O tome se ćuti

Srbija je puna stranih obaveštajaca, najviše ih ima u Vladi Srbije

Ko špijunira špijune?

Predsednik države je angažovao osam stranih savetnika i četiri marketinške i lobističke agencije, rad Ministarstva unutrašnjih poslova kontrolišu britanski policajci, u Generalštabu Vojske Srbije nalazi se kancelarija NATO, a vlast širi paniku pričom o stotinama špijuna, koji vršljaju Beogradom. Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici, od Suzane Vasiljević do Ane Brnabić, odavno imaju bliske kontakte sa agentima zapadnih službi. Vučić sarađuje i sa ruskim, kineskim, turskim, arapskim i iranskim službama, sa svima na štetu srpskih državnih i nacionalnih interesa. U takvim okolnostima, strani špijuni imaju pune ruke posla. Ne prikupljaju informacije o političkim i privrednim procesima - to dobijaju od državnih funkcionera - ali moraju da drže na oku diktatora, koga su mnoge službe korumpirale i ucenile.

Predrag Popović

Kad se osvrne oko sebe, Aleksandru Vučiću Beograd liči na Kazablanku, pun je špijuna iz celog sveta.

- Beograd je kao Kazablanka. Takav broj špijuna u Beogradu nije zabeležen od Drugog svetskog rata. Okupirali su sve hotele, privatne smeštaje, kuće, zgrade, vile. To nikad nije tako bilo, rekord smo postigli. Očigledno je da su mnogi spremali svašta - rekao je Vučić u prvom ovogodišnjem obraćanju javnosti.

Vučiću bi imponovalo da agenti obaveštajnih službi u Beograd dolaze iz političkih razloga, da prikupljaju informacije od značaja za bezbednost njihovih država. Međutim, svestan je da strane službe vode istrage njegovih kriminalnih i korupcionaških kombinacija. Nesposoban da obuzda izlive podsvesti, to je priznao u istoj izjavi u kojoj je poredio Beograd i Kazablanku: "Strane službe su uništile projekat eksploatacije litijuma u Srbiji. Znate, strane službe rade svoj posao, tako su nas uništili sa litijumom, ja sam jedini koji o tome sme da govori. Direktno su nas strane službe unitšile. To nije bio samo kompanijski rat između Rio Tinta i drugih kompanija, već napad na Srbiju, a ja nisam bio svestan dubine tog napada. Tri godine sam trpeo laži oko Jovanjice, za koju nisam ni znao šta je. Nemojte da smetnete s uma, za Novu godinu i Božić Beograd je bio kao Kazablanka, ovde nikad nije bilo više špijuna."

Strane službe su, kaže Vučić, napale Srbiju tako što su inicirale proteste na kojima su građani zahtevali da se zaustavi projekat koji je pretio trovanjem životne sredine u Podrinju, a i šire. Takođe, napali su Srbiju time što su raskrinkali i zaustavili proizvodnju droge u Jovanjici. Zapravo, strane službe su uništile Vučićeve korupcionaške i kriminalne poslove.

U zamenu za dozvole, koje su neophodne za otvaranje rudnika litijuma u Jadru, Vučić je nameravao da od Rio Tinta uzme proviziju od pola milijarde evra. Ne zna se koliki profit je stvoren u Jovanjici, najvećoj evropskoj plantaži marihuane, i kolika je izgubljena dobit. Vučiću se omaklo priznanje da su mu špijuni pokvarili ta dva posla, ali spisak je mnogo duži.

Zapadne službe, od CIA i DEA do Evropola i Evrodžasta, nanele su veliku štetu naprednjačkom kartelu. Zaplenjene su ogromne količine kokaina, otežan je šverc oružja i migranata, prekinuti su mnogi tokovi prljavog novca i u zatvor su spakovani pripadnici Vučićevog eskadrona smrti, koji su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković.

Kako bi se otvorila neka od tih afera, Vučić bi se zaklonio iza Srbije. To je uradio i pre neki dan, kad je pojačanu aktivnost belosvetskih špijuna u Beogradu prikazao kao novi udar na Srbiju.

- Tuku me svakog dana i to sa po 200 tekstova. Ja nisam ni jadnik, ni bednik, ni nesrećnik koja oni žale i koga su ikad žalili. Očigledno je da sam svima smetnja, jer mene vide kao simbol oporavka i napretka Srbije i hoće da Srbiju pregaze do kraja - rekao je Vučić.

Tačno je da Vučić, kao simbol kriminala i korupcije, mnogima smeta, ali zapadne službe dokaze ne koriste za sprovođenje pravde, nego za ucenjivanje. Umesto da ga suoče sa zakonom, strani centri moći se, zasad, zadovoljavaju njegovim političkim uslugama. U zamenu za privremeni ostanak na slobodi i vlasti, Vučić pristaje na trgovinu državnim i nacionalnim interesima. Naravno, po svom običaju, on svaku trgovinu shvata kao šibicarenje, pa istovremeno mešetari sa Amerikancima, Nemcima, Britancima, Rusima, Ukrajincima, Kinezima, Irancima, Turcima i Kurdima, Izraelcima i Palestincima.

Kao radikal, a i kasnije kao naprednjački opozicionar, Vučić se zaklinjao da će, čim dođe na vlast, proterati NATO oficire iz Generalštaba Vojske Srbije i da će na optuženičku klupu poslati njihove saradnike, ministre odbrane Prvoslava Davinića i Dragana Šutanovca, kao i tadašnjeg načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša.

Kad je došao na vlast, u fotelji ministra odbrane, učestvovao je u kreiranju IPAP sporazuma, kojim je Srbija uspostavila čvrstu saradnju sa NATO, čiji oficiri i danas kontrolišu Vojsku Srbije. Po istoj matrici, Vučić je kontrolu nad srpskom policijom prepustio Britancima. Kao predsednik Vlade Srbije, 2015. godine, Vučić je na funkciju specijalnog savetnika ministra unutrašnjih poslova postavio Amadea Votkinsa.

U ugovoru, koji je potpisao tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, istaknuto je da će Votkins "obavljati poslove savetnika ministra u oblasti reforme strateškog upravljanja", i to besplatno. Sindikat policije je tada postavio pitanja premijeru Vučiću: Prvo, da li je Britanac Amadeo Votkins strani obaveštajac, špijun koji radi za britansku ili hrvatsku obaveštajnu službu ili je, naprosto, samo dobri Samarićanin, koji radi besplatno, iz ljubavi? Drugo, da li Votkins u Srbiji radi sa odgovarajućom radnom dozvolom za stranca? I treće, ko je Votkinsa preporučio za tako ozbiljan posao koji obavlja u MUP-u? Do danas nema odgovora na ta pitanja. Pored toga, ali ništa manje bitno, Vučić je lobirao da poslove obezbeđanja privatnih firmi, javnih preduzeća i državnih ustanova dobiju agencije koje su u vlasništvu stranaca. Naposletku, naprednjačka vlast je donela zakon kojim je omogućeno privatnim agencijama da obezbeđuju državne ustanove, pa i zgrade policije. Na taj način omogućeno im je da prave baze ličnih podataka građana Srbije: adrese, brojeve telefona, vozila i oružja, svega...

Osim takvih sistemskih rešenja, Vučić Amerikancima dokazuje upotrebnu vrednost i lojalnost odnosom prema Rusiji. Deset godina ne dozvoljava da ruski humanitarni centar u Nišu dobije diplomatski status, kritikuje vlast Borisa Tadića i Vojislava Koštunice što su po bagatelnoj ceni prodali NIS ruskom Gaspromu, a ne izbegava ni akcije koje za cilj imaju kompromitaciju ruskih političara, biznismena i obaveštajaca.

Grupa američkih kongresmena je, krajem 2019, zahtevala od Srbije da prekine vojnu i bezbednosnu sa Rusijom. Vučić je ekspresno montirao aferu u kojoj je razotkrio izvesnog Georgija Klabana kao agenta ruske službe GRU. Režimski mediji su objavili sporni snimak na kome se, navodno, vidi kako Klaban predaje kesu s novcem jednom potpukovniku Vojske Srbije. Autentičnost snimka je potvrdio Relja Željski, šef analitike u BIA. Vučić je odmah zakazao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a potom i susret s Aleksandrom Bacan Harčenkom, ruskim ambasadorom u Beogradu.

Savet za nacionalnu bezbednost je zaključio da u Srbiji "vršlja veliki broj stranih špijuna, ne samo ruskih, nego i onih iz Amerike, Velike Britanije, Hrvatske i Kine". Kremlj je saopštio da "ništa ne može da naruši odnose između Moskve i Beograda", a Stejt department je istakao zabrinutost zbog "nepriličnog ruskog uplitanja u Srbiji" i podršku "naporima Srbije da sprovede istragu koja bi utvrdila odgovornost svih koji su uključeni u nezakonite aktivnosti, kojima ruska vlada nastoji da destabilizuje Evropu vojnim pritiskom, zlonamernim sajber aktivnostima i malignim uticajem u mnogim zemljama koje su saveznici, partneri i prijatelji Amerike".

Po izbijanju rata u Ukrajini, Vučić je pokrenuo mnogo snažniju kampanju protiv "ruske agenture u Srbiji". U politički, pravosudni i medijski progon ruskih faktora uključeni su funkcioneri Srpske napredne stranke i nekoliko opozicionih pro-zapadnih pokreta, režimski i Šolakovi mediji, kao i tzv. intelektualci, analitičari i advokati s oba pola političke scene u Srbiji.

U toj akciji zapaženu ulogu ima advokat Čedomir Stojković, predsednik pokreta "Grupa oktobar" u okviru koga je aktivan "Tim za identifikaciju Putinovih agenata u Republici Srbiji". Stojkovićeva advokatska kancelarija je u maju prošle godine uvela sankcije Rusiji, a od ruskog ambasadora Bocana Harčenka je tražila da odmah povuče "svih svojih 4.036 agenata, od kojih su 27 u Vladi, sedam u Predsedništvu, 86 u Ministarstvu odbrane, 64 u Ministarstvu unutrašnjih poslova, 113 u BIA, kao i mnogi u verskim organizacijama".

Na spisku pedesetak ruskih agenata, koje je identifikovao Stojković, nalaze se ministri Aleksandar Vulin, Ivica Dačić, Danica Grujičić i Aleksandar Martinović, opozicionari Vuk Jeremić, Boško Obradović, Milica Đurđević, Mlađan Đorđević i Dragana Trifković, aktivista Damjan Knežević, intelektualci Kosta Čavoški i Miloš Ković, novinari Ljiljana Smajlović, Milomir Marić, Dejan Petar Zlatanović, Ljubinka Miličić i Milorad Vučelić, lekar Branimir Nestorović, zatim Zvonko Veselinović, Milan Radoičić i, naravno, Dušan Bajatović.

Advokat Stojković, kao i ostali pripadnici "Grupe oktobar" i njihovi istomišljenici, na svim medijima, jednako Vučićevim kao i Šolakovim, dobijaju prostor za promociju borbe protiv "Putinovih agenata, koji su u komandnom lancu podrške ruskoj agresiji u Ukrajini" i koji "kreiraju antizapadno i antievropsko raspoloženje i izvode hibridne kolektivno-psihološke operacije nad stanovništvom Srbije".

- Ako sam ruski agent, želim da me moćna Rusija isplati, da li u nafti, da li u gasu, svejedno. Hoću da zaradim. Dosta sam bio korisni idiot za razne službe, za razne ideje, za razne poražene vojske i države, tako da želim da me konačno isplate - rekao je Milomir Marić, glavni urednik Televizije Hepi, dokazujući da je shvatio da su najgori špijuni oni koji rade besplatno.

Za razliku od Marića, koji ovakve akcije svodi na realan nivo, na sprdnju, Vučić ih stimuliše, daje im logističku i medijsku podršku kako bi sluđivao narod. Kad ljudi vide ko su i šta pričaju, s jedne strane, advokat Stojković, a s druge tipovi poput Dragoslava Bokana ili Ljubinke Miličić, nametnuće im se fatamorgana u kojoj čak i Vučić izgleda kao da je normalan. Forsirajući tuđe egzibicionističko ludilo, Vučić prikriva vlastito, mnogo opasnije po državne i nacionalne interese.

Pored ovakvih predstava, za uveseljavanje javnosti, Vučić sprovodi i ozbiljnije akcije, kojima kompromituje Srbiju, sve sa ciljem da se dodvori Amerikancima. U te svrhe kreirao je aferu s ruskom grupom "Vagner".

Čim su Sjedinjene Američke Države zvanično označile privatnu vojnu kompaniju "Vagner" kao "transnacionalnu zločinačku organizaciju, koja je odgovorna za strašne zločine i kršenje ljudskih prava", Vučić je pokrenuo novu antirusku kampanju. Kad se kod Brankovog mosta u Beogradu pojavio grafit sa simbolom "Vagnera", to je bio znak za početak hajke.

Osim toga, "slučajno" je pogrešno protumačena objava na mreži Telegram, u kojoj je grupa "Vagner" navela da sarađuje sa Rusko-srpskim centrom "Orlovi", pa su pro-zapadni političari i mediji zaključili da "Vagner" regrutuje Srbe za rat u Ukrajini. Ruska ambasada i Jevgenij Prigožin, vlasnik te kompanije, uzalud su objavili zvanična saopštenja u kojima tvrde da "Vagner" nije aktivan u Srbiji. Iako ih ovde nema, Vučić im je poručio da odu iz Srbije.

- Da se udvaram "Vagneru"? Neću nikome da se udvaram. Nemate šta da radite u Srbiji, ni vi, ni NATO. Sa NATO-om moramo da sarađujemo jer ste vi, Rusi, napustili Kosovo, a sa vama sarađujemo jer smo prijatelji, jer nam pomažete u Savetu bezbednosti. Kad bi izbio rat na Kosovu, Moskva ništa ne bi uradila, jer nije u mogućnosti da pomogne Beogradu. Pričaju da sam nacista jer me podržava Putin. Nisam se čuo sa Putinom mesecima - rekao je Vučić.

Na taj signal, u hajku na srpske putinovce uključili su se ekstremisti iz Vučićevog okruženja. Među njima se istakao Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti i narodni poslanik sa Vučićeve izborne liste.

- Rusija namerava da na Zapadnom Balkanu otvori novi front u Evropi, zbog toga je povećano prisustvo ruskih obaveštajaca u Srbiji, ali i obaveštajaca zapadnih zemalja koji bi u tome da ih osujete. Naše obaveštajne službe nastoje da otkriju mreže ruskih agenata koje su aktivne u Srbiji i koje pokušavaju da podgreju sukobe u regionu. Najveću opasnost predstavljaju agenti uticaja, ljudi koji predstavljaju nešto u politici, u medijima, privredi ili obrazovanju. Moramo da povučemo neke drastičnije političke poteze kako bismo poslali jasniju poruku da smo spremni da zaštitimo svoj suverenitet i da nećemo dozvoliti nikome da zloupotrebljava Srbiju - rekao je Dragišić, koji je još eksplicitniju poruku ruskim špijunima poslao preko Tvitera: "Jurićemo vas gde god da se pojavite, neće biti rupe u Srbiji u kojoj ćete moći da se sakrijete. Ukrajina nije ništa šta vas čeka u slobodarskoj Srbiji, jebem li vam majku izdajničku..."

Dok Dragišić jebe majku izdajničku kojekome, njegov vođa Vučić na mesto šefa Bezbednosno informativne agencije postavlja Aleksandra Vulina, prvog na spisku "Putinovih agenata u Srbiji". I pre nego što je došao na tu funkciju, Vulin je etiketiran kao "ruski čovek", koji je spreman da izvrši svaki nalog iz Kremlja, bez obzira na štetu koju bi to nanelo Srbiji. Vulin je takav imidž stekao i opravdao 2021. godine, kad je Nikolaju Platonoviču Patruševu, sekretaru Saveta bezbednosti Rusije, predao transkripte presretnutih razgovora ruskih opozicionara, koji su se sastajali u Beogradu, pošto je njihovo udruženje "Otvorena Rusija" proglašeno nepoželjnom u Rusiji.

Ti transkripti su poslužili kao dokaz u postupku koji je pokrenut protiv ruskog opozicionara Andreja Pivovarova, koji je uhapšen na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu. Prema navodima Vladimira Kara-Murze, aktiviste "Otvorene Rusije", Vulin je transkripte, koje je napravila BIA, lično predao Patruševu. Vulin je demantovao te navode, ne propuštajući priliku da naglasi kako se Srbija i Rusija zajedno bore protiv organizatora obojenih revolucija, kojima zapadne službe nasilno menjaju vlast u državama koje pružaju otpor njihovim kolonijalnim ambicijama. Takođe, Vulin je istakao da "svaki špijun može da se predstavi kao humanitarni radnik ili aktivista bilo koje vrste".

Dok je bio na čelu MUP-a Srbije, Vulin je potpisao nekoliko ugovora o obuci srpskih policajaca u Rusiji, posebno iz oblasti sajber bezbednosti. Zbog takvih Vulinovih postupaka i izjava, kad je postavljen na mesto direktora BIA, američki ambasador Kristofer Hil je obavestio srpskog ministra inostranih poslova Ivicu Dačića da SAD "duboko zamrzava" saradnju sa BIA, ali da će nastaviti da gradi dobre odnose sa MUP-om, na čije čelo je postavljen Bratislav Gašić.

Vučić i sa Amerikancima i sa Rusima igra duplu igru. Obema stranama čini ustupke, ali im istovremeno i tera inat i gura prst u oko. Kao svaki dupljak, takvom strategijom ostvaruje korist za sebe i pravi štetu državi. Iste principe primenjuje i u saradnji sa službama iz drugih država. To se najbolje vidi u odnosima koje gradi sa Turskom.

U obračunu s političkim protivnicima, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zloupotrebljava pravni sistem. Od 2016. godine pod istragom zbog pokušaja državnog udara našlo se više od 150.000 ljudi, a više od 40.000 je uhapšeno i osuđeno. Samo u poslednje dve godine u turskim zatvorima je umrlo 108 ljudi usled torture, mučenja ili sprečavanja lečenja od teških oboljenja. Erdogan opozicionare progoni širom sveta, pa i u Srbiji.

Kurdski političar Dževdet Ajaz je, po turskoj poternici, uhapšen u Beogradu. Turskoj je izručen 25. decembra 2017. godine, kako bi tamo odslužio 15 godina robije zbog "rušenja ustavnog poretka". Pošto je Ajaz i ranije bio izložen torturi u Turskoj, Ujedinjene nacije su zahtevale od Srbije ga ne izručuje. Komitet protiv torture UN-a, koji se bavi zaštitom političkih progonjenika, zaključio je da je Srbija izručenjem Ajaza povredila Konvenciju protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka. Nela Kuburović, tadašnja ministarka pravde, rekla je da je odluku o ekstradiciji potpisala jer zahtev iz UN-a nije stigao na vreme. Komitet UN-a je saopštio da srpska ministarka laže.

Turska je od Srbije tražila izručenje 16 svojih državljana. Od 2016. do 2022. Srbija je odobrila izručenje pet traženih lica. Na toj listi se nalazi i Ečevit Pirogluum, nekadašnji lider Socijalističke demokratske partije i direktor političkog časopisa Genč Devrimči. Srpska policija je uhapsila Piroglua, sud mu je odredio pritvor, a Ministarstvo pravde je odugovlačilo s donošenjem odluke o ekstradiciji.

Iako je Vučić nameravao da Piroglua svečano preda Erdoganu, prilikom prošlogodišnjeg susreta u Beogradu, od toga je odustao pod pritiskom Komiteta protiv torture UN-a. Erdogan je tada podsetio Vučića da je Turska stavila na svoju "crvenu listu" Mohameda Dahlana, koji je osumnjičen za terorizam, i da nudi nagradu od 1,75 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Vučić voli novac više od svega na svetu, za šaku dolara bi prodao svu svoju rodbinu, ali Dahlana ne sme, njega se plaši. Dahlanu je dao srpsko državljanstvo, vilu na Dedinju i unosne poslove, a zauzvrat je dobio ulaznicu u društvo šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Zbog zaštite Dahlana, Vučić se nije zamerio samo Turskoj, nego i Izralu, koji takođe traži palestinskog teroristu. Turke je umirio izručivanjem Erdoganovih protivnika, a Izraelce kupovinom softvera Serkls, koji BIA koristi za praćenje telefonske komunikacije.

Dok je bio na funkciji premijera, Vučić je uspostavio saradnju s iranskom bezbednosnom službom. Sa generalom Kasemom Sulejmanijem, na tajnom sastanku u Sofiji, Vučić je ugovorio o ukidanju viza za iranske građane i otvaranje njihovog biznis-centra u Beogradu. Američke i evropske službe su utvrdile da je preko Srbije u države Evropske unije ušlo više od 1.500 pripadnika iranskih agenata. Na zahtev američkog Kongresa, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je došao u Beograd i naredio srpskoj Vladi da pod hitno ukine odluku o bezviznom režimu sa Iranom i da zatvori biznis-centar. Vlada Srbije je postupila po tom naređenju. Dve godine kasnije, početkom 2020, raketom ispaljenom iz drona ubijen je general Sulejmani.

Vučić je odavno dokazao talenat za dva najstarija zanata. Kao što se zna, najstariji zanat na svetu je prostitucija. Vučić se istakao u političkom sektoru te profesije, a i u špijunaži. Dok je bio u radikalima, špijunirao je opoziciju preko svojih doušnika Srđe Popovića, otporaša, i Milana Božića, tadašnjeg visokog funkcionera Srpskog pokreta obnove. Kasnije je špijunirao Tomislava Nikolića, a kompromitujući materijal doturao Vojislavu Šešelju. I obrnuto. Sad špijunira sve. Zloupotrebom funkcije na kojoj se, nažalost, nalazi, u te svrhe koristi sve srpske bezbednosne agencije i MUP, ali i privatne centre za prisluškivanje. Vučić pasionirano prati svoje kumove, rođake, saradnike i partijske kolege, kao i opozicione prvake, novinare, sudije, tajkune, kriminalce. Prikupljeni materijal koristi za kompromitaciju, pritiske i ucene političkih protivnika i svih normalnih građana koji pružaju otpor njegovoj diktaturi.

Iako Vučić tvrdi da je Srbija puna stranih špijuna, BIA i ostale bezbednosne službe ne bave se kontrašpijunažom, bar ne u dovoljnoj meri. Umesto stranih agenata, vlast raskrinkava Radu Trajković i njenu decu, kao i neke istraživačke novinare. Bezbednosno informativna agencija ima ugovore o saradnji sa 60 stranih službi, ali osim protokolarnih obaveza većinu akcija usmerava na zaštitu Vučića, odnosno na progon njegovih protivnika.

- Beograd je danas kao Kazablanka u Drugom svetskom ratu - kaže šef naprednjačkog kartela.

Vučić to poređenje zasniva na filmu Majkla Kertiza i pesmi "Riblje čorbe".

Nažalost, današnji Beograd više liči na Beograd iz vremena Drugog svetskog rata. Srbija je okupirana i rascepkana, na vlasti se nalazi kvinsliška grupa štetočina i ratnih profitera, a porobljeni narod je izložen teroru. Strane službe, naročito zapadne, raspolažu brojnim dokazima Vučićevog kriminala, ali to upotrebljavaju za svoje, a ne za interese građana Srbije. Na poziciji predsednika države, Vučić je najkorisniji saradnik stranih službi. Zbog toga ne treba očekivati pomoć stranih centara moći, Srbija mora sama da se oslobodi zla, koje je razara deset godina. Kasnije, kad dođe vreme za sudske postupke, biće veoma korisni dokazi koje su prikupile strane službe.

Kao što se o prirodi vladavine Slobodana Miloševića saznalo iz informacija, koje su prikupljene uz pomoć britanske špijunske mreže "Echelon", tako će se istina o Vučiću otkriti kad bude objavljen sav sadržaj komunikacije preko aplikacije "Skaj" ili dokumenti iz Europolove akcije JAD.

No, proces ide svojim tokom. Potrebno je, prvo, oslobođenje, pa onda pravda.