Zadnja

Tamo gde je gusto, on je retko

Gospodin Porfirije Perić, zvani Profitirije, patrijarh Srpski, jedinstvena je pojava u istoriji Srpske pravoslavne crkve.

Profitirije je patrijarh za poneti. Vučićev čovek za sve prljave akcije. Kada mu zagusti, uhvaćen u laži i pritegnut i spreda i pozadi, od mnogih kojima je uzeo ili dao pare, srpski šizofreni diktator, koji je u Rijadu promenio veru, zove upomoć češnjejšeg Profitirija. Saginje se, ljubi mu ruku koju zaklanja mantija. Da li ga ljubi u ruku, ili... ?

Patrijarh je jedinstven čovek. Kadar je stići i uteći, i na sigurnom mestu postojati. Kada diktator okom, češnjejši skokom.

Na katolički Božić krene Profitirije Perić da ga dočeka i proslavi u Pećkoj patrijaršiji. Zaustave ga i ponude da službu drži za pravoslavni Božić.

Vrati se češnješi i iz Beograda, sa sigurnog poručuju da će doći kad on hoće i kada mu se kaže, misleći na ''predsednika Srbije''. U Pećku patrijaršiju nije otišao 6. januara, već pravac u Zagreb, sa Ivicom Dačićem, da mu čuva leđa. I da ne ode u Banja Luku da čestita Dan državnosti pravoslavcima, među njima i Dodiku.

U najtežim danima po Srbiju, patrijarh uteče u Sjedinjene Države, da rasprodaju istorije, vere, kulture, državnosti od strane njegovog ljubimca, gleda sa velike distance. I da tamo ostane, ako zagusti.

A tamo gde je gusto, patrijarh je retko. Njegove ludorije su večne.

Oče, oprosti mu, jer ne zna šta čini!