Krici i odjeci

 

Boško Ristić apsolutno neverovatan slučaj

 

"Uloga Boška Ristića u poklanjanju Borelija Borovu: KAD ZASTUPA SRBIJU NIJE TAKO USPEŠAN", Tabloid br. 242)

 

 

U Tabloidu broju 242 od 29. septembra 2011. godine, radnici DP Boreli u restrukturiranju iz Sombora ukazali su na višegodišnji kriminalni slučaj otuđivanja imovine ovog preduzeća, ali sa naglaskom na posebnu ulogu advokata i narodnog poslanika Boška Ristića, koji je uz to i predsednik Odbora za upravu i pravosuđe Skupštine Srbije, te član Visokog saveta sudstva i  Državnog veća tužilaca, ali i član Predsedništva vladajuće Demoktratske stranke.

Ovde je potpuno neverovatno, da se i ne govori o tome kako je nemoralno i čak bizarno, da li i debelo nezakonito, da čovek sa ovih i ovakvih funkcija, pa makar privatno bio advokat, zastupa odnosno brani interese strane zemlje pred organima svoje. I to, što je apsolutno morbidno - "uspešno" za strance, u ovom slučaju Hrvate. 

Radi se, kao što je poznato, o prodaji, tačnije poklanjanju imovine Borelija Borovu.

Da bi ove prodaje uopšte bile legalne, trebalo je da nadležni organ Republike Srbije da saglasnost, koje, po našim saznanjima - nema. U odnosu na ukupnu procenu firme, ovim prodajama obuhvaćena je skoro jedna trećina.

Lokali koje je prodalo Borovo procenjeni su na nešto više od osam miliona evra, a prodani su za manje od četiri miliona evra. Pojedini lokali su prodani po dva, tri pa i četiri puta manjoj ceni od procenjene.

Kome su u interesu takve prodaje? Državi Srbiji? Da li su takve prodaje u interesu države Hrvatske?

Lokali koje je prodao Josip Kraš u stečaju procenjeni su na nešto više od milion evra, a prodani su za 193.000 evra!? Da li kvadratni metar poslovnog prostora u Srbiji vredi samo 328 evra? Da li je uopšte bilo moguće legalno prodati imovinu, pogotovo iz stečaja?

Do sada je iseljeno 16 prodavnica. U tim prodavnicama radilo je oko 50 radnika. Ni jedan "kupac" nije preuzeo ni jednog radnika. Preduzeće Boreli je svakom radniku nakon gubljenja prodavnica isplaćivalo zaradu do rešavanja njegovog statusa (trenutno isplaćujemo četiri radnika u Nišu i jednu radnicu u Raškoj).

Pored države, značajnu štetu trpi preduzeće Boreli, kome je imovina poverena na korišćenje, te njegovi bivši i sadašnji radnici.

Pored toga što se značajno smanjuje osnovni kapital preduzeća, gubi se pozicija na tržištu. Prodavnice koje su iseljene pravile su godišnje prometa oko 70 miliona dinara, taj iznos jednak je iznosu deset bruto zarada svih radnika u maloprodaji. Država Srbija gubi PDV, poreze, doprinose za zarade... Sadašnji radnici ostaju bez posla. Bivši radnici (njih oko 3.500) bez akcija.

Kako to da ni jedan radnik iz Republike Srbije, koji nema državljanstvo Republike Hrvatske, nema prava na deo kolača u matičnoj firmi?

Po punomoćju zaključenom 8. februara 2006. Borovo u svim pravnim poslovima pred sudovima, državnim licima, trećim licima a naročito u tužbenim postupcima, zastupa Boško Ristić, advokat iz Niša. Da li je to "dostojno" čoveka na svim nabrojanim funkcijama?

Najviše energije u zaštiti interesa svojih firmi i građana, odnosno državnih interesa, trebalo bi da pokaže sama država, ako ni zbog čega drugog bar zbog toga što je u Hrvatskoj (pošto se ovde radi o Hrvatskoj) ostalo duplo više imovine srpskih firmi nego obratno.

Boško Ristić i "njegova" država uvode nas tako u zonu sumraka iz koje nema izlaza.

Radnici DP Boreli

 

 

 

 

Ćuprija

Šaraj malo, Jovanoviću, nemoj sve po nama

O privilegijama i zloupotrebama odborničke funkcije odbornika DS Zorana Jovanovića

Zoran Jovanović, predsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke, osnovao je 30. avgusta 2005, sa sedištem u njegovoj kući u Ćupriji, Ulica bosanska br. 24, preduzeće za proizvodnju, promet i usluge EL-Art doo. Zoran Jovanović je od maja 2008. odbornik vladajuće koalicije u Skupštini opštine Ćuprija i do pre mesec-dva je bio predsednik OO DS. Njegova supruga Snežana Jovanović je direktor EL-Arta i istovremeno radi u Javnom preduzeću Direkciji za izgradnju i uređenje u Ćupriji, preko koje je Zoran Jovanović dobijao najbolje plaćene poslove. Ista ta Direkcija vrši poslove nadzora i za Zorana - nema primedbi.

Sukobi interesa su očigledni, ali niko od nadležnih ni u Opštini ni u Direkciji ne mari.

O tome kako je za dobijanje poslova koristio i dalje koristi odborničku funkciju i političku poziciju predsednika OO DS, svedoče finansijski izveštaji EL-Arta doo, objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre. Od 2005. do 2008. godine prihodi EL-Arta su bili zanemarljivi, a od maja 2008, od kada je on odbornik vladajuće koalicije, poslovni prihod EL-Arta d.o.o raste i iznosio je :

2008. godine - 3.000.000 dinara,

2009. godine - 2.686.000 dinara,

2010. godine - 3.849.000 dinara.

Poslove je Zoran Jovanović dobijao i preko Opštine, neke je odradio zajedno sa Borom Kalabom, predsednikom opštine Ćuprija (Jedinstvena Srbija), gde su se pojavili u svojstvu i izvođača i nadzornog organa, a isplaćeni su iz opštinskog budžeta.

Zoran Jovanović se ne libi da radi poslove ni preko Direkcije za izgradnju i uređenje opštine Ćuprija. Njegova žena Snežana, koja je, kako je rečeno, radnik Direkcije, a istovremeno i direktor u EL-Artu, potpisuje ugovore sa Direkcijom i naplaćuje poslove od Direkcije u kojoj radi.

Jovanović je preko KJP Usluga naplatio enormno visoke iznose za izvođenje elektro-radova na stočnoj pijaci u Ćupriji, i to iznos od 973.580 dinara, iako je očigledno da cela stočna pijaca ne vredi toliko. Angažovanje i plaćanje je izvršio njegov partijski drug iz DS-a Moma Savić, tada direktor JKP Usluga Ćuprija, zbog koga je Usluga u velikim gubicima.

Preko KJP Usluga plaćena su Zoranu Jovanoviću tj. njegovom El-Artu dva ista računa za iste poslove za izradu energetskog napajanja kompleksa vašarište, i to jedan račun od 530.000 dinara, a drugi račun od 159.000 dinara.

JKP Usluga je za tri godine uplatilo preduzeću El-Art, vlasništvu odbornika DS Zorana Jovanovića, iznos od 1.652.580 dinara.

Sva ova mešetarenja i dodeljivanje poslova Jovanoviću nisu nepoznati drugim odbornicima vladajuće koalicije i predsednici skupštine iz redova DS Kseniji Milošević.

Izborno obećanje DS-a "Za Evropsku Ćupriju" ispunili su tako što već tri godine, isključivo za sebe, a na račun svih ostalih građana, ostvaruju visoke prihode iz budžeta osiromašene opštine Ćuprija.

Za tri godine aktuelne vladavine vladajuće koalicije javna preuzeća su osiromašila, posluju sa gubicima (KJP Usluga) ili uopšte ne posluju (Kulturni centar), dok neka javna preduzeća prihode ostvaruju podizanjem kredita na svaka tri meseca (KJP Vodovod i kanalizacija).

Dok javna preduzeća propadaju, poslovi odbornika Zorana Jovanovića u njegove firme cvetaju. Njegovoj firmi su se uvek i na vreme isplaćivala njegova potraživanja prema javnim preduzećima i budžetu opštine Ćuprija, jer ako tako ne bi bilo, ne bi bilo i neće biti ni glasa koji ponekad presudno odlučuje.

Radnici KJP Usluga, Ćuprija