Tabloid je pozvan

Protest sindikata radnika TENT-a ispred Vrhovnog kasacionog suda

Pravda u Srbiji više nije dostižna

Protest Sindikata radnika termoelektrane Nikola Tesla Obrenovac počeo je ispred Vrhovnog kasacionog suda. Radnici su nezadovoljni odlukom suda o isplati uvećanja zarada na osnovu smenskog rada i tvrde da su preživeli pravnu golgotu zbog odluka suda. Objavljujemo saopštenje sa tog protesta, koji je održan 21. februara ispred zgrade suda u Nemanjinoj ulici.

***

Protest ispred Vrhovnog kasacionog suda traje do 12 sati, a potom je predviđena i šetnja do Ustavnog suda koji, prema navodima sindikata, ćuti na prava koja su im ustavom zagarantovana.

Organizator protesta Dragoslav Ljubičić za N1 kaže da je problem nastao 2005. godine kada dolazi do izmena zakona o radu i kada radnici stiču pravo na uvećanje zarada od 26 odsto na osnovu smenskog rada.

Do 2005. godine u EPS-u je bio na snazi kolektivni ugovor o uvećanju zarada na osnovu smenskog rada od 2 posto, a zakon o radu utvrdio je 2005 godine da to uvećanje iznosi 26 posto. Radnici su, kako objašnjava Ljubičić, prvo kod poslodavca pokušali da ostavre svoja prava i da im isplate razliku od 24 posto, a kada rukovodstvo firme to nije prihvatilo, radnici su krenuli u tužbe u jesen 2005. godine.

- Do dan danas to pitanje prolazilo je sve instance pravosudnog sistema, pretpreli smo pravu golgotu u pravosuđu, kao i ozbiljno neznanje sudija i nerazlikovanje noćnog i smenskog rada - rekao je Ljubičić.

On je naglasio da je 2014. godine Vrhovni kasacioni sud i tadašnji predsednik veća građanskog odeljenja Trifunović, iščitavajući direktive EU, utvrdio da su zahtevi radnika osnovani i ukinuo neke presude i vratio ih na ponovno suđenje, a na ponovnom suđenju, sudovi su počeli da presuđuju u korist radnika, a TENT je koristio prava na žalbu i odugovlačio sa procesima. Ljubičić navodi da je zbog toga svojevremeno i štajkovao glađu.

Potom su iz TENT počeli radnicima da isplaćuju uvećanje zarada.

Međutim, kako objašnjava Ljubičić, 2016. godine sudija Trifunović odlazi u penziju i umesto njega dolazi sudija Slijepčević koji je, kako tvrdi, "u najmanje tri važna spora što se tiče građana protiv vlasnika krupnog kapitala izmenio sudsku praksu i prekršio osnovno pravilo pravosđa - ne dva puta o istoj stvari. On je, kako dodaje lider sindikata, promenio pravni stav u vezi uvećanja zarade za smenski rad, kao i u vezi prava na topli obrok. Sudija, dodaje, nije ukinuo i vratio presude, već ih je preinačio i nametnuo ogromne sudske troškove tužiocima.

On svoje odluke, kako kaže Ljubičić, sada obrazlaže metodologijom iz 2017. godine.

- TENT je tu metodologiju doneo na nezakonit način, svedoci postoje da je ona antidatirana i nezakonita, a garantuje prosečno 6,7 posto uvećanja zarade za smenski rad. Slijepčević tvrdi da je isto 6.7 posto što i 26 posto. Ovo nije kuća pravde, već nepravde - navodi lider sindikata.

Ljubičić dodaje i da su radnici Rudarskog basena Kolubara dobili na osnovnim sudovima presudu i svi smenski radnici Kolubare u tri navrata na tri godine su podizali to uvećanje, dok su radnici TENTA, Kostolca i ostali smenski radnici, među kojima i radnici Železnice i policije uvek završavali "u kandžama srpskog krivosuđa".

Ukupno oko 900 ljudi iz TENT-a podnelo je tužbe, a neki su odustali u toku postupka jer je on iscrpljujuće skup. Od toga oko 200 radnika je do danas preminulo, a na tužbama se pojavljuju njihovi naslednici koji će „morati da vraćaju novac koji su po pravdi dobili", kaže Ljubičić.

On optužuje sudove da su zavisni od izvršne vlasti i da se štiti država u odnosu na građane, a dodaje da verovatno "postoji i korupcija".

- Značajan broj sudija ima veću imovinu nego što su mogli steći - rekao je organizator protesta i pozvao nadležne da se pogleda imovina sudija "pogotovo ovih koji su nedodirljiva lica".

- Naši zahtevi su da nam se na kvalifikovan način objasni zašto je pravno valjaniji stav koji je doneo sudija Sljepčević od pravnog stava donetog 2014, tražimo i da nam se kaže da li su sporovi vođeni bez pritiska izvršne vlasti - rekao je Ljubičić.

A-2

O moralnom liku direktora RTS-a Dragana Bujoševića

Ceo radni vek na određeno vreme

Poštovane kolege ne mogu a da se ne oglasim povodom Bujoševićeve izjave da nikog nije zaposlio preko veze i da mirno spava!

Ne znam da li je, ali znam da mene nije uz izgovor da televizija nije socijalna ustanova. Evo i zašto..

Ja sam kafe kuvarica, radim 22 godine u Košutnjaku u kom niko iz ugostiteljstva nije primljen od 1994. godine. Primane su koleginice iz grada (bar neko) i mi smo čekali svoj red, a onda je došao Bujošević i stavio zabranu na naš sektor.

Udala sam se za Vladimira Jontića (čiji je otac Slobodan Jontić poginuo '99. god. u RTS-u na radnom mestu.)

Vladimir se razboleo krajem 2020. god. i ja kao neko ko radi na PP ugovor sam molila da me primi bar na godinu dana da mogu da se brinem o Vladi, da koristim odmor, bolovanje jer na to nemam pravo na PP ugovor.

Vlada je sklopio oči 2021. Direktor mi je odobrio ugovor na godinu dana tek tada. Kada su mu rekli da bi bilo humano da me primi u stalni radni odnos, da sam pored toga što sam odličan radnik snaja pokojnog Slobodana Jontića, supruga pokojnog Vladimira Jontića, samohrana majka Maše Jontić (8 godina), Slobodana Jontića (7 godina). Dobili su taj sramotni odgovor.

Direktore, nisam socijalni slučaj dokle god ima naših kolega koji su većina i naši prijatelji, koji su nam pomagali kako su znali i umeli! Možda nisi nikoga primio preko veze, ali sigurno znam da nisi zaposlio nikog iz ljudskosti!!!

A-3

Pismo nezaštićenog oca

Kako se zaštiti od nerazumne sudije?

Poštovani,

Obraćam vam se ovim putem vezano za moj višegodišnji problem zbog kojeg sam na kraju osuđen na kaznu zatvora. Isti ću vam sada predočiti:

Naime, sve počinje leta 2006. godine.

Imao sam jednovečernju morsku avanturu sa ženom kojoj ni ime u tom trenutku nisam zapamtio. Nakon te noći više nismo imali kontakta i ja se posle par dana vraćam kući u Pančevo.

Nakon otprilike pola godine počinju da mi pristižu danonoćne sms poruke i pozivi (ni dan danas ne znam kako je došla do mog broja telefona, obzirom da ona živi u Obrenovcu), kojima me prisiljava da sam iz razloga što je ostala u drugom stanju u obavezi da je oženim.

Rekao sam joj da sumnjam da je dete moje, a iako se ispostavi da jeste, da ne želim da budem sa njom, jer da sam imao nameru, ostao bih sa njom i posle te kritične noći.

Ona počinje da mi preti da ukoliko ne pristanem da budem sa njom, život pretvoriti u pakao!

Nakon tog dana za mene zaista počinje pakao!

Nastavljaju se telefonski pozivi, uznemiravanja, pretnje, a onda podnosi tužbu, sledi dokazivanje očinstva... 2010. godine, presudom Višeg suda u Beogradu, obavezan sam da plaćam mesečno 8000,00 dinara.

Dok sam bio u radnom odnosu, dospele alimentacije sam plaćao obustavom zarade, ali sa gubitkom posla 2013. godine, više nisam bio u mogućnosti da redovno vršim uplate, a krivične prijave su konstantno pristizale.

Sud nije imao razumevanja da sam ostao bez novčanih primanja, pa tako na moje pitanje upućeno sudu, kako da ispunjavam svoju zakonsku obavezu, kad u tom trenutku zaista nisam bio u mogućnosti, rečeno mi je: „SNAĐI SE"!

Obzirom da nisam snalažljiv po pitanju sticanja novca nelegalnim putem, tj. „SNALAŽENJEM",te da ne umem da se snađem i stvorim novac po svaku cenu, već sam odgajan da sve stičem na legalan način, svojim radom i znanjem, dolazim u situaciju da sam prvi put uslovno osuđen.

Usled nemogućnosti da nađem posao u svojoj struci kao diplomirani mašinski inženjer, inače apolitičan, usled nemogućnosti plaćanja alimentacija, a pristizanja novih krivičnih prijava, bio sam prinuđen da pozajmim izvesna novčana sredstva kako bih započeo sopstveni biznis, a koja sam do skora vraćao.

Krećem sa plaćanjem zaostalih alimentacija, ali kako nisam bio u mogućnosti da ih isplatim u celosti, bivam ponovo uslovno osuđen.

Svo to vreme dete povremeno viđam i primećujem zapuštenost u vaspitanju i odgaja

U međuvremenu, dete zbog nepodobnosti majke da se stara o njemu, biva smešteno u prihvatilište, a majka se upućuje na lečenje u psihijatrijsku ustanovu.

Znači, detetu je dodeljen privremeni staratelj (radnica centra za socijalni rad u Obrenovcu), tako da majka u tom periodu ne izdržava dete, već to čini navedena institucija u periodu od otprilike 10,5 meseci za inkriminisani period za koji sam osuđen na kaznu zatvora od 6 meseci. U tom postupku optužni predlog je podnet na 350.000,00 dinara, veštačenjem je utvrđeno da je dug znatno manji, odnosno 71.000,00 hiljada, a na osnovu mojih materijalnih dokaza tj. uplatnica, ispostavilo se da je dug manji od 50.000,00 dinara za celokupan inkriminisani period (period od 4 i po godine), ali je ta činjenica suptilno izignorisana u toku postupka, što nije bilo teško obzirom da sam se sam branio. Ja sam bio spreman da izmirim celokupan dug i više puta ukazivao sudu a taj novac treba da ide ustanovi koja se stara o detetu, a ne majci deteta kod koje dete nije boravilo.

Pored svih mojih pokušaja da dokažem na sudu i iscrpljujući sva pravna sredstva u skladu sa zakonom da dokažem tačan iznos dugovanja, a koji sam, inače uplatio pre pravosnažnosti presude, Osnovni sud me osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, na čije izdržavanje treba da stupim 27. februara 2023. godine.

Nakon toga, pokušano je da se majci vrati dete, ali kako ista nije bila sposobna da se stara o njemu, dete je smešteno u prihvatilište „Dečije selo" u Sremskoj Kamenici, gde se nalazi poslednje tri godine, tačnije u kontinuitetu od 17.07.2020. godine.

Bez obzira na sve opisano, ja sam nastavio sa plaćanjem alimentacije, iako sam podneo tužbu za izmenu plaćanja alimentacije, jer smatram da nadoknadu za izdržavanje treba da dobija ustanova koja brine o detetu, a ne majka. Pomenuta tužba je podneta još 2019. godine i o istoj još uvek nije odlučeno, a u međuvremenu majka deteta koristi situaciju, te opet podnosi krivičnu prijavu iako se dete ne nalazi kod nje!

Napominjem da sam direktor i osnivač firme, koja će mojim odlaskom u zatvor da pretpi znatnu materijalnu štetu, da će zaposleni ostati bez posla, da ću ja time biti onemogućen da plaćam alimentaciju, a kako je već podneta sledeća krivična prijava (primio sam poziv za 28.02.2023.god. da budem salušan u tužilaštvu na osnovu nove krivične optužbe), izvesno je da ću po ovom sistemu produžiti boravak u zatvoru, tj. majka, koja nije staratelj datetu već nekoliko godina unazad, veoma vešto koristi nepravičnost i izrazitu pristrastnost u radu sudstva kako bi se meni svetila, a ujedno i profitirala.

Postupajući na ovakav način, sud u prvi plan stavlja kao prioritet majku, a ne interes deteta, a krivično delo zbog kojeg sam osuđen je da je usked neplaćanja alimentacije narušen ineteres deteta, a ne interes majke.

Da bih bar očuvao radna mesta zaposlenih u mojoj firmi i sačuvao opstanak firme, a ujedno nastavio sa plaćenjem svoje zakonske obaveze plaćanja alimentacije, a sve u nadi da će

Apelacioni sud u međuvremenu najzad doneti pravičnu presuda u interesu deteta, da se ukine plaćanje alimentacije majci, a ustanovi u kojoj se dete nalazi omogući da ostvari pravo na istu, podneo sam molbu Višem sudu u Beogradu za izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanujem sa mogućnošću odlaska na posao.

Navedenu molbu sudija Olivera Đurić je rešenjem odbila kao neosnovanu navodeći mene kao društveno opasnog učinioca, navodeći posledice nakon učunjenog krivičnog dela, iako sam ja isplatio celokupno dugovanje za inkriminisani period, kao i stepen krivice i raniji život ( kao dasam ja najveći kriminalac). Na osnovu njenog obrazloženja verovatno bih bolje prošao da sam pregazio čoveka, jer, kako je poznato, za sudiju Oliveru Đurić to nisu društveno opsani učinioci.

Imajući u vidu napred navedeno, nadam se da ćete me pozvati, jer bih želeo da ukažem na ovaj nerealan i nepravedan sistem postupanja našeg pravosuđa.

Boris Šćepanović

Dipl.maš.ing.

Sakule