Terorizam
Posle terorističkog akta na moskovskom aerodromu
Domodedovo
Pre
sledećeg...
Rampe na ulazima na aerodrome postavljene su još 2004. godine, ali su
vremenom mere bezbednosti svedene gotovo na minimum
Viktor
Hlistun
dopisnik
iz Moskve
Teroristički akt na aerodromu
Domodedovo govori da se zakoni o zaštiti ne sprovode na pravi način, na pravim
mestima - rekao je predsednik Medvedev na hitnom savetovanju
sa državnim tužiocem, prvim čovekom Istražnog komiteta Rusije i ministrom
transporta, i poručio je da će se uvesti poseban režim na aerodromima,
železničkim stanicama i velikim transportnim čvorištima.
Poseban režim - to znači da će na
ulazima ovih objekata stajati obezbeđenje koje će propuštati kroz rampe sve
koji ulaze, a njihov prtljag prolaziće kroz skenere.
Rampe i skeneri postoje na svim
aerodromima. Nakon 2004. godine kada su, gotovo u isto vreme, teroristi digli u
vazduh dva aviona, specijalno opremljeni punktovi za pregled putnika i prtljaga
postavljeni su na ulazu u terminale na aerodromima u Moskvi: Šeremetjevo,
Domodedovo, Vnukovo, na sanktpeterburškom aerodromu Pulkovo, kao i na svim
regionalnim aerodromima. Prve godine oni su radili veoma temeljno. Zatim je
pregled počeo da se vrši selektivno - pregledane su samo sumnjive ličnosti. Poslednjih
godina nikoga nisu ni proveravali. Rampe i skeneri bili su isključeni i u
aerodromske zgrade mogao je da uđe ko god poželi.
U Pravilniku o merama bezbednosti
pre poletanja, koji je 2007. godine doneo ministar transporta Livitin,
piše da se "pregled sprovodi posle registracije putnika,
sanitarno-karantinske, veterinarske, fitosanitarne kontrole, a kod međunarodnih
letova i posle pogranične, carinske, imigracione i druge kontrole". O tome
da na aerodromima treba pregledati i one koji čekaju ili prate putnike, u
Pravilniku nema ni reči. Pregledaju se samo oni koji lete, čime se ostvaruje
bezbednost u vazduhu. Bezbednost na zemlji ne ulazi u razmatranje.
Zašto? Na ovo pitanje treba
odgovoriti dosledno.
Svakako ne živimo u bezbednoj
zemlji i imamo već iskustva sa tragičnim događajima. Trebalo bi kod organa reda
i radnika službe bezbednosti formirati shvatanje o tome gde i šta može da se
dogodi. Naravno, nije moguće sprečiti sve terorističke akte. Ali, zašto ne
delovati tamo gde može da se deluje?
Elektronske rampe su 2004. godine
bile postavljene ne samo na aerodromima, već i na ulazima u sve velike tržne
centre, bioskope, koncertne dvorane, stadione. Danas oni gotovo nigde ne rade.
Negde su isključeni, negde se povremeno čuju, kao na primer u tržnom centru na
Manježnom trgu. Ali, radnici bezbednosti, ako ih uopšte ima, uopšte ne reaguju
na zvuke koji dolaze iz elektronskih rampi. Čemu onda služe te rampe?
Na bilo koji miting nije moguće ući
ako se ne prođe kroz rampu i ako se radniku službe bezbednosti ne pokaže
sadržaj tašne. Policija je ovladala tehikama bezbednosnog osiguravanja mitinga. Tamo je
opozicija, pa treba biti oprezan. A na aerodromima nema opozicije, tamo ne
treba.
To jest, ranije nije trebalo. Sada
će morati da se "stegne kaiš". Opet će se svi proveravati - do gole
kože. Ne zadugo. Godinu ili dve. A onda će ponovo stroge mere da olabave i da
padnu u zaborav. Do sledećeg terorističkog akta.
A sledećeg će biti. Obavezno.
Teroristički akti na železničkoj
liniji Nevski ekspres u moskovskom metrou, na Domodedovu... Bez obzira
na stabilizaciju i likvidaciju terorista u Čečeniji, jednom godišnje kod nas
eksplodira nešto veliko - da ne govorimo o beskonačnim terorističkim aktima na
severnom Kavkazu, na koje u Moskvi i ne obraćaju preteranu pažnju. Ovim terorističkim
aktima se ne vidi kraj, zato što se ne preduzimaju nikakvi koraci kojima bi im
se realno moglo stati na kraj.
- Tačno je - rekao je predsednik
Medvedev - ne primenjuju se svi zakoni na pravi način i na pravim mestima. Kada
bi bar jednom za takvu "nepravilnost" odgovarao neki visoki činovnik,
a ne sitna riba. I to da odgovara ozbiljno - trenutnom ostavkom i lišavanjem
povlastica. Možda bi tada i prestali teroristički akti.
Vreme je da predsednik proba takav
način borbe protiv terorizma. Možda bi delovalo?
Naš urednik Milan Glamočanin dao je
krv za postradale u terorističkom napadu na aerodromu Domodedovo. On se tom
prilikom susreo sa Njegovom ekselencijom Aleksandrom Konuzinom, ruskim
ambasadorom u Beogradu, izrazivši mu saučešće u ime naše redakcije.