https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Iščekivanje

Uoči konačnog raspleta: kako je Aleksandar Vučić potrošio sve svoje mandate

NEKA NAROD ODLUČI

Pozivajući nedavno članove svoje stranke da potpisima zatraže referendum kojim bi sebi omogućio još četiri godine „mira i prosperiteta" (za koga?), odlazeći diktator je skoru uskliknuo: neka narod odluči! Ako je to bilanjegova iskrena želja, da narod odluči, sve govori da će mu se ispuniti brže nego što je očekivao. Ali, ne i kako je očekivao. Jer su ogorčenost i opravdani bes građana zbog decenije opšte ludnice u koju je pretvorio Srbiju, ali i zbog kriminalizacije društva, pljački, prevara, tajnih poslova, lažnih diploma, lažnih ugovora, lažnih stručnjaka, lažnih ekonomskih uspeha, pa konačno i svakodnevnih lažnih informacija, dostigli vrhunac. Kap je prelila čašu.

Nikola Vlahović

U momentu kad je čitav razvijeni svet bio u panici pred nastupajućom krizom usled rata u Ukrajini, desio se i bankrot američke Silicon Valley Bank, a akcije banaka u Evropi otišle su u minus i do 25 odsto te je mnogim bankama stopirana trgovina na berzama, a investitori širom sveta su bili paralisani zatečenim stanjem. Izbila je i kriza, tako reći kolaps najveće švajcarske banke "Credit Suisse" (otvorene su i brojne afere, otkriveni tajni multimilionski računi korumpiranih ličnosti iz političkog establišmenta Evrope i sveta, a među njima i Vučićevi direktori javnih preduzeća, ministri, guvernerka NBS i mnogi drugi). „Credit Suisse" pao je odmah za 20 odsto, sa tendencijom daljeg pada, a najveći akcionari banke rekli su da više neće „sipati novac u nju".

ovome se, takođe uznemireno, oglasila i Švajcarska centralna banka, koja je saopštila da je spremna da pruži finansijsku podršku banci "Credit Suisse", ako bude potrebno. U jeku te i takve krize, dolazi i izjava prvog čoveka najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama Blackrock, Lerija Finka, koji je „ujedao" od nervoze zbog nestabilnost i nejasnoća koje prate američko bankarsko tržište od potpunog sloma.

Polovinom maja meseca 2023. godine, ministarka finansija SAD, Dženet Jelen, upozorila je vladu SAD i predsednika Bajdena, „da Amerika od 1. juna može da ostane bez gotovine".

Mnogo ranije, na samom početku nove globalne krize, veće i teže sagledive od one iz 2008. godine, negde na Balkanu, u višestruko opljačkanoj, poniženoj, siromašnoj i institucionalno nepostojećoj Srbiji, oglasio se Samodržac, diktator koji punu deceniju teroriše ovu državu na sve perverznije načine, pa čak i samom svojom pojavom, 24 sata dnevno, na svim TV kanalima. U okolnostima kad je čitav uhvaćen u zastrašujući koloplet dugova, nerešenih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, kad najveće banke padaju, kad fondovi presušuju, kad lanac svetske distribucije hrane i energenata usporava i sasvim prestaje, jedan autokrata u Srbiji slavi svoje „ekonomske uspehe".

Evo šta je Aleksandar Vučić govorio th dana (a govori i danas, kad god mu se hoće):

„Devizne rezerve su na istorijskom maksimumu, rezerve zlata su najveće u istoriji, nikakvih problema nema. Naše banke su sigurne, razmišljamo da povećamo depozite. Srbija ima 546 milijardi evra na računu trenutno. Imamo dovoljno para za sve, uradili smo sve. Nabavićemo so, i da radimo na tome da kupimo đubrivo. Svega imamo dovoljno u našoj zemlji, nikakvih problema neće biti.

Ljudi, slobodno trošite novac! Pa svuda je inflacija pojela plate i penzije, osim u Srbiji!

Naše banke su sigurne čak razmišljamo o tome da zajedno sa osiguranjem depozita povećamo garancije države za depozite u bankama sa 50 na 100.000 evra. Ali o tom po tom. U narednih mesec dana donećemo odluku po tom pitanju. Dovoljno para imamo za sve! Uradili smo veliku stvar. Nabavićemo novih pet miliona kilograma soli jer to je jedino šta ne proizvodimo od namirnica u Srbiji. Vlada Srbije planira da nabavi 40.000 MPK đubriva i oko 50.000 tona uree kako bi bila sposobna da u slučaju potrebe interveniše na tržištu."

Ali, iza njegovih ludih, najluđih i potpuno bolesnih izjava o svemu i svačemu, stoji jedna strategija onih koji su „instalirali" ovakvu suludu osobu čiji zdravstveni karton nikada nije bio dostupan javnost Srbije ili barem nadležnoj skupštinskoj komisiji. Jer, reč je o predsedniku države i čoveku koji istovremeno, samovoljno, vrši sve druge dužnosti, pa i dužnost predsednika vlade i ministra spoljnih poslova, razume se u finansije, vremenske prilike, biologiju, poljoprovredu i stočarstvo, energetski sektor, medicinu i prosvetu. Samo ove činjenice bile bi dovoljne da bude podvrgnut ozbiljnom posmatranju i udaljenju sa mesta „svemogućeg", ali...

Strategija o kojoj je reč, a koju je Zapad zdušno prihvatio, podrazumevala je mnogo pre 2012. godine, da „zahvalna budala" ili „korisni idiot" bude na čelu Srbije, a ne neko ko bi temeljno krenuo u čišćenje države od taloga boljševizma, od ubilačke radijacije liberalnog kapitalizma, od kriminalnih gangova, od ideja da Srbija „nema kapacitet" za normalan život.

I, zaista, niko bolje ovakav zločinački „opus" nije mogao da izvede osim jednog neizlečivog radikala, čiji su „mokri snovi" negde na Zapadu, a oznojene gaće ipak u Centralnoj otadžbinskoj upravi Srpske radikalne stranke i njenih naprednjačkih derivata.

Konačno, evo i poente, zapravo svih razloga zbog kojih je Aleksandru Vučiću Zapad dozvolio da divlja po Srbiji nekažnjeno: 06. i 07. oktobra prošle, 2022. godine, održan je sastanak evropskih političkih lidera u Pragu, glavnom gradu Češke, koji je imao samo jedan cilj, da se aktivira i formalno ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice. Radilo se o jednoj staroj američkoj ideji, kojoj Evropska unija nikada nije bila po volji kao nezavisni veliki ekonomski entitet, sa velikim uticajem na globalna pitanja (što takođe nijedna vlada SAD nije mogla da podnese).

Da postoji ideja za stvaranje ovakve organizacije, javnost je saznala još u junu 2022. U njemu je doslovno pisalo da Srbija neće moći da postane članica EPZ ukoliko ne uvede sankcije Rusiji. Tako se razotkrio i smisao velikog tapšanja po Vučićevom sagnutom ramenu, grljenje i ispijanje vina u podrumima državnih institucija francuske prestonice i ljubazne reči koje mu je Makron ponavljao („mon ami Alexander" i slično).

Umesto bilo kakve reakcije ili čak (što da ne) napuštanja ovog skupa, Vučić je učestvovao u radu ovog skupa kao da u tom „papiru" ništa o Srbiji ne piše, pa je na sastanku još uvek nepostojeće Makronove (američke) Evropske političke zajednice, razgovarao o ratu u Ukrajini i njegovim posledicama po Evropu. Ali, glavno je tek dolazilo...

Na sastanku ove fantomske grupe, posebna pažnja posvećena je energetskoj situaciji u Evropi i o tome kako se države pripremaju „za predstojeću zimu", a govorilo se i o posledicima rata u Ukrajini i ekonomskoj situaciji, rastućoj inflaciji i načinu kako se države mogu povezati kako bi prevazišle ove izazove. Od Vučića se javno tražilo da obrazloži zbog čega Srbija još uvek nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i koji su sad razlozi za to što još uvek nije uvela sankcije Rusiji. U međuvremenu, van sastanaka, Vučić se žalio na „pritiske" sa Istoka, ali i iz same Srbije, da su mu „ruke vezane" i slično, pa su pali i prvi dogovori o tome da Norveška preuzme energetsku politiku u Srbiji, kako bi ga „rasteretili" barem energetskog pitanja. Tako je čovek koji je doslovno uništio EPS i pripadajuće delove sistema, angažujući lopove i diletante, od kuma Nikole Petrovića i odvajanja i privatizacije Elektromreže Srbije iz Elektroprivrede Srbije, pa sve do postavljanja jednog običnog vlasnika pečenjare na funkciju direktora tog za Srbiju ključnog privrednog kompleksa.

Još ranije, u vreme dok je bio „samo" predsednik Vlade Srbije, zabeleženi su Vučićevi „hitovi", sve ono što ga je kao dvorsku budalu pred liderima EU i SAD preporučivalo, pa je govorio o "istorijskom uspehu" Vlade Srbije, „prvi put u istoriji", „nikad dosad", „bez presedana", „najhrabriji", "najbolji", "nikad ranije" i slično.

Mala hronologija svakodnevnog ludila ovog drskog sociopate sa početka njegove diktature, jasno je govorila sa kim Srbija ima posla:

„Gotovo niko ne dočeka ovakav dan koji sam ja dočekao, da posle 20 godina, lista koju sam vodio ima najbolji rezultat u istoriji višepartijskog sistema u Srbiji." (16. 3. 2014.)

„Rokove koje smo sebi dali u potpunosti ćemo ispuniti, to će biti najbrže sastavljena vlada od 1993." (14. 4. 2014.)

„Biće to najduži ekspoze od svih dosadašnjih, da narod vidi šta je naše nasleđe, sa čim se suočavamo i sa čim moramo da se izborimo."

15. 4. 2014.

„Ova vlada uživa snažnu podršku ovog parlamenta, gotovo bez presedana u modernoj srpskoj političkoj istoriji."

27. 4. 2014.

„Kompanija Air Serbia ove godine će prvi put u istoriji zaraditi novac i neće ga tražiti od države, a do kraja 2015. godine uspostaviće letove za SAD."

29. 4. 2014.

„Ovo (poplave) su najveća katastrofa koja se ne pamti u istoriji Srbije."

15. 5. 2014.

„Srbija prvi put u istoriji ima veću trgovinsku razmenu sa Austrijom od Hrvatske. Srbija je po prvi put postala najveća ekonomija na zapadnom Balkanu."

4. 6. 2014.

„Srbija i ja, kao premijer, možemo prvi put u našoj istoriji bez okolišanja reći da želimo Nemačku za saveznika."

11. 6. 2014.

„Ovo što sada radimo najhrabriji je potez u srpskoj istoriji, taj napor da se zemlja, posle mnogo decenija, isceli i postane uređena i normalna."

7. 10. 2014.

„Mi imamo izraženiju makroekonomsku stabilnost nego što smo je imali gotovo ikada u savremenoj političkoj istoriji."

24. 10. 2014.

„Po prvi put u savremenoj istoriji Srbije nemamo povećanje broja nezaposlenih, već imamo pad nezaposlenih."

24. 10. 2014.

„Nisam nasmejan zato što mi je lako da preduzimam najnepopularnije mjere u istoriji Srbije, najteže mere u istoriji Srbije."

24. 10. 2014.

„Nažalost, uradili smo mnogo više od sedam stvari po prvi put u savremenoj srpskoj političkoj istoriji. Ne jedna, ne sedam, bilo ih je 10, 20. Čudi me da sam to rekao samo sedam puta, i na to sam ponosan."

24. 10. 2014.

„Nikada u svojoj istoriji nismo imali tako dobre uslove zaduživanja."

24. 10. 2014.

„Više smo uzeli na PDV sada nego u istoriji, čak 42,5 milijarde dinara za oktobar mesec."

3. 11. 2014.

„Imali smo više spoljnopolitičkih aktivnosti nego Josip Broz u najboljih pet godina velike Jugoslavije."

14. 12. 2014.

„Želim da ljudi u Srbiji znaju, ovo je prvi budžet u savremenoj istoriji Srbije gde su nam nominalni rashodi niži u odnosu na prethodnu godinu."

22. 12. 2014.

„Mislim da ćemo dobiti najveću cenu u istoriji koju je Telekom Srbije mogao da dobije."

27. 12. 2014.

„Imali smo čvrstu politiku očuvanja suvereniteta Srbije, poštovali smo sebe, ali smo bili pouzdan partner. Srbija je u savremenoj istoriji najpoštovanija u Evropi i svetu."

27. 12. 2014.

„Za osam meseci, koliko sam na čelu Vlade, sastao sam se sa 31 premijerom, što je više nego najaktivniji premijer u istoriji Srbije za pet godina."

27. 12. 2014.

„Upravo teškim merama, koje je Vlada preduzela, a koje se po prvi put u istoriji Srbije sprovode, pokazuje da se Srbija promenila, i da radom može da menja sebe i budućnost."

29. 1. 2015.

„Za dva dana biću prvi srpski premijer koji će posetiti Švedsku. Nikada srpski premijer nije dobio poziv iz Švedske da je poseti."

30. 1. 2015.

„Naša zemlja je prvi put u modernoj istoriji u prva dva meseca ove godine ostvarila suficit od milijardu i 895 miliona dinara."

3. 3. 2015.

„Ponosan sam na aranžman sa MMF-om, Srbija prvi put u istoriji nema deficit!"

25. 2. 2015.

„Srbija će prvi put u istoriji platiti izgradnju deonice autoputa od Levosoja do Srpske kuće duge deset kilometara sredstvima iz budžeta."

28. 5. 2015.

„Nema razloga za rebalans budžeta, može da se dogodi da ovo bude prva godina u historiji Srbije kada neće biti rebalansa budžeta."

29. 7. 2015.

Danas, u maju mesecu 2023. godine, dok se Srbija masovno diže na noge protiv njegovog režima, ne samo u Beogradu nego u svim gradovima u kojima je posejao „seme zla" i duboke podele, zaveo strahovladu i kriminalizaciju društva, on lično i njegov režim raspadaju sa u svakom delu te trule građevine. U Loznici, na primer, gde je narod već ogorčen zbog njegove brutalne kampanje za potrebe zloglasne multinacionalne rudarske kompanije Rio Tinto, bes i osvetničko raspoloženje vidljivo je i među poljoprivrednicima protiv kojih je njegova vlada sistematski radila svih proteklih godina (tajkunizacijom, štetnim zakonima i raznim uredbama, a gde je trebalo i fizičkim nasiljem).

A, najveći bes izazvalo je njegovo kajanje što jer dopustio da Rio Tinto „još čeka", uprkos „obećanim milijardama", pa je čak i ponovio više puta „da se i dalje kaje" što je doneo odluku da Srbija odustane od iskopavanja litijuma i da je „ispao najgluplji predsednik na svetu". Na početku te afere sa Rio Tintom, iz svog medijskog „skloništa", na TV Pink, komentarisao protest ekoloških aktivista ispred zgrade Vlade Srbije i rekao da vlada nije donela nikakvu odluku, već je on o svemu svemu odlučivao on sam: „Ne razumem zašto su protestovali ispred Vlade. Kad protestuju treba da protestuju ispred predsedništva a ja ću da im se obratim i da im lepo kažem: ljudi vi uništavate zemlju! Cena je danas 82.500 dolara po toni litijuma, sa ovim rezervama to je 100 milijardi, je li razumete šta radite Jadru, Osečini, Valjevu i celom Podrinju!", vikao je besno Vučić.

Nikad nije razjasnio kome bi tih 100 milijardi išle, u koliko dugom periodu bi bile isplaćene, da li bi tokom tog perioda ostao i „kamen na kamenu" od prelepih predela Zapadne Srbije i Podrinja. A, rudna renta za Rio Tinto isnosi svega 2 do 3 procenta. Takođe, ko bi i kako reagovao na neizbežna zagađenja počev od reke Jadar, Drine, Save, Dunava, pa i Crnog Mora, koliko stotina milijardi bi bilo potencijalno obeštećenje koje bi tražile druge ugrožene države u crnomorskom slivu...

A, kao osvedočeni borac za „direktne strane investicije", hvalio je „do nebesa" kinesku kompaniju Ziđin i rekao doslovno da ona „drži Bor" u kojem je, kao je tvrdio, prosečna plata 801 evro, u dinarskoj protivvrednosti. Nije rekao ključnu svar: kinski Ziđin drži Bor i čitav taj region u stanju permanentnog straha i u vanrednom stanju, jer ono malo preostalog stanovništva ne zna kad će mu Kinezi minirati zemlju na kojoj nekim čudom još stoje i koliko će kratko još da žive zbog kancerogenih materija i zagađenjima koja liče na prizore sudnjeg dana.

Sa stotinu milijardi „prešao je" na cifru od pet milijardi evra od iskopavanja litijuma, koje bi navodno pripale Loznici, tvrdeći da bi to bilo najbolje za državu, ali da su građani poverovali u teorije zavere, a da su vođe protesta „plaćale strane fondacije", tvrdeći dalje da su „kolovođe primale novac i uništile zemlju zajedno sa nama koji smo bili glupi i naivni da prihvatimo taj bezobrazluk u tu 'silu' koja je umislila da može sve, i gorko se kajem zbog toga".

„Kolovođe" o kojima Vučić govori, zapravo su magla i dim, prašina u oči narodu koji možda zna ili ne zna za njegov „big deal", dakle, tajni dogovor sa Rio Tintom koji je već dao njegovom režimu čitavu milijardu dolara i očekuje rezultate. Uostalom, jedna takođe poremećena i štetočinski aktivna osoba, Ana Brnabić, progovorila je nešto o toj milijardi pa je to brzo nestalo sa Interneta.

Vučićeva sklonost (a, izgleda i obaveza) da brani svoju kriminalnu logistiku, već je postala poslovična. Nedavno je ponovo pomenuo slučaj najveće plantaža marihuane u Evropi, Jovanjicu, ponavljajući da je reč o „lažnoj aferi" i da su o njemu pisali razne laži u vezi sa trgovinom droge o kojoj on navodno ništa nije znao.

I kad je u aprilu mesecu ove 2023. godine makar na trenutak shvatio da mu je kraj neizbežan, da će taj njegov galopirajući kraj biti težak, uhvatio se za referendum!

I žalio se na sav glas kako nema nikoga da ga brani osim njega samog: „Kao pokaznu vežbu su uzeli Anu Brnabić, za svakoga ko bi bio uz svoga predsednika i pokazao neku dozu odanosti jer je to u savremenom svetu ne postoji, svi brinu samo o sebi. Pošto Ana pokazuje da je u stanju da ponekad kaže nešto, pošto ja ne mogu svaki dan da reagujem na sve izmišljotine, onda uništavaj Anu Brnabić, ne zato što će ona da promeni svoj stav, već da bi svako drugi shvatio kroz šta mora da prođe ako ne bude loše govorio o Vučiću.

I to vam je onaj nivo površnosti i neznanju gde vam najgori đaci i najveći lenjivci, drže predavanja obrazovanim ljudima. Ja sve te ljude znam sa fakulteta, oni su svi bili gori od mene. Svakog dana ja slušam sve najgore - da sam krezub, pijanac, smeta im što volim vino. Važno je da samo po svaku cenu mržnjom dobijete poverenje ljudi, ali to ne ide. Zato evo vam izbor, 85 potpisa, ja ću da zamolim poslanike SNS-a da se izjasne i idemo na referendum. Da nam olakšaju kampanju, da osiguramo narodu još čtiri godine mira i prosperiteta. Ja znam kakav će rezultat da bude, ja znam naše građane. Kako kaže o EPS-u pričaju ljudi, Veselinović i Ćuta koji su pre samo godinu dana tražili moju smenu i da me ubiju, jer sam samo hteo da sačuvam ugalj. A sad idu na proteste zbog rudnika uglja u Kolubari. Pa koga vi zavitlavate, samo da se negde nakačite da dobijete neku crkavicu glasova. Ali, moji snovi vezani sa Srbiju su veliki!"

Strah od tih njegovih noćnih mora i ružičastih snova o „prosperitetnoj Srbiji" je sasvim opavdan. Jer, čega god se ovaj diktator dohvatio, to se pretvorilo u rogobatnu megalomaniju ili u prah i pepeo. U svakom slučaju, čovek čije je mentalno zdravlje zabrinjavajuće, a ima neograničenu moć (pa i da lično naredi hapšenje glavnog urednika ovog magazina!), morao bi da bude jednak znaku opasnosti, „crnoj tački" na putu za tu „prosperitetnu" budućnost. Jer, tokom decenije njegove ničim ograničene vladavine, Srbija je postala leglo opasnih ljudi, onih koji u svakoj zdravoj društvenoj zajednici ne bi bili „na površini", a mnogi od njih ne bi bili ni na slobodi već u odgovarajućoj ustanovi. Kao zlatno doba Jugoslavije: kriminalci u zatvoru, bolesni na lečenju, đaci u školama, radnici na radnom mestu.

A, zašto je njegov režim od početak do ovih poslednjih dana bi nepodnošljiv, i šta je taj režim proizvodio i reko koga, neka kažu i ove, recimo, „simtomatične" činjenice o mogućoj pozadini jednog kriminalnog akta, ili, kako sam A. Vučić reče: „terorističkog akta": otac masovnog ubice iz Mladenovca je pukovnik Vojno obaveštajne agencije. Otac maloletnog masovnog ubice iz osnovne škole „Vladslav Ribnikar", blizak je bio dr Milovanu Bojiću i dr Zlatiboru Lončaru. Sin direktorke OŠ Vladislav Ribnikar, osuđen je kao pripadnik kriminalne grupe „Vračarci".

Zaključak nekog ozbiljnog profajlera iz američkih drama sličnog tipa, bio bi sledeći: jedan od ovih ubica ima stečenu psihologiju mafijaša, a drugi ima teške oblike psihopatije sa političkim ambicijama. Ne mora biti ništa od toga. Treba se vratiti samo na činjenicu da je reč o deci pripadnika sadašnje društvene elite. Dakle, moć, volja za moć, nasilje, agresija.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane