Tajna vlada

Ces Mekon: neformalni centar moći koji okuplja sve formalne

 

Sodoma i Komora

 

Razgrtanjem tajni koje okružuju poslovanje klana Nikezićevih i njihovih preduzeća, Ces Mekona i EI, izgleda da smo samo zagrebali po površini tajne družine koja upravlja sudbinom celog našeg naroda

 

Igor Milanović

 

Kao što je Tabloid već pisao, jedini vlasnik Ces Mekona je Zvonimir Zvonko Nikezić, dok je jedan od direktora Pavle Nikezić, kako se u međuvremenu ispostavilo, još jedan Zvonkov sin, dok je drugi, Dušan, savetnik aktuelnog premijera Mirka Cvetkovića.

Po izveštaju Tabloidovog insajdera, Zvonko se svima hvali kako su i predsednik i Vlada Srbije pod njegovom kontrolom, budući da se najvažniji dogovori o daljoj sudbini srpskih preduzeća održavaju u stanu Borisa Tadića. Pored Nikezića i Tadića, tim kružocima prisustvuju još i Mirko Cvetković, Dušan Bajatović i Dušan Petrović. Tako je i moguće da skoro svi projekti koje putem tendera konsultantima dodeljuju javna preduzeća završavaju u rukama Ces Mekona.

Ces Mekon je bio i još uvek jeste glavni konsultant i za MSK iz Kikinde, Azotaru Pančevo, Srpsku fabriku stakla Paraćin, Agroživ i mnoga druga preduzeća. Radnici ovih preduzeća, međutim, smatraju da Nikezićevi nisu samo konsultanti, budući da u ime većinskog vlasnika odlučuju i naređuju.

Restrukturiranje ovih preduzeća, neophodno za dalju prodaju, obavlja se uz pomoć para Srbijagasa, na čijem je čelu Dušan Bajatović, zbog čega on i igra tako značajnu ulogu na konspirativnim sastancima kod predsednika. Zahvaljujući ovoj vezi, Ces Mekon redovno dobija tendere Srbijagasa i to za cenu koja prevazilazi ponude drugih. Jednostavno, ima puno alavih usta koje treba nahraniti.

Najvažniji član bande je, međutim, jedan drugi Dušan - Petrović, zvani Deset Odsto i Karamela, potpredsednik Demokratske stranke. Ovaj nekadašnji siromašni advokat iz Šapca svoj prvi nadimak dobio je jer se u sve poslove, koje je za tuđe potrebe odrađivao, ugrađivao pomenutim procentom. Drugi nadimak dodelili su mu građani zbog njegove potrebe da pokretima i glasom oponaša Zorana Đinđića.

Dušan Petrović je još poznat i kao veliki prijatelj i štićenik, u finansijskom smislu, Miroslava Bogićevića, dosta zaboravljenog tajkuna, bivšeg apotekara i današnjeg vlasnika Farmakoma MB. Iako nije registrovano kao takvo, ovo preduzeće po svemu podseća na investicione fondove, budući da u svom sastavu ima raznorodne kompanije: od rudnika i topionice Zajača u Loznici, sve do Mlekare Šabac.

Zahvaljujući svojoj bliskosti sa Borisom Tadićem i ostalima iz vrha DS i srpske države, sa jedne strane, i odličnim kontaktima u mlečnoj industriji, sa druge, Karamela Petrović je postao interesantan i za klan Nikezićevih, kao i za njihove nalogodavce. Preko njega je, tvrde naši insajderi, i išla režija poslednje nestašice mleka na domaćem tržištu.

Šabački čivijaš, gospodin Deset Odsto, već sada za sebe i svoje prijatelje vidi masnu proviziju koju će dobiti kada, zahvaljujući nestašici mleka, Salford skuplje proda svoje srpske mlekare, dok se kao konsultant pri prodaji opet pojavljuje neizbežni klan Nikezićevih.

Drugi krak pomenutog klana vodi u Ekonomski institut (EI), o kojem je Tabloid takođe već pisao, u kojem je osnivač i jedan od najvećih deoničara Danko Đunić, dok Zvonko Nikezić ima udeo u vlasništvu, a na listi vlasnika kod APR nalazi se na prvom mestu. Po insajderu Tabloida, EI posluje u zgradi koja je vlasništvo Skupštine Srbije, zašta ne plaća nikakvu kiriju. Država se tako pojavljuje kao veliki sponzor ovog privatnog preduzeća, čija je suvlasnica i Mirosinka Dinkić, majka ministra Mlađana Dinkića.

Zvonko Nikezić, javlja insajder, u svom plaćeničkom jatu okuplja: Mirka Cvetkovića, Dianu Dragutinović, Dušana Petrovića, Dušana Bajatovića i mnoge druge. Svima njima, osim datih pozamašnih provizija za nameštanje tendera, Zvonko garantuje da će posle odlaska sa funkcije karijeru moći da nastave kod njega i to na visokoplaćenim mestima savetnika.

Inače, kako jednoglasno tvrde svi naši informanti, u Ces Mekonu i EI zapošljavaju se jedino osobe koje imaju krvne ili bračne veze sa centrima moći u srpskoj vlasti i privredi, kako bi se stekli novi i ojačali postojeći kontakti. Nije bitno kakve ste ocene imali na studijama, ako nemate odgovarajući porodični bekgraund nema potrebe da gubite vreme konkurišući za radno mesto u jednoj od ove dve konsultantske kuće.

 

 

 

 

 

Ima li igde ičega

 

Dušan Nikezić je jedan od tri sina Zvonimira Zvonka Nikezića, ali izgleda da je baš on njegov glavni naslednik u mutnim, mafijaškim poslovima.

Dok je Mirko Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju, Dušan mu je bio zamenik, a kada je Mirko došao na mesto premijera Dušan mu postaje - savetnik. Sa tog mesta Dušan uskače u fotelju predsednika Upravnog odbora Energoprojekt Holdinga (ENHL) direktno kršeći zakon, donet još u vreme Aleksandra Vlahovića, da država ne sme da upravlja preduzećima u kojima ima vlasnički udeo.

U ENHL Srbija je najveći, ali ne i većinski akcionar. Preduzeće je uspešno privatizovano pre 2000. i predstavlja živi primer kako je stari model bio mnogo bolji od sadašnjeg.

Objašnjavajući zašto je Vlada prekršila sopstveni zakon, Dušan Nikezić je izjavio: "Vlada se uključila u upravljanje na poziv malih akcionara i zaposlenih, koji su upozorili na ozbiljne finansijske probleme i pad vrednosti akcija, izazvan neodgovornim ponašanjem prethodnog rukovodstva".

Na stranu što ne postoji nijedna odluka Skupštine akcionara koja bi potkrepila Nikezićevu notornu laž, ostaje činjenica da su navodni finansijski problemi usledili baš zahvaljujući državi koja u ovom trenutku ENHL duguje oko 25 miliona evra. I pored ovolikog državnog duga "neodgovorno" prethodno rukovodstvo uspelo je da posluje sa dobitkom.

U međuvremenu se saznalo da kanadska multinacionalna kompanija Lavalin ozbiljno razmišlja da otkupi državni paket akcija u ENHL. Lavalin, četvrta najveća građevinska firma na svetu, već je dobio stendbaj kredit od Razvojne banke Kanade, mada se ne navodi njegova svrha.

U ovom trenutku vrši se procena imovine ENHL koji u svom sastavu ima osam firmi u zemlji i isto toliko u inostranstvu. Zanimljivo je da je konsultant u ovom poslu Ekonomski institut u kojem Dušanov otac ima značajan paket akcija.

Tako članovi ove muljatorske porodice zastupaju državu koja bi da proda svoj udeo, vode preduzeće čiji udeo bi država da proda, i istovremeno izrađuju modalitete po kojima će prodaja biti izvedena. Da li u ovoj državi bilo šta funkcioniše bez klana Nikezić?