima pokušava da zaokruži državnost albanske republike na teritoriji koju je nekada i on nazivao „kolevkom srpstva".

Vučić maše tzv. Nemačko-francuskim predlogom konačnog rešenja kosovskog pitanja i preti Srbiji da će, ukoliko ga ne prihvatiti, biti ekonomski uništena. U tom slučaju, Zapad će uvesti rigorozne sankcije Srbiji, povući će svoje kompanije i investitore, opet će uvesti vize i prekinuti diplomatske odnose i put u Evropsku uniju. Da se to ne bi desilo, Srbija mora da prihvati ultimatum i potpiše sporazum koji će albanskoj republici Kosovo omogućiti ulazak u međunarodne institucije i potvrditi ostale atribute državnosti. S druge strane, ako pristane na Nemačko-francuski predlog, kosovske vlasti će morati da formiraju Zajednicu srpskih opština.

Osim Vučića, nijedan zvaničnik, koji je uključen u pregovore Beograda i Prištine, ne preti Srbiji. Naprotiv, Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik za Zapadni Balkan američkog predsednik, ističe da „formiranje ZSO i pregovori o Nemačko-francuskom predlogu nisu u potpunosti povezani". Za Ameriku, status Kosova je odavno rešen, sad se pregovorima traži rešenje „koje obema državama omogućava napredak ka održivom miru".

- Zajednica srpskih opština će biti formirana sa ili bez Kurtija. Jedna osoba i jedna stranka ne mogu da odustanu od pravno obavezujućih sporazuma. Kurti ne mora da se složi s tim, jer se Kosovo već složilo. Mi ćemo to uraditi, ja ću to uraditi tako što ću naći partnere, ima mnogo njih koji žele bolje odnose - rekao je Eskobar, koji nije hteo ni da govori o „diskusijama koje se vode oko Nemačko-francuskog predloga o kome će biti nastavljen dijalog".

Eskobarove poruke su shvatili i Kurti i Vučić. Kurti se odrekao stava da neće dozvoliti osnivanje ZSO, a Vučić je obećao da će prihvatiti Nemačko-francuski plan. Vučić je o tome govorio stranim diplomatama u Davosu. Između panela na Svetskom ekonomskom forumu, predsednik SNS je po hodnicima presretao razne državnike i nudio verbalne garancije da će Srbija potpisati sve što se od nje traži. Kad to reši, Rusija i Kina će ostati bez argumenata kojima bi mogli da spreče učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije. Vučić je hteo da o tome govori i na panelu o Zapadnom Balkanu, ali nije dobio reč. Prethodne noći, na sastanku s dvojicom srpskih biznismena iz Švajcarske, Vučić se napio, pa je zakasnio na panel, zbog čega su ga organizatori smestili u magareću klupu, o čemu je javnost obavestio makedonski predsednik Stevo Pendarovski.

Evropske državnike i diplomate o Vučićevim stavovima izveštava Miroslav Lajčak, izaslanik EU za Zapadni Balkan. Lajčak je krajem januara obavio nekoliko razgovora sa šefovima diplomatije Slovačke i Španije. Od njih je tražio da pokrenu inicijativu za priznanje Kosova, više nema razloga da se protive tome, jer će to uraditi i Srbija. Pošto EU nema jedinstven stav po tom pitanju, očigledno je da Lajčak ne zastupa stavove zvaničnog Brisela, nego svog sponzora Vučića.

Lajčak je, da podsetimo, odigrao presudnu ulogu u pripremi i realizaciji referenduma, kojim se Crna Gora odvojila od Srbije. Za taj posao je plaćen pet miliona evra. Ne zna se koliko mu je Vučić platio usluge, koje sada obavlja.

Ni najbliži Vučićevi saradnici ne znaju zašto je on toliko upro do što pre prizna nezavisnost Kosova. Neki tvrde da je Vučić obećao da će prihvatiti Nemačko-francuski predlog jer je bio uveren da će ga Kurti odbiti, pa bi tako stvorio utisak da je kooperativan. Ima i onih koji pretpostavljaju da je Vučić odlučio da Amerikance i Evropljane zadovolji ispunjenjem obaveza prema Kosovu, a da mu oni oproste što ne uvodi sankcije Rusiji. Po Vučićevoj proceni, ostao bi bez više glasača zbog Rusije, nego zbog Kosova, za čiji gubitak uvek može da optuži bivšu vlast. Ipak, najrealnije pretpostavke upućuju na to da je Vučić ucenjen i da mu je predaja Kosova jedina opcija za opstanak na slobodi. Kad to obavi, Vučić se nada da će dobiti šansu da mirno, bez posledica i odgovornosti za kriminal i korupciju, pobegne iz Srbije.

Prema tom planu, Vučić bi predaju predstavio kao iznuđeno rešenje, kojim je Srbima sa Kosova i Metohije obezbedio ZSO, a Srbiju od ekonomske propasti. On smatra da mu je to dovoljno dobar izgovor za povlačenje iz politike i Srbije.

Naravno, povukao bi se na bezbednu udaljenost - svejedno da li u Urugvaj ili Norvešku - s novcem, s onih 25 milijardi evra, koliko je zgrnuo za deset godina vladavine.

Za razliku od Vučića, kome je predaja Kosmeta jedina opcija, građanima Srbije je jedina opcija oslobođenje od diktature.