Podzemlje

NALED: misteriozna organizacija koja se hvali svojim krivično-kažnjivim karakterom

 

Kako to da se ovi hrane sa slobode

 

Kada sa parama stečenim od američke administracije i domaćih tajkuna redovno idu na ručkove i večere sa predstavnicima srpske vlasti, ne čudi što funkcioneri opskurnog NALED-a ne moraju da se plaše krivičnog gonjenja za sve ono što počine u ovoj zemlji. Policija ne sme ni da ih kontroliše, a Agencija za privatizaciju im redovno produžava rokove do kada moraju da nahrane radnike

 

Milan Malenović

 

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) jedna je od brojnih nevladinih organizacija u Srbiji koje su nevladine samo po tome što ne pripadaju srpskoj, već nekoj stranoj vladi. U konkretnom slučaju, reč je o udruženju građana formiranom parama USAID-a, poznatog kao "nevladine organizacije američke vlade", koji sredstva dobija iz američkog državnog budžeta.

Zvaničnoj inauguraciji NALED-a 6. marta 2006. godine prisustvovali su Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, i tadašnji ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt, koji je tom prilikom potpisao i sporazum o saradnji sa gradonačelnicima deset opština Srbije koji su izabrani da učestvuju u prvoj fazi MEGA projekta (skraćenica za engleski naziv Podsticaj ekonomskom razvoju opština).

U januaru 2008. godine NALED je postao samostalna i finansijski samoodrživa organizacija, što se poklapa sa ulaskom srpskih tajkuna u njeno rukovodstvo. USAID tada prestaje sa njenim pomaganjem, jer su Srbi u međuvremenu naučili lekciju kako da sami finansiraju sopstveno ponižavanje. Organizacija se tada iselila iz prostorija MEGA programa i prešla na adresu u Zetskoj ulici 4a.

 

Zmijine noge

 

Iako za sebe tvrdi da joj je cilj "da omogući dijalog lokalnih i republičkih vlasti, institucija i privatnog sektora, i tako stvori privredni ambijent koji će olakšati poslovanje u Srbiji, privući nove investicije i ubrzati ekonomski razvoj" organizacija je besmrtnu slavu stekla svojim potpunim promašajima.

Pre tačno godinu dana NALED je titulu reformatora godine dodelila ministru Mlađanu Dinkiću. U obrazloženju je navedeno: "Dinkiću je nagrada dodeljena za pokretanje sveobuhvatne reforme propisa, direktnu podršku privredi kroz subvencionisane kredite, obezbeđivanje stranih direktnih investicija i likvidnost privrede i u vremenu krize." ("Giljotina" suvišnih i nevažećih propisa, koju je Dinkić kao odličnu ideju pravom i korisno prekopirao od Hrvata, odnosno njihovog veoma uspešnog Hitroreza, u njegovom aranžmanu doživela je pravi debakl, jer nije učinjeno gotovo ništa, iako je, po običaju, angažovano pola državne administracije). 

Ove godine u organizaciji NALED-a izašlo je novo izdanje Sive knjige u kojoj za istog tog Dinkića tvrde da nije ispunio nijedno njihovo očekivanje. "Od 75 preporuka iz Sive knjige NALED-a za pojednostavljenje administrativnih procedura za poslovanje u Srbiji, od 2008. godine do danas je prihvaćeno i rešeno samo šest", navedeno je u ovogodišnjem izdanju. Jedan od glavnih krivaca za takvo stanje je Ministarstvo ekonomije na čijem je čelu - Mlađan Dinkić.

Među ovogodišnjim reformatorima godine je i ministar odbrane Dragan Šutanovac, čija je zasluga, valjda, što je srpsku armiju sveo na izviđačko društvo. Tu su još i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, direktor Regionalnog centra Poreske uprave u Novom Sadu Zoran Radoman, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Rodobljub Šabić i generalni direktor Aerodroma "Nikola Tesla" Velimir Radosavljević. Svi su oni nekakvi reformatori godine, po nalazu NALED-a.

Ko čini ovu grupu cirkuzanata koja svojim odlukama uveseljava izgladneli, ali "dobro reformisani" srpski narod?

Na svojoj zvaničnoj prezentaciji NALED navodi da "kao organizacija civilnog društva, podrazumeva organizaciona i upravljačka tela: upravni odbor, koji utvrđuje plan i program rada i stara se o njegovoj realizaciji, izvršni odbor, koji određuje kratkoročne prioritete NALED-a, i izvršni direktor koji rukovodi radom Alijanse i sprovodi odluke odbora."

Uzaludan je posao tražiti ko je direktor, a ko su članovi izvršnog odbora. Njih NALED krije kao zmija noge. Sigurno za to ima dovoljno razloga, jer mora da su gori i od članova upravnog odbora koji su, za divno čudo, svi poimence nabrojani na sajtu ove organizacije.

Pošto nemamo dovoljno prostora da se pozabavimo svim marifetlucima svih članova UO, pažnju ćemo ovog puta da obratimo samo na one najvažnije i najzaslužnije što se nagrada "reformator godine" kupuje isključivo za najistaknutije članove srpskog vladarskog establišmenta.

 

Ništa bez ulizivanja

 

Na čelu UO je Vladimir Čupić, nezaobilazna mirođija u svim korupcionaškim aferama ove zemlje. Ranije je bio rukovodilac u revizorskoj kući Dilojt i Tuš, čuvenoj po tome što je bila uspešni savetnik u svim neuspešnim privatizacijama u Srbiji. Od 17. jula 2001. do 26. decembra 2002. bio je prvi direktor Agencije za privatizaciju, kada ga je nasledio Mirko Cvetković, sadašnji srpski premijer.

Pošto je pomenuta Agencija osposobljena samo za lokalnu pljačku, Čupić je iz nje prešao na mesto direktora Hipo Alpe Adria banke, koja je već - regionalni mufljuz. O mućkama ove, nazovi, banke bilo je dosta reči ne samo kod nas već i u Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji i Nemačkoj, a i bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader se okliznuo baš na aferi sa ovom bankom i sada čeka preseljenje iz austrijskog u hrvatski zatvor.

Potpredsednik UO NALED-a je Toplica Spasojević, rođen 1956. u Svilajncu, član Upravnog odbora kluba megatajkuna Privrednik, osnivač i vlasnik ITM grupe i još ponečega. Poslovnu karijeru je započeo u Jugoslavija komercu, posle Geneksa jednoj od najvećih spoljnotrgovinskih kompanija ondašnje Jugoslavije, koja je imala ekskluzivna prava uvoza i predstavljanja za Sony, Helenu Rubinstein, Levi's, ali i za naftu iz SSSR-a i izvoz naše obuće, papira i štampanih stvari u SSSR.

Zvanično je Toplica Jugoslaviju komerc napustio 1992. sa mesta direktora, ali ga upućeni ipak dovode u vezu sa čerupanjem ovog nekadašnjeg giganta započetim krajem prošlog i početkom ovog veka.

Sa kolegom Sinišom Rakovićem on zatim osniva ITM grupu po kojoj je danas i najpoznatiji, a za svoju dušu i džep preuzima Preciznu mehaniku (IPM), iako je dugo negirao da stoji iza ove privatizacije. Pre nešto manje od dva meseca osiromašeni radnici IPM-a, njih oko 500 preživelih, stupili su u štrajk tražeći da im vlasnik isplati zaostale plate i prestane sa ciljanim uništavanjem preduzeća.

Ratomir Apostolović, predsednik sindikata Nezavisnost, izjavio je na početku štrajka da je Spasojević uništio IPM, jer je proizvodnja smanjena za 50 odsto. Osim toga, Toplica je planirao i da proizvodnju izmesti iz dotadašnjih hala od oko 40.000 kvadratnih metara u prostorije veličine 2.500 kvm. Kako je to mislio da izvede ostaje tajna koju mogu da reše jedino alternativne nauke, ali je sigurno da ga je ulizivačko glasanje za dodelu priznanja "reformator godine" ministru Šutanovcu bar privremeno spaslo.

Istih dana kada je vrh Demokratske stranke dobio laskavo priznanje od NALED-a, Agencija za privatizaciju je donela neverovatnu odluku da Spasojeviću produži rok za isplatu duga od 2.100.000 evra umesto da mu odmah oduzme IPM.

 

Kako se nađoše

 

U Upravnom odboru NALED-a nailazimo na još nekoliko interesantnih imena i još interesantnijih funkcija. Dragan Đuričin je iz već nezaobilaznog Dilojta, dok opštinske glavonje predstavljaju Goran Jović iz Stare Pazove, Nenad Milenković sa Novog Beograda i Vesna Martinović iz Pančeva.

Član UO Dragan Privatrić je kadar Energoprojekta, davno upropašćenog nekadašnjeg giganta koji je mafijaškim metodama prevare povoljno pokušao da kupi Veliki brat srpske privatizacije Danko Đunić, dugogodišnji predsednik SD Partizan. Preko firme SKY Electronic, čiji je vlasnik njegov šurak Žarko Zečević, Đunić je tada obarao akcije Energoprojekta da bi ih, po nekoliko puta nižim cenama, ponovo kupovao preko firme EKI Investment u ortačkom vlasništvu s Aleksandrom Vlahovićem.

Savetodavni odbor, koji na NALED-ovoj prezentaciji nazivaju i počasnim upravnim odborom, čine neki još interesantniji ljudi.

Na prvom mestu tu se nalazi Predrag Mihajlović rođen 28. februara 1970. godine. Posle Ekonomskog fakulteta 1998. godine upisuje Grenoble Ecole de Management u Francuskoj i 2002. stiče zvanje doktora za poslovnu administraciju. Od 2007. do 2009. godine bio je predsednik Upravnog odbora NALED-a. Takođe je u Upravnom odboru Politike a.d., a i predsednik je Izvršnog odbora Kredi-banke iz Kragujevca, što odgovara mestu generalnog direktora preduzeća. Čitaocima Tabloida poznat je iz prethodnog broja ovog lista odnosno iz afere o zaustavljanju i kontroli vozila funkcionera ove banke.

Načelnik odeljenja za kontrolu saobraćaja presretačima u Upravi saobraćajne policije Dragan Antić naredio je saobraćajnim policajcima da ne smeju da zaustavljaju vozila trojice direktora ove banke: Matjaža Kovačića iz Maribora, predsednika Uprave banke, Alojza Kovšea, zamenika predsednika Izvršnog odbora i Predraga Mihajlovića. Zašto su ova trojica izuzeta od zakona Antić nikada i nikome nije objasnio. Možda je razlog tome u takozvanim poslovnim ručkovima i večerama koje po zvaničnom sajtu NALED-a ova organizacija svakog meseca upriliči s predstavnicima srpske privrede i vlasti?

Na svojoj zvaničnoj prezentaciji, naime, NALED se hvali: "NALED trenutno obuhvata oko 90 odabranih članova, među kojima su velike strane i domaće kompanije i najnaprednije lokalne samouprave. NALED kao poslovna asocijacija pruža usluge svom članstvu, ali istovremeno i implementira projekte koji prate misiju Alijanse i potrebe njenih članova. Kroz projektne aktivnosti, NALED izgrađuje svoje kapacitete i prepoznatljivost organizacije, i stvara uslove za nezavisno delovanje i uticaj na institucije sistema."

Kako izgleda taj "uticaj na institucije sistema", najbolje se vidi iz amnestiranja NALED-ovih saradnika za počinjena krivična dela.

 

 

 

Trice i kučine

 

Bez obzira na to što je koliko još lane za "reformatora godine" proglasio Mlađana Dinkića, NALED u svojoj Sivoj knjizi III iz ove godine rezimira: najlošija po pitanju sprovođenja reformi u proteklih godinu dana u Srbiji su bila ministarstva trgovine i usluga, životne sredine i prostornog planiranja, poljoprivrede, kao i Ministarstvo finansija i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Istraživanje iz oktobra 2010. godine, kako se navodi u Sivoj knjizi III, pokazuje da je u prethodnih godinu dana prosečan iznos dat za mito porastao za 55 odsto, sa 164 na 255 evra. Zbog toga je korupcija na prvom mestu kao prepreka za poslovanje u Srbiji.

U paketu sa Dinkićem prošle godine su nagrade dobili i direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović, kao i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.

 

 

 

 

 

 

Kako izgleda NALED-ov uticaj na institucije sistema najbolje se vidi iz amnestiranja NALED-ovih saradnika za počinjena krivična dela