Pogled iz Moskve

Ne zbog pobede Ukrajine, SAD testiraju na njenoj teritoriji NATO oružje

Glavni poligon Pentagona

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Taipom Erdganom, razmatrao situaciju u Ukrajini i pitanja saradnje u oblasti energetike, saopštila je pres-služba Kremlja. „S ruske strane je istaknuta destruktivna uloga zapadnih država, koje šalju kijevskom režimu oružje i vojnu tehniku, daju mu operativne informacije i određuju ciljeve", piše u saopštenju. Erdogan je još jednom izrazio spremnost da bude posrednik između Moskve i Kijeva, a Putin je ponovo potvrdio da je Rusija otvorena za ozbiljan dijalog, ali pod uslovima da kijevske vlasti ispune ruske zahteve, uzimajući u obzir novu teeritorijalnu realnost.

Piše: Valerij Panov

U Kijevu su, kao i obično, odbili bilo kakve predloge Moskve o pregovorima. Zašto je režim tako drzak? Jednostavno: iza njega stoji vašingtonski „slon" (simbol Republikanske partije SAD) i, izvinite, „magarac" (simbol Demokratske partije). Kako prenosi TV kanal Fox News, političari u Vašingtonu opsednuti konfrontacijom s Moskvom odbijaju bilo kakve pozive na diplomatiju, licemerno izražavajući zabrinutost za sudbinu ukrajinskog stanovništva.

Čak i kada je visoki vojni funkcioner Mark Mili, načelnik Združenog generalštaba vojske SAD nedavno pozvao da se pređe na diplomatske mere, obe partije su to faktički ignorisale i odlučile, kako primećuje Fox News, da nastave da finansiraju „ovaj posredovani sukob", uprkos „posledicama koje ima za Ukrajinu i za nas same (Amerikance)".

Fox News posebno ističe: „Za naš vojno-industrijski kompleks 2022. bila je divna", zahvaljujući jastrebovskoj spoljnoj politici večitih vašingtonskih birokrata. Posebno u Ukrajini." Tako rezultati za 2022. pokazuju da je profit Northrop Grumman-a porastao za 41%, Lockheed Martin-a za 37%, Raytheon-a za 16%.

Vojno-industrijski kompleks kriminalno je postupio sa Avganistanom i Irakom, tokom rata u ovim zemljama. Ali to nije bilo dovoljno i pažnja je pomerena sa borbe protiv terorizma na nove „hladne" i „vruće" sukobe. Lideri obe partije - Čak Šumer i Mič Makonel - isti su, oni deluju „unisono" kada je reč o pitanjima uvođenja proksi-rata protiv Rusije, zaključuje Fox News.

Odluka predsednika Bajdena da povuče američku vojsku iz Avganistana olakšala je Vašingtonu zadatak davanja pomoći Kijevu, jer bi u protivnom SAD bio ranjiv kada je reč o delovanju RF u regionu. Takvo mišljenje izneo je pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan u intervjuu za Vašington post. „Da još ratujemo u Avganistanu, to bi bilo odlično za Rusiju", tvrdi Salivan.

Drugim rečima, Vašington je napravio tzv. „viteški potez", oslobodivši resurse za rat u Ukrajini. Kao što se može videti, SAD se zajedno za zemljama NATO spremao da se suprotstavi Rusiji. Ove godine, predsednik Bajden će se koncentrisati na isporuku oružja Kijevu, smatraju analitičari američkog izdanja Foreign Policy.

SAD imaju nameru da ovih dana i nedelja isporuče Kijevu novi paket vojne pomoći, u kojem mogu biti dodatni višecevni bacači raketa HIMARS, izjavio je nedavno koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi. Prema njegovim rečima, treba očekivati da će još dugo biti intenzivnih borbi na istoku Ukrajine, zato SAD nastavljaju da daju Kijevu „pomoć u sferi bezbednosti". Jednostavnije govoreći, i dalje će puniti Ukrajinu oružjem.

Isporuke širokog spektra zapadnog oružja kijevskom režimu, imaju cilj ne samo, kako ističe rukovodstvo EU, „poraz Rusije na bojnom polju", već i testiranje sveg NATO naoružanja. Prema nizu znakova, borbena efikasnost stingera, džavelina i bajraktara, pokazala se, može se reći, razočaravajućom.

Ipak, sama činjenica da ovo oružje učestvuje u stvarnim borbama, ima za Zapad veliki značaj. Razlog takve zainteresovanosti ne skrivaju ni Vašington ni Brisel.

Osim unapređenja geostrateških ciljeva, SAD koriste konflikt za testiranje sistema naoružanja u predvečerje rata sa Kinom ili Rusijom. Zapadni saveznici Vašingtona takođe smatraju Ukrajinu za poligon za testiranje. Bivša litvanska predsednica Dalija Gribauskajte, rekla je, ne hvale radi: „U Ukrajini, mi učimo da ratujemo, i učimo da koristimo našu NATO opremu. Stidim se zbog toga što Ukrajnci plaćaju svojim životima za to naše vežbanje."

Na čudan način je progovorila njena savest, međutim Dalijino moralno kajanje je veoma kontroverzno pitanje. Kao i za većinu zapadnih političara za koje savest nije ništa drugo do himera (po Hitleru). Uz to, činjenica da Zapad koristi Ukrajinu za testiranje sistema naoružanja za buduće ratove, nije tako sveža vest, što ni sami Amerikanci ne skrivaju. Kao ni, uzgred budi rečeno, glavne face kijevskog režima. Prvi čovek američkog Stratkoma (Strateška komanda SAD) Čarls Ričard govorio je, na primer: „Ukrajinska kriza, u kojoj se sada nalazimo, to je samo zagrevanje. Dolazi veliki dan. I uskoro ćemo biti testirani kako nismo bili testirani dugo vremena."

Generalno, ukrajinske vojnike koriste kao zamorce ili druge laboratorijske životinje, i to odlukom ukrajinskog rukovodstva. Tako je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov govorio da se njegova zemlja pretvorila u „poligon za testiranje" i otvoreno pozivao proizvođače zapadnog naoružanja da testiraju svoje nove proizvode na bojnom polju protiv Rusije.

Po njegovim rečima, predstavnici Kijeva „dele sve informacije i iskustva sa svojim partnerima". „Mi smo zainteresovani za testiranje savremenih sistema u borbi protiv neprijatelja i pozivamo proizvođače naoružanja da ovde testiraju svoje nove uzorke", govorio je Reznikov.

Podsećamo da je Rusija uputila NATO zemljama notu zbog isporuka naoružanja Kijevu. Ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov je isticao da će bilo koji teret koji sadrži naoružanje za Ukrajinu, biti smatran legitimnim ciljem za Rusiju. U ovom ministarstvu su govorili da se zemlje NATO „igraju vatrom", isporučujući oružje Ukrajini. Pres-sekretar predsednika RF Dmitrij Peskov je rekao da punjenje Ukrajine oružjem od strane Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativne efekte. Nikakve opomene Moskve ne zaustavljaju Zapad. Očigledno, potrebno je, da tako kažem, biti uporniji ... Ili možda - upornije tući?

Nedavno je predstavnik Bele kuće saopštio da Amerikanci smatraju da RF nastavlja da prebacuje dodatnu vojsku na istok Ukrajine, pa i u Donjeck, kako bi „pretegnuli tas na vagi" u svoju korist na tom delu fronta. „Mi dajemo i nastavićemo da im (ukrajinskoj vojsci) dajemo sisteme (naoružanja) i podršku, neophodne za samoodbranu. I da, to uključuje i HIMARS-e u prošlosti i uključivaće ih još više u budućnosti", izjavio je Džon Kirbi. U decembru je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao zemlje članice NATO da isporuče Kijevu više oružja, jer je „u interesu naše bezbednosti da se obezbedi pobeda Ukrajine". Nedelju dana nakon toga, SAD su najavile dodatnu vojnu pomoć kijevskom režimu, u vrednosti od gotovo dve milijarde dolara, uključujući i protivraketni sistem Patriot.

Među oružjem koje SAD testira u Ukrajini, nalaze se i dronovi Phoenix Ghost koje Vašington ranije nije posebno „reklamirao". Još krajem aprila je postalo poznato da Pentagon ima nameru da pošalje ukrajinskoj vojsci 120 takvih „feniksa". Tvrdilo se da će ti dronovi biti brzo razvijeni „vodeći računa o specifičnostima sukoba u Donbasu".

Kasnije se ispostavilo da su se razvijanjem Phoenix Ghost-a bavili još pre početka ruske specijalne vojne operacije. A Džon Kirbi je u razgovoru sa novinarima, kao usput rekao da taj dron može da se uporedi sa tzv. lutajućom municijom Switchblade. Razlike među njima su nepoznate, ali oba su razvijena u okviru vojnih kontakata SAD. I „feniksi" se sada testiraju upravo u Ukrajini. „U kategoriji testiranih mogu se naći bilo koja municija ili oružje, ako su u njega unete čak i minimalne izmene", rekao je za Gazeta.Ru general-pukovnik Anatolij Hruljov. Na primer, HIMARS je dobro poznat, ali promena raketa zahteva novo testiranje. Isto se može reći i o drugom oružju.

Kijevske vlasti računaju na dodatne isporuke upravo takvog oružja. Pritom, testiranje u borbi ne potvrđuje uvek efikasnost američkog naoružanja. Na primer, na protivtenkovske projektile Džavelin (FGM-148 Javelin), koje su, i pre nego što ih je dobila ukrajinska vojska, nazivali u Ukrajini „svetim Džavelinom", ukrajinski bogohulnici su nacrtali navodno sliku Presvete Bogorodice sa Džavelinom u rukama...

Ovi protivtenkovski projektili su uvedeni u američku vojsku od 1996. godine i imaju je armije još dvadesetak zemalja (saveznici su ih dobijali po ceni od 600.000 dolara, a ostali za 1,4 milion).

Prema nekim ocenama, od 2018. ukrajinska vojska je dobila više od 5000 Džavelina (u armiji SAD ne tako davno bilo ih je nešto više od sedam hiljada). Džavelin je korišćen u borbama u Iraku, Avganistanu, Siriji. Navodno, prema podacima specijalnih službi SAD, u Ukrajini je uz pomoć ovog oružja sa 300 gađanja bilo uništeno 280 oklopnih ciljeva.

Laž, naravno: ruska vojska ima druge podatke - tenkovi koji se koriste u specijalnoj operaciji izdržavaju udarce Džavelina, a tenkisti se više plaše bacača granata RPG-7, sovjetske proizvodnje. U svakom slučaju, američka vojska već planira zamenu Džavelina.

Nisu naročito opravdali očekivanja Ukrajine ni Stingeri (FIM-92 Stinger), za koje se pretpostavljalo da će paralisati dejstva ruske avijacije u vazduhu. Ukrajina je dobila 2000 ovih kompleksa, iako uz njihovu pomoć ukrajinska vojska nije uspela da se koliko-toliko ozbiljno suprotstavi vazdušnim snagama ruske vojske.

Opremanjem ruskih helikoptera i jurišnih aviona odbrambenim sistemom Vitebsk koji štiti letelice od protivvazdušnih raketa, do uništavanja vazdušnih ciljeva Stingerima praktično nije ni došlo.

To ne znači da pomenuto oružje ne predstavlja veliku opasnost. Američki vojnici koji su prisutni u Ukrajini kao najamnici (mnogi i sa visokim činovima), pažljivo prate iskustva u vezi sa primenom svog oružja, beležeći i njegove dobre i njegove loše strane. Na osnovu toga donose zaključke da li zameniti FGM-148 Javelin i FIM-92 Stinger savremenijim modelima, ili poboljšati njihove karakteristike.

Sa velikim stepenom verovatnoće, može se tvrditi da je i Nemačka, sudeći po izjavi kancelara Olafa Šolca, spremna da isporuči Ukrajini savremene sisteme PVO IRIS, takođe radi testiranja raketa tog kompleksa. Aktivnost sa isprukama oružja Ukrajini pokazuje i Velika Britanija, koja testira svoje sisteme koje nije imala gde da testira posle rata sa Argentinom, osim kao deo kolektivnih snaga u Iraku i Avganistanu. London je tražio od Vašingtona da prebaci u Ukrajinu američke višestruke raketne sisteme M270 MLRS sa rasponom pogađanja ciljeva na daljini od 80 km.

Osim toga - PZRK Starstreak koji je dizajniran za uništavanje vazdušnih ciljeva na visinama do 5 km. Njegova raketa leti brzinom većom od brzine zvuka, ona se kontroliše laserskim zrakom, ali stvarnu primenu u borbi još nije imala. Priključila se i Švedska koja je poslala na ukrajinski poligon obalske raketne sisteme RBS-17 - po svoj prilici 10 lansera i 30 raketa. Oni ne predstavljaju pretnju Crnomorskoj floti ruske mornarice jer nemaju dovoljan domet i mogu da ugroze samo male brodove, ali će proći borbene testove i pokazati šta vrede u praksi.

Zapad koristi Ukrajinu kao poligon za testiranje najnovijeg oružja, piše Njujork tajms. I primećuje da će rezultati ovih testiranja odrediti prirodu ratovanja za mnoge generacije koje dolaze.

„SAD ceo svet vide kao veliki poligonj za testiranje i svaki vojni konflikt, čak i ako sami u njemu ne učestvuju, koriste za proveru svog oružja. Tako je bilo i u Vijetnamu, i u Iraku, i u Jugoslaviji, i u Avganistanu, samo u 21. veku oni su zabrljali u sedam zemalja, a sada, posredno, i u Ukrajini. I pucali su svuda, ne samo da bi postigli svoje ciljeve, već i da bi testirali oružje.

Pritom, ne uvek legalno", piše vojni analitičar, general-pukovnik u penziji Leonid Ivašov. Tako da treba očekivati da se u Ukrajini pojavi supersavremeno NATO oružje. I njega će koristiti ukrajinska vojska sve dok ruska armija ne razbije neprijatelja, to jest dok ga u potpunosti ne demilitarizuje.

Vašington će razvlačiti to vreme koliko god bude mogao, kako se kaže - zubima i noktima će se držati za Ukrajinu, što se i dešava. Ne radi se o velikoj ljubavi prema kijevskom režimu kao „predstraži" Zapada i „glavnom" zaštitniku demokratije na istočnom „krilu" NATO.

Američki interesi uvek su tamo gde su dolari. Kako piše posmatrač onlajn časopisa American Thinker Andrea Vitburg, američka elita staviće Ukrajinu iznad interesa sopstvenog naroda, jer je smatra mašinom za pranje novca.

Po mišljenju autora članka, demokrate i neki pseudorepublikanci zaključili su sa Kijevom vrlo dobar posao. „Ukrajina je koristila novac američkih poreskih obeznika, investirajući ga u kompaniju FTX, a FTX ga je investirao u američku Unipartiju", piše Vitburg. Priča se da Zelenski želi partnerstvo sa jednom od najvećih investicionih kompanija na svetu BlackRock. Vitburg je istakao da su interesi Bajdenove administracije usklađeni sa globalističkom agendom, ali ne sa interesima Amerike. Na taj način, krug je zatvoren. Neka sada govore naše puške.

O nekim promenama pozicije Izraela prema rusko-ukrajinskom sukobu.

Povratak Netanjahua: promena izraelskog krusa?

Čim je postignut konačni dogovor i početkom ove godine formirana izraelska desno-religiozna vlada na čelu sa „feniksom" B. Netanjahuom, u SAD, a još više u Ukrajini, počeli su da izražavaju zabrinutost zbog toga što postoji mogućnost da se Bibi okrene Moskvi. Osnove za ovo ne samo da je dao visok nivo ličnih odnosa Netanjahua i V. Putina, već i prve izjave koje je dao novi ministar spoljnih poslova Eli Koen.

Piše: Dmitrij Minjin

Govoreći pred zaposlednima u ministarstvu o svom postavljanju na ovo mesto, Koen je ukazao na neke promene u položaju Izraela u vezi sa rusko-ukrajinskim sukobom. Prema njegovim rečima, on neće javno osuđivati akcije Moskve u Ukrajini, za razliku od svog prethodnika Jaira Lapida. „Po pitanju Rusije i Ukrajine uradićemo jednu stvar - manje ćemo govoriti javno", rekao je novi ministar. Koen je dodao da njegovo ministarstvo priprema podroban izveštaj za vladu po pitanju Ukrajine, a radi „formiranja odgovorne politike. U svakom slučaju, nastavićemo sa značajnom humanitarnom pomoći Ukrajini", rekao je on.

vojnoj pomoći nije rekao ni reči, shodno tome nije planirano da se pruža u velikoj meri.

I dok je nekadašnji ministar Lapid u potpunosti zamrznuo svoje kontakte sa ruskim diplomatama, Koen je jedan od prvih telefonskih razgovora vodio 3. januara sa S. Lavrovom, s kojim je, pre svega, razmatrao stanje na Bliskom istoku, gde uloga Rusije kao „faktora odvraćanja" ostaje principijelno važna za Izrael.

On se saglasio i sa nastavkom rada bilateralne komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju i predložio je aktivizaciju izraelskog posredovanja u kontaktima između Moskve i Kijeva. Iako je novi ministar istakao da „strateški odnosi sa SAD ostaju glavni prioritet Izraela", u SAD takav „uvod" u rad nove izraelske vlade nije naišao na podršku.

Konkretno, na sastanku ambasadora ključnih zemalja saveznica Izraela sa novim ministrom spoljnih poslova, šef misije SAD u ovoj zemlji Tom Najds pozvao je Koena da „obezbedi da Irael ne ublaži svoju kritiku Rusije". Po njegovim rečima, „Izrael mora da bude na pravoj strani istorije".

Ipak, ispostavilo se da je, najizdržljivijem u poslednjih nekoliko godina, Netanjahuovom kabinetu potrebna daleko manja javna podrška Bele kuće, nego što je Beloj kući potrebna izraelska podrška. Američke demokrate su na pragu predsedničkih izbora 2024. godine i u ovom trenutku im svađanje sa uticajnim jevrejskim lobijem u SAD, čiji značajan deo podržava Netanjahua, uopšte nije potrebno. Tako da je Bela kuća prva „trepnula".

Predstavnik Stejt departmenta Ned Prajs je izjavio da Vašington nije protiv toga da nova izraelska vlada pokuša da postane posrednik između Rusije i Ukrajine, istina, uz saglasnost ove druge. Prema Prajsovim rečima, spoljnu politiku Izraela određuje premijer Benjamin Netanjahu i „američke diplomate za sada nisu videle promene u toj politici".

Pokušaj suprotstavljanja, Stejt departmenta i Koenove izjave, kursu šefa kabineta treba priznati kao potpuno neuspešan, jer je očigledno da je demarš ovog poslednjeg bio u potpunosti u skladu sa Netanjahuom.

Očekuje se da uskoro „radi sprečavaja potencijalnog produbljivanja nesuglasica između administracije SAD i njenog glavnog bliskoistočnog partnera", u Izrael dođe Bajdenov pomoćnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. Njega može pratiti državni sekretar SAD Entoni Blinken.

Još grotesknije je delovala reakcija Kijeva na Koenovu izjavu. Osećajući se kao „voljena žena" Vašingtona, ukrajinski mediji koji su potpuno pod kontrolom Zelenskog u početku nisu štedeli otrovne boje u odnosu prema novoj izraelskoj vladi. Neotesano, što mu je svojstveno, ponašalo se ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova. Ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgenij Kornijčuk je izjavio da Kijev smatra telefonski razgovor Koena sa ministrom spoljnih poslova Rusije S. Lavrovom kao dokaz o promeni izraelske pozicije u vezi sa ratom. „Ministar spoljnih poslova Izraela od početka rata nije razgovarao sa Lavrovom", rekao je on, istakavši da je „Kijev ogorčen zbog toga što je Koen vodio ovaj razgovor".

Ranije je i sam Zelenski na otvoreno merkantilan način pokušao da „pregazi" Netanjahua, kada je ovaj u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom 30. decembra zamolio da Ukrajina glasa u Generalnoj skupštini UN protiv antiizraelske rezolucije povom okupacije palestinskih teritorija. Zelenski je reako da zauzvrat želi da čuje „kako nova izraelska vlada planira da promeni poziciju u vezi sa pomoći Kijevu, preciznije da li može da računa na sredstva zaštite od balističkih raketa i iranskih dronova". Ovako jeftina pogodba je na nivou pijace u Krivom Rogu.

Netanjahu ništa nije obećao, zauzevši stav čekanja. Ukrajinska delegacija u UN nije glasala protiv pomenute rezolucije, jednostavno nije ni prisustvovala zasedanju, smtravši da će tako podstaći Izrael da bude samosvesniji. Desilo se upravo suprotno, a Koenove reči na sastanku u ministarstvu spoljnih poslova su potvrda za to: „Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Izraela tada su bili besni i pozvali su ukrajinskog ambasadora na težak razgovor", kažu eksperti.

Novine „Izrael danas" objavile su: „Sve dok Zelenski nastavlja da zastrašuje Izrael (glasanjem u UN) i da koketira sa antisemitskim akcijama protiv njega, bilo bi dobro da oni kojima je stalo do jevrejske države prestanu da ga prikazuju kao jevrejskog heroja, ili kao bilo kakvog heroja generalno."

Pevati sa Amerikancima je jedno, a delovati bez njihove podrške je nešto sasvim drugo. Nedostaje resursa. Već 4. januara, ukrajinski ministar spoljnih poslova D. Kuleba govorio je mnogo opreznije, istina nerazumljivo. Po njegovim rečima „Izrael je složena zemlja. Ukrajina ima iskustvo međusobnih odnosa sa gospodinom Netanjahuom. Izjave i akcije novog ministra spoljnih poslova Izraela smo čuli. Sada je, da budem iskren, prerano reći šta će tačno biti pozicija Izraela. Otprilike mogu da zamislim, ali pustimo da prvo to svi vide."

Kao zaključak, pomoćnik ukrajinskog predsednika M. Podoljak već govori o tome da bi „premijer Benjamin Netanjahu mogao da nastupi kao pregovarač između Moskve i Kijeva, oživljavajući ideju koju je bezuspešno pokušala da realizuje prethodna vlada, kako bi se stavila tačka na kraj rata."

Ove godine u Kijevu je, takođe, bilo planirano obeležavanje godišnjice rođenja (1. januara 1909. godine) Stepana Bandere, kao poseban državni praznik. Izuzetno oštri demarši Poljske i Izraela prinudili su Zelenskog da odustane od tih namera u poslednji čas. A Vrhovna rada je izbrisala tvit o Banderi sa svog naloga, u kome se citiraju njegove reči o tome da će do „poptune i vrhovne pobede ukrajinskog nacionalizma doći kada Rusko carstvo prestane da postoji".

Trebalo bi očekivati da Amerikanci u najskorije vreme pokušaju da poremete nova prilagođavanja u izraelskoj poziciji, posredstvom uvlačenja Izraela u operacije koje značajno utiču na interese Rusije.

Tako, sajt DEBKAfile blizak izraelskim obaveštajnim službama, objavljuje da je Bela kuća sklona ideji da zajedno sa izraelskim vazduhoplovstvom nanese udare po iranskim fabrikama koje proizvode dronove za Rusiju, kako bi ih uništili. Takođe, predviđa se i poništavanje slanja partije od 300 dronova-samoubica Shehad 126, koji su već navodno pripremljeni za slanje u Ukrajinu.

Umesto toga, SAD su izrazile spremnost da pomognu Izraelu u pripremi vazdušnih udara po nuklearnim objektima Irana. O tome su vodili prgovore, još i pre nego što je Netanjahu postao premijer, pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i njegov izraelski kolega Ejal Hulata. Zbog toga su vazduhoplovne snage američke vojske već razmestile šest lovaca u avio-bazi izraelskih vazdušnih snaga Nevatim.

Ostaje da se nadamo da će pragmatični Netanjahu otkazati ovu operaciju, objektivno štetnu i po njegovu zemlju i po perspektive njegove nove politike. Inače, postojeće šanse za dobijanje određenih koristi za Izrael od revitalizacije međusobnih odnosa sa Rusijom mogu biti ne samo potkopane, već i umnogome unazađene.

Protiv Rusije deluje više od 13.000 zapadnih sankcija

Oni s nama ratuju, a mi s njima trgujemo

Nedavno je poslanik Evropskog parlamenta iz Poljske Andžej Sadoš izjavio da je Brisel ubrzao rad na desetom paketu antiruskih sankcija.

Piše: Valerij Panov

„Rad se definitivno ubrzao. Poljska, koja ulazi u grupu država-istomišljenika, u poslednje vreme daje predloge o novim sankcijama. Jačanje postojećih ograničenja takođe je proces koji je u toku", citira Sadoša agencija PAP. Prema podacima agencije, zemlje EU žele da usvoje novi paket sankcija pred početak samita Ukrajina-EU koji je planiran za početak februara u Kijevu. PAP primećuje da se nova ograničenja EU ne tiču samo Rusije, već i Belorusije. Kako će Rusija odgovoriti na još jedan evropski napad?

Protiv Rusije, podsećamo, deluje više od 13.000 sankcija raznih ograničenja, ne samo od strane pomenutih zemalja nego i desetine drugih. Što se tiče pitanja, na jedno od njih, najoštrije, odgovorio je poznati ekonomista Hazin Mihail u programu „Subota sa Mardanom" na kanalu „Solovjev LIVE". Kada ga je novinar pitao o tome da li je moguće trgovati sa neprijateljem, Hazin je rekao: „Ne, nije moguće. Radi se o tome što imamo prilično značajan deo elite koja te ljude uopšte ne smatra neprijateljima - oni su prijatelji.

I obrnuto, u Kijevu su prijatelji, a u Kremllju sede neprijatelji. Putin je neprijatelj, zato što pokušava da se odvoji od Zapada, a oni predstavljaju suštinu Zapada, ideološki su mu bliski. Oni uopšte ne žele da se svađaju sa Zapadom. Njima je dobro sa Zapadom. Odnosno, imamo ljude koji ne samo da ne vide, već smatraju potpuno nemogućim da Rusija pobedi. To je prosto nemoguće, to se ni u kom slučaju ne sme dozvoliti. I oni ulažu ogromne napore da tako i bude."

U tom smislu je iznenađujuće da prošle godine, bez obzira na sankcije EU, trgovina između Rusije i evropskih zemalja nije prestala. Tako je Francuska u avgustu, prvi put za pola godine, povećala obim uvoza iz RF. Krajem leta, aktivnije od ostalih u Evropi, Portugalija je kupovala robu iz Rusije, dok su u isto vreme Slovenija i Irska značajno smanjile međusobne odnose sa RF.

Rusija takođe nastavlja da kupuje robu od evropskih dobavljača, a lider rasta, prema podacima iz avgusta prošle godine, je Kipar - obim izvoza u RF porastao je za 6,7 puta. Slede Mađarska sa rastom od 23%, Belgija - 19%, Nemačka - 13% i Litvanija - 2% (maksimum je dostignut u februaru sa 292 miliona evra). Ipak, glavni snabdevači Rusije ostaju Nemačka i Italija - 1,15 milijardi evra i 462 miliona evra. U prva tri mesta je i Poljska sa 342 miliona evra.

Kao što je poznato, posle početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, zapadne zemlje su uvele niz sankcija kojima se zabranjuje izvoz u Rusiju niza potrošačkih i industrijskih dobara, kao i onih koji se mogu upotrebiti za vojne svrhe. Npr. EU je ograničila uvoz ruskih mineralnih đubriva. Na spisku zabranjenih našli su se i nafta, drvo, cement, dragoceni metali, morski proizvodi, štamparska boja, niz hemikalija, boje, poluprovodnici i druga roba.

Broj ovih i sličnih proizvoda dostigao je već veliku količinu, moglo bi se reći čak i kritičnu. Istovremeno, pojavio se ništa manji broj pitanja izazvanih politikom međusobnih sankcija

Njih postavljaju mnogi u našem društvu još od 2014. godine, kada se od strane Zapada na Rusiju obrušio niz finansijsko-ekonomskih sankcija, zbog čega je Moskva započela proces zamene uvoza. Kako se sankcije nastavljaju, tako je RF uvodila i svoje mere koje su sada na snazi do kraja 2023. Koliko su te „mere" efikasne?

Evo jednog jednostavnog primera. Kazahstanski brokeri su prošle godine kupili ruske državne dužničke hartije od vrednosti u korist stanovnika Kazahstana i Rusije. To je 12. januara objavio Blumberg, pozivajući se na podatke koje je objavila Agencija Republike Kazahstan za regulisanje i razvoj finansijskog tržišta. Pritom je glavni zaključak, po mišljenju analitičara, to što se Rusi nalaze među najvećim kupcima obeznica saveznog zajma (OFZ) preko kazahstanske finansijske strukture, što „ističe mogućnost investitora da izvoze kapital iz zemlje (Rusije) i da koriste „rupe" u režimu sankcija."

„Niz investitora je našlo takvo zaobilazno rešenje u Kazahstanu, jer centralnoazijske zemlje podržavaju finansijske i trgovinske veze s Rusijom, izbegavajući pritom da pruže podršku Moskvu u konfliktu s Ukrajinom", primećuje agencija. Sličnu priliku su očigledno našli i šverceri, koji su pokušali da uvezu u Rusiju bademe iz SAD, preko Kazahstana. Bademi su uvršteni na listu poljoprivrednih proizvoda, sirovina i životnih namirnica zabranjenih za uvoz u RF od 2015. godine.

Bademi su uništeni 12. januara na teritoriji Saratovske oblasti, pod kontrolom Rosselhoznadzora, objavilo je ministarstvo. Uzgred, na listi zabrane uvoza u Rusiju nalaze se i meso, kobasice, riba i morski proizvodi, voće, povrće, mlečni i drugi proizvodi poreklom iz SAD, EU, Kanade, Australije, Norveške, Ukrajine, Albanije, Crne Gore, Islanda, Lihtenštajna, kao i Velike Britanije.

Zbog naglog smanjenja isporuke ruskog gasa (putem gasovoda), zemlje EU su 2022. godine povećale kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG) za 58%, odnosno na 101 milion tona. EU je tako postala najveći uvoznik LNG-a, pretekavši prethodne lidere - Kinu, Japan i Južnu Koreju.

To je početkom januara objavio Fajnenšel tajms, pozivajući se na statističke podatke agencije Refinitiv.

Evropa, sada, nastavlja da koristi gas iz svojih podzemnih skladišta, zbog blage zime. Pritom, korišćenje gasa iz skladišta je i dalje nisko za januar, a temperature su iznad prosečnih zimskih vrednosti u mnogim evropskim zemljama. Isporuke ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine, 12. januara bile su na nivou 35,5 kubnih metara preko gasne distributivne stanice „Sudža", vidi se iz podataka na sajtu „Operatora gasnog transportnog sistema Ukrajine" (OGTSU).

Na tranzitu ruskog gasa prema Evropi, Kijev zarađuje 2-3 milijarde dolara godišnje. Ova tranzitna linija ostaje jedina maršruta za isporuku ruskog gasa u zemlje Zapadne i Centralne Evrope, posle havarije na Severnom toku. Istovremeno, vađenje gasa iz podzemnih skladišta zemalja EU, 10. januara, prema podacima GIE (Gasna infrastruktura Evrope), iznosilo je 296 miliona kubnih metara (najniže od 2014. godine).

Nastavlja se trgovina i sa Ukrajinom. Čak i posle početka specijalne vojne operacije, naša zemlja nije prestajala da isporučuje Kijevu niz vrsta robe. I ukrajinski biznismeni često posluju u našoj zemlji, jer u većini slučajeva to donosi veoma dobar profit. U decembru prošle godine Državna carinska služba Ukrajine objavila je podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni za 11 meseci 2022. godine.

Ova informacija je značajna zbog dva pokazatelja. Prvo, od trenutka kada je specijalna vojna operacija počela, ukrajinski (pa i ruski) statistički organi počeli su ređe da objavljuju podatke o spoljnoekonomskoj aktivnosti između dve zemlje, sada već u ratu. A drugo, shodno objavljenim podacima i uprkos očekivanjima mnogih, robna razmena između Ukrajine i Rusije nije pala na nula, već je ostala na prilično visokom nivou.

Pritom, RF sada nije na prvom mestu. Prema podacima za izvoz RF se sada nalazi na 20. mestu; izvoz iznosi 476,05 miliona dolara. Što se tiče uvoza, naša zemlja se nalazi na šestom mestu; ispred nje su Kina, Poljska, Nemačka, Turska i SAD. Gotovo trećinu ruskog izvoza u Ukrajinu čine ugalj i antracit. Naša zemlja ih je 2022. isporučila u vrednosti od 431,08 miliona dolara. Još je za 75,78 miliona dolara uvezeno koksa, polukoksa i retortnog uglja (koji se koristi za proizvodnju elektroda). Sve to govori da, bez obzira na sve zabrane, ukrajinski oligarsi nastavljaju da aktivno koriste ruske sirovine za podržavanje rada svojih energetskih i metalurških preduzeća.

To se dešava u uslovima kada je jedan od glavnih zadataka tekuće etape specijalne vojne operacije, maksimalna paraliza ukrajinske energetske infastrukture. Da ne pominjemo da koks i antracit igraju ključnu ulogu u topljenju gvožđa i čelika, koji se aktivno koriste za ukrajinsku vojnu mašinu.

Jedan od glavnih pravaca rusko-ukrajinskih ekonomskih odnosa predstavlja trgovina obojenim metalima. Sudeći prema izveštaju ukrajinske Carinske službe, u ovu zemlju naša zemlja isporučuje gotovo polovinu periodnog sistema Mendeljejeva: bakar, nikl, aluminijum, volfram, olovo, kobalt, berilijum, hrom, vanadijum itd.

I još, Rusija je 2022. isporučila Kijevu magnezijuma u vrednosti od 4,27 miliona dolara i mangana u vrendosti od 25.000 dolara. Što bi se reklo, malo ali slatko. Uzgred, u vidu „zdravice", neko od „ukrajinskih partnera" poslao je u Rusiju sumpor u vrednosti 55.000 dolara.

„Šlag na tortu" u izveštaju ukrajinskih carinika predstavlja takav uvozni artikal kao što su „vagoni za prevoz robe". Ukrajini su dva strateška biznis partnera: Rusija i Belorusija, isporučili proizvode u vrednosti od 3,66 miliona dolara i 3,58 miliona dolara. Takođe, naša zemlja prodaje rezervne delove za potrebe ukrajinske železnice u vrednosti od 1,76 miliona dolara. I ako mislite da mi pomažemo samo razvoj ukrajinskog kopnenog saobraćaja, varate se. Prema objavljenim podacima, suma uvezenih rezervnih delova za avione, iz RF u Ukrajinu, 2022. iznosila je 804.000 dolara.

I još jedan šlag na rusko-ukrajinsku „tortu". Rusija planira da 2023. godine očuva obim protoka nafte kroz naftovod „Družba" (Prijateljstvo), koji prolazi preko ukrajinske teritorije. O tome je u intervjuu za RIA Novosti govorio zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin. Ranije je direktor „Transnafte" Nikolaj Tokarev izjavio da je kompanija dobila zahteve za sledeću godinu od Poljske i Nemačke za naftu koja dolazi naftovodom „Družba". Po njegovim rečima, Varšava je očekivala 360.000 tona nafte u decembru 2022, a sledeće godine očekuje da joj stigne - 3 miliona tona.

Od Nemačke je stigao zahtev za prvi kvartal 2023. godine, dodao je Tokarev, ne preciziravši o kojoj količini se radi. Pritom, krajem novembra Poljska je pozvala zemlje EU da uvedu sankcije protiv severnog kraka naftovoda. Na taj način Varšava želi da dobije pravne osnove za raskid postojećih ugovora sa Rusijom, bez plaćanja „penala".

Ipak, avangarda antiruskih sankcija postale su Pribaltičke zemlje. Oni se očajnički takmiče za tranzit ruske robe koja prolazi preko njihove teritorije. Konkretno, neki od njih čak povećavaju transport žita iz Rusije.

Ovaj prolaz bi u najskorije vreme mogao da se zatvori za Pribaltičke zemlje. A možda i neće? Za sada su iz teritorijalne uprave Rosselhoznadzora saopštili da su za devet meseci 2022. iz Orlovske i Kurske oblasti izvezli 610,03 hiljade tona žita, od kojih je 34% bilo za Letoniju. Lako je pogoditi da neće sve to žito ostati u Letoniji, već će jedan deo iz letonskih luka nastaviti dalje na Zapad. Prema rečima doktora ekonomskih nauka Valentina Katasonova, danas se stvara čudna, reklo bi se, šizofrena situacija, koju bih okarakterisao sledećim rečima: „Oni s nama ratuju, mi s njima trgujemo." Zar ne?