Govoreći otvoreno

Čime se sve bavi Evropska komisija: od istrage Vučićevog kiminalnog režima, do nove istrage o „duvanskoj mafiji" i papine hitne smene hrvatskog kardinala Bozanića

SVE MISIJE EVROPSKE KOMISIJE

Kakve zadatke je režim Aleksandra Vučića dobio od Evropske komisije, šta je ustvari Evropska komisija, zašto su joj ovlaštenja neograničena i zašto je „nadnacionalna", koliko je razjedinjena, zašto obaveštajne i policijske poslova zajedno sa evropskim tužilaštvom EK radi kako treba, a predsednica te gigantske političko-finansijske organizacije, Ursula Fon Der Lajen, diskredituje dobro pripremljene optužnice protiv Aleksandra Vučića lično, ali i svih njegovih ljudi. Zašto je Evropska komisija tražila od Vučića da obnovi uvoz sirove nafte iz Azerbejdžana i kako je on iskoristio tu priliku da se "ubaci" u energetski projekat tri države, traži „malo struje" preko podmorskog kabla u Crnom moru. Kako se Evropska komisija umešala u slučaj obnavljanja istrage o „duvanskoj mafiji" i ubistva novinar Ive Pukanića (u Hrvatskoj) i Duška Jovanovića (u Crnoj gori), a kako je ta ista Evropska komisija, očito u sadejstvu sa Vatikanom, „koordinirala" oko zatiranja pojava klerofašizma u Hrvatskoj.

Nikola Vlahović

Mada u domaćoj javnosti Evropska komisija deluje kao homogena organizacija, na primeru njenog odnosa prema režimu Aleksandra Vučića koji je marioneta i ove institucije i njenih službi, treba reći da pomenuta nadnacionalna institucija sa dugačkim spiskom diskrecionih prava, predstavlja direktnu opasnost po državne interese nekoliko zemalja evropskog kontinenta, ali pre svega po Srbiju.

Režim Aleksandra Vučića potpuno je u rukama te o takve organzacije, kojom i danas, čak i nakon izlaska iz EU, komanduje Velika Britanija. Dolaskom Ursule Fon Der Lajen na čelo EK, stvari su postale mnogostruko teže za ovaj deo Balkana, jer je diktatura bivšeg radikala u Srbiji očigledno procenjena kao korisna zločinačkim idejama mračnih frakcija evropskih institucija.

Ovde je pre svega reč o dva sukobljena pravca delovanja Evropske komisije. Jedna ozbiljno radi na prikupljanju dokaza za debelu optužnicu protiv Aleksandra Vučića i njegove pljačke te kršenja ljudskih prava i zločinačkog udruživanja, a druga, na čelu sa Fon Der Lajen, hoće „još malo" da iskoristi bolesnu Vučićevu diktaturu za „lečenje Srba od Rusa". I, reklo bi se, da taj njen plan funkcioniše, ali u pogrešnim smeru.

Uzgred, da bi bilo razumljivije koliko je jedan patološki tip kakav je Aleksandar Vučić, važan za socijalne i političke eksperimente koje Evropska komisija sprovodi nad Srbijom, valja reći da je baš on bio idealan profil štetočine, toliko potreban destruktivnoj politici ove nadnacionalne organizacije. A, kako izgleda unutrašnja organizacije Evropske komisije, i ko su Vučićevi budući dželati a ko „milosrdni oci" za koje je zdušno radio svih proteklih godina?

Ukratko govoreći Evropska komisija je političko i glavno izvršno telo Evropske unije . Zovu je još i Vlada Evropske unije. Evropska komisija zamišljena je kao telo koje deluje tako da je odlučivanje u njemu nezavisno od volje država članica (dakle ima potpuno nadnacionalni karakter i time predstavlja realnu opasnost za pojedine narode i države sklone da se pozivaju na suverenitet).

Zajedno s Evropskim parlamentom i Većem Evropske unije, čini tri glavne institucije koje vode Evropsku uniju u celini.

Evropska komisija je direktno nadređena svojoj Kriznoj agenciji (obaveštajnog ali i delotnog profila). A, Krizna agencija EK, preko Centra za evropske akcije i Centra za osmatranje, već dugo radi na formiranju organizacije koja bi pomoglo Evropskoj službi za spoljno-političke odnose u formiranju odluka.

Pomenuti Centar za evropske akcije, poznatiji kao SitCen, danas ima najviše stotinu radnika i nalazi se na Kortenber aveniji u centru Brisela i zapošljava tajne agente iz evropskih prestonica.

Na istoj adresi se nalazi Centar za osmatranje. U timu Centra nalazi se smao par desetina vojnih i policijskih specijalaca, koji se biraju na terenu u kriznim područjima širom sveta.

Na samom uglu „Šerleman zgrade" EK u Briselu, nalazi se Krizna agencija u kojoj je dugo bilo zaposleno samo šest profesionalaca. Oni vode internet stranicu koja nudi informacije o blizu stotinu aktivnih konflikata u svetu, dobijajući podatke iz otvorenih izvora i ambasada EK.

Krizna agencija se koristi najboljim naučnim metodama, kao što su statističke analize i visoko-tehnološkim softverima: jedan program skenira TV stanice iz sveta i automatski bira citate ili termine koji su predmet pretrage. Isto to važi i za elektronske portale iz celog sveta.

Već duže vremena adresa te nove institucije nije poznata niti i ko je za nju zadužen. Kao glavni kandidat pojavljivao se bivši britanski diplomata, sada šef SitCen-a Vilijem Šapkot, pre svega zbog dugogodišnjih bliskih odnosa sa evropskim tajnim službama.

Podaci SinCen-a su dostupni svima u EU putem diplomatskih centara i Odbora za politiku i bezbednost (PSC), grupi evropskih diplomata koji se redovno sastaju u Savetu kako bi diskutovali o potencijalnim problemima.

Neke klasifikovane informacije često putuju preko neformalnih kanala između grupe zemalja koje imaju blisku saradnje tajnih službi.

Krajem februara su 23 evropske zemlje uspostavile novu platformu za saradnju svojih tajnih službi: Intelligence College of Europe (ICE). Stav je bio jasan: kada je reč o tajnim službama, Evropljani bi trebalo da postanu nezavisniji od informacija koje im dolaze iz SAD, ali i Rusije ili Kine.

U maju 2019. je ICE službeno formirana u Parizu. Mada su bile pozvane sve zemlje EU, dogovor na zasedanju u Zagrebu 26. februara potpisale su njih 21, plus Velika Britanija i Norveška. Za sada na tom spisku nije Bugarska, Slovačka, Poljska, Luksemburg i Grčka. Zajedno sa Švajcarskom one bi, kako se tvrdi, trebalo da dobiju status fleksibilnog partnerstva.

Koja bi tačno trebalo da bude funkcija nove platforme? Iz potpisanog dokumenta je jasnije šta se ne želi. ICE ne želi da bude platforma za razmenu poverljivih informacija ili za zajedničko planiranje tajnih operacija. ICE je koncipirana kao neobavezujuća platforma u okviru koje bi se tri puta godišnje susretali predstavnici evropskih tajnih službi, političari i eksperti i razmenjivali mišljenja i iskustva na konferencijama i seminarima.

Trebao bi dakle da se podstiče dijalog među ljudima koji rade u tajnim službana i onima koji donose političke odluke. Francuski predsednik Makron nazvao je to "strateška kultura rada tajnih službi".

Ali, ICE nije jedina evropska platforma za saradnju tajnih službi. Još 1969. je osnovan "Klub iz Berna" (Club de Berne) kao mesto za razmenu mišljenja šefova evropskih tajnih službi.

Međutim, u martu ove godine su austrijski i švajcarski novinari otkrili da je polje delovanja tog kluba mnogo šire: otkriveno je da postoje posebne banke podataka i informatički sistemi u kojima su sačuvane ogromne naslage ličnih podataka.

Još 2019. godine, jedan tim Kluba posetio je prostorije austrijske tajne službe i izvršio kontrolu tamošnjih bezbednosnih mera. Skandal koji je usledio nije bio samo u tome da se Austrijanci nisu pridržavali ni najosnovnijih pravila zaštite tajnosti, već pre svega u činjenici da Klub iz Berna uopšte ne sme da preduzima takve kontrole. Isto kao i novi Intelligence College of Evrope nema ni pravnu formu, ni zakonske temelje, a kao neko amorfno nadnacionalno telo ne podleže ni bilo kakvoj demokratskoj kontroli. Tipično za „detaširane stanice" obaveštajnih službi najvećih država: ako dođe do provale, „oni nikad nisu ni postojali".

Unutar EU postoje međutim i službeni oblici saradnje tajnih službi. Uz policijsku službu Europol, od 2003. postoji i Intelligence Analysis Centre (INCTEN) koji je potčinjen službi za inostrane poslove EU. To nije neka "evropska tajna služba", kako se misli, nego isto tako okvir unutar kojeg se razmenjuju i analiziruju informacije pojedinih nacionalnih službi, pa se te analize onda šalju evropskim institucijama. Kako je Evropska unija ugovorima odredila da se pitanjima bezbednosti bave zemlje članice EU, malo je verovatno da će u skoroj budućnosti da bude formirana neka zajednička, evropska tajna služba.

Izvan EU evropske tajne službe sarađuju i u okviru NATO, a anglosaksonske zemlje USA, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland sarađuju u okviru nadgledanja telekomunikacija širom sveta u okviru britansko američkog (UK-USA) saveza, poznatog i pod imenom "Pet očiju" ("five eyes").

Evropska služba za suzbijanje prevara - OLAF (engl. European Anti-Fraud Office, franc. Office européen de lutte antifraude) je uspostavljena 1999 . godine od strane Evropske komisije sa zadatkom suzbijanja prevara, korupcije i drugih nezakonitosti, među ostalom i u institucijama EU , sprovođenjem nezavisnih istražnih postupaka.

Njen osnovni zadatak je da zaštiti finansijske interese Evropske unije , onemogući zloupotrebe u njenim institucijama i narušavanje njenog budžeta . U tom smislu nije čudo što je poseban „departman" policijsko-obaveštajnog krila Saveta Evrope sastavio poveliki dosije o Aleksandru Vučiću i njegovoj razbojničkoj družini u Srbiji i van nje i predao ga predsednici Ursuli Fon Der Lajen, koja istovremeno radi nešto suprotno: produžava Vučiću mandat zbog njegove izdašne ponude naoružanja i opreme za režim u Kijevu, koju srpska namenska industrija proizvodi, a neonacistička strast ove opake žene ne visokom položaju, obilato koristi.

Na poslednjem ažuriranom spisku zemalja koje su „kriminalizovane", Vučićeva Srbija i dalje predstavlja Alibabinu pećinu, a Vučić je „viđen" kao zreo kandidat za evropskog tužioca koji sedi i čeka da preda rezultate dugogodišnje istrage nadležnom sudu. Koji će to sud biti, javnost će saznati uskoro, ali nema nikakve dileme da će mnogi njegovi fanatični pratiocu doživeti težak udarac, jer mu se sprema „privođenje pravdi".

Evropska komisija pod vođstvom Ursule Fon Der Lajen upletena je i u plan da Srbija nastavi sa uvozom sirove nafte preko Hrvatske (JANAF) što je bilo privremeno suspendovano od prošle godine. Da bi uspeo plan o otvaranju „koridora za sirovu naftu" toliko potrebnog Srbiji, Vučić je moro da pošalje delegacija iz Beograda da se pokloni članovima hrvatske vlade, koja je za tu predstavu odabrala koncertnu dvoranu „Lisinski". Baš na tom mestu je uoči 1. maja 2023. došla i kompletna delegacija „hrvatskih Srba", kojom prilikom je Ana Brnabić nekim čudom tečno pročitala tekst koji je napisala neka veštija ruka, u kome se pozivaju i Hrvati i Srbi na „uspostavljanje normalnih odnosa", pa je rečeno da smo, eto, dva slična i tako reći ista naroda, koji treba da sarađuju i gledaju u budućnost, jer smo „mali" kad se poredimo sa ostatkom sveta.

Kad je za govornicu izašao Andrej Plenković, mogući kandidat za funkcionera NATO pakta u Briselu, prvo što je pomenuo bio je spisak „obaveza Srbije" koje ona treba da ispuni, završno sa „plaćanjem ratne štete". Izvori ovog magazina imali su uvid u dokument Evropske komisije, kojim je Hrvatska praktično dobila status „tutora" nad Srbijom tokom savladavanja poglavlja o pridruživanju Evropskoj uniji. A, to znači novi niz poniženja koje je Vučićeva diktatura „podarila" građanima Srbije.

Drugi očajnički potez koji povlači Vučićev režim je došao opet na inicijativu Evropske komisije, a u pitanju je bio uvoz gasa iz Azerbejdžana. To bi trebalo u političkom smislu da bude provokacija prema Rusiji, jer se Vučićev režim sasvim stavio u službu evroatlanske koalicije.

Međutim, ima i gore od toga: nesrećni srpski diktator, samo što nije pao na kolena pred predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim u Bakuu, moleći ga da udeli njegovom režimu malo struje iz kabla koja ći iz Azerbejdžana ići ispod Crnog mora i dolaziti do Rumunije i Mađarske!

Neverovatno, čak i u okolnostima kad su svi krivci za slom Kolubare i celokupnog EPS sistema na slobodi, pa još i unapređeni sa nekim funkcijama, Vučić postavlja navodno velikog stručnjaka, Dubravku Đedović Negre na funkciju predsednika upravnog odbora EPS, a pomenutu bandu zadržava, kako bi valjda bili odbor za doček Norvežanima kao novim gospodarima srpske elektroprivrede.

Evropska komisija se pobrinula da pokrene i pitanja nekih ubistava i slučaja „duvanske mafije". Naime, u pitanju je uputstvo Evropske komisije o borbi protiv organizovanog kriminala, a tiče se Crne Gore, Hrvatske i Srbije u jednom vrlo mračnom periodu ne tako davne prolosti.

Inicijativa je došla iz kabineta premjera tehničke vlade Crne Gore Dritana Abazovića, koji je ponovo izjavio da iza ubistava Iva Pukanića i Duška Jovanovića stoji duvanska mafija, te je naveo da svi znaju ko joj je bio na čelu i ko je zaradio milijarde od duvanskog posla. Ova njegova izjava za medije koja je očito uznemirila barem dvojicu autokrata na ovon delu Balkana, važna je jer je jedno krilo Evropske komisije bilo isprovocirano izložbom o Stepincu u instirtucijama Evropske unije. Evo šta je Abazović u vezi sa tim rekao:

„Nemam dileme da je duvanska mafija ubila Ivu Pukanića, kao i Duška Jovanovića i još neke. Sva ta ubistva zaista treba rasvijetliti. Spremni smo sarađivati sa hrvatskim državnim organima. Ovdje je problem što su to još uvijek tabu teme i niko ih ne želi otvoriti. Htio sam otvoriti temu ubistva Duška Jovanovića, ali nailazite samo na opstrukciju. Ljudi govore kako je prošlo mnogo godina, da nema dokaza, da je tada bila drugačija tehnologija, stalno se vade na neke stvari, ali lično mislim da ta ubistva mogu riješiti samo ljudi koji bi svjedočili vezano za ta događanja o kojima imaju saznanja i da bi se tada otvorio veliki mozaik.

Je li to vrijeme došlo, ne znam, ali tvrdim da iza ubistva Pukanića i našeg Jovanovića, urednika Dana, stoji duvanska mafija, a ko je to tada bio, svima je jasno. Ne mogu tvrditi da ćemo doći do nekog pisanog traga jer onaj ko je naručio ubistvo nije to napisao. Ko je bio duvanska mafija i ko joj je bio na čelu, svima je jasno. Ko je napravio milijarde od duvanskog posla, svakome je jasno, jasno je svim građanima, samo nije jasno nadležnim organima.

Nije jasno kako neko ima stotine miliona dolara u nekretninama i na računima u stranim bankama, a ije otkrio mikročip niti je bio neki inovator niti se ima čime pohvaliti u svojoj karijeri, da je nešto napravio. Razgovarao sam na tu temu s tužiteljima i ljudima iz policije, ali naravno bez dokaza je teško optužiti ljude za najgore kriminalno djelo. Pozivam državne organe u Hrvatskoj da ponovno otvorimo tu temu i možda dođemo do nekih rezultata. Govorimo o medijskim slobodama, a ubijeni su glavni urednici pojedinih novina. Ova duvanska mafija determinisala je političke procese. Bivša struktura mogla je govoriti samo o nacionalizmu, a ne o borbi protiv korupcije i kriminala čiji su bili zaštitnici. Uvijek su govorili kako bi nam, da ih nije bilo, uzeli državu, crkvu u Leskovcu. Ponavljam, možda nikada nećemo doći do dokaza, ali moj lični stav i uvjerenje je da je sve te ljude ubila duvanska mafija. A ko je na čelu duvanske mafije, znaju svi u Crnoj Gori, a siguran sam i u Hrvatskoj. Kao građanin govorim da bih bio iznenađen da ruka pravde zaobiđe Đukanovića. Otkad je u Crnoj Gori počeo parlamentarni život, vlast je prvi put smijenjena 2020. godine. To nije kao u zemljama regije gdje su se vlade mijenjale. Neke su trajale duže, neke kraće. Niko na ovom svijetu ne može mi objasniti da je to rađeno bez pokroviteljstva politike koja je tada bila.

Hoće li to voditi do ključnog čovjeka koji je bio na čelu svih političkih procesa, ali i na čelu javne administracije sedam puta u tih 30 godina, u ovom trenutku ne mogu reći. Mogu samo iznijeti neki svoj lični stav da bih bio iznenađen da njega ta ruka pravde zaobiđe. Govorim to kao građanin, a ne kao premijer.

Bio bih zaista iznenađen da se ne utvrdi nikakva odgovornost koja stigne do svih ljudi okolo, mnogih koji su bili jako visoko pozicionirani u sistemu čelnog čovjeka koji je sve te ljude postavljao i koji su radili po njegovom nalogu u zemlji koja je bila prilično autoritarno određena i u kojoj je funkcionisao sistem vođe. Šta će se dogoditi u budućnosti, ne želim u to ulaziti. To nije lov na vještice. Puno ružnih stvari dogodilo se u proteklih 30 godina i za to neko mora odgovarati i to od nas traže građani".

Ova izjava D. Abazovića našla se na svim sastancima Intelligence Analysis Centre (INCTEN) koji je potčinjen službi za inostrane poslove EU ali pre svega Evropskoj komisiji.

Ali, ni to nije sve, jer se Evropska komisija našla u „koordinaciji" sa intervencijom Pape Franciska, koji je diskretnom ali odlučnom porukom preko svog izaslanika, hitno smenio dosadašnjeg kardinala Bozanića i omogućio mu da to u medijima nazove „dobrovoljno povlačenje". Odmah, u vezi sa tim, Evropska komisija je zahtevala da se „Hrvatske delegacije kompletiraju" i odu na komemoraciju u Jasenovca, što se i desilo i to na način koji nikada ranije nije: prvi put nakon trideset godina spomenuto je da su Srbi bili većinske žrtve toga nesagledivog zločina.

A, za javnost je sve počelo kad je Apostolska nuncijatura u Hrvatskoj i „imala čast obavestiti da je Sveti Otac prihvatio odricanje nadbiskupa kard. Josipa Bozanića od pastoralne uprave Zagrebačke nadbiskupije. Njega će naslediti mons. Dražen Kutleša, dosadašnji nadbiskup koadjutor iste nadbiskupije".

Navedeno saopštenje nije objavljeno na sajtu Hrvatske biskupske konferencije.

Splitsko-makarski nadbiskup i predsednik Hrvatske biskupske konferencije (HBK) Dražen Kutleša još u februaru je imenovan za nadbiskupa koadjutora Zagrebačke nadbiskupije, a time i za naslednika kardinala Josipa Bozanića.

Kako piše Jutarnji, Kutleša, koji je prošlog oktobra izabran za novog predsednika HBK na petogodišnji mandat, trebalo je da nasledi 73 godine starog Bozanića kada napuni 75 godina.

Prema izveštajima medija, papa Francisko ga je imenovao za nadbiskupa koadjutora nakon procesa poverljivog ispitivanja kandidata koji odlaze u Rim, gde ih papa na kraju odobrava i potvrđuje. Za nadbiskupa splitsko-makarskog izabran je 11. jula 2020. godine, a u službu je stupio 13. maja 2022. godine.

Izvori iz Rima tvrde da je papa Francisko u mladosti bio kao sveštenik i nadbiskup u Buenos Airesu (Argentina) i uglavnom se susretao sa Hrvatima koji su došli u Argentinu kao pripadnici ustaškog režima bežeći zbog zločina koje su počinili i zbog saradnje sa nacistima.

Verba volant, scripta manent - Reči lete, ono što je napisano ostaje. Znao je za tu latinsku izreku i zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac dok je papi Piju XII pisao pisma koja danas pokazuju da je bio upoznat sa time šta se dešava Srbima i Jevrejima u NDH. I ne samo da je bio upoznat, već da je, današnjim rečnikom rečeno, podstrekivao na etničko čišćenje.

Bura se u hrvatskoj javnosti digla nakon što su objavljeni delovi samo dva Stepinčeva pisma i jednog odgovora iz Vatikana iz 1941. godine. Šta bi se tek dogodilo da je objavljen i ostatak prepiske dvojice crkvenih velikodostojnika, a koja javnosti još nije dostupna, jer Vatikan je tek pre godinu dana odlučio da otvori arhive.

Kakve bi reakcije bile ako bi javnost videla i Stepinčevo pismo iz maja 1943. godine čiji bi sadržaj, kako se ranije spekulisalo, bacio novo svetlo na njegov lik. A u tome bi, kako se pretpostavlja, mogao da pomogne i sadržaj čak 30 priloga koji su pratili prepisku Stepinca i Pija XII.

Jedan od neobjavljenih aneksa, kako se pretpostavlja, sadrži i informaciju da je na prostoru NDH u katoličku veru prevedeno čak 224.000 pravoslavaca.

Svoje obraćanje papi Stepinac završava rečima: "Na kraju, potpuno iskren, mogu primijetiti da u krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju. Ratni ministar (Slavko Kvaternik) mi je apsolutno garantirao: ili će Hrvatska biti katolička zemlja, ili neka nestane."

Nije daleko dan kad će ovakve i slične protivrečne akcije Evropske komisije pokazati kako i koliko je sa stvarnošću u konfliktu ta nadnacionalna organizacija kojom danas upravljaju ozbiljne interesne grupe iz Evrope ali i na globalnom nivou. Radi se o akutnom stanju Evropske unije, čije političko krilo pravi veliku štetu toj zajednici, a sa druge strane, radi se i o onom obaveštajno-policijskom koje se bavi istragom pljačke, korupcije i organizovanog kriminala u zemljama članicama i zemljama kandidatima za članstvo.

To je danas EU: jedna strana te zajednice radi po pozitivnim propisima, ali vrhom rukovodi jedna druga kontrabanda, koja ima samo jedan cilj, da sačuva moć i kapital.