https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Pogledi

Slom sujetnog sado-mazohiste i pobuna protiv decenije ludila

PAD U DIREKTNOM PRENOSU

U momentu kad Srbija ustaje protiv deset godina manijakalne vladavine jednog čoveka, važno je pogledati u „već viđeno": način kako A. Vučić proganja, hapsi i zatvara novinare i sve ljude koji slobodno misle svojom glavom, isti je ili vrlo sličan načinu na koji je završio svoju vladavinu Slobodan Milošević. Ovaj današnji „recidiv" toga režima, žilavo se bori da sačuva opljačkano, da sačuva fotelje, funkcije, privlegije i uopšte, jedan ugodan život, gde niko ne pita „koliko košta", gde se svi kurvaju kao u fancuskom bordelu, gde se živi kao u Rimu pred propast, „do daske" i na račun zgažene Srbije. Glavni urednik ove novine danas je sužanj u Vučićevom zatvoru, a sutra bi moglo biti obrnuto. Točak događaja u istoriji beznađa često je znao da krene takvim pravcem.

Luka Mitrović

Sudbina Aleksandra Vučića bila je određena još u ranoj mladosti: sve ga je vuklo prema televizijskim kamerama! A, kako stoje stvari, očekuje se konačan pad njegovog režima u direktom prenosu! Bilo bi neke kosmičke pravde da se to baš tako desi. Opsednut TV nastupima, zaslužio je da mu ta otrovna privlačnost direktnog prenosa predodredi i sudbinu, tako tipičnu za sve diktatore.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u Beogradu već godinama dobija prijave protiv osoba koje na društvenim mrežama psuju, vređaju i prete liku i delu Aleksandra Vučića.

Još se nije desilo da je Tužilaštvo za takozvani visokotehnološki kriminal podiglo optužnicu protiv Aleksandra Vučića i njegovih pomagača, zbog dugogodišnjeg, sistematskog maltretiranja, pretnji i podmetanja od strane njegove armije plaćenih „botova", zaduženih da šire mržnju prema svakome ko drukčije misli i deluje od samozvanog „vođe".

A, da je to Tužilaštvo ozbiljno, a ne Vučićevo, ono bi se bavilo njegovom mafijom koja godinama već širi opasnu industriju laži, bolesnih podmetanja, kompromitacija nepodobnih, pa i poziva na fizičku likvidaciju. Ukratko, što se Vučićevog režima tiče: ispravno je da on preti, proganja, zatvara i ubija, a nije ispravno kad se neko usudi da pozove na samoodbranu, kako je što je to uradio glavni i odgovorni urednik ovog magazina, čovek koji je utamničen po izričitoj želji pomenutog diktatora. Nije mu bilo dovoljno što je njegov kum Nikola Petrović raznim „slap tužbama" godinama terorisao glavnog i odgovornog urednika ovog magazina, zbog pisanja i iznošenje činjenica o njihovim megalomanskim pljačkama državne imovine i što je njemu, njegovim kolega urednicima, novinarima i saradnicima, pretio na svaki način, nego je na kraju odlučio da ga utamniči.

Ovakav scenario sopstvene propasti mogao je da napiše samo diktator sa ograničenim umom, frustriran, iskompleksiran, prestrašen a vlastohlepan i nemoćan da „povuče ručnu". Zatvaranjem novinara, počinjao je i završavao svaki diktatorski, nedemokratski i kriminalni režim na svetu.

Izvesnog Konstantina Katića, 2021. godine, režim Aleksandra Vučića (takozvani „radnici" BIA) maltretirali su i mučili duže od četiri sata, zbog sumnje da je na društvenoj mreži Twitter „javno vređao predsednika Srbije Aleksandra Vučića". Tako je javnost u Srbiji konačno saznala da su svi državni resursi, uključujući i tajne i javne, uključeni u sprečavanje napada na lik i delo „nedodirljivog", uprkos tome što još od vremena Josipa Broza Tita ne postoji zakon o zaštiti „lika i dela" ovakvih samozaljubljenih imperatora.

Strah koji je Aleksandar Vučić planski širio preko svojih službi, ostavio je traga kod građana naviklih da se ne suprotstavljaju silnicima, sve dok „ne dogori do nokata". Svi novinari u Srbiji koji su ikada išta kritički pisali i govorili o Aleksandru Vučiću, bili su predmet „opservacije" njegovih službi. Što kroz praćenje i prisluškivanje, što kroz pokušaje vrbovanja, a onda, ako drukčije nije išlo, kroz pretnje, ucene, pa na kraju prebijanje, podmetanje svakovrsnih gadosti, šikaniranje čitavih porodica, „elegantno" otimanje poslova, radnih mesta, pa i sistematski progon (zbog čega je za deset godina iz Srbije „nestalo" najmanje pola miliona ljudi.

Događaji će ga ipak preteći: Vučić više ne može da odbrani svoju siledžijsku tvorevinu. Jer su njegove siledžije zajedno sa njim mali u odnosu na besnu masu koja nema više šta da izgubi.

Danas svaki drugi natpis na pomenutoj društvenoj mreži Twitter (uzeto kao pojednačni primer) završava kao krivična prijava na pisarnici Tužilaštva za viskotehnološki kriminal, a tamošnji tužioci ne mogu da se izbore sa tolikom količnom predistražnih radnji, iako je jasno da se u većini slučajeva radi o građanskom buntu koji svako može da izrazi u javnom prostoru. A, takozvane društvene mreže jesu javni prostor, ili, ako ih se tretira kao privatno vlasništvo Ilona Maska, onda je to adresa na koju srpsko Tužilaštvo za tehnološki kriminal može da se obrati. A, njega će to zaista duboko dirnuti.

Tragikomedija Vučićevih tajnih službi je to što se bave natpisima na Twiteru i prate i progone neke korisnike koji su nešto napisali, a to nije ugrožavanje ničije sigurnosti. Postoje za to, eventualno, privatne tužbe. Za sujetne, iskompleksirane i osvetoljubive mizerije, kakav je odlazeći diktator.

Prema godišnjem izveštaju Republičkog javnog tužilaštva (nekim čudom dostupnog), Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal u 2020. godini zavelo je ukupno 4.769 predmeta, a ta se brojka drastično povećavala sve do ove 2023. Kako je Vučić postajao nervozniji i opasniji po okolinu, pa na kraju i samog sebe i režim koji je stvorio, fokus njegove agresije usmeravan je upravo na Internet, tamo gde je mislio da je njegov pomagač i „medijski savetnik" iz Izraela, najmoćniji. Pa ipak, ispostavilo se da je „mreža" svačija. Ako je godinama radio na tome da ugasi ovaj magazin (istina, radile su to autokrate i tajkuni i pre njega), morao je nešto da nauči (a nije!): slobodu govora, izražavanja javnog mišljenja, nije izmislio neki njegov zamišljeni neprijatelj nego Atina, stara Grčka! Pa je kasnije kroz Rimsko pravo do današnjih dana, ta borba za slobodu govora opstala i postala temelj zdravog društva.

Aleksandar Vučić je čovek koji ne može ni jednu jedinu kritičku reč da čuje, odmah počinje da besni i da preti, a to može biti samo manifestacija teške duševne bolesti, dubokih kompleksa iz „formativnog" perioda i „nenamirenih računa" sa svojim bližnjim i svojim odrastanjem koje se nikad nije desilo.

Progon ljudi koji su digli svoj glas protiv Vučićeve diktature, vidljiv je i na ulici i na društvenim mrežama. Najveći broj predmeta u pomenutom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal tiče se krivičnog dela „ugrožavanja sigurnosti" a radi se isključivo o predmetima kritikovanja i izražavanja besa prema državnim funkcionerima, među kojima je i Aleksandar Vučić.

Sa druge strane, na televizijama koje su direktno u službi Aleksandra Vučića, emituje se godinama najogavniji „program" gde defiluju „ugledni ljudi" organizovanog kriminala, osuđeni i neosuđeni ratni zločinci, mentalno nestabilne ličnosti, ratni huškači, ulični (režimski) batinaši i sličan „folklor" zaodenut u navodno „patriotsku" formu, sa kojom u naprednjačko radikalskoj Srbiji, sve može da prođe kao opravdano. Pa i poziv na prebijanje, progon i zatvaranje slobodumnih ljudi.

Francuski list Sid-Uest (Le Sud-Ouest) 18. maja 2023. godine, povodom masovnih ubistava i Vučićevih TV kanala sa najprimitivnijim „rijaliti" programima, piše o tome kako se u duhu Vučićeve Srbije, u takve TV programe pojavljuju osobe „poznate po svom besmislenom nasilju". List se bavi i opisom „miljea" iz koga je nastala Vučićeva stranka i sledbenici te stranke, koji izgledaju i deluju onako kako Vučić zamišlja sebe, kao „idealnog Baju", navodno opasnog i moćnog.

Naime, Sid-Uest (Le Sud-Ouest) piše da su Vučiću danas bliske one „mafijaške grupe su preuzele kontrolu nad velikim sektorima privrede tokom ratova koji su doveli do raspada Jugoslavije kada su teške sankcije Zapada primorale ljude da kupuju osnovne životne namirnice na crnom tržištu". A, list opisuje i širom otvorena vrata Vučićevog režima njegovih i režimskih medija za ljude sa društvenog dna nekadašnje države:

„Gangsteri i paravojne jedinice su se obogatile tokom godina sukoba, učvršćujući vezu između ekonomskog uspeha i organizovanog kriminala. Sa rijaliti programom na televiziji, mafijaški načini života prodiru u svaki dom gde se vulgarno ponašanje predstavlja kao spektakl. Pažljivo se biraju učesnici sa psihološkim problemima i kriminalnom pozadinom, dobro znajući kako će teći program".

Tu Vučićevu „televizijsku Srbiju", koju on svakodnevno koristi kao „spasilac", „pomiritelj", „stručnjak za sve oblasti života" i već kako mu padne na pamet da se lažno predstavi, više niko ne može da gleda. Kao uostalom ni njega. Zapadna štampa uveliko piše o ovom balkanskom diktatoru i „ambijentu" koji je stvorio, a koji rečito govori da mu je došao kraj.

Pomenuta francuska novina piše između ostalog o Vučiću i ovo: „Predsednik nikada nije odustao od kontroverze. Sa svojom strankom redovno optužuje svoje političke protivnike i strane rivale da su đubrad, lopovi i pedofili.", te da to ponavlja i u Parlamentu.

Ovih dana, počeli su neki poznati ljudi da reaguju na njegovu drsku i bahatu naviku da „diriguje" svačijim životom. Iz Patrijaršije SPC, čak pet vladika je odbilo da ode sa patrijarhom Porfirijem „na poklonjenje" kod Vučića: Vladika Grigorije,Vladika Metodije Vladika Maksim,Vladika Hrizostom i Vladika Jefrem.

Novak Đoković ukinuo svoj teniski centar u Beogradu bez objašnjenja, a njegova supruga istog dana javno podržala proteste protiv Vučićevog režima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane